International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
126
ТУКЛИ ЕРВА (AERVA LANATA L.)НИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИНИ
ТАДҚИҚ ЕТИШ ВА ҲОЗИРГИ ҲОЛАТИ
(Адабиётлар шарҳи)
Дустиёров Мехрож Дилшодович
Ассистент Тошкент давлат аграр университети
mehrojnur90@mail.ru
Аннотация.
Мақолада Aerva lanata L. (тукли ерва) доривор ўсимлигининг
ўрганилиш тарихи, таксономик классификацияси ва ҳозирги кундаги илмий
тадқиқотлардаги аҳамияти таҳлил қилинган. Ўсимликнинг шифобахш
хусусиятлари, фитокимёвий таркиби ва тиббиётда қўлланиш имкониятлари
ҳақидаги маълумотлар мавжуд илмий манбалар асосида умумлаштирилган.
Шунингдек,
Ўзбекистонда
доривор
ўсимликлардан
фойдаланишнинг
истиқболли йўналишлари, интродукция ишлари ва маҳаллий иқлим шароитида
турли хил шифобахш ўсимликларни етиштириш борасида амалга оширилган
илмий фаолиятлар таҳлил этилади.
Калит сўзлар: Aerva lanata
L., тўқли ерва, доривор ўсимликлар,
фитокимёвий таркиб, интродукция, антиоксидант, биологик фаоллик.
Аннотация.
В
статье
проанализирована
история
изучения,
таксономическая
классификация
и
современное
научное
значение
лекарственного растения
Aerva lanata L.
(тукли ерва). Обобщены данные
научных источников о его лечебных свойствах, фитохимическом составе и
возможностях применения в медицине. Также рассматриваются перспективы
использования лекарственных растений в Узбекистане, работы по интродукции
и научные исследования, направленные на выращивание ценных видов в
условиях местного климата.
Ключевые слова:
Aerva lanata L.
, тукли ерва, лекарственные растения,
фитохимический
состав,
интродукция,
антиоксидант,
биологическая
активность.
Annotation. This article analyzes the research history, taxonomic classification,
and current scientific significance of
Aerva lanata L.
(Tukli erva), a medicinal plant.
The study summarizes available scientific sources on the plant’s pharmacological
properties, phytochemical composition, and potential medical applications. In
addition, the article discusses the prospects of using medicinal plants in Uzbekistan,
the progress of plant introduction efforts, and scientific initiatives on cultivating
valuable species under local climatic conditions.
Keywords:
Aerva lanata L.
, Tukli erva, medicinal plants, phytochemical
composition, introduction, antioxidant, biological activity.
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
127
КИРИШ. Тукли эрва (
Aerva lanata
L., Amaranthaceae оиласига мансуб) —
тропик ва субтропик минтақаларда, хусусан, Ҳиндистон, Африка, Арабистон ва
Марказий Осиёда кенг тарқалган ўсимлик тури.
У анъанавий тиббиётда буғма касалликлари, буйрак тошлари,
яллиғланиш, қандли диабет ва гепатопротектор мақсадларда фойдаланилади.
Ушбу мақолада Тукли эрва турининг
тарихий илмий ўрганилиши,
фитокимёвий ва фармакологик тадқиқотлари
, шунингдек
замонавий
таҳлил усуллари
бўйича маълумотлар умумлаштирилади.
Бугунги кунда доривор ўсимликлардан тайёрланадиган дори-
дармонларга бўлган эҳтиёж кун сайин ортиб бормоқда. Илмий манбаларда
ўрганилишича, она табиатнинг табиий неъматларидан тайёрланадиган дори-
дармонлар сунъий йўл билан олинадиган дори воситаларга нисбатан бир қатор
афзалликларга эга. Бу эса ўз навбатида шифобахш доривор ўсимликлардан
янада кенгроқ фойдаланишни тақозо этади. Ўзбекистонда табиий ҳолда
ўсадиган ҳамда маданий йўл билан ўстириладиган ўсимликларнинг қарийб
4500 тури мавжуд бўлиб, шундан 577 тури шифобахш ўсимлик сифатида қайд
этилиб, шулардан хозирда 250
тури
илмий табобатда кенг фойдаланилмоқда.
