Analysis of issues related to the inspection process and documentation of results

Abstract

This article provides a comprehensive analysis of the issues related to documenting the inspection process and its results. It highlights the procedural and forensic aspects of recording an inspection, pointing out the differences and specific features between them. The structure of the inspection report is detailed, including the content of its introductory, main, and concluding sections, as well as the information that should be reflected in each part. Additionally, the author puts forward proposals regarding the matter of making amendments and additions to the inspection report after it has been signed. Furthermore, the article analyzes problems that arise when preparing inspection reports, particularly the difficulty in reading the report, lack of sufficient information, and inadequate description of crime traces. Specific recommendations are provided to address these shortcomings.

Source type: Journals
Years of coverage from 2020
inLibrary
Google Scholar
HAC
elibrary
doi
 
CC BY f
308-318
50

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

This article provides a comprehensive analysis of the issues related to documenting the inspection process and its results. It highlights the procedural and forensic aspects of recording an inspection, pointing out the differences and specific features between them. The structure of the inspection report is detailed, including the content of its introductory, main, and concluding sections, as well as the information that should be reflected in each part. Additionally, the author puts forward proposals regarding the matter of making amendments and additions to the inspection report after it has been signed. Furthermore, the article analyzes problems that arise when preparing inspection reports, particularly the difficulty in reading the report, lack of sufficient information, and inadequate description of crime traces. Specific recommendations are provided to address these shortcomings.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Journal home page:

https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Analysis of issues related to the inspection process and
documentation of results

Alisher IMOMNAZAROV

1


Law Enforcement Academy of the Republic of Uzbekistan Tashkent, Uzbekistan

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received August 2024

Received in revised form

15 September 2024
Accepted 15 October 2024

Available online

25 November 2024

This article provides a comprehensive analysis of the issues

related to documenting the inspection process and its results. It

highlights the procedural and forensic aspects of recording an

inspection, pointing out the differences and specific features

between them. The structure of the inspection report is
detailed, including the content of its introductory, main, and

concluding sections, as well as the information that should be

reflected in each part. Additionally, the author puts forward

proposals regarding the matter of making amendments and
additions to the inspection report after it has been signed.

Furthermore, the article analyzes problems that arise when

preparing inspection reports, particularly the difficulty in

reading the report, lack of sufficient information, and
inadequate

description

of

crime

traces.

Specific

recommendations are provided to address these shortcomings.

2181-

1415/©

2024 in Science LLC.

DOI:

https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-

iss5-pp

308-318

This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Keywords:

inspection,

protocol,

procedural aspect,

forensic aspect,

problems.

Кўздан кечириш жараёни ва натижаларини қайд этиш
билан боғлиқ муаммолар таҳлили

АННОТАЦИЯ

Калит сўзлар:

кўздан кечириш,

баённома,

процессуал жиҳат,
криминалистик жиҳат,
муаммолар.

Ушбу

мақолада

кўздан

кечириш

жараёни

ва

натижаларини

қайд

этиш

билан

боғлиқ

муаммолар

атрофлича

таҳлил

қилинган

.

Кўздан

кечиришни

қайд

этишнинг

процессуал

ва

криминалистик

жиҳатлари

ёритилган

бўлиб

,

улар

ўртасидаги

фарқлар

ва

ўзига

хос

хусусиятлар

кўрсатиб

ўтилган

.

Кўздан

кечириш

баённомасининг

тузилиши

,

унинг

таркибий

қисмлари

бўлган

кириш

,

асосий

ва

якунловчи

қисмларнинг

мазмуни

1

Independent Researcher, Law Enforcement Academy of the Republic of Uzbekistan. Tashkent, Uzbekistan.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

309

ҳамда

уларда

акс

эттирилиши

лозим

бўлган

маълумотлар

батафсил

очиб

берилган

.

Шу

билан

бирга

,

кўздан

кечириш

баённомасига

у

имзоланганидан

кейин

ўзгартириш

ва

қўшимчалар

киритиш

масаласи

бўйича

муаллифнинг

таклифлари

илгари

сурилган

.

Бундан

ташқари

,

кўздан

кечириш

баённомасини

тузишда

юзага

келадиган

муаммолар

,

хусусан

баённоманинг

қийин

ўқилиши

,

етарлича

маълумотларнинг

мавжуд

эмаслиги

,

жиноят

изларининг

етарли

даражада

тавсифланмаслиги

каби

камчиликлар

таҳлил

қилинган

ва

уларни

бартараф

этиш

юзасидан

аниқ

таклифлар

берилган

.

Анализ проблем, связанных с процессом осмотра и
фиксацией его результатов

АННОТАЦИЯ

Ключевые слова:

осмотр,

протокол,

процессуальный аспект,

криминалистический
аспект,

проблемы.

В данной статье подробно проанализированы проблемы,

связанные с процессом осмотра и фиксацией его результатов.

Рассмотрены

процессуальные

и

криминалистические

аспекты фиксации осмотра, выявлены различия и

специфические особенности между ними. Детально раскрыта

структура протокола осмотра, включая его вводную,

основную и заключительную части, а также сведения,
которые должны быть в них отражены. Кроме того, автор

выдвинул предложения по внесению изменений и

дополнений в протокол осмотра после его подписания. Также

проанализированы

проблемы,

возникающие

при

составлении протокола, такие как трудночитаемость,

недостаток информации, недостаточное описание следов

преступления и другие недостатки, а также даны конкретные

рекомендации по их устранению.

