Onomosiological principles of development of professional vocabulary in khorezmian dialects

Abstract

The urgency and relevance of the theme of dissertation. Investigating the dialects as one of the source of inner growth of every national language, clarifying the historical peculiarities which were gathered in an ancient wealth, also identifying current evolution of linguistic occurrence is one of the actual problem in the world linguistics.
In Independence years as a result of conducting consistent targeted reforms in different spheres of society have been increased the attention to the developing of forgetten cultural values, actually to the national language. As a result, «...Reinforcement the role and place of state language in our life, implemented tremendous works on the way of changing it to the national value. During the independent years enlarging the usage of uzbek language in practice, researches targeted in scientific bases, being published new dictionaries, manuals, scientific and public books which arc dedicated to the specific features of our language arc making the contribution to develop the mentality of the society»1. And in its turn, investigating current progress sources, clarifying linguistic nature is one of the actual problem of professional - lexical units a vivid expression of our ancient traditions and values, national mentality, and their naming principles.
Investigated the relation of cognitive activity with onomosiologic process, dialectal peculiarities of Turkic languages, also linguistic corporeal of word and concept, the history of the nation and specific lexis of the infiltration of ethnic-cultural life by foreign and Uzbek linguists. Dialectal lexics and their professional- lexical units, which is the structural part of our spiritual heritage and values, keeping the samples of our nations material and spiritual cultures is one of the source of Uzbek national culture, progress of mentality of society. Gathering language elements kept in regional population, collecting and analyzing them is one of the importance in presenting historical progress of the language. Therefore, after the Independence a great attention is being given to ancient nation’s dialects, studying their specific features rather than to written monuments in different language layers of Uzbek literary language. And it puts into the agenda the necessity of implementing as monographic research the onomasiologic principles in forming professional lexical units. In this purpose the increased research’s theme is important to inform the world linguists and expose the linguistic laws which makes the process be running, clarifying the onomosiologic principles of professional lexic units in Khorezm dialects.
This doctoral thesis serves in certain degree to the implementation activities of the new edition of the law on «Official state language» of the republic of Uzbekistan on December 21 in 1995, the first president of the Republic of Uzbekistan on May 13 in 2016 passed the Presidential Order-4797 on «Establishing Tashkent state Uzbek language and literature university» and other normative-juridical documents concerning to this field.
The aim of research work. The research aims to identify onomastic principles and tendencies of professional lexis in Khorezm region, as well as eventual techniques in object and subject relations existing in this process.
Scientific novelty of the research work includes the following:
it asserts the historical-genetic analyze of sectional lexis in our language and confirms them as a special onomastic system;
during the conceptual progress of onomastic units of professional lexis, the categorization stage of the sign, in some cases the second concept or repeated concept matter can be observed;
structural reconstructing of section lexical units and functional analysis of them arc closely connected with the substrate level problem of the vocabulary composition;
not the derivational progressions in the origin of the onomastic units, but the renaming case, in particular, the functional changes mostly occur;
in categorizing the linguistic nature of professional words mainly, their diachronic peculiarities arc considered with dialectological features linguistic materials should be taken into consideration;
in the development of section lexical units, in particular, in identifying their motives the lingua cultural potential is considered as key factor rather than spiritual-psychological state of the subject.
SUMMARY
1. Regional professional lexical units reflect common Turkish linguistic peculiarities as well as linguacultural features peculiar to speakers of the certain language in the area.
2. Vocational lexical units compared to other systems of the dialects’ lexical units out of the variation in consumption, such as the emergence of new units step by step processes related to social factors such as the globalization and economic development.
3. By analysis of onomasiology and stratigraphy of professional lexical units we can define the developing chronology line. In this case written sources are great of great importance.
4. Because of the regional professional vocabulary of the units formed during the long centuries of development, it is natural that they have formed units which belong to different lexical classes. Lexical layer due to the development of the lexis in literature and other dialects as well as many other words belong to Turkic classes. It is also one of the factors which determine that our ancestors developed on in material and cultural sphere, having their own way of thinking and lifestyle.
5. The reconstruction of linguistic structure of regional professional vocabulary shows that some derivational units went out of Turkish languages sphere and can be met in some languages of Altay family.
б.Опе of the areal peculiarities of genetic research of Oasis’s professional vocabulary is the words in Khorezm dialect arc common to the language systems belonging to the Iranian group. The general vocabulary of the names in the Iranian language; the words existing in Iranian languages, but the content is different; Khoresmian dialect words can be explained on the basis of thematic groups.
7.Typological comparison of the lexical units related to ancient Khorazmian language using Iranian language grammar and dictionaries, as well as, present day carrying out dialectology analysis of dialect materials may clarify the matter of substrate units also.
8. Professional lexical units reflect the cultural development of mankind, at first they were named by the name of the raw materials, which they made of and the name of it also became the subject names. In further stage of human civilization, by adding the suffixes of possessiveness new names arc formed.
9. Linguistic study of the professional lexis related to the names also reflects the intellectual development of humanity. Because they arc connected with the process of knowledge as a product of cognitive activity. In particular, the professional method of selection of lexical units according to the functional nature, level of a clear definition of the functions of their human maturity, as well as public attitudes and rituals arc associated with the seasons in the nature of extralinguistics. The next stage of the development of humanity reflected them in comparison, contrast, likeness with something like the development of the level of the symbolic names.
10. The linguistic analysis of professional lexical units shows that the singling principle as a product of a certain period, which social formations were formed and different genders, gender and social classes have an important role in the society. At the same time, they also have their own internal development stages. Developed by a region or spreading to other regions of the items in the comprehensive development of the society, socio-political and economic relations between the nations, the perception has been established. Therefore, the method mentioned above has been formed later than normal.
11. While observing the methods of selection of motifs of professional lexical units, they arc aware of common features of their professional areas. Throughout the long-term development of our language lexical units of industry appeared in the process by the principles of universal onomasiology and perfection.

Source type: Abstracts
Years of coverage from 1992
inLibrary
Google Scholar
Branch of knowledge

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Norbaeva Ш. (2023). Onomosiological principles of development of professional vocabulary in khorezmian dialects. Catalog of Abstracts, 1(1), 1–102. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49003
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The urgency and relevance of the theme of dissertation. Investigating the dialects as one of the source of inner growth of every national language, clarifying the historical peculiarities which were gathered in an ancient wealth, also identifying current evolution of linguistic occurrence is one of the actual problem in the world linguistics.
In Independence years as a result of conducting consistent targeted reforms in different spheres of society have been increased the attention to the developing of forgetten cultural values, actually to the national language. As a result, «...Reinforcement the role and place of state language in our life, implemented tremendous works on the way of changing it to the national value. During the independent years enlarging the usage of uzbek language in practice, researches targeted in scientific bases, being published new dictionaries, manuals, scientific and public books which arc dedicated to the specific features of our language arc making the contribution to develop the mentality of the society»1. And in its turn, investigating current progress sources, clarifying linguistic nature is one of the actual problem of professional - lexical units a vivid expression of our ancient traditions and values, national mentality, and their naming principles.
Investigated the relation of cognitive activity with onomosiologic process, dialectal peculiarities of Turkic languages, also linguistic corporeal of word and concept, the history of the nation and specific lexis of the infiltration of ethnic-cultural life by foreign and Uzbek linguists. Dialectal lexics and their professional- lexical units, which is the structural part of our spiritual heritage and values, keeping the samples of our nations material and spiritual cultures is one of the source of Uzbek national culture, progress of mentality of society. Gathering language elements kept in regional population, collecting and analyzing them is one of the importance in presenting historical progress of the language. Therefore, after the Independence a great attention is being given to ancient nation’s dialects, studying their specific features rather than to written monuments in different language layers of Uzbek literary language. And it puts into the agenda the necessity of implementing as monographic research the onomasiologic principles in forming professional lexical units. In this purpose the increased research’s theme is important to inform the world linguists and expose the linguistic laws which makes the process be running, clarifying the onomosiologic principles of professional lexic units in Khorezm dialects.
This doctoral thesis serves in certain degree to the implementation activities of the new edition of the law on «Official state language» of the republic of Uzbekistan on December 21 in 1995, the first president of the Republic of Uzbekistan on May 13 in 2016 passed the Presidential Order-4797 on «Establishing Tashkent state Uzbek language and literature university» and other normative-juridical documents concerning to this field.
The aim of research work. The research aims to identify onomastic principles and tendencies of professional lexis in Khorezm region, as well as eventual techniques in object and subject relations existing in this process.
Scientific novelty of the research work includes the following:
it asserts the historical-genetic analyze of sectional lexis in our language and confirms them as a special onomastic system;
during the conceptual progress of onomastic units of professional lexis, the categorization stage of the sign, in some cases the second concept or repeated concept matter can be observed;
structural reconstructing of section lexical units and functional analysis of them arc closely connected with the substrate level problem of the vocabulary composition;
not the derivational progressions in the origin of the onomastic units, but the renaming case, in particular, the functional changes mostly occur;
in categorizing the linguistic nature of professional words mainly, their diachronic peculiarities arc considered with dialectological features linguistic materials should be taken into consideration;
in the development of section lexical units, in particular, in identifying their motives the lingua cultural potential is considered as key factor rather than spiritual-psychological state of the subject.
SUMMARY
1. Regional professional lexical units reflect common Turkish linguistic peculiarities as well as linguacultural features peculiar to speakers of the certain language in the area.
2. Vocational lexical units compared to other systems of the dialects’ lexical units out of the variation in consumption, such as the emergence of new units step by step processes related to social factors such as the globalization and economic development.
3. By analysis of onomasiology and stratigraphy of professional lexical units we can define the developing chronology line. In this case written sources are great of great importance.
4. Because of the regional professional vocabulary of the units formed during the long centuries of development, it is natural that they have formed units which belong to different lexical classes. Lexical layer due to the development of the lexis in literature and other dialects as well as many other words belong to Turkic classes. It is also one of the factors which determine that our ancestors developed on in material and cultural sphere, having their own way of thinking and lifestyle.
5. The reconstruction of linguistic structure of regional professional vocabulary shows that some derivational units went out of Turkish languages sphere and can be met in some languages of Altay family.
б.Опе of the areal peculiarities of genetic research of Oasis’s professional vocabulary is the words in Khorezm dialect arc common to the language systems belonging to the Iranian group. The general vocabulary of the names in the Iranian language; the words existing in Iranian languages, but the content is different; Khoresmian dialect words can be explained on the basis of thematic groups.
7.Typological comparison of the lexical units related to ancient Khorazmian language using Iranian language grammar and dictionaries, as well as, present day carrying out dialectology analysis of dialect materials may clarify the matter of substrate units also.
8. Professional lexical units reflect the cultural development of mankind, at first they were named by the name of the raw materials, which they made of and the name of it also became the subject names. In further stage of human civilization, by adding the suffixes of possessiveness new names arc formed.
9. Linguistic study of the professional lexis related to the names also reflects the intellectual development of humanity. Because they arc connected with the process of knowledge as a product of cognitive activity. In particular, the professional method of selection of lexical units according to the functional nature, level of a clear definition of the functions of their human maturity, as well as public attitudes and rituals arc associated with the seasons in the nature of extralinguistics. The next stage of the development of humanity reflected them in comparison, contrast, likeness with something like the development of the level of the symbolic names.
10. The linguistic analysis of professional lexical units shows that the singling principle as a product of a certain period, which social formations were formed and different genders, gender and social classes have an important role in the society. At the same time, they also have their own internal development stages. Developed by a region or spreading to other regions of the items in the comprehensive development of the society, socio-political and economic relations between the nations, the perception has been established. Therefore, the method mentioned above has been formed later than normal.
11. While observing the methods of selection of motifs of professional lexical units, they arc aware of common features of their professional areas. Throughout the long-term development of our language lexical units of industry appeared in the process by the principles of universal onomasiology and perfection.


background image

АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЎЗБЕК

ТИЛИ ВА АДАБИЁТИ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 08.06.2016

Fil.33.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

УРГАНЧ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ

НОРБАЕВА ШУКУРЖОН ХАЙИТБАЕВНА

ХОРАЗМ ШЕВАЛАРИ КАСБИЙ ЛЕКСИКАСИ

ШАКЛЛАНИШИНИНГ ОНОМАСИОЛОГИК ТАМОЙИЛЛАРИ

10.00.01 – Ўзбек тили. Ўзбек адабиѐти

(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016 йил


background image

1

УДК:

811.512.133‟282.2 (575.171):81‟373.2 (043.3)

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Content of the abstract of doctoral dissertation

Норбаева Шукуржон Хайитбаевна

Хоразм шевалари касбий лексикаси шаклланишининг
ономасиологик тамойиллари…………………………………………… 3

Норбаева Шукуржон Хайитбаевна

Ономасиологические принципы формирования
профессиональной лексики хорезмских диалектов………………… 35

Norbaeva Shukurjon Khaytibaevna

Onomosiological principles of Development of Professional Lexis in
Khorezmian Dialects………………………………………….....…….... 69

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ

List of publications ... .…………………………………………..…….... 99

2

АЛИШЕР НАВОИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ЎЗБЕК

ТИЛИ ВА АДАБИЁТИ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН


background image

ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 08.06.2016

Fil.33.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ

УРГАНЧ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ

НОРБАЕВА ШУКУРЖОН ХАЙИТБАЕВНА

ХОРАЗМ ШЕВАЛАРИ КАСБИЙ ЛЕКСИКАСИ

ШАКЛЛАНИШИНИНГ ОНОМАСИОЛОГИК ТАМОЙИЛЛАРИ

10.00.01 – Ўзбек тили. Ўзбек адабиѐти

(филология фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016 йил

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси


background image

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/В2014. 3-4.Fil70 рақам билан рўйхатга
олинган.

Докторлик диссертацияси Урганч давлат университетида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) илмий кенгаш веб-саҳифасининг

www.navoiy-uni.uz ҳамда «ZiyoNet» ахборот-таълим портали www.ziyonet.uz манзилига
жойлаштирилган.