[15; 348-б, 16; 25-30-б, 19; 76-б].
ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ. Илк ботаник таърифлар XIX асрда
Kirtikar &
Basu (1935)
томонидан берилган. Ҳиндистон ва Жанубий Осиёда анъанавий
аюрведик табобатда фойдаланилиши асрлар давомида маълум.
Nadkarni (1954)
томонидан "Indian Materia Medica" асарида ушбу
ўсимликнинг қатор шифобахш хусусиятлари таърифлаб амалий табобатда
қўллаш усулларини келтириб берган.
XVIII асрда Карл Линней
Аmaranthaceae (
Гултожихўроздошлар
-мачиндошлар)
оиласига мансуб бўлган ўсимликни тасвирлаб берган. Бундан ташқари Франсуз
ботаниги Антуан Лоран де Жюссьё (Antoine Laurent de Jussieux) ўсимлик
таснифининг биринчи табий тизимини яратувчиси ва австариялик ботаник,
табиатшунос шифокор Йозеф Август Шультес (Jozef Avgust Shultes)
таксономик бирликларини ўрганган. Шу асосида ўсимлик
Aerva lanata L.
Juss.собиқ Shult
Таксономик серия рақами: TSN (ITIS): 506581 билан номланади
[4; 64-67 p]
Халқ табобати ва фармацевтика саноатини доривор ўсимликларга бўлган
талабини қондириш мақсадида табиий тарқалган ва чет эл флорасига мансуб,
камайиб бораётган, эндем ҳамда бой фитокимёвий таркибга эга бўлган
қимматбаҳо истиқболли доривор ўсимликларни маҳаллий шароитда
интродукция қилиш йўли орқали сақлаб қолиш ва кўпайтиришга эътибор
қаратилмоқда.
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
128
Ўзбекистон Республикаси ФА га қарашли Тошкент ботаника боғининг
катта илмий ходими Қ.Ҳ.Хўжаев, кейинчалик шу боғнинг доривор
ўсимликларни маданийлаштириш ва иқлимга мослаш лабораториясининг
мудири, катта илмий ходим Ю.М.Мурдахаев Тошкент фармацевтика институти
фармакогнозия ва ботаника кафедраларининг илмий ходимлари билан
ҳамкорликда қардош республикалари ҳамда дунёнинг бошқа ҳудуд
(регион)ларидан келтирилган 67 турдаги доривор ўсимликларни Тошкент
шаҳри иқлимида ўстиришга эришдилар. Уларнинг фикрларича, юқорида
тирноқгул, қалампир ялпиз, доривор мармарак (маврак), доривор валериана,
фенхель (дорихона укропи), доривор мойчечак, қора андиз, ажгон (зиран
кармони), арпабодиён, оддий дастарбош, наъматак турлари, бутасимон аморфа,
қизил ангишвонагул, ёйиқ эризимум, кендир турлари, Кавказ ямси,
Манъчжурия аралияси, тоғ жумрут, сано (кассия) турлари, патриния, тухумак,
беш бўлакли арслонқуйруқ, доривор зангвизорба, ярим бутасимон секуринега,
бўригул турлари, қорақобиқ турлари, белладонна, мексика бангидевонаси, пол-
пола, бўлакли итузум, гангитувчи бузулбанг ва бошқа доривор ўсимликларни
етиштириш мумкинлиги амалий ўрганиб тарифлаб берди. [17; 49-52-б]
Ўзбекистонда доривор ўсимликлар интродукцияси бўйича етакчи
олимлардан
И.В.
Белолипов
ўсимликларни
эколого-интродукцион
методёрдамида танлашни таклиф қилган. Унинг моҳияти шундан иборатки,
интродукцион тажриба учун ҳар қайси ўсимликлар типига хос бўлган турлар,
аввало ўсимликлар қопламининг эдификаторлари ва доминантлари, шунингдек,
ассектатор ва эксплерентлар жалб қилиниши керак [12; С. 12-19.]
.