Жиноят ишларини юритишда ҳеч бир далил қайд этилмасдан туриб муайян

кучга эга бўлмайди. Жиноят

-

процессуал қонунчилик ва суд

-

тергов амалиёти

жиноят ишини юритишда исбот қилиш жараёнида фақатгина тегишли тартибда
қайд қилинган далилларгагина таянилишини назарда тутади.

Процессуалист олимлардан А.

Хрепков кўздан кечириш тергов ҳаракатини

амалга ошириш жараёни ва натижаларини қайд этиш ўзаро боғлиқ бўлган иккита
томонга (хусусиятга) эга эканлигини таъкидлайди. Булар: кўздан кечиришни қайд
этишнинг процессуал ва криминалистик томонларидир.

Мазкур олимнинг қўшимча қилишича, кўздан кечиришни қайд этишнинг

процессуал томони шуни англатадики, кўздан кечиришнинг бориши ва
натижалари жиноят

-

процессуал қонун нормаларига тўлиқ амал қилган ҳолда

амалга оширилиши ҳамда ушбу жараёнда бирор

-

бир қонунбузарлик ҳолатларига

йўл қўйилмаслиги керак.

Криминалистик томондан эса кўздан кечиришнинг қайд этилиши ушбу

жараённи ташкиллаштиришда криминалистик усуллардан фойдаланиш, яъни
кўздан кечириш тартибини белгилаш, муайян жиноят ва вазиятдан келиб чиқиб


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

310

тегишли усулларни танлаб олиш ва қўллашни ҳамда ўша тартибга риоя қилган
ҳолда

кўздан кечиришнинг бориши ва натижаларини қайд этишни назарда тутади

[1, C. 180-183].

Фикримизча, юқоридаги фикр тўғри. Сабаби, барча тергов ҳаракатлари каби

кўздан кечириш тергов ҳаракати ҳам амалга ошириш хусусиятларига кўра

процессуал ҳамда криминалистик жиҳатларни ўзида намоён этади. Шу каби,

кўздан кечириш жараёни ва натижаларини қайд

этиш ҳам процессуал ва

криминалистик тарафларга эга ҳисобланади.

Кўздан кечириш жараёни ва натижаларини қайд этишнинг процессуал

жиҳатларини

таҳлил

қиладиган

бўлсак,

миллий

жиноят

-

процессуал

қонунчилигимизда

далилларни қайд этишнинг икки усули белгиланган. Булар:

далилларни баённомада қайд этиш ҳамда далилларни қайд этишда ёрдамчи усуллар.

Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Жиноят

-

процессуал кодексининг

90-

моддаси далилларни қайд этишнинг асосий усули сифатида баённомада

далилларни қайд этиш тартибини белгиласа, иккинчи усул сифатида эса

далилларни қайд этишда ёрдамчи усуллар (баённомага иловалар)ни белгилайди.

Амалдаги қонунчиликка кўра, маълумотлар ва нарсалардан, улар тергов

ҳаракати

баённомаси ёки суд мажлиси баённомасида қайд этилганидан кейингина

далил сифатида фойдаланиш мумкин.

Баённомалар юритиш учун масъулият суриштирув ва дастлабки тергов

босқичида суриштирувчи ва терговчи, судда эса, раислик қилувчи ва суд мажлиси

котиби зиммасига юклатилади.

Баённомаларга: тергов ёки суд ҳаракатининг иштирокчилари тўғрисидаги

маълумотлар, бу шахсларга уларнинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари тушунтирилгани;

тергов ёки суд ҳаракатининг ўтказилиш жойи ва вақти, шарт

-

шароитлари,

жараёни ва натижалари, бунда топилган моддий объектлар тавсифи ва уларнинг

иш учун аҳамиятли бўлган белгилари; тергов ҳаракатлари ёки суд муҳокамаси

иштирокчилари тасдиқлашни сўраган фактлар; уларнинг юз бераётган ҳодиса

сабаблари хусусидаги кўрсатувлари, тушунтиришлари, мулоҳазалари; улар

томонидан берилган илтимосномалар, шикоятлар, рад этишлар;

тергов

ҳаракатини олиб бориш ёки суд муҳокамаси жараёнидаги тартиббузарлик

ҳоллари, шунингдек бу тартиббузарликларни бартараф этиш ва олдини олиш учун

кўрилган чора

-

тадбирлар киритилади.

Шунингдек, қонунчилик далилларни қайд этиш учун баённома тузиш билан

бир қаторда қуйидаги усулларни ҳам қўллаш мумкинлигини назарда тутади:

овоз ёзиш, видеоёзув, кинотасвир, фотосуратга тушириш;

қолиплар тайёрлаш;

нусхалар олиш;

режалар, схемалар тайёрлаш;

ахборотни акс эттиришнинг бошқа усулларини қўллаш.