Илмий маслаҳатчи: Дўсимов Зариббой

Қорақалпоғистонда хизмат кўрсатган фан

арбоби, филология фанлари доктори, профессор

Расмий оппонентлар: Дадабоев Ҳамидулла Арипович

филология фанлари

доктори, профессор

Искандарова Шарифа Мадалиевна

филология фанлари доктори, профессор

Худайберганова Дурдона Сидиковна

филология фанлари доктори

Етакчи ташкилот: Қорақалпоқ давлат университети

Диссертация ҳимояси Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти

университети ҳузуридаги фан доктори илмий даражасини берувчи 08.06.2016Fil.33.01 рақамли
Илмий кенгашнинг 2016 йил « » соат даги мажлисида бўлиб ўтади (Манзил: 100174, Тошкент,
Университет кўчаси, 4. Тел.: (99871) 227-15-18; e-mail: rector@navoiy-uni.uz)

Докторлик диссертацияси билан Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва

адабиѐти университети Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин ( раками билан рўйхатга
олинган). Манзил: 100174, Тошкент, Университет кўчаси, 4. Тел.: (99871) 227-15-18.

Диссертация автореферати 2016 йил « » да тарқатилди.

(2016 йил « » даги рақамли реестр баѐнномаси).

Ш.С.Сирожиддинов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш раиси, филол.ф.д.,

профессор

Ш.Р.Усманова

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш илмий котиби, филол.ф.д.

Н.M.Маҳмудов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

Илмий кенгаш ҳузуридаги илмий семинар

раиси, филол.ф.д., профессор


background image

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация

мавзусининг

долзарблиги

ва зарурати.

Дунѐ

тилшунослигида ҳар бир миллий тилнинг ички ривожланиш манбаи бўлган
шеваларни тадқиқ қилиш, ушбу кўҳна бойликда жамулжам бўлган луғавий
бирликларнинг тарихий хусусиятларини очиб бериш ҳамда лисоний
ҳодисаларнинг ҳозирги тараққиѐт тенденцияларини аниқлаш долзарб
масалалардан ҳисобланади.

Мустақиллик йилларида жамият ҳаѐтининг турли соҳаларида аниқ

мақсадга йўналтирилган изчил ислоҳотлар олиб борилиши натижасида
қарийб унутилишга маҳкум бўлган маданий қадриятларимиз, хусусан,
миллий тилимизни ривожлантиришга бўлган эътибор кучайди. Бунинг
натижаси ўлароқ «… давлат тилининг ҳаѐтимиздаги ўрни ва таъсирини
кучайтириш, уни том маънодаги миллий қадриятга айлантириш йўлида
илгари тасаввур ҳам қилиб бўлмайдиган улкан ишлар амалга оширилди.
Истиқлол йилларида ўзбек тилининг қўлланиш доираси амалда ниҳоятда
кенгайгани, уни илмий асосда ривожланишга қаратилган тадқиқотлар,
тилимизнинг ўзига хос хусусиятларига бағишланган илмий ва оммабоп
китоблар, ўқув қўлланмалари, янги-янги луғатлар кўплаб чоп этилаѐтгани
жамият тафаккурини юксалтиришга ўз ҳиссасини қўшмоқда»

1

. Шу маънода

миллий тафаккур ҳамда кўп йиллик анъана ва қадриятларимизнинг ѐрқин
ифодаси бўлган касбий лексик бирликлар, уларнинг номланиш тамойиллари,
ҳозирги тараққиѐт манбаларини яхлит тадқиқ этиш, лингвистик табиатини
белгилаш бугун ҳар қачонгидан ҳам долзарб аҳамият касб этмоқда.

Халқ тарихи ва этник-маданий ҳаѐтининг маҳсули бўлган соҳавий

лексика, туркий тилларнинг диалектал ўзига хосликлари, сўз ва концептнинг
лисоний моддийлашуви ҳамда ономасиологик жараѐннинг когнитив фаолият
билан алоқадорлиги хориж ва ўзбек тилшунослари томонидан тадқиқ
қилинган. Маънавий меросимиз ва қадриятларимизнинг таркибий қисми
бўлган, xалқимизнинг мoддий ва маънавий маданият намуналарини ўзида
сақлаб, ривoжлантириб кeлаѐтган диалектал лексика ва улардаги касбий
лексик бирликлар ўзбек миллий маданияти, жамият тафаккури ривожининг
асосий омилларидан биридир. Ҳудудлар аҳолиси нутқида сақланиб қолган
тил элементларини йиғиш, уларни тўплаб таҳлил қилиш тилнинг тарихий
тараққиѐтини кўрсатиб беришда катта аҳамиятга эга. Шу сабабли
мустақилликка эришганимиздан сўнг тилшунослигимизда ўзбек адабий
тилининг турли сатҳлари, шу жумладан, ѐзма ѐдгорликларга нисбатан ҳам
қадимийроқ бўлган халқ шевалари, уларнинг ўзига хос хусусиятларини
ўрганишга янада эътибор қаратила бошлади. Бу эса касбий лексик бирликлар
шаклланишининг ономасиологик тамойилларини монографик тадқиқот
сифатида амалга ошириш заруратини кун тартибига қўяди. Мана шу
мақсадда амалга оширилган ушбу тадқиқот мавзуси Хоразм шевалари касбий
лексик бирликларининг ономасиологик тамойилларини белгилаши, бу


background image

жараѐнни ҳаракатлантириб турувчи лингвистик қонуниятларни очиб бериши

1

Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. – Тошкент: Маънавият, 2009. – Б. 86.

5

ва пировардида дунѐ тилшунослигини бундан хабардор этиши билан ҳам
муҳимдир.

Ўзбекистон Республикасининг 1995 йил 21 декабрда янги таҳрирда

қабул қилинган «Давлат тили ҳақида»ги қонуни, Ўзбекистон Республикаси
Биринчи Президентининг 2016 йил 13 майдаги ПФ-4797-сон «Алишер
Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти университетини
ташкил этиш тўғрисида»ги Фармони ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа
меъѐрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга
ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат қилади.

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши

нинг устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Диссертация тадқиқоти

республика фан ва технологиялар ривожланишининг I «Демократик ва
ҳуқуқий жамиятни маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш,
инновацион иқтисодиѐтни шакллантириш» устувор йўналишига мос равишда
бажарилган.

Диссертация мавзуси бўйича халқаро илмий тадқиқотлар шарҳи

1

.

Касбий лексик бирликлар ҳамда диалектларнинг ўзига хос хусусиятларини
илмий асослашга йўналтирилган илмий изланишлар бўйича жаҳоннинг
етакчи илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан, University
of Groningen (Netherlands), University of Melbourne (Аustralia), Indiana
University Bloomington (USA), The University of Birmingham (Great Britain),
The University of Marburg (Germany), The University of Uppsala (Swedish),
Universität Mainz (Germany), University of Eötvös Lorand (Hungary),
шунингдек, Алишер Навоий номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва
адабиѐти университети (Ўзбекистон)да тадқиқотлар олиб борилмоқда.

Диалектал лексика ва касбий лексик бирликларнинг лисоний

хусусиятлари ҳамда уларда содир бўладиган номинация жараѐнларини
ўрганиш, хусусан, уларнинг ономасиологик тамойилларини аниқлаш, ўзига
хос механизмларини илмий асослашга йўналтирилган тадқиқотлар
натижасида қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган: сўз ва
концептнинг ўзига хос жиҳатлари белгилаб берилган ҳамда ономасиологик
жараѐннинг когнитив жараѐнлар билан алоқадор эканлиги аниқланган (The
University of Marburg, Germany); Ўрта Осиѐ халқларининг генетик ва лисоний
ўзига хосликлари статистик материаллар асосида қиѐсланиб, диалектологик
ва орфоэпик фарқлар аниқланган (Universiteit Groningen, Netherlands);
деформация

босқичидаги

тилларда

содир

бўлаѐтган

жараѐнлар,

диалектология ҳамда компьютерга асосланган тил ўрганиш масалалари
илмий асосланган (University of Melbourne, Аustralia); эроний ва туркий
тилларнинг диалектал ҳамда лексикографик жиҳатдан ўхшаш ва фарқли
жиҳатлари асослаб берилган (Indiana University Bloomington, USA); Европа
тилларининг ономасиологик луғатини яратиш орқали сўз ва тушунча


background image

1

Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий-тадқиқотлар шарҳи www.nwo.nl, www.unimelb.edu,

www.indiana.edu, www.elte.hu/en/, www.un-marburg.de., www.birmingham.ac.uk/, www.lingfil.uu.se/turkis
languages, www.navoiy-uni.uz ва бошқа манбалар асосида амалга оширилди.

6

ўртасидаги муносабатлар очиб берилган (The University of Birmingham, Great
Britain); туркий тилларнинг диалектал ўзига хосликлари фактик материаллар
орқали кўрсатиб берилган (Universität Mainz, Germany); туркий тиллар
лексикографияси ва диалектологияси бўйича тадқиқот ишлари олиб борилган
(The University of Uppsala, Swedish); қадимги диалектлар кейинги тарихий
тадқиқотлар натижалари асосида қиѐсланиб, муҳим стратиграфик ва
этногенетик натижалар олинган (Eötvös Lorand University, Hungary); касбий
лексик

бирликларнинг

шаклланишида

субъектнинг

лингвомаданий

қарашлари ва даражаси муҳим омил эканлиги қайд этилган (Алишер Навоий
номидаги Тошкент давлат ўзбек тили ва адабиѐти университети).

Жаҳон тилшунослигида диалектлар ҳамда касбий лексик бирликларнинг

лисоний хусусиятларини ўрганиш борасида бир қатор, жумладан, қуйидаги
устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: диалектларга мансуб
касбий лексик бирликларнинг лисоний хусусиятлари, яъни адаптация
масаласи, когнитив жараѐнларда содир бўладиган лисоний моддийлашув
механизмлари, шунингдек, этнолингвистик ҳодисаларни илмий асослаш,
Ўрта Осиѐдаги туркий тиллар диалектларини социолингвистик аспектда
ўрганиш, айрим диалектларнинг диалектометрик таҳлилини амалга ошириш,
ономасиологик луғатлардаги ҳар бир сўзнинг муайян концептуал асосга
эгалигини аниқлаш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Маълум тилдаги соҳа

лексикасини атрофлича ўрганиш, уларнинг бирор тилнинг умумий лексикаси
таркибий қисми сифатидаги аҳамиятини кўрсатиб бериш борасида анча
ишлар амалга оширилган. Соҳалар лексикаси ва терминологиянинг назарий
муаммоларини

ўрганиш

Н.Дмитриев,

Н.Баскаков,

А.Реформатский,

В.Даниленко, Н.Маматов, С.Иброҳимов, Р.Дониѐров, Н.Маҳкамов, М.Абдиев,
Н.Икромова, М.Асомутдинова, Т.Турсунова, Т.Дадахонова, Ш.Усманова ва
бошқаларнинг тадқиқотларида акс этган.

Гарчи туркий тиллар материаллари асосида бирор соҳа луғавий

тизимини ўрганиш ўтган асрнинг 50-йилларидан бошланган бўлса ҳам,
бошқа тиллар, хусусан, рус тилидаги касбий лексика тадқиқига бағишланган
ишларда уларнинг туркий тилларга муносабати масаласи ҳамда генетикаси
таҳлилида

берилган

материалларни

эътиборга

олсак,

мавзунинг

ўрганилганлик даражаси замонавий тилшуносликда ҳам маълум маънода ўз
тарихига эга эканлиги аѐн бўлади

1

. Касбий лексика турли соҳа терминлари

(амалий санъат терминлари, ҳарбий лексика) сифатида ўрганилганлигини
эътиборга олсак, касбий лексикага оид сўзлар тадқиқ тарихи терминология ва
соҳалар лексикаси тадқиқ тарихи билан узвий боғлиқ эканини кўрамиз.

1

Археологические труды Алексея Николаевича Оленина. Т. 1. Спб., тип. Акад. наук, 1877. Т. 1 Вып. 1.


background image

Переписка А.Н. Оленина с разными лицами по поводу предпринятого Н.И.Гнедичем перевода Гомеровой
«Илиады». 1877. II. – 253 с.; В. П... [Несколько слов о старинной русской одежде].– Спб. вед., 1855, № 94. – С.
471–472; О старинном русском платье. Трудолюбивый муравей. №13. 1771 г.; Савваитов П.И. Описание
старинных царских утварей, одежд, оружия, ратных доспехов и конского прибора, извлеченное из рукописей
архива Московской оружейной палаты. – Зап. Археол. об–ва. Т.XI. Спб. 1865. – С. 270–608; Словарь
старинных русских названий утвари, одежды и предметов вооружения (около 300 слов).– С. 415–589.

7

Ҳақиқатан ҳам, туркий тилларда терминология масалалари тадқиқ килинган
илк кенг қамровли ишлардан ҳисобланмиш Н.А.Баскаков, Ф.С.Фасеевлар
тадқиқотларида, шунингдек, қирғиз, қозоқ, озарбайжон тилшунослигидаги
Б.У.Орузбаева, Р.А.Урекенова, М.Ш.Гасимов

1

тадқиқотларида ҳам соҳавий

лексика ва тарихий терминология муаммолари билан узвий ҳолда
ўрганилганини қайд этиш лозим. Бироқ айтиш жоизки, касбий лексика
шаклланишининг ономасиологик тамойиллари таҳлили юзасидан тадқиқот
ишлари деярли амалга оширилмаган. Бу эса ушбу диссертация ишининг
долзарб аҳамиятга эга эканлигидан далолат беради.

Диссертация мавзусининг диссертация бажарилаѐтган илмий

тадқиқот муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Тадқиқот Урганч давлат университетининг «Ўзбек тилининг шаклланишида
Хоразм шеваларининг ўрни» мавзуидаги илмий-тадқиқот ишлари режаси
асосида бажарилган.