Ёзиев Л.Х. томонидан Жанубий Ўзбекистонда иқлимлаштирилган 224
турга мансуб дарахт ва буталарнинг интродукция натижалари баҳоланган [14;
267-б.]. Улар орасида дориворлик хусусиятига эга бўлган турлар ҳам учрайди.
Ю.М. Мурдахаев томонидан олиб борилган илмий тадқиқотлар
натижасида
Ўзбекистоннинг
турли
иқлим-географик
шароитларида
етиштирилган доривор ўсимликларнинг 305 тури қамраб олинган бўлиб,
уларнинг агробиологик хусусиятлари, ривожланиш фазалари ва иқлим
омилларига нисбатан мослашувчанлик даражалари атрофлича ўрганилган.
Ушбу тадқиқотларда тукли эрва (
Aerva lanata
L.) ўсимлиги ҳам ўрганилган
бўлиб, унинг вегетация давридаги ўсиш ва ривожланиш босқичлари, биометрик
кўрсаткичлари, ҳамда турли иқлим шароитларидаги агроэкологик жиҳатдан
рақобатбардошлиги баҳоланган. Шунингдек, ушбу ўсимликнинг хом ашё
сифатидаги аҳамияти ва доривор моддалар билан бойишига таъсир этувчи
омиллар ҳам таҳлил қилинган. [18; 42-с.].
Б.Ё. Тўхтаев томонидан олиб борилган Ўзбекистоннинг шўрланган
тупроқларида доривор ўсимликларнинг интродукцияси натижаларини баҳолаш
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
129
шкаласи ишлаб чиқилган ва унга асосан ўсимликларнинг интродукцион
чидамлилиги, намликка, юқори ҳароратга, паст ҳароратга нисбатан ҳолати ва
табиий ҳолда кўпайишига асосий эътибор қаратилган [20; 38-с.].
Тукли ерванинг ватани - Сейлон (Шри-Ланка). Ушбу оролдан ўсимлик
қадимги даврларда бутун Осиё бўйлаб тарқалди. Энди унинг яшаш жойи
Африканинг жанубий, тропик минтақалари, Ҳиндистон, Сейлон ва Индонезия,
Австралия ва Саудия Арабистонидир. Пол-пал иссиқ, ўртача қуруқ жойларда
яшайди. Пояси ва баргларидаги ўсиш туфайли у сувсиз шароитда ҳам яхши
мослаша олади.
Тукли ерва Африка, Осиё, Филлипин ва Янги Гвенея каби тропик ва
субтропик мамлакатларда бу ўсимлик табиий кўп йиллик ўсимлик ҳолида
ўсади. Ўзбекистонда бу ўсимлик бир йилллик ўсимлик ҳисобланади қуруқ
ялангик тупроқларда, чўл текисликларида, қумли тупроқларда учраши
айтилади. [17; 49-52-б]
Aerva lanata
турининг лотинча номи илк бор швед ботаниги Карл Линней
томонидан берилган. Ушбу атамадаги "lanata" сўзи лотин тилидаги
“lana” –
“тул”, “юнсимон”
маъносини англатиб, ўсимликнинг ер усти қисмининг зич
туклар билан қопланганлиги ва тўқимали тузилишига ишора қилади. Мазкур
тур турли тилларда турлича номлар билан маълум: масалан, рус тилида
“пол-
пала”
ёки
“эрва шерстистая”
, тиббий адабиётларда эса кенг тарқалган номи
сифатида фойдаланилади. Шунингдек, инглиз тилида “
Pol Pala
”, “
Bhadram
”,
“
Cherula
” каби халқ номлари билан юритилади. [21 https://www.ipni.org]
Фитокимёвий тадқиқотлар.
Алкалоидлар, флавоноидлар, сапонинлар,
фенолик кислоталар
каби моддалар аниқланган (Patel & Shah, 2012). Миср,
Судан ва Ҳиндистондаги намуна ўсимликлардан
ванил кислотаси, шприц
кислотаси, компестерол, хризин
ва бошқалар аниқланган.
Замонавий таҳлилларда
LC-MS/MS, HPLC, FTIR
каби юқори
аниқликдаги усуллар қўлланилмоқда (Ganesan & Xu, 2017).