Бунда, суриштирувчи, терговчи, суд далилларни мустаҳкамлашнинг

юқорида

келтирилган

усулларини

қўлланишга

кўмаклашиш

учун

мутахассисларни жалб этиши мумкин.

Суриштирувчи, терговчи, суд томонидан далилларни қайд этишнинг қандай

усуллари қўллангани, фойдаланилган аппаратлар, асбоблар, ускуналар,

материалларнинг техникавий тавсифи келтирилиб, тегишлича тергов ҳаракати

баённомаси ёки суд мажлиси баённомасида акс эттирилади.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

311

Тергов ёки суд ҳаракатининг бориши ва натижалари акс эттирилган

фотосуратлар, фонограммалар, видеоёзувлар, кинотасвирлар, қолиплар, нусхалар,
режалар, схемалар ва бошқалар баённомага илова қилинади. Ҳар қайси иловада
тергов ёки суд ҳаракатининг номи, ўтказилган жойи, санаси кўрсатилган
изоҳловчи матн бўлиши лозим. Бу изоҳловчи матнни суриштирув ва дастлабки
тергов босқичида суриштирувчи ёки терговчи ва холислар, судда эса, раислик
қилувчи

ва суд мажлиси котиби ўз имзолари билан тасдиқлайдилар.

Кўздан кечириш баённомаси билан боғлиқ амалиётда юзага келадиган

муаммолардан бири бу баённомадаги муайян хато юзасидан тузатиш киритиш ёки
муайян бир масала бўйича аниқлаштириш ва ўзгартиришлар киритишда акс
этади.

И.Савицкая ҳамда В.Несветаевларнинг фикрича, мазкур ҳаракатлар жиноят

-

процессуал қонунчилик билан тақиқланмаган, шу билан бирга келгусида
тушунмоқчиликларга сабаб бўлиши мумкин. Шу сабабли, бундай ҳолатларда
кўздан кечиришни қайтадан амалга ошириш мақсадга мувофиқ [2, C. 299

-304].

Фикримизча, юқоридаги фикр қисман тўғри. Сабаби, амалдаги жиноят

-

процессуал қонунчиликда бу каби хато ва камчиликларни бартараф этиш тартиби
қисман белгиланган. Аниқроғи, Жиноят

-

процессуал кодексининг 92

-

моддасида

далилларни қайд этишнинг тўғрилигини тасдиқлаш тартиби белгиланган бўлиб,
унга

кўра

тергов

ҳаракатлари

иштирокчиларининг,

шунингдек

суд

муҳокамасидаги тарафларнинг бу ҳаракатлар жараёни ва натижалари акс
эттирилган баённома билан танишиш, худди шунингдек баённомага қўшимча ва
тузатишлар киритиш ҳуқуқлари таъминланиши керак.

Суриштирувчи ёки терговчи тергов ҳаракатлари тамом бўлиши биланоқ бу

ҳаракат

иштирокчиларига баённомани ўқиб чиқишга имкон беради ёхуд

илтимосларига кўра уларга ўқиб беради. Шундай тартибда раислик қилувчи ёки
унинг топшириғига биноан суд мажлиси котиби суд залидан ташқарида
бажарилган суд ҳаракати иштирокчиларини, шунингдек тарафларни суд мажлиси
баённомасидаги ушбу суд ҳаракатига тааллуқли ёзувлар билан таништиради.

Оғзаки

билдирилган

қўшимчалар,

тузатишлар,

фикр

-

мулоҳазалар,

эътирозлар, илтимослар ва шикоятлар баённомага киритилади, ёзма равишда
ифода этилганлари эса баённомага илова қилинади. Ўчиришлар ёки киритилган
қўшимча сўзлар ёхуд бошқа тузатишлар хусусида баённома охиридаги имзолар
олдидан изоҳот берилади.

Тергов ҳаракати баённомаси билан таништирилган шахслар баённоманинг

ҳар

бир саҳифаси остига ва унинг охирига имзо чекадилар.

Юқоридагилардан кўриш мумкинки, қонун чиқарувчи фақатгина тергов

ҳаракатлари, шу жумладан кўздан кечириш ҳаракатлари амалга оширилган
вақтдагина тузилган кўздан кечириш баённомасига ўзгартириш киритиш тартиби
белгилаган. Шу билан бирга, баённома барча иштирокчилар томонидан
имзоланганидан кейин аниқланган хато ва камчиликлар юзасидан қўшимчалар ва
тузатишлар киритиш қонун билан тақиқланмаган. Шундай бўлса ҳам, кўздан
кечиришни амалга оширган шахс томонидан кўздан кечириш баённомасига
қўшимча

ва ўзгартиришлар киритиш келгусида мазкур баённоманинг суд

томонидан номақбул деб топилишига сабаб бўлиши, шунингдек суд

-

тергов

амалиётида турлича ёндашувларни ва амалиётларни юзага келтириши мумкин.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

312

Шу сабабли, қонунчиликда баённомага ўзгартириш ва қўшимчаларни

киритиш мумкин эмаслиги тўғрисидаги нормани киритиш ўринли бўлади.
Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Жиноят

-

процессуал кодексининг 90

-

моддасини

қуйидагича

таҳрирдаги тўртинчи қисм билан тўлдириш таклиф этилади:

Тергов ҳаракати баённомаси тергов ҳаракати иштирокчиларининг имзоси

билан тасдиқланганидан сўнг унга қўшимча ва ўзгартиришлар киритиш мумкин эмас.