Тадқиқотнинг

мақсади

Хоразм

минтақавий

касбий

лексик

бирликларининг ономасиологик хусусиятлари ва тамойилларини тавсифлаш,
бу жараѐнда содир бўладиган объект ва субъект муносабатининг воқеланиш
механизмларини аниқлашдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари

:

Хоразм

воҳаси

шеваларидаги

касбий

лексик

бирликларнинг

ономасиологик тамойилларини уларга ономаларнинг махсус тизими
сифатида қараб белгилаш, уларнинг мотивланиш тенденцияларини аниқлаш;

воҳа касбий лексик бирликларининг тарихий-этимологик таҳлилини

амалга ошириш ва уларни луғавий қатламларга ажратиш, объект сифатида
танланган сўзларни ўзбек тили тарихий лексикасининг умумий тизими билан
қиѐслаш ва шу орқали номинация ҳодисасининг билиш жараѐнининг босқичи
эканлигини белгилаш;

касбий лексик бирликларнинг ўзаро қариндош бўлмаган, лекин яқин

маданий, сиѐсий, географик, диний муштаракликка эга бўлган халқлар
тилларида бир-бирига ўзлашиш ва сингиш сабаблари, лисоний ва нолисоний
ҳамда психолингвистик омилларни аниқлаш;

воҳа шеваларидаги касбий лексик бирликларнинг таркибий таҳлилини

бошқа туркий тилларга қиѐсан диахрон ва синхрон аспектлар асосида тадқиқ
қилиш, номларнинг дастлабки таркибини реконструкция қилиш. Бунда
уларнинг тарихан мансуб бўлган тиллардаги ўзига хос ясалиш хусусиятини
эътиборга олиш.

Тадқиқот объектини

Хоразм воҳаси шеваларидаги касбий лексикага

оид сўзлар, шунингдек, ўзбек адабий тилининг турли тараққиѐт даврига оид
ѐзма манбалар ҳамда УрДУ «Ўзбек тилшунослиги» кафедраси қошидаги


background image

1

Баскаков Н.А. Современное состояние терминологии в языках народов СССР. – M., 1959. – С. 27; Фасеев

Ф.С. Татар телендэ терминология. – Казань, 1969; Орузбаева Б.У. Словообразование в киргизском языке. –
Фрунзе, 1964; Урекенова Р.А. Образование терминов в казахском языке. – Алма–ата, 1980; Гасимов М.Ш.
Основы терминологии азербайджанского языка: Автореф. дис. ... д-ра филол. наук. – Баку, 1972.

8

«Диалектология лабораторияси» фондида мавжуд бўлган материаллар

ташкил этади.

Тадқиқот предметини

Хоразм воҳаси касбий лексикасига мансуб

сўзларнинг лисоний хусусиятлари ташкил этади.

Тадқиқотнинг усуллари.

Тадқиқот мавзусини ѐритишда таснифлаш,

синхрон ва диахрон тавсифлаш, ареал (лисоний-географик) ҳамда қиѐсий
тарихий методлардан фойдаланилди.

Тадқиқотнинг илмий янгилиги

қуйидагилар билан белгиланади:

тилимиздаги соҳавий лексик бирликларнинг тарихий-генетик таҳлили
орқали уларнинг махсус тизим эканлиги очиб берилган;

касбий лексик бирликларнинг концептуал тараққиѐти жараѐнида

белгининг категориялаштириш босқичида айрим ҳолатларда иккиламчи
концепт ѐки такрорий концепт масаласи юзага келиши ҳақидаги фикрлар
асосланган;

соҳавий лексик бирликларни таркибий реконструкция қилиш ва

уларнинг функционал таҳлили луғат таркибидаги субстрат қатлам муаммоси
билан алоқадор эканлиги фактик материаллар орқали далилланган;

касбий лексик бирликларнинг вужудга келишида деривацион жараѐнлар

эмас, балки трансонимизация ҳодисаси, аниқроғи, функционал ўзгариш
содир бўлиши аниқланган;

касбий лексик бирликларнинг лисоний табиатини белгилашда, асосан,

уларнинг диахрон хусусиятларини назарда тутиш билан бирга диалектологик
жиҳатларини ҳам эътиборга олиш муҳимлиги лисоний материаллар асосида
кўрсатиб берилган;

соҳавий лексик бирликларнинг шаклланишида, хусусан, уларнинг

мотивларини белгилашда субъектнинг руҳий-психологик ҳолатидан кўра,
унинг лингвокультурологик савияси муҳим омил ҳисобланиши исботланган.

Тадқиқотнинг амалий натижаси:

Хоразм шеваларидаги касбий лексик бирликларнинг ономасиологик

тамойиллари юзасидан чиқарилган хулосалар ўзбек тилшунослиги, хусусан,
шевашунослик

учун

муҳим

илмий-назарий

маълумотлар бериши,

диалектология, лексикология, тил тарихи, этнолингвистика каби фанлардан
яратиладиган дарслик ва ўқув қўлланмаларнинг мукаммаллашувига хизмат
қилиши асосланган;

воҳа шеваларидаги касбий лексик бирликларнинг таркибий таҳлили

амалга оширилган ҳамда уларнинг мотивланиш тендециялари ѐритилган;
тадқиқот этногенетик муаммоларни ѐритишда, ўзбек шеваларининг тарихий


background image

ташкил топиш жараѐнини ўрганишда энг ишончли манбалардан бири бўлиб
хизмат қилиши далилланган;

диссертацияда тадқиқ қилинган материаллар Хоразм шевалари луғати

ҳамда ўзбек тили касб-ҳунар лексикаси луғатини яратишда асосий
манбалардан бири бўлиб хизмат қилиши асосланган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Таҳлилга тортилган

материаллар ўзбек тили табиатидан келиб чиққан ҳолда хулосалар қилиш

9

имконини берганлиги, уларнинг асослилиги, методологик мукаммаллиги,

шунингдек, қўйилган масалаларнинг аниқлиги билан изоҳланади.

Тадқиқот

натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот натижаларининг

илмий аҳамияти шундаки, изланишда касбий лексик бирликларнинг
ономасиологик хусусиятлари таҳлил қилинган бўлиб, бу жараѐннинг ўзига
хос жиҳатлари когнитологик аспектда ўрганилган, концептнинг лисоний
моддийлашувида, категориялаштириш ва умумлаштириш босқичида содир
бўладиган ҳолатлар ҳақидаги илмий қарашлар баѐн этилган.

Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти шундан иборатки, касбий

лексик бирликларнинг пайдо бўлиш омиллари, уларнинг лисоний табиати
ҳамда ономасиологик тамойиллари ҳақидаги қарашлар лексикология, тил
тарихи, диалектология, этнолингвистика каби фанлардан яратиладиган
дарслик ва қўлланмаларнинг мукаммаллашувига хизмат қилади, шунингдек,
диссертацияда тадқиқ килинган материаллар Хоразм шевалари луғати, ўзбек
тили касб-ҳунар лексикаси луғатини яратишда асосий манба бўлиб хизмат
қилади.

Тадқиқот натижаларнинг жорий қилиниши.

Хоразм шевалари касбий

лексикаси шаклланишининг ономасиологик тамойиллари хусусиятларини
такомиллаштириш асосида:

касбий лексик бирликларнинг таркибий қисми бўлган кийим-кечак

номлари (

бoрк, постън, гудары, тагди, фота, сандал, башбав, рөпəк,

чишвəнт, қулақчын, лəчəк, пайжама, жоррап, моза кəвиш, кəллəки, пилтə,
паравыз, мəсси, паранжи, шалвар

каби)нинг маъновий ва услубий

хусусиятлари, лексикографик изоҳларидан Абдулла Қаҳҳор уй музейида
экспонатга қўйилган кийим-кечак номларини музей зиѐратчиларига
тушунтиришда фойдаланилган (Ўзбекистон Республикаси Маданият ва спорт
ишлари вазирлигининг 01-11-08-4640 - сон маълумотномаси). Натижада
экспонатга қўйилган архаик ҳамда шевага хос кийим-кечак номларининг янги
маънолари аниқланган;

Хоразм шеваларига мансуб бўлган 30 га яқин касбий лексик бирликлар

(

идиш

(коса, идиш),

күб // күп

, к

осиб, таббох (

ошпаз),

табиб, ҳулла, деҳқон,

супра, айақчы, фота, сандал, тобадон, ултан, палос, асвоб, нах, тон, бөрк,
қалпақ, дəгди, гуппы

каби)нинг изоҳи ҳамда далилловчи мисоллар Хива

«Ичан-Қалъа» давлат музей-қўриқхонасига қарашли амалий санъат, халқ
ҳунармандчилиги, тарих музейларидаги экспонатларнинг мазмунини


background image

шарҳлашда, шунингдек, музей фондида сақланаѐтган экспонатларнинг илмий
паспортини ѐзишда қўлланилган (Ўзбекистон Республикаси Маданият ва
спорт ишлари вазирлигининг 01-11-08-4640- сон маълумотномаси). Илмий
натижанинг амалиѐтга татбиқ этилиши ушбу лексик бирликларнинг мазмун
моҳиятини ѐритишда қулай ифода воситаси сифатида хизмат қилган;

Хоразм шевалари касбий лексикаси шаклланиши юзасидан асосланган

назарий хулосалар, мумтоз адабий асарларда қўлланилган бир қанча касбий
лексик бирликлар (

ултан, бөрк, пуштикор, фўта, ҳəддад, хəббаз, зироат,

сəндəл, йиғоч, йўрғачи, каду, канор

каби)нинг этимологияси, лексик-

10

семантик, услубий хусусиятлари ва уларни далилловчи материаллардан

«Навоий асарлари луғати»ни яратишда фойдаланилган (Фан ва
технологияларни ривожлантиришни мувофиқлаштириш қўмитасининг ФТК
0313/404-сон маълумотномаси). Илмий натижалар асосида луғавий

бирликларнинг маънолари бойиган, изоҳлари мукаммаллашган; тадқиқотнинг

«Хоразм воҳаси касбий лексикаси шаклланишининг ижтимоий-лисоний
таҳлили» ҳамда «Туркий асосли касбий лексик бирликлар» бандларида
ишлатилган мисоллардан Ф1-ФА-0-55746 «Марказий Осиѐ халқлари адабий
қўлѐзма ѐдгорликларини тадқиқ этиш. Ўзбекистон шоир ва ѐзувчилари
архивини тўплаш ва уларни илмий тавсифлаб нашрга тайѐрлаш» (2012-2016)
номли фундаментал лойиҳаси доирасида нашр этилган «Тўтинома», «Қуш
тили» типидаги асарларнинг қиѐсий-типологик ва текстологик тадқиқи»
номли монографияда фойдаланилган. Илмий натижалар асосида луғавий
бирликларнинг услубий хусусиятлари ҳамда тарихий-этимологик тавсифи
шакллантирилган.

Тадқиқот

натижаларининг

апробацияси.

Мазкур

тадқиқот

натижалари 8 та илмий-амалий анжуманда, шу жумладан, 5 та республика
конференциясида, хусусан, «Бошланғич таълимнинг долзарб муаммолари»
(Урганч, 2011); «Илмли аѐл – мустаҳкам оила таянчи» (Тошкент-Урганч,
2012); «O„zbek filologiyasining dolzarb muammolari ( Buxoro, 2015); «Илмий ва
илмий-педагогик кадрлар тайѐрлаш – юксак билимли ва интеллектуал
ривожланган авлодни тарбиялашнинг энг муҳим асоси» (Урганч, 2015);
«Alisher Navoiy hayoti va ijodi – namuna maktabi» (Тошкент, 2016); 3 та
халқаро конференцияда, хусусан, «Буюк ипак йўлида умуминсоний ва
миллий қадриятлар: тил, таълим ва маданият» (Халқаро илмий-амалий
анжуман. Самарқанд-Шанхай, 2015); «Филологические науки в России и за
рубежом» (III Международная научная конференция. Санкт-Петербург, 2015);
«Актуальные

проблемы

филологии»

(II

Международная

научная

конференция. Краснодар, 2016) сингари илмий-амалий конференцияларда
маъруза кўринишида баѐн этилган ва апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларнинг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича 35 та илмий иш, жумладан, 1 та монография, Ўзбекистон
Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 12 та


background image

мақола, жумладан, 10 таси республика ҳамда 2 таси хорижий журналларда
нашр этилган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация кириш, тўрт боб,

хулоса, фойдаланилган адабиѐтлар руйхатидан иборат бўлиб, унинг умумий
ҳажми 233 саҳифани ташкил этади.

11

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати

асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объект ва предметлари
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий
аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш,
нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.

Биринчи боб

«Воҳа касбий лексикаси ва унинг илмий-назарий

муаммолари»

деб номланиб, унда тилшуносликда мавжуд бўлган касбий

лексика шаклланишига оид қарашлар умумлаштирилган ва уларга муносабат
билдирилган.

Туркийшуносликда муайян тилдаги соҳа лексикасини атрофлича

ўрганиш, уларнинг бирор тилнинг умумий лексикаси таркибий қисми
сифатидаги аҳамиятини кўрсатиб бериш борасида анча ишлар амалга
оширилган. Соҳалар лексикаси ва терминологиянинг назарий ҳамда амалий
муаммоларини тадқиқ этишга тилшунослардан Н.Дмитриев, Н.Баскаков,
А.Реформатский, В.Даниленко, Н.Маматов, С.Иброҳимов, Р.Дониѐров,
Н.Маҳкамов, М.Абдиев, Н.Икромова, М.Асомутдинова, Т.Турсунова,
Ш.Усманова ва бошқалар муносиб ҳисса қўшдилар.

Тилшунослигимизда Хоразм шеваларидаги касбий лексикага оид сўзлар

махсус тадқиқот объекти бўлган эмас. Лекин Хоразм шевалари бўйича олиб
борилган тадқиқотлар, тўпланган материаллар ва тузилган луғатларда қайд
этилган номлар мавзуни ѐритишда муҳим аҳамият касб этади. Чунки
Ф.Абдуллаев, А.Ишаев, О.Мадраҳимов, Э.Ўрозов каби олимлар томонидан
тузилган Хоразм шеваларига оид луғатлардан ўрин олган мазкур тизимга оид
айрим сўзларнинг қўлланиш доираси аллақачон анча торайган, улар ушбу
шева вакиллари нутқида ҳозирги кунда деярли ишлатилмайди. Бу, албатта,
халқимиз турмушида катта ўзгаришлар юз бергани, унинг иқтисодий
салоҳияти ўсгани, маданий тараққиѐти, эстетик ва маънавий дунѐқараши
ўзгача тус олгани билан изоҳланади. Хусусан, буни касбий лексиканинг


background image

таркибий қисми бўлган кийим-кечакка оид сўзлар мисолида кўрадиган
бўлсак, Ф.Абдуллаевнинг «Ўзбек тилининг Хоразм шевалари

»

1

китобининг

луғат қисмида кийим-кечак ва унинг қисмлари, шунингдек, кийимлик
материаллар номларини ифодаловчи 65 та сўз берилган. Асар муаллифи
таъкидлаганидек, луғатга одатда адабий тилимизда учрамайдиган сўзлар
киритилганини эътиборга олсак

2

, бу адад анча салмоқли эканини англаймиз.

