АКРОМЕГАЛИЯ КАСАЛЛИГИ КЕЛИБ ЧИКИШИ, КЛИНИКАСИ ХАМДА ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ.

Annotasiya

Акромегалия касаллиги кандай холатда келиб чикади. Бу касаллик билан хасталанганда канака клиник белгилар кузатилиши. Касаллик клиникасида юзага чикадиган субъектев ва объектив белгилари. Акромегалияни даволашдаги нурлантириш усули, криогипофизектомия ва медикаментоз терапиянинг афзалликлари.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2022
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Содиков, С. ., Нарзуллаев , Ж., Мухторов, Ж. ., Хатамов, А., Тоиров , Ж., Сагдиев, М. ., & Салохиддинов, М. (2024). АКРОМЕГАЛИЯ КАСАЛЛИГИ КЕЛИБ ЧИКИШИ, КЛИНИКАСИ ХАМДА ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ. Zamonaviy Fan Va Tadqiqotlar, 3(11), 103–105. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/47707
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Акромегалия касаллиги кандай холатда келиб чикади. Бу касаллик билан хасталанганда канака клиник белгилар кузатилиши. Касаллик клиникасида юзага чикадиган субъектев ва объектив белгилари. Акромегалияни даволашдаги нурлантириш усули, криогипофизектомия ва медикаментоз терапиянинг афзалликлари.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 11 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

103

АКРОМЕГАЛИЯ КАСАЛЛИГИ КЕЛИБ ЧИКИШИ, КЛИНИКАСИ ХАМДА

ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИ.

Содиков Самат Салохиддинович

Сам.Д.Т.У ендокринология кафедраси ассистенти

Нарзуллаев Жалолиддин Ураз угли

Мухторов Жавохир Маннон угли

Хатамов Азизбек Алишер угли

Тоиров Жавохир Ойбек угли

Сагдиев Мансур Юнус угли

Салохиддинов Муродулла Фуркат угли

Сам.Д.Т.У педиатрия факултети 405-гурух талабалари.

https://doi.org/10.5281/zenodo.14061489

Аннотация. Акромегалия касаллиги кандай холатда келиб чикади. Бу касаллик

билан хасталанганда канака клиник белгилар кузатилиши. Касаллик клиникасида юзага
чикадиган субъектев ва объектив белгилари. Акромегалияни даволашдаги нурлантириш
усули, криогипофизектомия ва медикаментоз терапиянинг афзалликлари.

Калит сузлар: Акромегалия касаллиги, субъектив ва объектив белгилар,

нурлантириш усули, криогипофизектомия ва медикаментоз терапия.

ORIGIN OF ACROMEGALIA DISEASE, METHODS OF TREATMENT IN THE

CLINIC.

Abstract. How does acromegaly occur? Clinical signs can be observed when suffering from

this disease. Subjective and objective symptoms that occur in the clinic. Benefits of radiation
therapy, cryohypophysectomy, and drug therapy in the treatment of acromegaly.

Key words: Acromegaly disease, subjective and objective signs, irradiation method,

cryohypophysectomy and drug therapy.

ПРОИСХОЖДЕНИЕ БОЛЕЗНИ АКРОМЕГАЛИЯ, МЕТОДЫ ЛЕЧЕНИЯ В

КЛИНИКЕ.

Аннотация. Как возникает акромегалия? Клинические признаки могут

наблюдаться при этом заболевании. Субъективные и объективные симптомы,
возникающие в клинике. Преимущества лучевой терапии, криогипофизэктомии и
медикаментозной терапии при лечении акромегалии.

Ключевые слова. Акромегалия, субъективные и объективные симптомы, метод

облучения, криогипофизэктомия и медикаментозная терапия.


Акромегалия грекча сўз бўлиб akron- учи, megos-катта деган маьнони англатади.
Акромегалия-гипофиз олдинги бўлагидан ажраладиган ўсиш гормори –

соматотропин гиперсекрецияси натижасида ички органлар, юмшоқ тўқималар, скелетнинг,
диспропорционал ўсиши билан характерланадиган касаллик ҳисобланади. Ҳозиргача
этиологияси аниқ эмас. Касалликнинг клиник кечиши 90 % ҳолларда гипофиз аденомаси
билан, асосан эозинофилли аденома, яхши сифатли ва соматотропин секреция қилувчи
аденомага боғлиқ ҳолда келиб чиқади.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 11 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

104

Адабиётларда асосан акромегалияга олиб келувчи сабаблардан инфекцион

касалликлар, бош мия жароҳати каби ҳолатлар сабаб булганликлари кўрсатилиб
келинмокда.