Мазкур масала юзасидан тадқиқот давомида ҳуқуқни муҳофаза қилувчи

орган вакиллари ўртасида ўтказилган сўровномадаги “

Кўздан кечириш

баённомасига у имзоланганидан кейин унга ўзгартириш ёки қўшимчалар киритиш
бўйича қандай фикрдасиз?

” деган саволга унда иштирок этган 290 нафар

респондентларнинг 53,1 фоизи “

Бу баённоманинг ишончлилигига шубҳа туғдиради.

Буни тақиқлашлозим

”лигини, 32,4 фоизи “

Бу баённомани тўлиқроқ ёзиш имконини

беради. Буни тақиқлашга зарурият мавжуд эмас

”лигини, 14,5 фоизи

Қонунчиликда

чеклов мавжуд эмас. Киритиш мумкин

”лигини қайд этишган

[3].

Кўздан кечириш баённомасининг тузилиши масаласини таҳлил қиладиган

бўлсак, ушбу масала юзасидан миллий олимларимиз ва хориж олимлари
томонидан турлича ўхшаш ва фарқли илмий қарашлар билдирилган. Хусусан,
миллий олимларимиздан Р.Абдуллаевнинг фикрича, кўздан кечириш баённомаси
қуйидаги

уч қисмдан иборат бўлади:

кириш қисми;

таърифлаш (тадқиқот) қисми;

якунлаш қисми [4, C. 26].

Рус олими А.

Самойловнинг фикрича эса, кўздан кечириш баённомаси

кириш, баён қисми ва хулоса қисмидан иборат бўлади [5].

Фикримизча, кўздан кечириш баённомасининг тузилишини номлашнинг

юқоридагича бўлиниши мазкур олимлар томонидан ушбу масалада турлича
қарашлар

билдирилган деган хулосага келишимиз учун етарли бўлмайди.

Шу сабабли, қуйида ҳар бир олим томонидан юқоридагича тавсифлаш орқали
айнан қайси ҳолатлар назарда тутилганлигини кўриб чиқамиз.

Бундан олдин, миллий қонунчилигимизда ушбу масаланинг регламентация

қилиши

ҳолатини таҳлил қиладиган бўлсак, қонун чиқарувчи кўздан кечириш

баённомасини тузишнинг аниқ тартибини белгилаб қўйган. Хусусан, Жиноят

-

процессуал кодексининг 141

-

моддасига кўра кўздан кечириш жараёни ва

натижаларини қайд этиш учун терговга қадар текширувни амалга оширувчи
органнинг мансабдор шахси, суриштирувчи ёки терговчи кўздан кечириш
ўтказилганлиги тўғрисида баённома тузади, суд эса кўздан кечириш жараёнини ва
унинг натижаларини суд мажлиси баённомасида қайд этади.

Баённомада кўздан кечириш давомида топилган барча нарсалар, улар

қандай

тартибда кўздан кечирилган бўлса, худди шу тартибда, кўздан кечириш

пайтида қандай ҳолатда кузатилган бўлса, худди шу ҳолатда қайд этилади. Кўздан
кечириш чоғида топилган ва олинган барча излар, нарсалар ва ҳужжатлар санаб
ўтилади. Олинган буюмнинг эгасига тегишли маълумотнома ёки баённоманинг
нусхаси берилади.

Бундан ташқари, баённомада қуйидагилар кўрсатилган бўлиши лозим:

кўздан кечириш қайси вақтда, қандай об

-

ҳавода ва қандай ёруғликда

ўтказилганлиги;


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

313

қандай

илмий

-

техника воситалари қўлланилганлиги ва қандай натижалар

олинганлиги;

кўздан кечиришда кўмаклашиш учун кимлар жалб қилинганлиги ва

кўмаклашиш нимада ўз аксини топганлиги;

қандай

нарсалар ва ҳужжатлар қай тартибда ва қандай муҳр билан

муҳрланганлиги;

кўздан кечирилганидан кейин мурда ва иш учун аҳамиятли бўлган

нарсаларнинг қаерга юборилганлиги.

Р.

Абдуллаевнинг баён этишича еса, кўздан кечириш баённомасининг кириш

қисмида қуйидагилар кўрсатилади:

1.

кўздан кечириш учун асос;

2.

ҳодиса

тўғрисида

хабар берган шахс ва хабар келиб тушган вақт;

3.

баённома тузаётган шахснинг лавозими, исми, отасининг исми ва

фамилияси;

4.

кўздан кечириш иштирокчиларининг лавозими, исми, отасининг исми ва

фамилияси;

5.

холисларнинг яшаш манзиллари, исмлари, ота

исмлари ва фамилиялари.

Шунингдек, баённоманинг кириш қисмида –

ҳодиса жойини кўздан

кечиришда қатнашаётган мутахассисга унинг ҳуқуқ ва мажбуриятлари

тушунтирилганлиги ҳамда ўзининг мажбуриятларини бажаришдан бош

тортганлик ёки рад этганлик учун жавобгарлик тўғрисида огоҳлантирилганлиги

қайд этилади ва имзо билан тасдиқланади.