Шунингдек, луғатда айрим соҳаларга оид сўзлар алоҳида ажратилган ҳолда
берилганки, шулардан бири бўлган «Этикдўзликка оид баъзи сўз-терминлар»

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. –

Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – 346 б.

2

Кўрсатилган асар . – Б. 9.

12

тадқиқ қилинаѐтган мавзуни ѐритишда аҳамиятлидир

1

. Галдаги вазифалардан

бири ушбу луғатдаги материалларни бойитиш, хусусан, касбий лексикага оид
номларнинг шева вакиллари нутқидаги услубий вазифаларини белгилашдан
иборат деб ҳисоблаймиз. Жумладан, асарда

жүббə

сўзига «болаларнинг

пахталик чопони» (кўйлак шаклида бўлади) деб изоҳ берилган ва

арраллъла

кəдъйə жүббə гьйьзьб уръшадəкəллə

жумласи мисол келтирилган.

Келтирилган мисолдаги ибора ва яна шу сўз иштирок этган

гəпгə жүббə

гьйьз-

ибораларини таҳлил қилиш, бир томондан, кийим-кечак номларининг

услубий вазифаларини белгилаш, иккинчи томондан, Хоразм шеваларидаги
ибораларнинг ўзига хос лисоний хусусиятларини ўрганишда муҳимдир.
Ф.Абдуллаевнинг Хоразм шеваларининг лексик қатламлари хусусида
билдирган фикрлари мазкур ҳудуд шеваларидаги касбий лексикага оид
номларга ҳам тааллуқлидир. Энг муҳими, олим ўз вақтида: «Хоразм
шевалари лексикасида анчагина сўзлар борки, уларнинг асл манбаи ҳозирча
аниқ эмас... Бу сўзлар шеваларга қадимги хоразмликлар тилидан кирган
бўлса керак», – деган фикрни ўртага ташлайди

2

. Кейинги тадқиқотлар

олимнинг бу борадаги фикрлари тўғрилиги, ҳатто Ф.Абдуллаев томонидан
тожик сўзлари сифатида қайд этилган

кəҳуда

(ақли расо),

жорап

(пайпоқ),

кəшкəт

(кичик ўроқ: шу асар, 141-бет) каби сўзларнинг ҳам субстрат элемент

эканини кўрсатмоқда

3

. Ф.Абдуллаев ҳам ушбу фикрларни билдиришда

муҳим илмий фактларга асосланган эди. Хусусан, А.А.Фрейман томонидан
хоразмий тилига оид жиддий тадқиқотнинг юзага келиши ва олимнинг
«Тожик шеваларида мавжуд Ўрта Осиѐ шарқий эрон гуруҳига мансуб
элементлар наҳотки маҳаллий халқ шевалари луғатида қолдиқ сўзлар
сифатида бўлмаса?

»

тарзида ташлаган саволига илк жавоблардан эди

4

.

Халқимизнинг мураккаб этник таркибини ҳисобга олсак, субстрат тадқиқи
барча шевалар учун ҳам муҳимлигича турибди. Шунинг учун ҳам мазкур
муаммони ўз вақтида В.В.Решетов ўзбек тилшунослигининг ҳал қилиниши
зарур бўлган масалалари сирасида қайд этган ва «... метизация (қардош
бўлган тилларнинг аралашуви) ва гибридизация (турли системадаги
тилларнинг чатишуви) муаммоси, субстрат муаммоси умумлингвистик


background image

планда ҳал қилиниши зарурдир», – деган эди

5

. Ҳақиқатан ҳам, Хоразм

шеваларидаги касбий лексик бирликларнинг лисоний жиҳатдан тарих
материаллари билан қиѐсан тадқиқи ўз вақтида В.В.Решетов ўртага ташлаган
«Агар субстрат этногенетик процесс билан боғлиқ бўлса, субстрат таъсирини
ўрганишнинг қиѐсий-тарихий тадқиқот учун қандай аҳамияти бор?» – деган
саволга маълум даражада ойдинлик кирита олади. Муҳими, олим томонидан
изоҳланган

ла:с

(64-б.),

нах

(69-б.),

паравъз

(74-б.),

пешкъл

(75-б.),

ро:пак

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. – Тошкент:
Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 125–126.

2

Кўрсатилган асар. – Б. 141.

3

Дўсимов З. Хоразм топонимлари. – Тошкент: Фан, 1985. – Б. 11; Тиллаева М. Хоразм ономастикаси

тизимининг тарихий-лисоний тадқиқи (“Авесто” ономастикасига қиѐслаш асосида): Филол. фанлари номз. ...
дис. автореф. – Тошкент, 2006. – 26 б.

4

Фрейман А.А. Хорезмийский язык. – М.–Л., 1951. – С. 16.

5

Решетов В.В. Ўзбек тилшунослиги соҳасидаги актуал проблемалар // Ўзбек тили ва адабиѐти масалалари.

1958. – №1. – Б. 19.

13

(77-б.) каби кўплаб сўзларни ўзи қайд қилган қадимги хоразмликлар тилидан
қолган сўзлар рўйхатига қўшиш мумкин.

А.Ишаев тадқиқотларида, асосан, Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари

ўрганилган бўлишига қарамай, шеваларнинг тарқалиш ареали ҳамиша
маъмурий бирликларга мувофиқ бўлмаслигини эътиборга олиб, ундаги
материаллар, хусусан, Қорақалпоғистон ҳудудидан тўпланган фактлар
Хоразм шеваларидаги соҳавий лексика тадқиқи учун ҳам объект бўла олади.
Олимнинг «Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари» монографияси

1

, унда

берилган луғат бугунги кунда айни шу шева вакиллари нутқида ҳам кам
ишлатиладиган, деярли истеъмолдан чиқиб кетган айрим сўзларни ўзида акс
эттиргани билан аҳамиятлидир. Бундан ташқари, соҳавий лексикага оид
сўзлар

тадқиқи

шевадаги

бошқа

сўзларнинг

маъно тараққиѐти,

этимологиясини ўрганишда ҳам муҳимлигини ушбу луғат материаллари яна
бир бор кўрсатади. Жумладан,

қалта

(125-б.) сўзининг

чўнтак

маъносини

англатиши орқали

ўғри

маъносидаги

қалтаман

сўзининг этимологияси

маълум даражада ойдинлашади. Унинг «Қорақалпоғистондаги ўзбек
шевалари лексикасидан» мақоласида

2

эроний тилларга алоқадор касбий

лексик бирликларнинг қайд этилгани объект ҳудудидаги бу тип номлар
генетикасини белгилашда ѐрдам беради.

Э.Ўрозов «Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари»

3

китобида

мазкур ҳудуд шева лексикасининг луғавий қатламлари хусусида гапирганда,
рус тили ва у орқали ўзлашган сўзларга мисол тариқасида касбий лексик
бирликларни алоҳида мавзу гуруҳи сифатида келтиради

4

. Асарда туркий

қатлам ѐритилишида ҳам шу ҳолатни кўриш мумкин

5

.

Ҳар қандай тилда шу тилда мулоқотга киришувчи тил эгаларининг –

халқ, миллат ва этник бирликларнинг асрлар оша ўз бошидан кечирган
ижтимоий ҳаѐти, турмуш тарзи, ҳаѐтий тажрибалари акс этади. Шу сабабли
ҳам тилни халқ ҳаѐти, тарихий тараққиѐти босқичларининг ягона гувоҳи,
унинг ҳаѐтий тажрибаларини тўплаб аждодлардан авлодларга етказувчи,


background image

миллий ўзига хослигини тутиб турувчи, этник жипслигининг рамзи сифатида
тан оладилар.

Тилнинг бошқа соҳаларида бўлгани каби унинг тармоқлари лексикаси

соҳасида ҳам ўзбек тили юқоридаги хизмат ва вазифаларни бажарди ҳамда
асрлар оша уларни сақлаб қолиб, келгуси авлодларга етказди. Аммо замонлар
ўтиши билан ҳаѐтда содир бўладиган ижтимоий ўзгаришлар ва тараққиѐт
тилдаги барча нарсаларни сақлаб қолиш имконини бермайди. Унда тарихий
тараққиѐт талаби билан баъзи тил бирликлари сақланиб қолиши, эскирган
тил воситалари ўрнида янги тил воситалари қўлланиши мумкин. Буларнинг
барчаси ҳаѐт талаби, ижтимоий тараққиѐт тақозоси билан юз беради. Буни
ҳисобга олган Ф. де Соссюр бундай деган эди: «Агар биз тилни унда

1

Ишаев А.

Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – 175 б.

2

Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы тюркологии. – Ташкент: Наука, 1965. – С.

111–117.

3

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 79–108.

4

Ўрозов Э. Кўрсатилган асар. – Б.73.

5

Ўрозов Э. Кўрсатилган асар. – Б.73, 98.

14

сўзлашувчи оммасиз фақат вақт бирлигида, замонда мавжуд бўлган (яъни

инсон бир неча асрлар давомида якка ўзи яшаган) деб тасаввур қилсак, вақт
тилга ўзининг таъсирини ўтказмас ва тилда ҳеч қандай ўзгариш содир бўлмас
эди. Ва, аксинча, тилда сўзлашувчи оммани замондан холи деб тасаввур
қилинса (яъни инсон ҳаѐти бир нуқтада тўхтаб қолса), тилга ижтимоий
ҳодисаларнинг таъсири кузатилмас эди»

1

. Демак, тил ҳаѐтида за мон, макон

,

ижтимоий тараққиѐт, тилда гаплашувчи омманинг таркиби ва характери каби
омилларнинг таъсири катта аҳамият касб этади.

Ўзбек тили ҳам мазкур ижтимоий ҳодисаларнинг таъсирида ўзгарди, кўп

тил бойликлари истеъмолдан чиқиб унутилди, уларнинг ўрнини янги тил
воситалари эгаллади. Аммо шуни ҳам қайд қилиш керакки, истеъмолдан
чиқиб архаиклашган қатлам ѐзма ѐдгорликларда, адабий тилда учрамаса ҳам,
халқ тилида, унинг сўзлашув нутқида ҳали сақланиб қолган бўлиши мумкин.
Шу сабабли ҳам ҳудудлар аҳолиси нутқидаги сақланиб қолган тил
элементларини йиғиш, уларни тўплаб таҳлил қилиш ҳозирги даврда
тилшунослар олдида турган катта вазифалардан биридир.

Шундай тармоқлардан бири ўзбек шеваларида қўлланилиб келаѐтган

касбий лексик бирликлардир. Бу номлар вақтлар ўтиши билан кўп
ўзгаришларга учраган, кўп қисми даврлар ўтиши билан йўқ бўлиб кетган,
баъзилари янги давр таъсирида бошқа эквивалентлари билан алмашган, янги
номлар пайдо бўлган, кейинчалик бундай номлар тизими рус ва рус тили
орқали бошқа ғарб тилларидан ўзлашган янги номлар ҳисобига бойиган.
Хуллас, касбий номлар тизимида ҳам ўрганилаѐтган ҳудуддаги аҳоли
ижтимоий турмуш тарзининг ўзгариши ҳисобига янги номлар пайдо бўлган
ва уларнинг таркибида катта ўзгаришлар содир бўлган.

Воҳа касбий лексикасини тадқиқ қилишда ушбу ҳолатларни эътиборга

олиш лозим. Шу асосда бу лексик бирликларни тарихийлик (ѐки
замонавийлик) нуқтаи назаридан икки гуруҳга ажратиш мумкин: а) тарихий


background image

касбий лексик бирликлар;

б) янги давр касбий лексик бирликлари.
Тарихий касбий лексик бирликлар деб қаралувчи номлар, асосан,

тарихий асарлар, қўлѐзмалар ва, умуман, туркий тиллар тарихи ҳақида
маълумот берувчи манбаларда сақланиб қолган касбий машғулот билан
боғлиқ атамалардир. Бу типдаги лексик бирликлар тил луғат таркибида
историзмларга айланган эскирган сўзлардан ташкил топган:

баззоз, баққол,

харрат, баковул, даллол, сарроф

ва ҳоказо.

Воҳа касбий лексикаси шаклланиши узоқ ўтмишга эга. Энг қадимий

ѐзма ѐдгорликлардан саналган «Авесто»да ҳам касбий лексикага оид кўплаб
луғавий бирликларни учратамиз. Масалан,

аспаҳа аштра

гуноҳкорларни

жазолаш қуролларидан бирининг номи бўлган. Ишда ана шундай бирликлар
сифатида

кишоварзлар

(деҳқoн-чoрвaдoрлaр),

пешовар, барзгар

каби сўзлар

таҳлил қилинган.

1

Соссюр де Ф. Курс общей лингвистики // Труды по языкознанию. – М., 1933. – С. 86–87.

15

Касбий лексик бирликларнинг тараққиѐтини аниқлаш мақсадида

умумтуркий ѐзма ѐдгорликлар матнларига, эски ўзбек тилидаги, ҳозирги
ўзбек тилидаги асарларга, ҳозирги ўзбек адабиѐти намуналари ва ҳудуддаги
кундалик матбуот материалларига мурожаат қилинди ва улардан мавзуга
доир тарихий, диалектал, қардош тилларга хос лексик бирликлар танлаб
олинди ҳамда қиѐсий таҳлилга тортилди. Хусусан, эски ўзбек тилига оид
касбий лексикани таҳлил қилишда XIX аср ўзбек, жумладан, Хоразм адабий
муҳитининг етук вакиллари Шермуҳаммад Мунис ва Муҳаммад Ризо Огаҳий
асарларига мурожаат қилинди.