Хозирги вақтларда соматолибериннинг эктопиялашган секрецияси кўпроқ ошқозон

ости бези аденомасига боғлиқ бўлган акромегалия ҳоллари тез-тез қайд қилинмокда.

Беморларнинг шикоятлари асосан ташқи қиёфасининг ўзгариб бораётганлигига, бош

оғриги, умумий қувватсизлик, жинсий органлар фаолиятининг ўзгариб боришига бўлади.

Баьзан беморларда бош оғриғи жуда кучли бўлиб, пешона-чакка, кўз ва бурун

қаншари соҳаларида яккол кузатилади. Бу оғриқ гипофиз ўсмасининг турк эгари
диагфрагмасининг қисилиши билан боғлиқ бўлади. Баъзи ҳолларда беморларнинг асосий
шикояти фақат ташқи қиёфасининг ўзгариб бораётганлигига бўлади (қулоқ, бурун, қўл оёқ
панжаларининг катталашиши). Камдан кам ҳолларда эса сийдик тош, жинсий фаолиятнинг
бузилиши ва қандли диабет касалликлари аломатлари пайдо бўлиши акромегалия
касаллигининг ерта белгилари кўринишида намоён бўлади ва беморларни врачга мурожаат
қилишга мажбур қилади.

Обьектив текширилганда беморлардаг юз суякларининг, қўл-оёқ бармоқ

панжаларининг нисбатан катталашганлиги, тери ва сочларидаги ўзгаришлар еътиборни
жалб қилади. Ёноқ ва қовоқ устки суякларининг катталашиши беморлар учун хос бўлган
юз қиёфани беради. Юзнинг юмшоқ тўқималари гипертрофияси, қулоқ супраси ва бурун
ўлчамларининг катталашишишига сабаб бўлади. Одатда тери анча қалинлашиб колади,
хамда чуқур бурмалар ҳосил бўлади. Кўп холларда тери одатдагидан ёғлилиги ошган
бўлади. Тил ва тишлар ора бўшлиқ ҳам катталашганини куришимиз мумкин. Оёқ
панжалари одатда энига кўпроқ катталашган бўлади ва беморларнинг оёқ кийимлари кичик
бўлиб қолади. Касалликда ички органлар гипертрофияси (спланхномегалия) доимий
клиник аломатлардан ҳисобланади. Ўпка, ошқозон ва жигар ҳажми ва массаси буйича 2-4
мартага ошиб кетади. Юрак ўлчамлари ҳам катталашади, массаси баьзан 1-1,2 кг. гача
етади. Айрим шифокорларнинг фикрича беморларнинг айримларида артериал гипертензия
икқиламчи гиперальдостеронизм ҳисобига ривожланади ва натижада юрак етишмовчилиги
келиб чиқади.

Акромегалияда қалқонсимон без катталашиши 25-35 % ҳолларда қайд қилинади.
Асосан бундай беморларда қалқонсимон без функцияси ошгиши кузатилади (тез

асабийлашиш, кўп терлаш, юрак тез уриши). Лекин қон таркибидаги тиреоид гормонлар
миқдори ўзгармаган бўлади. Узоқ муддатда давом этган СТГ гиперсекрецияси натижасида
углевод алмашинувининг бузилишига, яьни глюкозага толерантликнинг ўзгаришига ёки
енгил, ўртача оғирликдаги қандли диабетнинг ривожланишига сабаб бўлади.

Даволашда Гипофизда СТГ секрециясини камайтириш мақсадида гипофизар соҳани

радиоактив итрит, нурлаш, олтин ёки иридий билан имплантация қилиш, гипофизни
криоген бузиш, медикаментоз терапия фойда бермаган холатларда хирургик йул билан
гипофизни олиб ташлаш усуллари қўлланилади. Гипофизни нурлантириш усули билан
биргаликда қонсерватив даволашда жуда кенг фойдаланиб келинмоқда. Бу мақсадда ҳозир
телегамматерапия ва рентгенотерапия усулларидан фойдаланиш яхши натижа беради.

Гипофизни нурлантиришда умумий курс дозаси 5000 рад. дан ошмаслиги керак.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 11 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

105

Нурлантириш вақтида баьзан мия шиш белгилари пайдо бўлиши кузатилади. Бундай

ҳолларда нурлантиришда марталик дозасини камайтириш ва дегидратацион терапия
ўтказиш етарли ҳисобланади. Нурлантириш одатда калланинг 4 та қисмидан утказиш
буюрилади.