Бундан ташқари, баённоманинг кириш қисмида холисларга уларнинг ҳуқуқ ва

мажбуриятлари тушунтирилганлиги ва кўздан кечириш қандай шароитларда амалга

оширилаётганлиги тўғрисидаги маълумотлар ўз аксини топиши керак [6, C. 26].

А.

Самойловнинг таъкидлашича эса, баённоманинг дастлабки –

кириш

қисмида ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш давомида ишлатиладиган

техник воситаларнинг номи, улардан фойдаланиш шартлари ва тартиби, ушбу

техник воситалардан фойдаланган шахсларни кўрсатиш лозим бўлади [7].

В.

Стельмах ушбу масалада фикр билдириб, хусусан кўздан кечиришнинг

барча иштирокчилари бундай техник воситалардан фойдаланиш тўғрисида

огоҳлантирилганликлари ҳақидаги маълумотни ҳам баённомада акс эттириш

керак, деб ҳисоблайди [8, C. 31].

А.

Самойлов шунингдек, кириш қисмида ҳодиса содир бўлган жойни кўздан

кечириш пайтида мавжуд бўлган ҳолат (об

-

ҳаво, ёруғлик ва бошқалар), шарт

-

шароитни ҳам акс эттириш кераклигини маълум қилади [9].

Бизнингча, ҳам юқорида келтириб ўтилган барча олимлар томонидан

билдирилган ягона ёндашув –

кўздан кечириш вақтидаги шарт

-

шароитнинг

баённомада кўрсатилиши муҳим ҳисобланади. Сабаби, бу орқали келгусида кўздан

кечириш баённомасининг ишончлилигини баҳолашда айнан ўша вақтда кўздан

кечириш иштирокчилари жараённи тўлиқ англай олганликлари ёки бундай

имкониятларга эга бўлмаганликлари тўғрисида хулоса чиқариш мумкин бўлади.

Кўздан кечириш баённомасининг кейинги босқичи тўғрисидаги фикрларни

таҳлил қиладиган бўлсак, Р.Абдуллаевнинг қайд этишича, таърифлаш

баённоманинг асосий қисми ҳисобланади ва унда кўздан кечириш тартиби ва

унинг натижалари акс эттирилиши керак. Ҳар бир ҳодиса ўзига хос хусусиятларга

эга бўлса

-

да, барча ҳолатларда баённомада қуйидагиларнинг бўлиши муҳим

аҳамият касб этади:


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

314

ҳодиса

жойининг умумий тавсифи: турар жой (кўча, йўл ва бошқ.), унинг

ҳудуди ва атрофи, жиноятчининг ҳодиса жойига кириши ва чиқиб кетиши мумкин
бўлган жойлар;

бевосита ҳодиса содир бўлган жойдаги вазият: хоналарнинг ўзаро

жойлашуви, эшик, дераза, мебель ва бошқа буюмларнинг жойлашуви, атрофдаги
буюм ва предметларнинг жойлашуви;

очиқ жой бўлса, кўздан кечириш ҳудудидаги тупроқнинг ҳолати,

ўсимликларнинг мавжудлиги ва дарахтларнинг жойлашуви, атрофдаги буюм ва
предметларнинг жойлашуви;

барча топилган изларнинг, далилий аҳамиятга эга бўлиши мумкин бўлган

предмет ва буюмларнинг муайян изчилликда берилган таърифи:

ҳодиса

қатнашчилари томонидан қолдириб кетилган буюм ва

предметларнинг батафсил таърифи (ҳодиса жойида пайдо бўлган

бегона буюм ва

предметлар);

ҳодиса

жойидан йўқолган буюм ва предметлар изларининг батафсил

таърифи;

ҳодиса

жойидаги “тушунарсиз” (ғайриоддий) ҳолатлар, масалан, қулф

илмоғи арраланган, лекин темирнинг кукунлари йўқ;

ашёвий далил сифатида олинган излар ва предметларни топиш, қайд этиш,

олиш ва қадоқлаш усуллари ва воситалари;

кўздан кечириш давомида ишлатилган техник воситалар, уларнинг

турлари, модели ва ишлатилиш усуллари [10,

C. 26].

Шу каби, А.

Самойлов ҳам ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш

баённомасининг ушбу қисми ҳақида фикр билдириб, хусусан у тавсифловчи
қисмни

кўздан кечириш баённомасининг энг асосий қисми эканлигини, сабаби

айнан ушбу қисмда ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечиришнинг бутун
жараёни тасвирланиши, иштирок этган шахсларнинг барча ҳаракатлари акс
этиши, шунингдек топилган барча излар ва нарсалар қайд этилишини билдиради.