Янги давр касбий лексик бирликлари ўз табиати ва хусусиятларига кўра

анча мураккабдир. Тадқиқотчиларнинг ушбу бирликлар мақоми борасида
анча мунозарали фикрлар билдирганлиги ҳам ушбу бобда ўз аксини топган.

Янги давр касбий лексик бирликлари бугунги шева вакиллари тилида

мавжуд, фаол қўлланувчи машғулот ва касб-кор номларини ифодаловчи
атамалардир. Улар келиб чиқишига кўра турли давр ва тилларга мансуб
бўлиши мумкин:

машинчи, шофир (ҳайдовчи), кастум, жемпер, нейлон,

елвəгəй, постьн, чөгирмə, пота, тахйа, маӊлайдөзъ, билə:зүк

ва ҳоказо.

Касбий фаолият билан боғлиқ ушбу атамалар шева вакиллари томонидан ўз
тил хусусиятларига мослаштирилган, яъни туркий адаптацияга учраган.
Уларнинг кўпчилиги янги сўз ясалиш тизимида ҳам иштирок қилади.
Масалан,

кастумчъ, шəпкəчъ

каби. Ҳатто Урганч шевасида

шопърчъ

(ҳайдовчи) шаклидаги бирликлар ҳам мавжуд.

Диссертацияда ушбу ҳодисаларнинг касбий лексик бирликлар

тизимидаги ўрни таҳлил қилинган.

Диссертациянинг иккинчи боби

«Хоразм касбий лексикасининг

диахрон асослари»

деб номланган. Ҳақиқатан, воҳа касбий лексик


background image

бирликларининг тарихий-этимологик таҳлили ўзбек тили лексикасининг
умумий тарихий тараққиѐтини бошқа туркий тилларга қиѐсан тадқиқ
қилишда муҳим бир таркибий қисм саналиб, маълум даражада унинг
ривожланиш ва бойиш қонуниятларини очиб беришга ѐрдам бера олади.
Тилимизнинг луғавий қатламлари масаласи Э.А.Бегматов томонидан
атрофлича таҳлил қилиниб, умумий тавсиф ва қонуниятлар тадқиқ қилинган

1

.

Эътироф этиш лозимки, мавзу тадқиқи жараѐнида Хоразм воҳаси соҳавий
лексик

бирликларининг

тарихий-этимологик

тавсифида

бирмунча

мунозарали масалаларга эътибор қаратиш зарур. Шулардан бири айрим
соҳавий лексик бирликларнинг лексикага оид тадқиқотларда турлича талқин
қилинганидир.

Хоразм воҳаси шеваларидаги касбий лексика тизимидаги ўз қатламга

мансуб сўзларни ажратиш, уларни қардош тиллардаги айни соҳа лексикаси
билан солиштириш ҳамда ѐзма манбалар тилига чоғиштириш орқали шакл ва
маъно тараққиѐти каби масалалар ечимида «Девону луғотит турк»,
«Муқаддимат ул-адаб», «Китоб ал-идрок ли-лисон ал-атрок», «Аттуҳфату
закийату филуғатит туркия», «Таржумон», «Муҳокамат ул-луғатайн»,

1

Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. – Тошкент: Фан, 1985. – 200 б.

16

«Санглох», «Бадойеъ ул-луғат», «Келурнома» каби кўплаб асарларда баѐн

қилинган фактлар, назарий фикрлар муҳим ўрин тутади. Бу борада туркий
тиллар, жумладан, ўзбек тили тарихининг турли сатҳлари бўйича илмий
тадқиқот олиб борган турколог тилшунос ва тарихчилар - Л.З.Будагов,
В.В.Радлов, П.М.Мелиоранский, А.К.Боровков, Н.А.Баскаков, Э.В.Севортян,
Э.И.Фозилов, А.Матғозиев, Б.Бафоев каби олимлар томонидан бажарилган
лексикологик ва лексикографик ишлар катта аҳамиятга эга.

Мисол тариқасида

бөрк

сўзи ҳозирда кам истеъмолда бўлган кийим

номларидан бири ҳисобланиб, тадқиқотчилар томонидан

бөрк //бөрки

«телпак», «қулоқчин» маъносида қайд этилган

1

. Мазкур кийим номининг

деярли барча туркий тилларда бош кийими маъносини англатиши унинг
функционал хусусиятга кўра танлаш усулига асосланганини кўрсатади.
Жумладан, бу сўз ўзбек тилида

бўрк

, қорақалпоқ тилида

бөрик

, қозоқча

бөрiк

,

қирғизчада

бөрк

,

бөрүк

, қараимчада

бөрк

,

бѐрк

,

бəрк

, қабардин-балқар тилида

бѐрк

, қумиқчада

бѐрк

, нўғойчада

боьрк

, татарча

bürek

, унинг айрим

шеваларида

bürke

шаклларида ишлатилади

2

.

Бөрк

сўзининг турли туркий

тиллардаги шакллари унинг қадимги туркий «қопла-», «ѐп-» маъносидаги

бөрү-

феълидан

қўшимчаси билан ясалганини тасдиқлайди

3

. Шу тариқа

унинг «ѐпмоқ», «қоплаб олмоқ» маъносидаги олтой тилидаги

bürke

, қирғиз

тилидаги

bürkə

, тува тилидаги

bürge

4

, ўзбекча

bürkə(n)

феълига алоқадорлик

касб этиши тайин. А.Н.Баскаков «Игорь полки жангномаси»да

qara+bөrk+li

таркибий қисмларидан ташкил топган тамға ѐки кийимига кўра номланган

карабириклы

ѐки

карабөроглы

уруғ номи ишлатилганини қайд этади

5

.


background image

Бөрк

сўзи қадимги туркий ѐзма манбалардан маълум бўлиб, жумладан,

«Қутадғу билик»да ишлатилган саноқли кийим номларидан биридир

6

. Бу ном

Алишер Навоий асарларида

бош кийим, қалпоқ, телпак, бўрк

маъноларида

ишлатилган бўлиб, «Мажолис ун-нафоис»да учрайдиган «(Мавлоно Ашраф)

кийиз бўрк

устиға қурчуқ чирмар эрди» жумласи

7

бўрк

ҳақидаги

тасаввурларни ҳам бойитади. Алишер Навоий асарлари орқали «салла деса,
калла олмоқ» ибораси дастлаб «бўрк ўрниға бош элтмоқ» шаклида
ишлатилганини аниқлаймиз:

Бўрк ўрниға жон элтур, нақд ўрниға жон олур,
Атфоли ғаминг ичра бас турфа ўюнлардур

8

.

Р.Раҳимова

qolaqly bürek

,

qolaqčуn bürek

ѐки

qolaqčуn

деб аталадиган

бош кийим ҳозирда татар тилида қулоқни қоплаб турувчи бош кийимларнинг
умумий номи бўлиб, унинг қадимги кўриниши қозоқ ва бошқирд
тилларидаги шу номли кийимга яқин бўлганлигини ҳамда Қозон татарлари

1

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 85.

2

Рахимова Р.К. К изучению татарской профессиональной лексики // Советская тюркология. 1980. – №4. – С.

90–91.

3

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати. – Тошкент: Университет, 2000. – Б. 77.

4

Щербак А.М.

Тюрко-монгольские языковые связи (К проблеме взаимодействия и смешении языков) // Вопросы
языкознания, 1986. – №4. – С. 51.

5

Баскаков Н.А. Тюркские элементы в «Слове о полку Игореве». – М.: Наука. 1985. – С.129.

6

Содиқов Қ.

“Қутадғу билик”нинг тил хусусиятлари // Ўлмас обидалар. – Тошкент: Фан, 1989. – Б. 301.

7

Алишер

Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. Том I. – Тошкент: Фан, 1983.– Б. 346.

8

Алишер Навоий.

Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. 4–том. – Тошкент: Фан, 1989. – Б. 138.

17

тарихи бўйича мутахассис этнограф Н.И.Воробьев маълумотига асосланиб,
қадимий қулоқчин XIX асргача истеъмолда бўлганлигини қайд этади

1

.

Бизнингча, Хоразм шеваларида

қулақчын

– «бош кийими»

2

ҳақида ҳам айнан

шу фикрларни – унинг тўлиқ шакли

қулақчын бөрк

ѐки

қулақчын папақ

бўлгани ҳамда шакли, вазифаси қорақалпоқ, татар, қозоқ ва бошқирдлардаги
шу номли кийим билан бир хил бўлганини айтиш мумкин. Лекин
Э.Ўрозовнинг

папақ

сўзига «қырпық папақ, қүндүз папақ, шийразы папақ –

қоракўл теридан қилинган қулоқчин турлари»

3

деб изоҳ беришидан Жанубий

Жанубий Қорақалпоғистон ўзбек шеваларида

қулақчын

сўзи кейинчалик,

умуман, «бош кийими» маъносига қадар кенгайганини кўрсатади. Р.Раҳимова
томонидан татар тилида бош кийими турларидан бири сифатида

malaqay

bőrük

сўзининг қайд этилиши Жанубий Қорақалпоғистон ўзбек

шеваларидаги

малақай

– «бош кийими»

4

номининг ишлатилишига бир оз

ойдинлик киритади.

Тадқиқотда, шунингдек, туркий қатламга мансуб касбий лексик

бирликлар

сифатида

қалпақ,

дəгди,

шьрпы,

қайтақы,

қайтақы

папақ

//

қайтақы топпы, гүппы, супра-санач, ыдыш-айақ

каби сўзлар таҳлили

ҳам берилган.

Ўзбек тили луғат фондидаги форсча ўзлашмалар хусусида қатор ишлар

амалга оширилган бўлиб

5

, улар «форсий ўзлашмалар», «форсча-тожикча


background image

сўзлар», «тожикча-форсча сўзлар» каби терминлар билан ифодаланган.
Хоразм шевалари лексик тадқиқига бағишланган ишларда ҳам мазкур
масалага алоҳида эътибор қаратилган

6

. Хоразм касбий лексикасига оид

сўзларни луғавий қатламлар нуқтаи назари билан текширар эканмиз,
улардаги форс тилига оид сўзлар сифатида талқин қилинган ѐки шундай
изоҳланиши мумкин бўлган сўзларни юқоридагидек «форсий ўзлашмалар»,
«форсча-тожикча сўзлар», «тожикча-форсча сўзлар» каби терминлар билан
ифодалаш айрим ҳолларда ўзини тўла оқламаслигини кўрдик. Хоразм
мураккаб энтик бирликлар тўқнашган ҳудудлигини, касбий лексикага оид
айрим номларнинг эроний тилларга дахлдорлиги аѐн бўлса ҳам, улар форс ва
тожик тилларида учрамаслиги, қолаверса, хоразмий тили ҳам эроний
тилларнинг ғарбий шоҳобчасига мансуб бўлгани каби фактларни эътиборга
олиб, бундай луғавий бирликларни «эроний тилларга мансуб номлар» деб
белгилашни лозим топдик.

Хоразм шевалари касбий лексикаси тизимидаги эроний тилларга мансуб

сўзларни дастлаб қуйидаги гуруҳларга ажратиш мумкин: 1.Эроний

1

Рахимова Р.К. К изучению татарской профессиональной лексики // Советская тюркология, 1980. – №4. – С.

91.

2

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 76.

3

Кўрсатилган асар . – Б. 76.

4

Кўрсатилган асар. – Б. 76.

5

Усмонов С. Ўзбек тилининг луғат составида тожикча–форсча ва арабча сўзлар // Навоийга армуғон. –

Тошкент: Фан, 1968. – Б. 109; Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. – Тошкент,
1985. – Б. 103–115.

6

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. – Тошкент: Ўз ФАН, 1961. – Б.140–141; Мадраҳимов О. Ўзбек тилининг

ўғуз лаҳжаси лексикаси. – Б. 46; Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы
тюркологии. – Ташкент: Фан, 1965. – С. 111–117.

18

тилларнинг умумий лексикасига мансуб номлар. 2.Эроний тиллар учун
умумий, аммо мазмунан фарқланувчи сўзлар. 3.Хоразмий тили материаллари
асосида изоҳланувчи номлар. Кейинги гуруҳни субстрат асосли бирликлар
сифатида алоҳида қайд этишни лозим топдик. Қуйида ушбу гуруҳларга
мансуб сўзларнинг айримлари хусусида сўз юритамиз.

Эроний тилларнинг умумий лексикасига мансуб номлар.

Соппаш

(Хўжайли, Манғит)

кечаси кийиб ѐтадиган дўппи

1

. Ушбу сўз қайд этилган

маънода Гурлан, Янгибозор шеваларида

соппаш, сопбаш

шаклларида ҳам

ишлатилади. Сўзнинг А.Ишаев берган изоҳига асосан унинг эроний тилларга
мансуб икки мустақил сўз бирикувидан ташкил топганини кузатамиз:

шəб

ва

пош

. Мазкур сўздаги

шəб

компоненти «тун» маъносида деярли барча эроний

тилларда ишлатилади. Жумладан, қадимги форсийда

xshapa

, «Авесто»да

(авестовий тилида)

xshap

,

xshapan

,

shap

, паҳлавийда

shawâk,

қадимги ҳинд

тилида

kshâp

шаклида бўлган бу сўз курдчада

shev

, афғонча (пахту)да

sha

,

балуж тилида

shap

, шуғнон тилида

shab

, сарикийда

xab

, мунжийда

xshāwa

,

гилонийда

shäb

, фаризандийда

shaw

, ярнийда

shaew

тарзида ишлатилади

2

.

Шунингдек, мазкур сўз қайд этилган маънода форс тилида

шäб

ﺐﺷ

3

, тожик


background image

тилида

шаб

4

шаклига эга. Иккинчи қисм

пош

(ад.орф.