Yuhao Zhao ва бошқалар томонидан
Aerva lanata
L. ер устки
кисмларининг Юкори самарали суюқлик хроматография (HPLC) дактилоскопия
ёрдамида морфоанатомик, физик-кимевий и фитокимевий стандартизацияси
ўрганди ва физик-кимёвий, морфологик ва гистологик параметрлар
Aerva lanata
L.нинг ҳақиқийлигини аниқлаш ва уни
Aerva
tomentosa каби бошқа турлардан
фарқлаш бойича бир қатор ишлар олиб борган.[11; 39-44-б]
Chattered A, Chandraprakash IW. Hind доривор ўсимликлари ҳақида
рисоласида
Aerva lanata
(Linn) Juss ex Schult ҳинд тиббиёт адабиётларида кенг
тарқалган йўл четидаги бегона ўтлар сифатида ўсадиган ва маҳаллий аҳоли
орасида “bui” яни екиш номи билан танилган. У қўлтиқ ости шохларида
гуллайдиган кичик тукли гуллар билан ажралиб туради [1; 65-71-б].
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
130
Vedavathy S, Rao KN. томонидан
Aerva lanata
L. таркибида b-sitosteril
palmitat, a-amirin va b-sitosterol мавжуд. Шунингдек, ўсимлик таркибида
танинлар, стероидлар, флавоноидлар, алкалоидлар, полисахаридлар ва
сапонинлар борлиги ўрганилган.
Aerva lanata
L. нинг фитокимёвий таҳлили
кенг ўрганилган бўлиб етаномедиcинада
Aerva lanata
L. кенг қўлланилади. У
йўтал, томоқ оғриғи, овқат ҳазм қилиш бузилиши, яралар, бош оғриғи, қандли
диабет учун қимматли даволаш воситаси ва болалар учун паразитларни йўқ
қилиш ва ичак трактидан қуртларни чиқариб ташлаш учун самарали восита -
вермифуге сифатида қабул қилинади. Ўт, шунингдек, диарея учун, масалан,
вабо ва дизентерия учун ишлатилади. Бундан ташқари, ҳомиладорлик билан
боғлиқ қон кетишини даволаш учун ҳам маълум. Гуллар гонорея ва буйрак
тошларини даволаш учун ишлатилганлиги бўйича қимматли маълумотларида
келтирилади [10; 9:164-б].
R. Krishnamoorthi (2015)
Aerva lanata
L.
ning етанолик екстрактида
максимал миқдордаги биоактив компонентлар ва антиоксидант потенциалнинг
юқори миқдори борлигини кўрсатади, шунинг учун етанолик екстракт
сезиларли фаолликка ега бўлиши мумкин деб таърифлаган.
Бу ҳақида етноботиник адабиётларда ҳам тилга олинган. Адабиётлар
шуни кўрсатадики, бу дори Ҳиндистонда кенг тарқалган, Шри-Ланкада томоқ
оғриғи, йўтал ва болаларни дегелминтизация қилиш учун кенг қўлланилган
Ўсимлик бўйича енг дастлабки фармакологик тадқиқотлар Шри-Ланкада
ҳам ўтказилган (10; 91-97-б.] Ҳиндистон тиббиёт тизимининг баъзи
ҳисоботларида Пашанбҳеда
Aerva lanata
L. еканлиги даъво қилинган. Аерва
ланатанинг санскритча номлари - Paashaanbheda, Gorakshganjaa, Satkabhedi,
Aadaanpaak. У одатда Тамил ёки Сиддада Ҳиндистондаги анъанавий табобат
тизимлари сирупеелар (шарбат (syrup)) ёки тайёр дори воситаси сифатида
танилган.
Антиоксидант, гипогликемик, гепатопротектор, антимикроб,
тўғруқни енгиллаштирувчи
ва
антиневралгик
таъсирлари аниқланган.
In
vivo ва in vitro
тадқиқотларда сувли ва этанолли экстрактлар асосида
фармакологик фаоллик исботланган (Harish & Shivanandappa, 2006).