Ҳодиса

содир бўлган жойни кўздан кечиришнинг ўзига хос хусусиятидан

келиб чиқиб, терговчи ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечирган шахс сифатида
баённомада ўз билимлари асосланган бирон бир хулосани ёза олмайди, деб
ҳисоблайди. Унинг фикрича, баённоманинг ушбу қисмида фақат ҳодиса содир
бўлган жойни кўздан кечириш пайтида аниқланган барча фактлар кўрсатилиши
лозим. Жиноят процесси ва криминалистика назарияси ҳодиса содир бўлган
жойни кўздан кечириш баённомасида топилган барча нарсалар ва изларни
тавсифлашга қаратилган муайян талабларни ишлаб чиқади. Бунда, терговчи
топилган объектни кўрган ҳолатида тасвирлайди, барча ўлчамлар ўлчаш
воситалари ёрдамида амалга оширилади. Агар топилган нарсанинг қисмларини
тавсифлашнинг иложи бўлмаса, терговчига очиқ сўзлардан фойдаланишга рухсат
берилади, лекин кўп ҳолларда терговчи мутахассисга мурожаат қилади.

Шуни таъкидлаш керакки, ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш

пайтида терговчи томонидан баён этилган объектнинг номи жуда муҳимдир,
чунки бу ном кўп ҳолларда жиноят ишининг охиригача қолади ва бошқа тергов
ҳаракатларида

қўлланилади. Шу сабабли, бундай номлар сифатида табиати аниқ

бўлган нарсалар (стол,

стул, шиша, музлаткич ва бошқалар) қўлланилиши керак

[11].


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

315

Фикримизча, юқорида келтириб ўтилганлар таҳлили Р.Абдуллаев

томонидан баённоманинг асосий қисми мазмуни кенгроқ очиб берилганлигини
кўрсатади. Шу билан бирга, А.Самойловнинг кўздан кечириш баённомасида уни
амалга оширган шахснинг хулосаси кўрсатилмаслиги ҳақидаги фикрини тўлиқ
қўллаб

-

қувватлаймиз. Сабаби, мазкур тергов ҳаракати терговчининг хулосаларини

эмас, балки аниқ объектив воқеликларни, ҳолатларни, жиноят изларини ва иш
учун муҳим бўлган бошқа

маълумотларни қайд этишга қаратилган.

К.

Индыкнинг фикрича эса, ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш

баённомасининг тавсифловчи қисми сарлавҳалар билан қисмларга бўлиниши
керак (масалан, коридорни кўздан кечириш ва шу каби). Шунингдек, ҳодиса содир
бўлган жойни кўздан кечириш пайтида юзага келган турли хил ҳолатлар,
жумладан, ўткир ҳидли моддаларнинг аниқланганлиги, ёруғликнинг ўзгарганлиги
каби муҳим масалалар ҳам баённомада акс эттирилади [12, C. 272

-275].

Кўздан кечириш баённомасининг охирги

қисми ҳақидаги фикрларни таҳлил

қилсак, миллий олимларимиз томонидан билдирилган фикрга кўра баённоманинг
якуний қисмида қуйидагилар кўрсатилади:

агар ҳодиса жойида мурда бўлса, уни текшириш учун қаерга

жўнатилганлиги;

кўздан кечириш давомида олинган барча излар ва ашёвий далиллар санаб

ўтилади ҳамда уларнинг қадоқланиш тартиби, муҳрланганлиги қайд этилади, ҳар
бир қадоқлашда холислар ва мутахассис имзоларининг бўлиши таъминланади;

мутахассис ва холисларга баённома ўқиб эшиттирилади ҳамда уларнинг

қўшимча ва эътирозлари кўрсатилади;

кўздан кечиришнинг бошланиши ва тугаш вақтлари қайд этилади;

баённомага иловалар (режа

-

схема, излар қолипи ва бошқ.) [13,

C. 26].

Шунингдек, А.

Самойловнинг фикрича, ҳодиса содир бўлган жойни кўздан

кечириш баённомасининг якуний қисми қуйидагиларни ўз ичига олади:

тергов

ҳаракатининг

барча

иштирокчилари

баённома

билан

танишганликлари тўғрисидаги ёзув;

ҳодиса

содир бўлган жойни кўздан кечириш иштирокчиларининг билдирган

баёнотлари, улар томонидан аниқланган хато ва камчиликлар, уларнинг фикрига
кўра ноқонуний ҳисобланган ҳолатлар [14].

Ҳодиса

содир бўлган жойни кўздан кечириш баённомасини тузишда юзага

келадиган муаммоларга тўхталадиган бўлсак, бу тўғрисида соҳа олимлари
томонидан турлича қарашлар билдирилган.

А.

Бачиеванинг таъкидлашича, бундай муаммоларнинг асосийларидан бири

бу унинг қийин ўқилиши ҳамда таркибида етарлича маълумотларнинг мавжуд

эмаслигида акс этади [15, C. 38

-41].

Бизнингча ҳам, мазкур муаммо долзарб бўлиб, хусусан амалиётда учраб

турадиган жиноят излари баённомада умуман тавсифланмаслиги ёки етарли
даражада тавсифланмаслиги, кўздан кечирилган ҳудуд нотўғри тавсифланиши,
маълумотлар кўздан кечиришдаги реал ҳаракатлар кетма

-

кетлиги билан мос

келмаслиги каби хато ва камчиликлар бунга мисол бўла олади.

О.