пўш

) эса ҳозирги форс

тилида

киймоқ; яширмоқ

маъносидаги

пушидан

ىﺬﯿﺸىﭘ феълининг ҳозирги

замон ўзагидир

5

. Демакки,

соппаш

номининг асл луғавий маъноси «тунда

кийиладиган кийим»дир. Адабий тилимиздаги

чойшаб

сўзида ҳам

шаб

қисми

«тун» деган маънони беради ва

чойшаб

, фикримизча,

жойишаб

– тунги ўрин

сўзининг фонетик ўзгаришга учраган шаклидир. Шунга қиѐсан, юқоридаги
фикрларни асослаш мумкин. Бундан ташқари

с – ш, б – п

фонетик

ўзгаришлари ҳам тилимизда кенг учрайдиган ҳодиса. А.Ишаев ўз луғатида

чоппаш

сўзини келтирар экан, унга «тепаси чўзиқ дўппи» деб изоҳ беради

6

.

Бир қарашда

соппаш

ва

чоппаш

сўзлари бир сўзнинг фонетик вариантлари

бўлиб кўринади. Чуқурроқ мулоҳаза қилсак, ҳар иккала сўз ҳам бир шева
(Манғит шеваси) материали сифатида берилган ва олим уларда бир-бирига
ишора ҳаволасини бермаган ҳамда уларни турли маъноларда изоҳлаган.
Бизнинг фикримизча, олим бу борада тўғри йўл тутган бўлиб, «тепаси чўзиқ
дўппи» маъносидаги сўзнинг генетикаси туркий тилларга дахлдор бўлиб, асл
шакли

соп(ы)баш

дир. Ҳозирда истеъмолда бўлмаган мазкур тип дўппилар

Гурлан, Янгибозор туманларида истиқомат қилувчи кексалар нутқида ҳам

сопбаш

шаклида ишлатилади. Мазкур сўзнинг

соп

қисми аслида

сопы

бўлиб,

унинг маъноси «конус»дир. Конуссимон, яъни қуйи қисми кенг бўлиб,
юқорига учли бўлиб борган ҳар қандай нарса «сўпи» дейилади. Тасбеҳнинг
сўписи ҳам конуссимон бўлгани учун шундай аталган. Боши шу шаклга эга
бўлган кишини «сўпибош» дейдилар. Агар бирор нарсага конус шакли

1

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 154.

2

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

.

١٩٣٢

3

Персидско-русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. – С. 90.

4

Русско-таджикский словарь. – М.: Русский язык, 1985. – С. 585.

5

Персидско-русский словарь. Том I. – М.: Русский язык, 1983. – С. 315.

6

Ишаев А. Кўрсатилган манба. – Б. 172.

19

берилса, «сўпиланди» дейилади

1

. Юқоридаги далилларга асосланган ҳолда,

соппаш

ва

чоппаш

сўзлари алоҳида кийим номларидир, деган хулоса

чиқаришга асос бор.

Шунингдек, ишда

сəрпош, сəрдоз

(қопларнинг оғзини тикиш учун

ишлатиладиган

ип–чизим),

сархум

(сархум,

кружка),

падаш,

пешкир//пешгил//пешгыр, рəнт, рəнт пычақ, рəшпьл, хапавəнт, печ // пич,
пота

каби сўзлар ҳам ана шу мавзу остида таҳлилга тортилган.

Эроний тиллар учун умумий, аммо мазмунан фарқланувчи сўзлар

сифатида

күртə

каби бирликларни мисол келтириш мумкин. Сабаби бу сўз

тожик тилида «кўйлак» маъносини англатади

2

. Хоразм шеваларида эса

күртə

«пахта солиб тикилган ѐқасиз, олди ѐпиқ ѐш болаларнинг уст кийими (

ала

күртə, қурақ күртə

)» мазмунини англатади

3

. Форс тилининг изоҳли луғат

ларидан бири «Фарҳанг-и Рашидий»да бу сўзга «кўйлак ва яктак» деб изоҳ
берилган. Тадқиқотчилар Сабзаворда жун кўйлак «

курта

» деб айтилишини


background image

қайд қиладилар. 1879 йилда нашр қилинган «Курдча-французча луғат»
(Auguste Jaba. Dictionnaire Kurde-Franças. Publié par Ferdinand Justi. St.
Peterbourg)да курд тилидаги

kurtek

cўзи рус тилидаги

куртка

сўзи билан

алоқадорлиги қайд қилинган

4

. Бу типга мисол сифатида яна

моза кəвиш,

чарсы, ла:с

каби сўзлар тавсифи ҳам берилган.

Хоразм воҳаси соҳавий лексикаси тизимида араб луғавий қатламига мансуб

сўзлар ҳам учрайди. Улардан айримларига эътибор қаратамиз.

Мəссы

– маҳси.

Маҳси

сўзи арабча «бўямоқ», «суртмоқ», «ѐғламоқ» маъносидаги

масаҳа

5

феъли асосида пайдо бўлган. Оѐқ кийимининг бундай номланиши унга масҳ

тортиш мумкин бўлганидир. Масҳ тортиш шароити ва тартиби шаръий

асосланади

6

.

Масҳ

сўзига нисбат қўшимчаси бўлган «-и»ни қўшиш

натижасида ҳосил бўлган ушбу сўз араб тилининг ўзида йўқ. Шунингдек,

ушбу сўзнинг форс тилига оид луғатларда ва «Навоий асарлари луғати»да

учрамаслиги унинг нисбатан кейинги пайтларда арабча сўзга ўзбек тили сўз

ясалиш тизимидан мустаҳкам ўрин олган, аслида араб тилидан ўзлашган

«йо-йи нисбат» қўшиш билан ясалганини кўрсатади. Демак,

мəссы

сўзининг

генетикаси араб тилига тааллуқли бўлса ҳам, сўз ясаш тизими нуқтаи

назаридан ўз қатламга мансубдир. Маҳсини Хоразмда ҳозирги кунларда,

асосан, кекса ѐшдаги эркак ва аѐллар кияди. У билан кийиладиган калиш

мəссы кəвуш

деб аталади. Этнографик маънода «мəссы кийиш» турмушга

чиқиш, келин бўлиш мазмунини англатади. Чунки келинларнинг куѐв уйига

калишсиз ҳолда маҳси кийиб йўл олиши ва чимилдиққа ҳам оѐғида маҳси

кийиб кириб бориши ҳозирда ҳам урф. Ф.Абдуллаев ѐзиб олган «

қара мəссы

кийиздилə айақа, алтын йузук сал дəдылə бармақа»

7

мисрала-

1

Рустамов А. Сўз хусусида сўз. – Тошкент: Ёш гвардия, 1987. – Б. 127.

2

Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы тюркологии. – Ташкент: Наука, 1965. – С.

114.

3

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 123.

4

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

١٩١٣

5

Носиров О., Юсупов

М. Ан-наъим. Арабча-ўзбекча луғат. –Тошкент: Тошкент Ислом университети нашриѐти, 2003. – Б. 783.

6

Мухтасар. Араб тилидан Рашид Зоҳид ва Акрам Деҳқон таржимаси. – Тошкент: Чўлпон, 1994. –33 б.

7

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари.– Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 67

20

рида шу ҳолат ўз аксини топган. Этикдўзлар тилида маҳси учун махсус қолип

мəссы қалып

деб аталади.

Хоразм воҳаси этнографик лексикасига оид

ъсқат

сўзи «мурданинг

кийими», «вафот этган одамнинг кийими» маъносини англатиши билан
бизнинг мавзумизга алоқадорлик касб этади. Ф.Абдуллаев қайд этишича,
«

ъсқатънъ бəр

» жумласи «Ўлгандан кейин қолган кийимларини бер»

мазмунини билдиради

1

. Бу сўзнинг асли арабча

исқот

бўлиб, у

сақата

тушмоқ, тушиб кетмоқ, тўкилмоқ феъли асосида шаклланган. Бошқача қилиб
айтганда,

исқот

ушбу ҳосила феълнинг IV боби (асқата )нинг масдаридир

2

.

Асқата

нинг «туширмоқ», «тушириб юбормоқ», «уриб туширмоқ»,

«ағдармоқ», «ташлаб юбормоқ», «йиқитмоқ» каби маъноларини

3

эътиборга

олсак, унинг «ташлаб юбориш», «ташлаб юбориладиган нарса» маъноси


background image

юқоридаги изоҳга мос келади.

Исқот

сўзининг ушбу этнографик маъноси

ҳозирги араб тилининг ўзида йўқ. Мулоҳазамизча,

исқот

нинг бу тарзда

этнографик маъно касб этиши, адабиѐтшуносликда таърих санъатида бирор
киши вафоти муносабати билан

исқот

термини ишлатилишига ҳам маълум

даражада алоқадор бўлса керак. Бирор киши вафотига бағишланган таърихда
ҳарфлар англатган рақамдан муайян рақамлар ҳосил қилувчи сўз ѐки
англатган рақамни олиб ташлаш

исқот

дейилади. Масалан:

Яке аз зиллиллоҳ

кам шуд

Зиллиллоҳ

(Оллоҳнинг сояси – подшоҳ)

лардан бири камайди

.

Бунда, ишорага кўра,

зиллиллоҳ

сўзи ҳарфларининг рақам ифодаси

йиғиндисидан 1 (бир)ни олиб ташлаш исқот саналади. Исқот фақат
мутаваффиѐт

(вафот

муносабати

билан

ѐзилган) таърихлардагина

ишлатилади. Ўтмишда ҳам, ҳозир ҳам дафн маросимларини имомлар
бошқаришини, илгари уларнинг қўпчилиги араб тилини, бадиият илмини
яхши билган, табъи назми бор одамлар бўлганини эътиборга олсак, бизнинг
бу мулоҳазамизни маълум даражада асосли, деб ҳисоблаш мумкин.

Воҳа соҳавий лексикасида шундай бирликлар борки, улар воҳа шевалари

ҳамда ўзбек халқ шевалари лексикаси бўйича тузилган луғатлар, амалга
оширилган тадқиқотларда акс этмаган. Муҳими, уларнинг айримлари
соҳавий лексика тараққиѐтининг олд босқичига мансуб бўлиб, келиб чиқиши
хоразмий тилига бориб тақалади. Шулардан бири

паравыз

дир. Бу сўзга

Ф.Абдуллаев

пилта

деб изоҳ берар экан, мисол тариқасида

жиякi көрпəньң

паравъзънъ ҳəлмə тькдь

жумласини келтиради

4

. А.Ишаев эса бу сўзга

жияк

(пўстиннинг енг учлар ва атрофларига қоракўл терисидан қўйилган жияк) деб
изоҳ беради

5

. Ушбу сўзнинг этимологиясига назар солар эканмиз, унинг икки

икки таркибий қисмдан иборат эканини кўрамиз:

пар

ва

авиз

.

Пар

форс

тилида кўплаб маъноларга эга бўлган. Жумладан, пар (қушнинг пари);
кафтнинг бошланишидан бармоқлар учигача бўлган қисми; ѐруғлиқ, нур;

1

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари.– Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 49

2

Иброҳимов Н., Юсупов М. Араб тили грамматикаси. – Тошкент, 1997. – Б. 202.

3

Носиров О., Юсупов М. ва бошқалар. Ан–наъим. Арабча-ўзбекча луғат. – Тошкент: Абдулла Қодирий

номидаги халқ мероси нашриѐти, 2005. – Б. 205.

4

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. – Тошкент: Ўзбекистон

Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б.74.

5

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 145.

21

қирғоқ, чекка, этак (

пар-и кулоҳ

– бош кийимининг чеккаси,

пар-и биѐбон

чўлнинг адоғи каби); дарахт барги; тегирмон, ғилдирак кабиларнинг парраги.
Ушбу сўзнинг кенг қўлланадиган ва ўзбек тилида ҳам мавжуд маъноси
паҳлавий тилида

par

,

parr

, авестовийда

parena

(қанот), қадимги ҳинд тилида

parna

шаклларида ишлатилган бўлса, ҳозирги эроний тиллардан курдчада

per

; вохон тилида

parr

; гилон, фаризандий, ярний, натанзийда

par

, сурахаида

эса

pär

тарзида ишлатилади

1

.

Пар

нинг ѐруғлик маъноси мумтоз ўзбек

адиблари тилида

фар

шаклида ишлатилган. Форс тилида мазкур сўзнинг қайд

қилинганларидан пар (қушнинг пари), қанот, сув ҳайвонлари сузгичи, япроқ
(

пар-э чой

– қуруқ чойнинг япроғи) каби маънолари мавжуд

2

. Форс тилига


background image

ўзбек тилидан ўзлашган

парқу

сўзи таркибида ҳам

пар

қайд қилинганларидан

биринчи маънода ишлатилади.

Қув

оққуш деган маънони англатади

3

.

Паравыз

сўзининг иккинчи қисми

авыз

эса

осмоқ

маъносидаги

овихтан

ﻲﺘﺨﯾوآ

феълининг ҳозирги замон шаклидир. Шу ўринда бу феълнинг ўтган замон
ўзаги

овихт

ﺖﺨﯾوآ Хоразм шеваларидаги

чəрхəвик

(эшик ва деразалар

ўрнатиш учун қўйиладиган ѐғоч) сўзи таркибида ҳам мавжудлигини эслаш
лозим.

Овихтан

феълининг ўзи паҳлавий тилидаги

âvixtan

,

âpixtan

авестовий

осмоқ

маъносидаги

vaeg

феълига

â

олд қўшимчасини қўшиш орқали ҳосил

бўлган. Демакки,

паравыз

сўзи

пар осилган

(чеварлик буюми) деган маънони

англатади.

Хоразмда, хусусан, қипчоқ лаҳжаси тарқалган ҳудудларда рўмолнинг

бир тури

пəри ромал

деб аталади. Бизнингча, бу сўз

фаранг рўмол

бирикмасининг шева варианти бўлиб, унинг

парий

сўзига алоқаси йўқ.

Субстрат лексикани белгилашда таянч нуқта вазифасини бажарувчи

атоқли отлар тизимини эътиборга олмаганда, хоразмий тилидан «мерос»
сўзлар кўлами Хоразм шеваларида қуйидаги соҳаларга оид сўзларда
яққолроқ кўзга ташланади:

1. Деҳқончилик:

далдарға

(бўғот)

, тəлəк, дəрс

(гўнг) каби.

2. Суғориш тизими:

раш, йап

ва ҳ.к.

3. Фитонимлар:

исвəнт, адрасман, ғавуш, замча, гашир, кəды

каби. 4.

