Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
155
СОЛИҚ ИСЛОҲОТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ
И.ф.д., доцент
Исаев Фахриддин Икромович
Тошкент давлат иқтисодиёт университети
ҳузуридаги
«Ўзбекистон иқтисодиётини ривожлантиришнинг
илмий асослари ва муаммолари» илмий
-
тадқиқот маркази
Аннотация.
Мақолада солиқ ислоҳотларининг мақсади, Ўзбекистонда сўнги йилларда олиб
борилган солиқ ислоҳотларининг самарадорлиги таҳлил қилинган. Шунингдек, солиқ
ислоҳотлари ҳукуматлар учун фискал ва иқтисодий мақсадларга эришиш учун кучли восита
эканлиги асослантирилиб, таҳлилий жадваллар келтирилиб, мақола якунида хулоса
шакллантирилган.
Калит сўзлар:
солиқ, ислоҳот, фискал, даромад, шаффофлик, адолатлилик.
АНАЛИЗ ВЛИЯНИЯ НАЛОГОВЫХ РЕФОРМ
Д.э.н., доцент
Исаев Фахриддин Икромович
Научно
-
исследовательский центр «Научные основы и
проблемы развития экономики Узбекистана» при
Ташкентский государственный экономический университет
Аннотация.
В статье анализируются цели налоговых реформ, эффективность налоговых
реформ, проводимых в последние годы в Узбекистане. Также обосновано, что налоговые реформы
являются мощным инструментом правительства для достижения бюджетных и
экономических целей, представлены аналитические таблицы, а в конце статьи сформирован
вывод.
Ключевые слова:
налог, реформа, фискальная политика, доходы, прозрачность,
справедливость.
ANALYSIS OF THE IMPACT OF TAX REFORMS
Dsc., associate professor
Isaev Fakhriddin Ikromovich
Scientific research center "Scientific bases and problems of
development of the economy of Uzbekistan" under
Tashkent State University of Economics
Abstract.
The article analyzes the purpose of tax reforms, the effectiveness of tax reforms carried
out in recent years in Uzbekistan. It is also justified that tax reforms are a powerful tool for governments
to achieve fiscal and economic goals, analytical tables are presented, and a conclusion is formed at the end
of the article.
Key words:
tax, reform, fiscal, revenue, transparency, fairness.
Кириш.
Бугунги бозор иқтисодиётига асосланган жамиятда иқтисодиётни ривожлантириш учун
давлатнинг тартибга солувчи роли ортиб, давлат харажатлари ўсиб боради, уларни қоплашда
эса солиқ тушумларидан фойдаланилади. Шу ўринда давлат ўзининг солиқ сиёсатини ишлаб
чиқишига зарурат туғилиб, уни тўғри йўлга қуйилиши муҳим ҳисобланади. Солиқ сиёсати
мамлакатнинг солиқ тизимини қуриш ёки ислоҳ қилишда ўзига хос муҳим қарор ҳисобланади.
VI SON - OKTABR, 2023
UO‘K
: 336.228
155-161
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
156
Солиқ ислоҳотлари бутун дунё бўйлаб иқтисодий сиёсат муҳокамаларида тез
-
тез
учрайдиган мавзудир. Ҳукуматлар кўпинча даромадларни йиғишни яхшилаш, иқтисодий
ўсишни кучайтириш ва турли ижтимоий
-
иқтисодий мақсадларга эришиш мақсадида солиқ
ислоҳотларини амалга оширадилар. Бироқ бу ислоҳотларнинг таъсири кенг муҳокама ва таҳлил
мавзусидир.
Одатда ислоҳотларга зурурат келтирувчи айрим сабаблар мавжудки, ислоҳотлар цикли
доимий равишда такрорланиб туриш характерига эга. Чунки ҳар қандай ислоҳотнинг туб
замирида жамият хаётини фаровонлигини ошириш ётибди. Бюджет
-
солиқ тизимидаги
ислоҳотлардан мақсад мураккабликлар ва қийинчиликларни барҳам беришдир. Бугунги
ислоҳотлар Давлат бюджетида солиқ тушумлари миқдорини ошириш ва солиқ тўловчилар
базасини кенгайтириш мақсадида ҳам амалга оширилмоқда.