Карнаухованинг фикрича, айрим ҳолларда баённомада ҳодиса содир

бўлган жойни кўздан кечириш иштирокчиларининг ҳаракатлари тизимли
равишда баён этилмайди. Бу эса, келгусида бундай баённомадан ҳодиса содир


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

316

бўлган жойнинг ҳолатини, излар, объектлар ва нарсалар топилган жойни,
шунингдек улар орасидаги мавжуд муносабатларни аниқлашда қийинчиликларни
юзага келтиради [16, C. 147

-152].

А.

Дворкин ҳамда Л.Бертовскийлар ҳам мазкур муаммонинг долзарблигини

таъкидлаб, хусусан кўздан кечириш баённомасида хонани қулфлайдиган
қулфнинг мурвати ёки кишанида арралаш излари борлиги кўрсатилганлиги, аммо
эшик олдида металл қириндилари бор

-

йўқлиги, арралаш амалга оширилган темир

арра қидирилганлиги ва ушбу қидирув натижалари қандай эканлиги
кўрсатилмаганлиги каби ҳолатларни бунга мисол қилиб кўрсатишади [17, C. 230].

Фикримизча, кўздан кечириш баённомасидаги маълумотларнинг, хусусан

кўздан кечиришни амалга оширувчи шахс ҳаракатлари кетма

-

кетлигининг

тизимли равишда баён этилмаслиги келгусида

мазкур баённомадан

фойдаланишда муаммоларни ва тушунмовчиликларни келтириб чиқариши
мумкин. Сабаби, одатда судлар муайян жиноят ишини кўриб чиқишда ишнинг
барча ҳолатлари билан биргаликда кўпроқ кўздан кечириш баённомаларига ҳам
таянишади.

Юқорида келтириб ўтилган таҳлиллар натижасида қуйидагича асосий

хулосаларни илгари сурамиз:

1.

Баённомага у имзоланганидан кейин ўзгартириш ва қўшимчаларни

киритиш мумкин эмаслиги тўғрисидаги нормани қонунчиликка киритиш лозим.
Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Жиноят

-

процессуал кодексининг 90

-

моддасини

қуйидагича таҳрирдаги тўртинчи қисм билан тўлдириш таклиф этилади:

Тергов ҳаракати баённомаси тергов ҳаракати иштирокчиларининг имзоси

билан тасдиқланганидан сўнг унга қўшимча ва ўзгартиришлар киритиш мумкин эмас.

2.

Кўздан кечириш баённомаси кириш, асосий қисм ва якунловчи қисм каби

учта қисмга бўлиниб, тергов амалиётида мазкур тартибга риоя қилмаслик
баённоманинг тузилишида турли хато камчиликларни, шунингдек келгусида
ундан фойдаланишда мураккабликларни келтириб чиқариши мумкин.

3.

Кўздан кечириш баённомасини тузишда юзага келадиган муаммолар

турлича бўлиб, уларга йўл қўйилиши келгусида мазкур баённомадан
фойдаланишда муаммоларни ва тушунмовчиликларни келтириб чиқариши
мумкин. Бундай муаммоларга баённоманинг қийин ўқиладиган усулда
тузилганлиги, таркибида етарлича маълумотларнинг мавжуд эмаслиги, жиноят
излари баённомада умуман тавсифланмаслиги ёки етарли даражада
тавсифланмаслиги,

кўздан

кечирилган

ҳудуд

нотўғри

тавсифланиши,

маълумотлар кўздан кечиришдаги реал ҳаракатлар кетма

-

кетлиги билан мос

келмаслиги, кўздан кечириш иштирокчиларининг ҳаракатлари тизимли равишда
баён этилмаганлиги кабилар мисол бўла олади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:

1.

Хрепков, А. Н. Фиксация результатов осмотра места происшествия / А. Н.

Хрепков // Гражданское общество и правовое государство. –

2011.

Т. 2. –

С. 180

-183.

2.

Савицкая И. Г., Несветаев В. В. Некоторые проблемы, возникающие при

осмотре места происшествия по уголовным делам о нарушении правил дорожного
движения и эксплуатации транспортных средств // Общественная безопасность,
законность и правопорядок в III тысячелетии. 2017. № 3.1. С. 299–

304.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

317

3.

Сўровнома натижалари билан танишиб чиқиш учун иловага қаранг.

4.

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. –

Тошкент:

ТДЮУ, 2021. 26

-

бет.

5.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства

осмотра места происшествия // Общество, право, государственность:

ретроспектива

и

перспектива.

2020.

№3

(3).

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-

osmotra-mesta-proisshestviya.

6.

Абдуллаев

Р

.

К

.

Ҳодиса

жойини

кўздан

кечириш

:

ўқув

қўлланма

.

Тошкент

:

ТДЮУ

, 2021. 26-

бет

.

7.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства

осмотра места происшествия // Общество, право, государственность:

ретроспектива

и

перспектива.

2020.

№3

(3).

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-

osmotra-mesta-proisshestviya.

8.

Стельмах В. Ю. Современные проблемы фиксации хода и результатов

производства следственных действий и возможные пути их решения //

Актуальные проблемы российского права 2016. № 7. С.31

.

9.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства

осмотра места происшествия // Общество, право, государственность:

ретроспектива

и

перспектива.

2020.

№3

(3).

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-

osmotra-mesta-proisshestviya

10.