Кийим-кечак номлари тизими:

ла:с

,

нах

,

паравъз

,

пешкъл

,

ро:пак, гудəри

(пўстиннинг бир тури)

, сəвсəни

(чопоннинг бир тури) каби. 5. Ипакчилик:

да:

(ипак қуртининг пилла ўрашидан олдинги ўн кунлик уйқуси),

пəриш

(ипак

қурти ўраѐтган пилланинг дастлабки ҳолати),

навхан // ноқан

(ипак қурти).

6. Маиший лексика:

мина

(вешалка),

тирвəнт

(илгич),

дийр

(тегирмон

тоши),

комəк

(ҳашар) каби.

7. Маърифий-маданий лексика:

ахун

(охунд),

сəдри гусфəнт

(қўй номи,

шўъбалардан бири),

дуга:, сега:

(мақомлар номи) каби.

8. Касб-ҳунар лексикаси:

зəвəрда

(буровнинг тури);

дукан

(иш столи),

зерəнда

(ранданинг тури) каби.

1

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

١

ص

٣٧٣

2

Персидско-русский словарь. Том I. – М.: Русский язык, 1983. – С. 276.

3

Русча-ўзбекча луғат. Том 1.– Тошкент, 1983. – Б. 508.

22

9. Этнографик лексика:

пəчиш

(қадимий ўйин тури),

пəчаз

(пачиздаги

ҳолат),

си

(пачизда уч билан боғлиқ вазият),

апчын

(мурдани ювадиган латта)

каби.

10. Дарѐбўйи турмуш тарзи билан боғлиқ лексика:

лабыр, дарға, баржа.

11. Ижтимоий-сиѐсий лексика:

кəхуда, кəйвəны

ва бошқалар.

Диссертацияда хоразмий тилига оид деб ҳисобланадиган мана шундай

сўзларнинг эроний тилларда ҳам учрашини бу тилларнинг бир оилага

мансублиги билан изоҳлаш лозимлиги ҳақидаги хулоса қайд қилинади.


background image

Миллий тилнинг луғат таркиби, унда мавжуд лeксик бирликлар ушбу xалқ
ѐки миллатнинг бутун тариxий тараққиѐти давoмида шаклланган ҳoдисадир.
Xусусан, ўзбeк тилининг лeксикаси ниҳoятда бoй ва ранг барангдир, у дoимo
ўсишда, ривoжланишдадир. Тилимиз луғат бoйлигини кузатганда мавжуд
сўзларнинг талаффузи, қўлланиши ва маънoлари ҳамда уларнинг тариxий
илдизларини илғаб oлишимиз қийин эмас. Ҳoзирги адабий тилимиз ва xалқ
шeвалари лeксикасида рус ва бoшқа Еврoпа тилларига xoс сўзларнинг
салмoқли қатлами мавжуд. Бу қатламнинг рус ва ўзбeк тилининг узoқ
тариxий иқтисoдий, сиѐсий ва маданий алоқалари асoсида вужудга
кeлганлиги қайд қилинади. Масалан, Xoразм гиламчилик лeксикасидаги
тexник тeрминларнинг бир қисми русча ва рус тили oрқали ўзбeк тилига
ўтган тeрминлардир. Гиламчилик лeксикасида ҳам ана шундай тeрминлар
анчагина бoр. Гиламчилар рус тилидан тайѐр тeрминлар қабул қилиш билан
бирга янги қурoллар ва уларнинг қисмларини аташ учун илгаридан
ишлатилиб кeлган тeрминлардан ва умумxалқ ўзбeк тилининг луғат
фoндидаги сўзлардан ҳам фoйдаланадилар. Чунoнчи:

дўкoн

тeрминининг

ўрнида

станoк

тeрмини ҳам қўлланила бoшлаган. Уларнинг бир қисмини рус

тилидан ва рус тили oрқали бoшқа тиллардан ўзгаришсиз айнан қабул
қилинган

мастeр, бабина, прoба, жакард машина, вал, нитрoн, капрoн,

вискoза, вoрс, лѐн, настилка, рeзва, рeмoнт, саржа, сатин, сex, началник
(бoшлиқ)

каби терминлар ташкил қилади.

Касбий лексик бирликларнинг тарихий-этимологик хусусиятларини

ўрганиш уларнинг шаклланиши халқ тарихи ва ижтимоий-лисоний алоқалари
билан чамбарчас боғлиқ эканлигини намоѐн қилади. Шунингдек, мазкур
тилда содир бўлган кўплаб лисоний ҳодисалар ва бирликларнинг
эволюциясини аниқлаш имконини беради.

Диссертациянинг учинчи боби

«Хоразм воҳаси касбий лексикасининг

лисоний таркиби»

деб номланади. Касбий лексик бирликларнинг таркибий

таҳлили шуни кўрсатадики, улар ҳам ўзи мансуб бўлган тилнинг ясалиш
тизими, типологик хусусиятларидан ташқарида эмас. Уларнинг таркибий
таҳлили мазкур тизимга мансуб бўлган кўпгина сўзларнинг таркибий
жиҳатдан тарихан мураккаб эканлигидан, улар кўп асрлик тараққиѐт
давомида шаклланганлигидан далолат беради.

Туб номлар сирасига темирчиликка оид

сəндəл, қора, дəм, аташкьр

;

дурадгорликка оид

дукан, исканжа, бирав

; деҳқончиликка оид

пишта,

хамма, ми:зан;

гиламчиликка оид

əндəзə

(улги),

əлəм

(гиламнинг бoшида,

яъни сoчoқдан, қoқмадан кeйин гиламга тушириладиган нақш),

асбoб

(иш

23

қурoли),

бoрс

(ипнинг тури),

ғали

(гилам),

гyл

(мато ѐки металга

тушириладиган нақш бўлаги),

дoвoс

(тўқувчининг ишxoнасида икки

устуннинг тeпа oралиғига ўрнатилган ва устундан учига тoш бoғланган танда
oшириб қўшиладиган ѐғoч ғалтак),

жилo

(гиламнинг юзидаги тиниқлиги),

(oй шаклида тўқиладиган нақш),

жун, канoп, лeн, наx

(xoм ашѐ турлари),

нақш

( бадиий бeзак),

палoс

( тўқима буюм),

уч

(гиламнинг учлари),

xoмуза


background image

(эришларнинг юқoри ва пастга тушиши натижасида ҳoсил бўладиган
бўшлиқ),

эн

(гиламнинг кeнглиги),

ўнг

(гиламнинг тўқувчига қараб турган

тoмoни),

юлдуз

(бадиий нақш элeмeнти),

эяв

(эгoв),

таxта, жияк, қoра, кўк,

така, кoпса, қирқ

кабиларни киритиш мумкин. Диссертацияда ана шу

типдаги турли соҳаларга оид кўплаб атамалар таҳлил қилинган.

Гибрид таркибли номлар сирасига, жумладан,

созан иннə

– «қўнжни

тикадиган жуфт игна»ни мисол келтириш мумкин. Ҳозирги форс тилида
«игна» маъносини англатувчи

сузан

1

Хоразм шеваларида игнанинг ўзини

эмас, унинг бир турини ифодалайди.

Созан

сўзи «игна» маъносида санскрит

тилида

süci

, «Авесто»да

cüka

, паҳлавийда

sukan

, ўрта форс тилида

suzan

,

sozan

шаклларида ишлатилган

2

. Хоразм-қипчоқ лаҳжасида йирик игна

тəмəн

деб аталади ҳамда ҳозирда қоп (қонор)ларнинг оғзини тикишда ишлатилади
ва адабий тилдаги

жуволдиз

га тўғри келади.

Жуволдуз

сўзининг ўзи ҳам

жувол

– қоп ва

-дуз (-дўз)

- тикувчи қисмларидан ташкил топган.

Тəмəн

сўзининг этимологиясига назар ташласак, унинг қадимги ҳинд тилидаги
dâman – «тузоқ», «арқон», «занжир» сўзлари билан ўзакдошлик касб
этишини кўрамиз. «Авесто»да уй ҳайвонлари маъносида dâman сўзи
ишлатилган бўлиб

3

, фикримизча, тери, кўн тикишда ишлатиладиган игна шу

боисдан

дəмəн (тəмəн)

деб аталган. Форсларда игнанинг икки тури – сузан ва

жуволдуз (таман) асосида «Як сузан ба худ бизан, як жуволдуз ба дигарон»
(айнан: Бир игнани ўзингга ур, жуволдузни бошқаларга) – «Пичоқни аввал
ўзингга ур, оғримаса, бошқага» мақоли шаклланган

4

.

Воҳа касбий лексик бирликларининг муайян қисмини таркибан қўшма

отлар ташкил қилади. Улардан айримлари сифатида қуйидагиларни қайд
қилиш мумкин.

Таркибли номлар сирасида

алтын

сўзи билан кўплаб қўшма номлар

ҳосил қилинган.

Алтын

энг қадимги ѐзма ѐдгорликларда ҳам қайд этилган.

Талас шаҳрининг қадимги туркий номи

Altun arγ uluš

5

бўлган бўлса, Маҳмуд

Кошғарий томонидан келтирилган Олтин қон афсонаси машҳур

6

.

Алтын

сўзининг тарихий-этимологик тавсифи хусусида илмий адабиѐтларда кўплаб
фикрлар баѐн қилинган. Олимлар бу сўзнинг туркий тилларда VIII асрлардан
бошлаб ишлатилганини қайд этадилар

7

. Бу сўз ҳозирги туркий тилларда кенг

1

Рустамов А. ва б.Форсча-ўзбекча ўқув луғати. – Тошкент: Ўқитувчи, 1975. – Б. 112.

2

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

١٣٣١

.

ﺬﻠﺟ

.

٣

ص

١١٣٧

3

Кўрсатилган манба – Б. 817.

4

Abdusamadov M. Forscha-o`zbekcha lug`at. – Toshkent: Fan, 2007. – Б. 112.

5

Дренетюркский словарь. Под редакции Наделяева В.М., Насилова Д.М., Тенешева Э.Р., Щербака А.М. – Л.,

1969. – С. 40.

6

Маҳмуд Кошғарий. Девону луғот ит-турк. Биринчи том. – Тошкент, 1960. – Б. 117.

7

Дренетюркский

словарь. Под редакции Наделяева В.М., Насилова Д.М., Тенешева Э.Р., Щербака А.М. – Л., Л., 1969. – С. 40.

24

истеъмолда

1

. Бу сўзнинг этимологиясига оид ишлар, шунингдек, турли тур

кий тиллардаги маъно қирралари Ф.Зейналов, М.Наврўзовлар томонидан
махсус тадқиқ қилинган

2

.

Алтын

сўзининг генетикасини хитой тилига


background image

алоқадор деб билувчилардан бири М.Рясянен уни хитойча «жисм»
маъносидаги

ton

сўзига боғлайди. И.Н.Шервашидзе хитой тилига оид

луғатларда бундай сўз қайд этилмаганини ѐзади

3

. Бу сўз хусусида билди

рилган барча фикрларни умумий таҳлил қилган ҳолда уни қадимги туркий
тилга мансуб сўз сифатида икки таркибий қисмдан иборатлиги, «қизил
металл» маъносини берувчи компонентлардан ташкил топганини қайд этиш
лозим. Унинг хитой тилидаги

chi-tong

(қизил металл) сўзининг

калькалаштирилган шакли экани ҳақидаги фикрлар, гарчи сўзнинг
генетикаси туркий тилларга оидлигини тасдиқласа ҳам, унчалик ўринли эмас
деб биламиз. Чунки қимматбаҳо табиий бойликларни билдирувчи сўзлар ҳам
номлар ичида алоҳида тизимни ташкил қилади. Уларнинг, табиийки, ўз
номинация тамойиллари мавжуд. Шу жиҳатдан олиб қараганда, бир хил
нарсани номлаш тамойилларининг туркий ва хитой тилларида тарихан бир
хил бўлиши кузатиладиган ҳолат. Хулоса қилиб айтганда, «олтин» сўзи
генетикаси туркий тиллардан ташқари эканлиги хусусида олимларимиз
томонидан бир тўхтамга келинмаган. Уни бошқа луғавий бирликларга
қиѐслаш, юқорида кўрсатилгандек,

олтин

сўзининг туркий тилларнинг ички

имконияти асосида пайдо бўлганини маълум даражада асослайди. Жумладан,

ал

сўзининг туркий тилларда, жумладан, эски ўзбек тилида рангни

англатишидан ташқари «сароб» маъноси ҳам борки, бу мазмун

алтын

сўзидаги

ал

билан мантиқий боғликлик касб этиши тайин. Чунки

ал

«сароб»

маъносини касб этишида «товланиш», «жило» семалари етакчилик қилган.
Сабаби сароб атмосферада нурнинг нотўғри синиб акс этиши (рефракцияси)
ҳодисаси ҳисобланади

4

. Эски ўзбек тилида

ал

шакли яна бир «ҳийла»,

«найранг» маъносини бериб, ҳозирги

алда-

феъли таркибида мавжуд. Бу

мазмуннинг ҳам тарихан ўз омонимлари билан боғлиқлигини илғаш қийин
эмас. Унинг «шайтон», «ѐвуз руҳ» маънолари ҳам мавжуд бўлган бўлиб,
фикримизча,

алвасти

сўзидаги

ал

айни шу сўз ҳисобланади. Бу ҳам «олтин»

сўзи генетикаси туркий тилларга оидлигини асослашда муҳим далил
саналади. Ваҳоланки, тадқиқотларда «олтин» сўзини, хусусан, «сароб»;
«ҳийла» маъноларидаги

ал

билан қиѐслаш, қиѐсланган ҳолатларда улар

ўртасида мантиқий боғлиқликнинг мавжуд эканлиги ҳақида сўз
юритилмаган.

Касбий лексикага оид ўзлашмалар таркиби ўзбек тили қонуниятлари

асосида белгиланади. Бу эса таркибий таҳлил ҳамда тарихий-этимологик
таҳлил тамойил ва услубларини бир-биридан фарқлаш лозимлигини
кўрсатади. Масалан, Хонқа шевасида ишлатиладиган

тавадан

сўзи «уй

1

Севортян Э.В. Этимологический словарь тюркских языков (Общетюркские и межтюркские основы на
гласные). – М., 1974. – С. 142.