Солиқ ислоҳотини бошқа ислоҳотлардан мураккаб жиҳатлари ҳам борки, бу солиқ
ставкаларини пасайтириш ва солиқ тўловчилар базасини кенгайтиришни ўз ичига олади.
Бундай ўзгаришлар узоқ муддатли истиқболда иқтисодиётнинг умумий ҳажмини кўтариш
керак деган назарий тахминлар мавжуд, аммо таъсири ва миқёси сезиларли
даражада
ноаниқликларга дуч келмоқда. Кўпинча эътиборга олинмайдиган ҳолатларда бири, солиқ
ҳаражатларини қисқартириш ёки йўқ қилиш орқали солиқ базасини кенгайтириш ҳисобланади.
Демак, ушбу тадқиқот ишимиз Ўзбекистондаги солиқ ислоҳотларининг таъсирини таҳлил
қилишга бағишланган ва бугунги кунда солиқ ислоҳотининг натижалари мулоҳаза қилиш учун
долзарб масала ҳисобланади.
Адабиётлар шарҳи.
Солиқ ислоҳотлари бўйича фикр билдирадиган бўлсак, Остапов (
1998
) солиқ ислоҳотини
солиқ муносабатларига тўлиқ
ёки қисман ўзгариш сифатида ўзига хос шаклларини тўлиқ кўриб
чиқишни талаб қиладиган махсус таксономик тизим сифатида кўриб чиқади.
Абрамов (
2007
) солиқ ислоҳоти узоқ муддатли жадал ривожланаётган, кўп қиррали ва кўп
мақсадли жараён сифатида икки йўналишда амалга оширилади: солиқлар ҳолатини яхшилаш
ва
солиқ маъмуриятччилигини такомиллаштириш.
Байбородина (
2010
) “солиқ ислоҳотлари –
солиқ тизимини кенг кўламли қайта қуриш ва
уни бошқариш механизмини ўзгартириш асосида солиқ муносабатларининг чекланган ёки
тубдан ўзгариши сифатида” таърифлайди.
Майбуров (
2011
) “солиқ ислоҳоти солиқ тизимини тубдан ўзгартиришни давлат солиқ
сиёсатининг янги мазмунига мослаштириш” деб таъкидлайди.
Богатыреванинг
(2014
) фикрича,
“солиқ ислоҳоти бу давлат солиқ тизимидаги қонуний
равишда белгиланган ўзгариш, бу давлат солиқ сиёсати стратегиясини ўзгартиришга
асосланади. Шундай қилиб, солиқ сиёсати тактикасининг ўзгариши солиқ ислоҳотига олиб
келмайди. Фақат солиқ тизимига тегишли амалдаги қонунчиликдаги ўзгартиш ва қўшимчалар
сифатида кўриб чиқилади. Солиқ сиёсати стратегиясидаги ўзгаришлар мамлакатда солиқ
ислоҳотларини амалга ошириш учун асосдир”.
Иқтисодий адабиётларда таъкидланишича, солиқ ислоҳотларини ўтказишнинг ҳам ўзига
хос хусусиятлари мавжуд бўлиб, солиқ ислоҳотларини одатдаги қонунчиликдаги ўзгартириш ва
қўшимчалардан фарқлаш лозим. Богатыреванинг
(2014
) фикрича, солиқ ислоҳотларини
ажралиб турувчи хусусиятлари қуйидагилардан иборат:
1. Солиқ тизимидаги ўзгаришлар.
2. Солиқ сиёсати стратегиясидаги ўзгаришлар.
3. Уни амалга ошириш муддати.
4. Ўзгаришларнинг чуқурлиги ва мураккаблиги.
5. Инновацион характерга эга эканлиги.