Протокатеху кислотасига бой фракциялар антиоксидант фаолликда устун
эканлиги аниқланган (2020–2024 йиллардаги тадқиқотлар асосида).
Aerva lanata
L.
барглари ҳар қанча
Sowa
(Anethum sowa) ўсимлигининг
баргига ўхшамаса-да, унинг гуллари яшил-оқ рангда бўлиб, илдизлари ҳам
мутлақо туберкулёзсимон тузилишдан холи эмас. Aksaar деб танилган баъзи
ўсимликларнинг, масалан, литотропик (тош парчаловчи), вермифуг (қурт
ҳайдовчи) каби таъсирлари
Aerva lanata
L.
билан ўхшашликка эга экани
айтилади (Baitar, 1874; Ghani, 1921). Бу эса мазкур икки ўсимлик ўртасидаги
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
131
ўхшашлик ва баъзи ҳолатларда тенг деб қаралишининг эҳтимолий
сабабларидан бири бўлиши мумкин.
R. Krishnamoorthi тадқиқотларида
Aerva lanata
L. нинг этанолик
экстрактида биоактив компонентларнинг максимал миқдори ва юқори
даражадаги антиоксидант потенциали мавжуд экани қайд этилган. Шунинг
учун, ушбу этанолик экстракт юқори биологик фаолликка эга бўлиши мумкин.
Suresh Mickymaray эса Aerva lanata таркибидаги асосий биоактив
моддалардан бири сифатида 3-O-metil-D-glyukozaни аниқлаган. Бу бирикма
глюкозанинг токсик бўлмаган, метаболизм орқали ўзлаштириладиган ҳосиласи
бўлиб, унда ўсмага қарши фаоллик мавжудлиги ҳақида хабар берилган. Шу
боис,
Aerva lanata
L.нинг антибактериал таъсири ушбу модданинг мавжудлиги
билан боғлиқ бўлиши мумкин
Қолаверса, 9,12,15-октадекатриеноик кислота, 9,12-октадекадиеноик
кислота ва n-гексадеканоик кислота ҳам ушбу ўсимлик экстрактида аниқланган
асосий биоактив моддалардан бўлиб, уларнинг микробларга қарши,
антиоксидант ва яллиғланишга қарши хусусиятларга эга экани маълум
қилинган. Шу сабабли,
Aerva lanata
L. нинг антибактериал фаоллиги айнан
мазкур фитохимик моддаларнинг мавжудлиги билан изоҳланади.
Ҳиндистон флорасида тахминан 45 000 га яқин ўсимлик турлари мавжуд
бўлиб, уларнинг катта қисми доривор хусусиятларга эга. Бу ўсимликлар
нафақат аҳоли, балки бутун жамоалар саломатлигини сақлашда муҳим аҳамият
касб этади. Ушбу турлар орасида
Aerva lanata
(Linn.) Juss. ex Schult.
(Amaranthaceae оиласига мансуб) — тропик минтақаларда кенг тарқалган,
ўтсимон, одатда бегона ўт сифатида қараладиган ўсимлик ҳисобланади.
Aerva lanata
(L) анъанавий тиббиётда турли касалликларни даволашда
қўлланилган. Жумладан, у альбуминурия, фурункул, бронхит, вабо, йўтал, тери
хасталиклари, оғиз бўшлиғи муаммолари, ташувчи инфекциялар, диабет,
диарея, дизентерия, суяк синдиқлари, гематурия, қон сўрилиши бузилишлари,
бош оғриғи, простата яллиғланиши, буйрак ва сийдик йўлларидаги тошлар,
илон чақишига қарши, ўтган шишлар, ва ҳатто ҳомиладор аёллар учун куч
кучайтирувчи (тонус берадиган) восита сифатида фойдаланилган.
Шу билан бирга, ушбу ўсимликка оид мавжуд тадқиқотларнинг аксарияти
ҳозирча клиник олди босқичда бўлиб, уни стандарт дори воситаси сифатида
ишлаб чиқиш учун тўлиқ терапевтик салоҳияти янада чуқурроқ ўрганилиши
лозим.