Радиоактив итрит, иридий ёки олтин билан имплантация қилиш асосан транснозал,

трансэтмоидал ёки трансфронтал усулда ўтказилади. Лекин бу усул билан даволашда қатор
асоратлар (гипофизар абцесси, менингит, кўриш нервининг зарарланиши) келиб чиқиш
ҳавфи юқори бўлганлиги сабабли деярли қўлланилмайди.

Криогипофизэктомия – гипофизга 180

0

Сли суюқ азот ўтказиш билан гипофиз

тўқималарининг тўлиқ бузилишига олиб келинади.

Медикаментоз терапия. Касалликнинг торпид кечишида ёки дастлабки

босқичларида периферияда СТГ таъсирига нисбатан антогонист (эстрогенлар) ёки СТГ
секрециясини сусайтирувчи препаратлар (прогестерон, хлорпропамид) қўлланилади.

Гипофиз аденомасида СТГ ажралишини сусайтириш учун дофаминомиметиклар (L

дофа) ва бромкрептин (парлодел) каби препаратлар жуда яхши натижа беради.

Бромкрептин 2,5-25 мг. дан суткасига тавсия қилинади. Узоқ муддатга таъсир

қилувчи сомотастатин аналоглари (октреотид, сандостатин) даволаш жараёнида анча яхши
еффект беради. Хозирги вақтда акромегалияни умумий даволаш усули ишлаб чиқилмаган.

Шу сабабли акромегалияни даволашда бир нечта даволаш усулларини кетма-кет ва

алмаштириб қўллаш билан ҳам яхши натижаларга эришишимиз мумкин.

REFERENCES

1.

B.Shagazotova. -Endokrinologiya.Toshkent-2021y

2.

Нарбаев А. Н. Эндокринология Самарканд – 2018 йил

3.

Баранов В. Г., Болезни эндокринной системы и обмена веществ, 2 изд., М., 1957

4.

Руководство по клинической эндокринологии, под ред. Е. А. Васюковой, М., 1958

5.

И. И. Дедов, Г. А. Мельниченко, В. В. Фадеев, Эндокринология учебник «ГООЭТАР-
Медиа». 2012

6.

Акромегалия / Большая советская энциклопедия: в 66 т . (65 т,и 1 доп) / глю ред.
О.Ю.Шмидт.-М.: Сщветскиая энсиклопедия

7.

Акромегалия/ Сайт медицинского справочника “Здоровая тема”

8.

Межрегиональная Благотворетельная Обшественная Организация пациентов с
патологией гипофиза “Великан”

9.

Нарбаев А.Н. Тогаева Г.С. «The Use of daily continuous glucose monitoring in clinical
practice». //The American Journal of medical sciences and pharmaceutical research. //
Volume 2. Issue 9. 2020.Стр 82-85

10.

Хамраев Х.Т., Тогаева Г.С., «Клинико-Биохимические показатели больных сахарным
диабетом 2 типа, прошедших обучение в школе самоконтроля». //Проблемы биологии
и медицины. №1.72 Самарканд. Стр 75-77. 2013


Bibliografik manbalar

B.Shagazotova. -Endokrinologiya.Toshkent-2021y

Нарбаев А. Н. Эндокринология Самарканд – 2018 йил

Баранов В. Г., Болезни эндокринной системы и обмена веществ, 2 изд., М., 1957

Руководство по клинической эндокринологии, под ред. Е. А. Васюковой, М., 1958

И. И. Дедов, Г. А. Мельниченко, В. В. Фадеев, Эндокринология учебник «ГООЭТАР-Медиа». 2012

Акромегалия / Большая советская энциклопедия: в 66 т . (65 т,и 1 доп) / глю ред. О.Ю.Шмидт.-М.: Сщветскиая энсиклопедия

Акромегалия/ Сайт медицинского справочника “Здоровая тема”

Межрегиональная Благотворетельная Обшественная Организация пациентов с патологией гипофиза “Великан”

Нарбаев А.Н. Тогаева Г.С. «The Use of daily continuous glucose monitoring in clinical practice». //The American Journal of medical sciences and pharmaceutical research. // Volume 2. Issue 9. 2020.Стр 82-85

Хамраев Х.Т., Тогаева Г.С., «Клинико-Биохимические показатели больных сахарным диабетом 2 типа, прошедших обучение в школе самоконтроля». //Проблемы биологии и медицины. №1.72 Самарканд. Стр 75-77. 2013