Солиқ ислоҳотларининг асосий мақсади тез иқтисодий ўсишни рағбатлантириш ва
қашшоқликни юмшатишдир (Мвакалобо, 2015). Бироқ, зарур инфратузилмани
таъминлаш учун
даромадлар миқдорини ишлаб чиқариш воситаларидан бири бу яхши тузилган солиқ тизими
(Огбонна & Эбимобовеи, 2016), солиқ дунёдаги ҳар бир жамиятда асосий ўйинчи ҳисобланади.
Солиқ тизими ҳукуматга ўз мажбуриятларини бажариш учун зарур бўлган
қўшимча
даромадларни йиғиш имкониятидир.
Юқоридаги солиқ сиёсати ва солиқ ислоҳотлари бўйича иқтисодчи олимлар томонидан
билдирилган фикр
-
мулоҳазаларга таянадиган бўлсак, солиқ сиёсати давлатнинг ижтимоий
-
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
157
иқтисодий сиёсатининг ажралмас қисми бўлиб, у мамлакатнинг миллий бойликларини тўплаш
ва оқилона
фойдаланишини рағбатлантирадиган, иқтисодиёт ва жамият манфаатларини
уйғунлаштиришга ёрдам берадиган ва шу билан жамиятнинг ижтимоий
-
иқтисодий
тараққиётини таъминлайдиган солиқ тизимини шакллантиришга қаратилган сиёсат
ҳисобланади. Дарвоқе, Ўзбекистон Республикасининг солиқ сиёсатига аҳамият қаратадиган
бўлсак, унинг мақсад ва вазифалари Солиқ кодексининг тегишли моддаларда ҳам ўз аксини
топган.
Тадқиқот методологияси.
Мақолада анализ, синтез, индукция ва дедукцяи методларидан фойдаланилиб,
ўтказилаётган солиқ ислоҳотларининг таъсири иқтисодий методлар ёрдамида таҳлил
қилинган.
Таҳлил ва натижалар муҳокамаси.
Мустақилликнинг дастлабки йилларида Ўзбекистон
иқтисодий муаммоларга, жумладан
ишлаб чиқаришнинг қисқариши ва юқори инфляцияга дуч келди. Бюджет тақчиллигини
юмшатиш ва давлат даромадларини оширишда солиқ тушумлари ҳал қилувчи роль ўйнади.
1994 йилда Давлат солиқ қўмитасининг ташкил этилиши Ўзбекистонда солиқ
маъмуриятчилигини расмийлаштиришда муҳим қадам
бўлди.
1995-
2005 йилларда солиққа тортишнинг ҳуқуқий асослари мустаҳкамланди. 1997 йилда
Ўзбекистон Республикасининг Солиқ кодексининг қабул қилиниши солиққа тортишнинг ҳар
томонлама ҳуқуқий асосларини яратди.
2007 йилда Солиқ кодекси замонавий бозор иқтисодиёти талабларига мувофиқлаштириш
мақсадида янги таҳрирда қабул қилинди. Ўзбекистон Президентининг 2017 йилда қабул
қилинган “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси
тўғрисида”ги фармони солиқ юкини камайтириш, солиқ тизими ва солиқ маъмуриятчилигини
такомиллаштириш, солиқ
тўловларини соддалаштиришга алоҳида эътибор қаратиб, солиқ
ислоҳотларини жадаллади.
Президентнинг солиқ маъмуриятчилиги, солиқ сиёсати ва бюджет
ижросини янада
такомиллаштиришга қаратилган яна бир қанча фармон ва қонунлари қабул қилинди. Ушбу
ислоҳотлар солиқ тизимини модернизация қилиш, солиқ юкини камайтириш, тартиб
-
таомилларни соддалаштириш ва даромадларни йиғишни кучайтиришга қаратилган. Ушбу
ислоҳотларнинг таъсири ва самарадорлиги иқтисодий ва фискал маълумотларни батафсилроқ
таҳлил қилишни, шунингдек, уларнинг Ўзбекистондаги иқтисодий ўсиш, даромадларни йиғиш
ва ишбилармонлик муҳитига таъсирини баҳолашни талаб қилади.