ФАО (2020) томонидан тайёрланган “Cултиватион анд агрономй оф
медиcинал планц ин арид cлиматес” номли нашрда қурғоқчил иқлим
шароитида ўсувчи доривор ўсимликларнинг агрономик жиҳатлари, етиштириш
технологиялари ва ресурсларни тежовчи усуллари ҳақида батафсил маълумот
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
132
берилган. Муаллифлар доривор ўсимликларнинг екиш ва парваришлаш
жараёнида суғориш режими, тупроқ ишлови, биологик фаол моддаларнинг
тўпланишига таъсир етувчи омилларни чуқур таҳлил қилганлар. Айниқса,
екологик барқарорлик ва биохилма-хилликни сақлаган ҳолда ўсимлик
етиштиришнинг замонавий ёндашувларига алоҳида еътибор қаратилган. Бу
манба қурғоқчил минтақаларда доривор ўсимликларни илмий асосда
етиштириш бўйича амалий тавсиялар илмий асосда берилган.
Сўнгги йилларда юртимизда доривор ўсимликларга бўлган қизиқишнинг
ортиши, ушбу йўналишда илмий тадқиқотлар миқдорининг кўпайишига ва
саноат учун зарур хом ашёни етиштириш ҳамда таъминлаш бўйича илмий-
амалий чора-тадбирларни ишлаб чиқишга туртки бўлмоқда. Кенг терапевтик
салоҳиятга эга бўлган доривор ўсимликлар орасида сўнгги пайтларда
интродукция қилинган ва катта қизиқиш уйғотаётган турлардан бири бу —
тукли эрва
(Pol-pola) —
Aerva lanata
(L.) Juss. бўлиб, ушбу ўсимлик
Amaranthaceae (тожихўроздошлар) оиласига мансуб ҳисобланади.
Aerva lanata
табиий равишда Африка, Жанубий ва Жануби-Шарқий Осиё,
Филиппин ороллари ҳамда Янги Гвинея каби тропик ва субтропик иқлимли
мамлакатларда кўп йиллик ўтсимон ўсимлик сифатида ўсади. Ўзбекистон
шароитида интродукция қилинганидан сўнг, иқлим шароитига мослашиш
жараёнида унинг биологик цикли бир йиллик фазага ўтгани
Жорий тадқиқотлар ҳолати.
Ўзбекистонда 2020–2024 йиллар давомида
Қашқадарё вилоятининг Шаҳрисабз ва Муборак туманларида
онтогенетик
ривожланиш
,
экологик мосланиш
,
фитокимёвий таҳлил
лар амалга
оширилган.
Замонавий тадқиқотларда энг катта эътибор фенолик кислоталар
фракцияларининг
антиоксидант ва диабетга қарши таъсири
га қаратилмоқда.
Илмий база кенгаймоқда, аммо ҳали бу ўсимликнинг клиник
тадқиқотлари ва таркибий бирикмаларни саноатбоп тайёргарлик даражасида
тадбиқ этиш имкониятлари етарлича ўрганилмаган.
Хулоса.
Тукли эрва (
Aerva lanata
L.) узоқ йиллардан бери анъанавий
тиббиётда қўлланилаётган бўлса-да, унинг илмий ўрганилиши ҳозирги кунда
фаол суръатда давом этмоқда.
Замонавий таҳлил усуллари фенолик кислоталар ва биофаол
фракцияларни аниқлашда муҳим аҳамият касб этмоқда.
Янги тадқиқотлар ушбу ўсимликни фитотерапевтик ва фармацевтик
мақсадларда чуқурроқ ўрганиш зарурлигини кўрсатмоқда.
Фойдаланилган адабиётлар
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
133
1.
Dash G.K., Murthy P.N.
Evaluation of anti-inflammatory activity of
Aerva lanata root extract
//
Journal of Natural Remedies
. – 2011. – Т. 11, № 1. – Б.
45–49.
2.
Ganesan, K., & Xu, B.
Polyphenol-rich dry fractions of medicinal plants
and their bioactivities.
Crit. Rev. Food Sci. Nutr., - 2017. - 57(6), 1132–1145.
3.
Harish,
R.,
&
Shivanandappa,
T.