Абдуллаев

Р

.

К

.

Ҳодиса

жойини

кўздан

кечириш

:

ўқув

қўлланма

.

Тошкент

:

ТДЮУ

, 2021. 26-

бет

.

11.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства

осмотра места происшествия // Общество, право, государственность:

ретроспектива

и

перспектива.

2020.

№3

(3).

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-

osmotra-mesta-proisshestviya.

12.

Индык, К. П. Некоторые проблемы реализации уголовно

-

процессуальных

норм в ходе фиксации осмотра места происшествия / К. П. Индык // Актуальные

проблемы юридической науки и практики: Гатчинские чтения –

2016 : сборник

научных трудов по материалам Ежегодной международной научно

-

практической

конференции, Гатчина, 19–20 мая 2016 года. Том 1. –

Гатчина: Государственный

институт экономики, финансов, права и технологий, 2016. –

С. 272

-275.

13.

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. –

Тошкент: ТДЮУ, 2021. 26

-

бет

.

14.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства

осмотра места происшествия // Общество, право, государственность:

ретроспектива

и

перспектива.

2020.

№3

(3).

URL:

https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-

osmotra-mesta-proisshestviya.

15.

Бачиева А.В., Кузбагарова Е.В. К вопросу об обнаружении, изъятии и

осмотре средств мобильной связи // Оперативно

-

розыскное противодействие

организованной преступности: материалы региональной научно

-

практической

конференции. 2015. С. 38–

41.


background image

Жамият

ва

инновациялар

Общество

и

инновации

Society and innovations

Issue

5

5 (2024) / ISSN 2181-1415

318

16.

Карнаухова О.Г. Процесс формирования заведомо ложных показаний

свидетелей и потерпевших // Вестник Московского университета МВД России.
2015. № 1. С. 147–

152.

17.

Тактика следственных действий (осмотр места происшествия и допрос) /

под ред. к.ю.н. А.И. Дворкина, д.ю.н. Л.В. Бертовского. М

.:

Экзамен

, 2011.

С

. 230.

References

Хрепков, А. Н. Фиксация результатов осмотра места происшествия / А. Н. Хрепков // Гражданское общество и правовое государство. – 2011. – Т. 2. – С. 180-183.

Савицкая И. Г., Несветаев В. В. Некоторые проблемы, возникающие при осмотре места происшествия по уголовным делам о нарушении правил дорожного движения и эксплуатации транспортных средств // Общественная безопасность, законность и правопорядок в III тысячелетии. 2017. № 3.1. С. 299–304.

Сўровнома натижалари билан танишиб чиқиш учун иловага қаранг.

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. – Тошкент: ТДЮУ, 2021. 26-бет.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства осмотра места происшествия // Общество, право, государственность: ретроспектива и перспектива. 2020. №3 (3). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-osmotra-mesta-proisshestviya.

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. – Тошкент: ТДЮУ, 2021. 26-бет.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства осмотра места происшествия // Общество, право, государственность: ретроспектива и перспектива. 2020. №3 (3). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-osmotra-mesta-proisshestviya.

Стельмах В. Ю. Современные проблемы фиксации хода и результатов производства следственных действий и возможные пути их решения // Актуальные проблемы российского права 2016. № 7. С.31.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства осмотра места происшествия // Общество, право, государственность: ретроспектива и перспектива. 2020. №3 (3). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-osmotra-mesta-proisshestviya

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. – Тошкент: ТДЮУ, 2021. 26-бет.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства осмотра места происшествия // Общество, право, государственность: ретроспектива и перспектива. 2020. №3 (3). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-osmotra-mesta-proisshestviya.

Индык, К. П. Некоторые проблемы реализации уголовно-процессуальных норм в ходе фиксации осмотра места происшествия / К. П. Индык // Актуальные проблемы юридической науки и практики: Гатчинские чтения - 2016 : сборник научных трудов по материалам Ежегодной международной научно-практической конференции, Гатчина, 19–20 мая 2016 года. Том 1. – Гатчина: Государственный институт экономики, финансов, права и технологий, 2016. – С. 272-275.

Абдуллаев Р.К. Ҳодиса жойини кўздан кечириш: ўқув қўлланма. – Тошкент: ТДЮУ, 2021. 26-бет.

Самойлов А.Ю. Особенности фиксации хода и результатов производства осмотра места происшествия // Общество, право, государственность: ретроспектива и перспектива. 2020. №3 (3). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/osobennosti-fiksatsii-hoda-i-rezultatov-proizvodstva-osmotra-mesta-proisshestviya.

Бачиева А.В., Кузбагарова Е.В. К вопросу об обнаружении, изъятии и осмотре средств мобильной связи // Оперативно-розыскное противодействие организованной преступности: материалы региональной научно-практической конференции. 2015. С. 38–41.

Карнаухова О.Г. Процесс формирования заведомо ложных показаний свидетелей и потерпевших // Вестник Московского университета МВД России. 2015. № 1. С. 147– 152.

Тактика следственных действий (осмотр места происшествия и допрос) / под ред. к.ю.н. А.И. Дворкина, д.ю.н. Л.В. Бертовского. М.: Экзамен, 2011. С. 230.