1-
расм. Солиқ ислоҳотларининг умумий элементлари
65
65
Муаллиф томонидан шакллантирилган
Соддалаштириш
Солиқ кодекслари
кўпинча мураккаб
бўлиб, мувофиқлик
юкини келтириб
чиқариши мумкин.
Ислоҳотлар солиқ
тизимини
соддалаштириш,
уни жисмоний
шахслар ва
тадбиркорлик
субъектлари учун
янада қулайроқ
қилишга
қаратилган.
Даромадларни
ошириш
Ҳукуматлар
даромад йиғишни
ошириш учун
солиқ
ислоҳотларини
амалга ошириши
мумкин. Бу солиқ
базасини
кенгайтириш ёки
солиқ
ставкаларини
оширишни ўз
ичига олиши
мумкин.
Иқтисодий ўсиш
Айрим солиқ
ислоҳотлари
инвестициялар,
жамғармалар ва
тадбиркорликни
рағбатлантириш
орқали иқтисодий
ўсишни
рағбатлантиришга
қаратилган.
Адолат
Ислоҳотлар солиқ
юкини янада
адолатли
тақсимлашга
интилиши мумкин.
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
158
Солиқ ислоҳотлари одатда турли сабабларга кўра жорий этилади, жумладан, солиқ
тизимини соддалаштириш, даромадлар ишлаб чиқаришни кўпайтириш, иқтисодий ўсишни
рағбатлантириш, солиққа тортишда адолат ва шаффофликка эришиш. Солиқ ислоҳотларининг
мақсадлари турлича бўлиши мумкин бўлсада, улар кўпинча бир нечта умумий элементларга эга
(1-
расм):
Солиқ ислоҳотлари ҳукуматлар учун фискал ва иқтисодий мақсадларга эришиш учун
кучли воситадир. Бироқ уларнинг таъсири кенг қамровли ва кўп қиррали. Солиқ
ислоҳотларининг оқибатларини баҳолаш турли омилларни, жумладан, давлат даромадлари,
тадбиркорлик ва сармоявий муҳит, жисмоний шахсларга солиқ юки, иқтисодий ўсиш,
даромадлар тенгсизлиги, қонун ҳужжатларига мувофиқлик ва халқаро рақобатбардошликни
ҳисобга олган ҳолда ҳар томонлама таҳлил қилишни талаб қилади.
Солиқ ислоҳотларининг таъсири кўп қиррали бўлиб, иқтисодиёт ва жамият ҳаётининг
турли жабҳаларига таъсир кўрсатади. Солиқ ислоҳотлари оқибатларини баҳолашда одатда
таҳлил қилинадиган асосий йўналишлар қуйида 1
-
жадвалда келтирилган:
1-
жадвал
Солиқ ислоҳотлари оқибатларини баҳолашда таҳлил қилинадиган
асосий йўналишлар
66
Давлат даромадлари
Солиқ ислоҳотлари давлат даромадларига сезиларли таъсир
кўрсатиши
мумкин.
Солиқ
ставкаларини
пасайтириш
даромадларнинг йўқолишига олиб келиши мумкин, солиқ
базасини кенгайтириш ва солиқ бўшлиқларини бартараф этиш эса
даромадларнинг ошишига олиб келиши мумкин.
Бизнес ва
инвестициялар
Тадбиркорлик муҳитига солиқ ислоҳотлари чуқур таъсир
кўрсатмоқда. Фойда солиқ ставкаларини пасайтириш хорижий
инвестицияларни
жалб
қилиши
ва
тадбиркорликни
ривожлантириши мумкин, аммо солиқ имтиёзларини олиб ташлаш
тескари таъсир кўрсатиши мумкин.