Antioxidant
activity
and
hepatoprotective potential of Aerva lanata roots extract.
Food Chemistry,. – 2006-
99(1), 34–41.
4.
Kakrani, H. K. N. and Saluja, A.K., Traditional treatment through herbs
in Kutch district, Gujrat state, India. Part II. Analgesic, anti-inflammatory,
antiarthritic plants. Fitoterapia, 1994; 65: 427-430.
5.
Kirtikar, K.R., & Basu, B.D.
Indian Medicinal Plants.
Allahabad: L.M.
Basu. 1935
6.
Kumar S., ва бошқалар.
Antioxidant activity of Aerva lanata extracts
//
Journal of Ethnopharmacology
. – 2012. – Т. 142, № 3. – Б. 555–561.
7.
Nadkarni, K.M.
Indian Materia Medica.
Bombay: Popular Prakashan.
1954.
8.
Patel, J.A., & Shah, V.D. (2012).
Phytochemical and pharmacological
profile of Aerva lanata: A review.
Res. J. Pharm., Biol. Chem. Sci., - 2012. - 3(4),
112–118.
9.
Yoganarsimhan, S.N., Bhat, A. V. and Togunashi, V.S., Medicinal plants
from Mysore district Karnataka. Indian Drug Pharmaceut Ind, 1979; 14: 7-22.
10.
Абдуллаева Н.А. Шифобахш ўсимликларнинг биоэкологик
хусусиятлари ва уларни кўпайтириш усуллари //
Аграр фанлар
журнали. – 2021.
– № 3. – Б. 3–8.
11.
Белолипов И.В. Краткие итоги первичной интродукции природной
флоры Средней Азии в Ботаническом саду АН РУз // Интродукция и
акклиматизация растений. – Ташкент, 1976. – С. 13-30.
12.
Дустиёров М. Д., Қайсаров В. Т, Жумабоев Ғ.Ж. Aerva lanata (L.) -
пол пала ўсимлиги поясинининг анатомик тузилиши “Barqaror o‘rmonchilik” IV
xalqaro ilmiy-texnik anjuman iv international conference on sustainable forestry –
2024 2024-yil 1-2-Noyabr 421-425 б
13.
Жмылев П.Ю., Алексеев Ю.Е., Карпухина Е.А., Баландин С.А.
Биоморфология растений.
— Москва: КМК, 2005. — 226 с.
14.
Қурбонов А.Қ., Раҳимов Ф.Ж., Каримов А.Ш. Ўзбекистонда
доривор ўсимликлар биоихтилоли ва улардан фойдаланиш истиқболлари //
Ўзбекистон биология журнали. – 2020. – №1. – Б. 25–30.
15.
Лапин П.И., Сиднева С.В. Методика оценки устойчивости
древесных растений в интродукции. — М.: Наука, 1973. — 80 с.
International scientific journal
“Interpretation and researches”
Volume 1 issue 11 (57) | ISSN: 2181-4163 | Impact Factor: 8.2
134
16.
Мурдахаев Ю.М.
Ўзбекистон шароитида доривор ўсимликларнинг
интродукцияси ва ривожланиш хусусиятлари // Ўсимликлар биологияси ва
биотехнологияси муаммолари. – Тошкент: Фан, 2005. – Б. 76.
17.
Первых Л.Н.
Химическое изучение Эрвы шерстистой Москва.:
Автореф. дис. докт. биол. наук. – Ташкент, 1992. – 42 с.
18.
Петрова Н.Г., Яковлева Т.А.
Оценка интродукционной
устойчивости древесных растений в условиях Южной Прибалтики
(Калининградская
область)
//
Вестник
Балтийского
федерального
университета им. И. Канта.
– 2012. – Вып. 7. – С. 97–102.
19.
Хожиев К.К., Сиддиқов Х.Н. Ўсимликлар физиологияси. —
Тошкент: Ўқитувчи, 2001. — 308 б.
20.
Integrated Taxonomic Information System (ITIS).
Aerva lanata
(L.) Juss.
ex Schult. TSN: 506581. – URL: https://www.itis.gov