Жисмоний шахслар
Ислоҳотлар натижасида жисмоний шахсларнинг солиқ юки
ўзгариши мумкин. Прогрессив солиқ тизимлари кам даромадлилар
учун солиқ юкини камайтириши мумкин, солиқларнинг ошиши эса
бир марталик даромадга таъсир қилиши мумкин.
Иқтисодий ўсиш
Иқтисодий ўсишга таъсири солиқ ислоҳотларининг муҳим
жиҳати
ҳисобланади. Солиқ ставкаларининг пасайиши истеъмол ва
инвестициялар ҳажмини ошириши мумкин, бу эса ялпи ички
маҳсулотнинг юқори ўсишига олиб келиши мумкин.
Даромадлар
тенгсизлиги
Прогрессив солиқ ислоҳотлари бойликни янада адолатли
тақсимлаш орқали даромадлар тенгсизлигини камайтириши
мумкин.
Аксинча,
солиқларнинг
регрессив
ўзгаришлари
даромадлар номутаносиблигини кучайтириши мумкин.
Мувофиқлик ва
маъмурият
Солиқ ислоҳотларининг мураккаблиги ва амалга оширилиши
солиқ тўловчиларнинг мажбуриятларини бажаришига таъсир
қилиши мумкин. Соддалаштирилган тизимлар юқори мувофиқлик
ставкаларини
рағбатлантириши мумкин, мураккаб қоидалар эса
солиқдан қочишга олиб келиши мумкин.
Солиқ ислоҳотларининг таъсирини ҳар томонлама баҳолаш онгли қарорлар қабул қилиш
ва фуқароларнинг солиқ тизимидаги ўзгаришларнинг кенгроқ оқибатларини тушунишлари
учун зарурдир. Бундай баҳолашларни ўтказиш орқали ҳукуматлар ўзларининг молиявий
эҳтиёжлари ва мамлакатнинг кенгроқ иқтисодий ва ижтимоий мақсадлари ўртасида
мувозанатга эришишлари мумкин.
Сўнгги йилларда Солиқ кодексининг уч марта таҳрирланиши, қонунчиликдаги мавжуд
муаммолар ва мавҳумликларни бартараф этишнинг чораси ҳисобланади. Солиқ сиёсатига
асосланган самарали солиқ тизимини таъминлаш учун солиқ қоидалари ва солиқ
тизимларини
66
Муаллиф томонидан шакллантирилган
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
159
ўзгартириш бўйича таклифларни таҳлил қилиш зарур. Барқарор солиқ сиёсатини яратиш,
солиқ
қонунчилигининг
исталган турида
-
хоҳ катта, хоҳ аҳамиятсиз бўлса, барча тамойилларни
ҳисобга олишни тақозо қилади.
2017-
2023 йиллар давомида Ўзбекистон Республикасида солиқ ислоҳотлари натижасида
солиқ турлари 16 тадан 9 тага камайтирилди, назорат шакллари 13 тадан 2 тага қисқартирилди,
солиқ ставкалари 2 баробарга камайтирилди (мол
-
мулк солиғи, жисмоний шахсларнинг
даромад солиғи, ижтимоий солиқ), солиқ мажбуриятларини ўз вақтида ихтиёрий бажаралиш
даражаси 80 фоиздан 95 фоизга оширилди.
Юқоридагиларга асосланадиган бўлсак, солиқ ставкалари, солиқ солинадиган база, солиқ
турлари, уларнинг миқдори, давлат харажатлари ҳажми ва унинг аниқ мақсадларига мувофиқ
йўналишларининг ўзгариши давлат солиқ сиёсати ва ислоҳотларининг асосий йўналишларидан
бири эканлиги маълум бўлмоқда.
2-
жавдал
Ўзбекистон Республикасида 2018
-2022
йилларда солиқ тушумлари
улуши таҳлили
67
млрд.сўм
Кўрсаткичлар
2018
й
.
2019 й
.
2020 й
.
2021 й
.
2022 й
.
ЯИМ миқдори
424728,7
529 391,4
602 193,0
734 587,7
888342
Давлат
бюджети
даромадлари
79 099,0
112 165,4
132 938,0
164 680,3 202043
Бевосита солиқлар
15 656,2
31 676,8
45 206,9
58 930,3
64 447
Билвосита солиқлар
41 280,4
46 427,2
46 428,4
56 292
71 390
Ресурс тўловлари ва мулк
солиғи
12 663,4
19 680,7
21 257,0
23 036
23 913
Юқори
даромаддан
олинадиган солиқ
1 528,0
-
-
-
-
Бошқа даромадлар
7 971,1
14 380,7
20 045,8
26 423
42 293
Давлат
бюджети
даромадларининг ЯИМга
нисбати, фоизда
18,6
21,2
22,1
22,4
22,7
Келтирилган маълумотларда йиллар давомида давлат бюджети даромадлари ва уларнинг
таркибидаги сезиларли ўзгаришлар кўрсатилган. Маълумотлар 2022 йилда давлат бюджети
даромадлари 2018 йилга нисбатан сезиларли даражада ошганини ва 39,1 фоизга сезиларли
ўсганлигини кўрсатади. Ушбу сезиларли ўсиш ушбу даврда давлат даромадларини йиғиш
сезиларли даражада кенгайганлигини кўрсатади.
Шуниси эътиборга лойиқки, солиқлар доимий равишда давлат бюджети даромадларининг
салмоқли қисмини, йиллар давомида ўртача улуши 85% ни ташкил қилади. Бу шуни
кўрсатадики, солиқлар давлат даромадларининг асосий манбаи бўлиб, солиқ сиёсатидаги ҳар
қандай ўзгаришлар умумий даромадга сезиларли таъсир кўрсатиши мумкин. Давлат бюджети
даромадларининг ЯИМга нисбати мамлакатнинг фискал ҳолатигининг муҳим кўрсаткичидир.
2022 йилда 2018 йилга нисбатан 4,1 фоизга ўзгариш билан якунланган ушбу нисбатнинг
узлуксиз ўсиши иқтисодиёт ҳажмига (ЯИМ) нисбатан давлат даромадларининг ўсишидан
далолат беради. Бу ҳукумат давлат хизматларини молиялаштириш, инфратузилмага сармоя
киритиш ва фискал эҳтиёжларни қондириш учун кўпроқ ресурсларни сафарбар этишда
муваффақият қозонганлигини англатади.Умуман
олганда, ушбу хулосалар даромадлар
базасининг кенгайиши ва ялпи ички маҳсулотдаги давлат бюджети даромадларининг улуши
ортиб бораётган ижобий фискал тенденциядан далолат беради.
Хулоса ва таклифлар.
Солиқ кодексига солиқ ставкалари, солиқ солинадиган база, солиқ турлари, уларнинг
миқдорлари ва давлат харажатлари йўналишларини ўзгартиришни назарда тутувчи таҳрирлар
давлат солиқ сиёсати ва ислоҳотларининг ажралмас таркибий қисми ҳисобланади. Самарали ва
67
Жадвал Ўзбекистон Республикаси Иқтисодиёт ва Молия вазирлиги маълумотлари асосида муаллиф томонидан тайёрланган.
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
160
барқарор фискал муҳитни таъминлаш учун солиқ кодексини қайта кўриб чиқишни олдиндан
белгиланган жадвал асосида амалга ошириш тавсия этилади.
Солиқ қоидаларида аниқлик ва изчилликни таъминлаш учун ҳукумат қарорлари Солиқ
кодексига мос келиши муҳим. Давлат бошқаруви органлари Солиқ кодексига мувофиқлигини
таъминлаш мақсадида ўз норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларини мунтазам қайта кўриб чиқишлари,
зарур ҳолларда эса қайта кўриб чиқишлари ёки бекор қилишлари керак.
Солиқ кодексини қайта кўриб чиқишда барқарорлик ва мослашувчанлик ўртасидаги
мувозанатни сақлаш жуда муҳимдир. Тез
-
тез ўзгартиришлар ўрнига, Солиқ кодексини ҳар 5
-10
йилда бир марта қайта кўриб чиқиш тавсия этилади, бу эса даврий баҳолаш ва зарур
янгиланишларни амалга ошириш имконини беради. Ушбу ёндашув ривожланаётган иқтисодий
шароитларни ҳисобга олган ҳолда башорат қилинадиган солиқ муҳитини сақлаб қолади.
Солиқ кодексини қайта кўриб чиқиш ва янгилаш сабабларини мамлакат иқтисодиётига
таъсир этувчи омиллар билан чамбарчас боғлаш керак. Бу мамлакатнинг иқтисодий
манзарасига бевосита ёки билвосита таъсир кўрсатиши мумкин бўлган ички сиёсат, шунингдек,
қўшни давлатлар сиёсатидаги ўзгаришларни ўз ичига олади.
Солиқ кодекси динамик бозор иқтисодиёти талабларига мувофиқ равишда доимий
равишда ривожланиши керак. Қонунчилик иқтисодий ривожланишни қўллаб
-
қувватлаш ва
ишбилармонлик муҳитининг доимий ўзгарувчан эҳтиёжларига жавоб бериш учун мослашиши
керак.
Бошқа мамлакатлардаги иқтисодий ислоҳотлар ва сиёсатлар Ўзбекистонга сезиларли
таъсир кўрсатиши мумкинлигини тан олган ҳолда, глобал ва минтақавий иқтисодий ўзаро
боғлиқликни ҳисобга олиш жуда муҳимдир. Ички солиқ сиёсатини шакллантириш ва ислоҳ
қилишда ушбу ташқи омилларни ҳисобга олиш керак.
Aдабиётлар/Литература/Reference:
Ikromovich, Isayev Fakhriddin. "Analysis of the profit tax and its improvement." International
Journal of Research in Social Sciences 7.12 (2017): 74-85.
Ikromovich, Isayev Fakhriddin. "Concept of economic analisys and its structural components."
International Journal of Marketing and Technology 7.12 (2017): 1-13.
Isaev F. I. Tax Accounting: Theory and Practice //International Journal of Multicultural and
Multireligious Understanding.
–
2022.
–
Т. 9. –
№. 12. –
С. 30
-38.
Isaev, F. (2017). Солиқ имтиёзларининг солиқ юки кўрсаткичига таъсири таҳлили. Iqtisodiyot
Va
Innovatsion
Texnologiyalar,
(6),
294
–
301.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/9579
Mwakalobo, A.B.S. (2015) Dynamics of Revenue Generation in Tanzania, Kenya and Uganda: A Co-
Integration and Error-Correction Modeling Approach. African Journal of Economic Review, 3, 15-37.
Ogbonna, G.N. and Ebimobowei, A. (2016) Effect of Tax Administration and Revenue on Economic
Growth in Nigeria. Research Journal of Finance and Accounting, 7, 49-58.
Qurbanov, Z., & Isaev, F. (2017). Иқтисодий барқарорликни ифодаловчи
кўрсаткичлар
таҳлили.
Iqtisodiyot
Va
Innovatsion
Texnologiyalar,
(1),
321
–
328.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/9190
Абрамов А.П.
(2007)
Налоговая реформа и совершенствование налогового
администрирования / А.П. Абрамов // Вестник Томского государственного университета. № 300.
с.7
-11.
Байбородина В.Г.
(2010)
Налоги и налогообложение: учебное пособие / Хабаровск: РИЦ ХГАЭП,
108 с.
Богатырева
Е.Н.
(2014)
Теоретические детерминанты налоговых реформ
. ISSN 2221-7347
Экономика и право
.
Исаев Ф. Аудит самарадорлигининг назарий
-
амалий талқини //Приоритетные
направления, современные тенденции и перспективы развития финансового рынка. –
2023.
–
С.
359-361.
Исаев Ф. И. Солиқ текширувларини рақамлаштириш зарурияти.“ //Бизнес
-
эксперт” илмий
журнали. –
2021.
–
Т. 6. –
С. 52
-54.
Исаев Ф. И. Солиқларни таҳлика
-
таҳлил қилиш методикаси.“ //Иқтисодиёт ва инновацион
технологиялар” илмий
-
электрон журнали. –
2021.
Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil, 2023-yil, oktabr
www.e-itt.uz
161
Исаев Ф. Камерал солиқ текширувларини ўтказишда солиқ таҳлилидан фойдаланишни
такомиллаштириш //Экономика и образование. –
2021.
–
№. 4. –
С. 172
-176.
Исаев Ф. Совершенствование налогообложения имущества //Экономика и инновационные
технологии. –
2021.
–
№. 6. –
С. 326
-333.
Исаев, Ф. (2021). Солиқ юкини аниқлаш методикасини тaкoмиллaштириш.
Iqtisodiyot Va
ta
ʼ
lim, (6), 86
–
91. https://doi.org/10.55439/ECED/vol_iss6/a286
Исаев, Ф. (2022). Йирик корхоналар мисолида сoлиқ йиғилувчaнлиги кўрcaткичини таҳлил
қилиш методикасини такомиллаштириш. Iqtisodiyot Va taʼlim, 24(1), 317–
326. Retrieved from
https://cedr.tsue.uz/index.php/journal/article/view/955
Исаев, Ф. (2022). Рecурc coлиқлaри тaҳлилини тaшкил этиш мeтoдикacи. Iqtisodiyot Va taʼlim,
23(5), 171
–
176. Retrieved from https://cedr.tsue.uz/index.php/journal/article/view/742
Исаев, Ф. (2022). Солиқ таҳлилини ўрганиш зарурияти.
Архив научных исследований,
2(1).
http://journal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/720
Исаев, Ф. (2023). Сoлиқ тaҳлили
-
иқтисодий таҳлилнинг таркибий қисми. Nashrlar. Retrieved
from https://e-itt.uz/index.php/editions/article/view/35
Исаев, Ф. (2023). Солиқ текширувлари: аудит самарадорлиги таҳлили.
Иқтисодиёт ва
инновацион технологиялар,
11(1), 394
–
401. https://doi.org/10.55439/EIT/vol11_iss1/a42
Исаев, Ф. (2023). Солиқ юкини камайтиришда солиқ таҳлилининг таъсирига оид назарий
мулоҳазалар. International Journal of Economics and Innovative Technologies
, 11(2), 415
–
421.
https://doi.org/10.55439/EIT/vol11_iss2/i41
Исаев, Ф. (2023). СОЛИҚЛАРНИНГ ФАРОВОНЛИККА ТАЪСИРИ НАЗАРИЯСИ.
"Milliy
Iqtisodiyotni Isloh Qilish Va Barqaror Rivojlantirish istiqbollari" Respublika Ilmiy-Amaliy
Konferensiyasi
Materiallari
to‘plami.,
206–
208.
Retrieved
from
https://conference.tsue.uz/index.php/article/article/view/393
Курбанов З., Исаев Ф. Солиқ ҳисоби ва солиқ ҳисоботининг баъзи масалалари //Экономика и
образование. –
2022.
–
Т. 23. –
№. 4. –
С. 190
-196.
Курбанов З.Н., Исаев Ф.И. Налоговый анализ как новое направление экономического анализа
//актуальные вопросы совершенствования бухгалтерского учета, статистики и
налогообложения организации. –
2017.
–
С. 246
-254.
Майбуров И.А.
(2011)
Налоги и налогообложение: учебное пособие / И.А. Майбуров. М.:
ЮНИТИДАНА,
558
с
.
Остапов М.Т.
(1998)
Налоговая реформа и гармонизация налоговых отношений: автореф.
дис. ... док. екон. наук: 08.00.10. Санкт
-
Петербург. 20с.