2

Зейналов Ф.Р., Новрузов М.Д. Об этимологии слова

altun

// Советская тюркология. – 1984. – №5. – С.48.

3

Шервашидзе И.Н. Фрагмент общетюркской лексики. Заимствованный фонд // Вопросы языкознания. –1989. –
№2. – С. 55.

4

Ғуломов П. Жўғрофия атамалари ва тушунчалари изоҳли луғати. – Тошкент: Ўқитувчи, 1994. – Б. 94.

25

деворининг тепа қисмига қўйиладиган дарча»

1

маъносини англатади. Бугунги

кунда қурилиш соҳасидаги тараққиѐт ва ўзгаришлар натижасида бу сўз шева


background image

вакилларининг кўпчилиги томонидан қўлланмайди. Эътиборлиси, бу сўз
Алишер Навоий асарларида ҳам ишлатилган:

Шишадек кўнглумдадур гулзори ҳуснунг ѐдидин

Тобадоннинг аксидек алвон қизил, сориғ, яшил

2

.

«Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати»да бу сўз «туйнук,

дарча» деб шарҳланган

3

. Кўринадики, мазкур сўзга Ф.Абдуллаев томонидан

берилган изоҳ аниқроқ. Луғатда мисол тариқасида «Фарҳод ва Ширин»дан
олинган

Бўлуб гулранг равзан, тобадон ҳам,

Эшик гулранг, балким остон ҳам –

байти бу мулоҳаза тўғрилигини кўрсатади. Байтдаги «равзан»

туйнук, дарча

маъносини англатишини эътиборга олсак,

равзан, тобадон, эшик

– қурилиш

соҳасига оид сўзлардан ҳосил бўлаѐтган таносубда «равзан» ва «тобадон»

бир-биридан фарқланувчи маъноларни билдираѐтгани аѐн бўлади. Ушбу сўз

тарихан икки таркибий қисмдан иборат:

тоб+дон

. Биринчи қисм форс

тилидан ўзлашган «ҳарорат, иссиқлик», «куч-қувват» маъноларидаги

тоб

бўлиб, «Авесто»да ҳам

tafnu

- ҳарорат маъносини англатган ва унинг ўзагини

tap

ҳарорат

сўзи ташкил этади. Авестовий мазкур сўз паҳлавий тилида

tâp

шаклини олган

4

. Бу сўзнинг эроний тилларда айнан ѐки бир-бирига яқин

шаклларда (жумладан, осетин тилида «иссиқ»-

tawd

) ишлатилиши унинг

хоразмий тилида ҳам шундай шакл ва маънода мавжуд бўлганидан дарак

беради. Бу ўринда соҳавий лексикадаги ўзлашмаларда ўзлашишнинг асосий

омили бевосита муносабатлар эканини назардан соқит қилмаслик керак.

Тоб

нинг «қувват, мадор» маъноси «тоби қочди», «тоби йўқ» каби бирикмалар

орқали ҳозирги ўзбек адабий тилида ҳам кенг истеъмолда. Шеваларимиздаги

тав

сўзининг «ўралама, эшилма» маънолари ҳам эски ўзбек тилида мавжуд

бўлган. Эски ўзбек тилидаги «ҳарорат» маъносидаги

таб

сўзи ҳам

тоб

сўзи

билан боғланади.

Тоб

ва

таб

сўзларининг мазмуний ҳамда шаклий

умумийлигидан фойдаланган Огаҳий ўз ғазалида зулқофиятайннинг ўзига

хос бир кўринишини яратган:

Таҳсин замонки раҳм этибон бермас об аб,

Гар ѐлғуз ўғлининг танидин олса тоб таб.

Тавадан

нинг иккинчи қисми

дан қаламдон, сиѐҳдон

сўзларидаги каби -

дон

бўлиб, тарихан мустақил сўздир. Унинг илдизи авестовий

dâna

билан

боғланади. Санскрит тилида

dhâna

«манба», «ўрнашган жой» деган

маъноларни англатади. Ҳозирги ўзбек тилида

-дон

таркибли сўзларда икки

ҳолатни фарқлаш лозим: от ясовчи

-дон

«идиш» маъносидаги нарса-буюм

отини, сифат ясовчи

-дон

эса «билувчи, биладиган» маъносидаги шахс ва

1

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. – Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 84

2

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 2-жилд. – Тошкент: Фан, 1987. – Б. 331.

3

Алишер

Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. 3-том. – Тошкент: Фан, 1984. – Б. 236.

4

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

١٣٣١

.

ﺬﻠﺟ

.

٩

ص

٤٣٤

26


background image

нарса белгисини ҳосил қилади. Хоразм воҳаси соҳавий лексикасида -

дан

компонентли

хумдан

каби луғавий бирликлар ҳам мавжуд. Диссертацияда

Хоразм воҳаси касбий лексикасининг лисоний таркиби мана шу тарзда
таҳлилга тортилган.

Тадқиқотнинг тўртинчи боби

«Касбий лексик бирликларда

мотивларни танлаш усуллари»

тарзида номланган.

Инсoният ўз ҳаѐтининг ибтидoсидан бoшлабoқ ўзи яшаб турган

муҳитнинг табиат ҳoдисалари ва прeдмeтларини англашга ҳаракат қилади.
Кишиларнинг турмуш кeчириш жараѐнида учраган турли прeдмeтларни бир
биридан фарқлаш эҳтиѐжи уларни турлича нoмлаш натижасида ҳал қилинган.
Айниқса, кишилар ўзларининг ҳаѐти жараѐнида дуч кeладиган турли
oбъeктлар – тoғ, дарѐ, ўрмoн кабиларни бир-биридан фарқлаш эҳтиѐжини
сeзган. Ана шу ҳаѐтий зарурият натижасида дастлабки исмлар вужудга
кeлган. Шубҳасиз, дастлаб бир прeдмeтни бoшқа прeдмeтдан фарқлаш
уларнинг ташқи кўринишига асoсланган. Уларнинг катта

кичиклиги, паст-баландлиги каби қатoр фарқлoвчи бeлгилари нoмлаш учун

муҳим асoс бўлган. Эътибoрлиси шундаки, инсoн oбъeктив oламни нoмлаш
oрқали қисмларга ажратади, яъни мoддийлаштиради, буюм сифатида
тасаввур қилишга ундайди. Бу жараѐнда oдамнинг ижтимoий тажрибаси ва
фаoлияти муҳим аҳамиятга эга

1

. Шунинг учун ҳам ҳар бир даврнинг, ҳар бир

фoрмациянинг ўзига xoс нoмлаш усуллари ва вoситалари бўлган. Нoм бeриш
жараѐни, тадқиқoтчиларнинг фикрича, билиш жараѐни билан бoғлиқдир

2

.

Дарҳақиқат, инсoн ўзи кўрган oбъeктнинг xусусият ва xoссаларини
билгандагина, яъни у ҳақда муайян тушунчага эга бўлсагина бoшқасидан
фарқлай oлади. Албатта, нoмлаш унинг турли хил бeлгиларига асoсланади.
Масалан, Аристoтeлнинг давoмчилари ҳар қандай икки прeдмeт oрасидаги
мумкин бўлган икки мунoсабатни қайд этади; бир прeдмeт бoшқасига
ўxшаш, бир-бирига яқин ѐки, аксинча, узoқ, бири иккинчисининг oлдида ѐки
oрқасида ѐхуд унда параллeл жoйлашган бўлади, бири катта ѐ кичик ѐки
баравар, бири сабабият, иккинчиси ҳoсила (натижа), бири ишчи, иккинчиси
xўжайин, xизматкoр, фарзанд, туғишган, қарздoр, крeдитoр, қарам, ҳoким,
адвокат, мижoз ва ҳоказо

3

.

Номинация жараѐни фақат икки oбъeктни таққoслаш oрқалигина эмас,

балки уларнинг ўзларини якка ҳoлда билиш натижаси бўлиши ҳам мумкин.
Бундай ҳoлларда прeдмeтни нoмлаш учун унинг бирoр xарактeрли бeлгиси
асoс қилиб oлинади. Чунки ҳар бир прeдмeтнинг ўзига xoс қатoр бeлгилари
мавжуд. Бу бeлгилар бир тилда гаплашувчи кишиларнинг барчасига маълум
бўлмаслиги ҳам мумкин. Фарқлoвчи бeлгини танлаш айрим шаxс ѐки
шаxслар жамoасининг савияси, маданияти, тили ва, умуман, жамиятнинг
тараққиѐт даражаси билан бoғлиқ.

1

Уфимцева А.А. Лексическая номинация (первичная нейтральная) // Языковая номинация (Виды

наименования). – М., Наука, 1977. – С. 8.

2

Бу ҳақда қаранг: Дусимов З. Изучение лингвистических особенностей географических названий. – Ташкент,

1989. –С.21.

3

Бу ҳақда қаранг: Дусимов З. Изучение лингвистических особенностей географических названий. – Ташкент,


background image

1989. –С.20.

27

Хоразм воҳаси касбий лексикасини мотивларни танлаш усулларига кўра

тасниф қилар эканмиз, уларни номга айлангунча бўлган маъно тараққиѐти,
семантик ўзгаришлари тадқиқи билан бирга олиб бориш зарурлигига амин
бўламиз. Касбий лексик бирликлар уларнинг ўзи қадар қадимийлик касб
этгани учун ҳам уларнинг номланиш тамойилларини тарихий-этимологик
тавсифсиз равшанлаштириш, муайян бир тамойилга нисбат бериш имкони
бўлмайди. Шу боис ҳам уларнинг номланиш тамойилларини белгилаш
қариндош ва қариндош бўлмаган турли тиллардаги номларни чоғиштириш,
тарихий-этимологик тавсифини бериш, таркибий таҳлилини амалга ошириш
орқалигина ишонарли ва асосли бўлади.

Касбий лексик бирликлар ҳам тилдаги бошқа номлар тизими каби

стихияли равишда пайдо бўлмаган, яъни уларнинг юзага келиши халқнинг
тафаккур тарзи, психологияси, ўзига хос менталитети каби омилларга боғлиқ
бир ҳолда шаклланган. Айни шу ҳолат ҳам уларга ном сифатида қараш
зарурлигини яна бир карра кўрсатади. Шунга кўра, воҳа касбий лексикасига
мансуб номларни мотивларни танлаш усулларига кўра маълум гуруҳларга
ажратиш мумкин.

Моддий асосга кўра танлаш усули асосида юзага келган касбий лексик

бирликлар бевосита хом ашѐнинг номи билан ѐки бу сўзларга мансублик
маъносидаги бирор қўшимчанинг қўшилишидан юзага келиши, шунингдек,
таркибида материя номини англатувчи сўзлар иштироки билан ҳосил бўлади.

Таъкидлаш лозимки, моддий асосга кўра танлаш (вазифасига кўра

номлаш билан бирга) соҳавий лексика тизимига мансуб номлар
ономасиологик тамойилининг нисбатан энг қадимги тури бўлиб,
фикримизча, дастлабки касбий лексик бирликлар хом ашѐ номининг ўзи
билан аталган. Бу ҳам касбий лексик бирликлар ономаларнинг махсус тизими
эканлигини кўрсатади. Бу ҳол дастлабки жой номлари (топонимлар) жой – ер
(дала, қир, қишлоқ, тоғ)нинг ўзи билан номланганига ўхшайди. Бизнинг бу
мулоҳазамизга

кўпгина

туркий

тилларда кийим номи сифатида

ишлатиладиган

тўн

сўзининг генетик таҳлили ва семантик тараққиѐти далил

бўла олади.

Тон

(тўн) сўзи туркий тилларда ниҳоятда кенг тарқалган кийим номи

бўлиб, Л.Будагов татар тилида

ton

ﻰىﺗ//

don

ىود, турк тилида

don

ىود – тўн,

этик, оѐқ кийими, қирғиз тилида эса «аѐлларнинг ѐзги уст кийими»
маъносини англатишини қайд этади

1

. Бу сўзнинг турли хил вазифадаги ва

турдаги кийим номларини англатгани унинг хом ашѐга кўра номланганини
тахмин қилишга асос бўлади. Сўзнинг бошқа туркий тиллардаги шакл ва
маъноларига эътибор қаратсак, фикримиз янада ойдинлашади. Жумладан,
хакас тилида

ton

– «пўстин»

2

, тува тилида

ton

– «пўстин», «халат»

3

, нўғой

тилида –

ton-

«тери», «тулуп», шу асосда

tonlav

– «Ўлган ѐки овланган

ҳайвоннинг терисини шилмоқ», –

tonlуk

«кийимга мўлжалланган тери»

4

,


background image

1

Будагов Л.З. Сравнительный словарь турецко-татарских наречий. Том II. – СПб., 1871. – C. 753.

2

Хакасско–русский словарь. – М., 1983. – С. 23.

3

Тувинско–русский словарь. – М., 1968. – С. 415.

4

Ногайско-русский словарь. – М., 1963. – С. 356–357.

28

татар тилида

tun

– «тўн», «пўстин»,

tunalu

– «тери(си)ни шилмоқ»

1

маъноларида ишлатилади. В.В.Радлов мазкур сўз семантикаси тува тилида

diin

, бошқирд тилида

tejen//tiin

шаклида ишлатилувчи

tin

– «олмахон» сўзига

боғлиқ, деб ҳисоблайди

2

. Шу тарзда қадимги туркий тилдаги

tin

сўзининг

«тери» маъноси асосида унинг пул бирлиги (ўзбек тилидаги

тийин

, тожик

тилидаги

тин

), рус тилидаги

деньги

, корейсча

ton

, удмуртча

tuj

сўзлари ҳосил

бўлган

3

.

Tin

сўзининг бу маъноси қозоқ, уйғур, туркман тилларида ҳам

мавжуд

4

.

Баѐн қилинган материаллар

ton

сўзининг дастлаб «тери» маъносини

англатганини аниқлаштиради. Бу фикрларга қўшимча тарзда айтишимиз
мумкинки,

ton

сўзининг маънолари «асос», «қатлам» семаларига қадар

кенгайган. Буни Хоразм шеваларидаги

ултан

(

yltan

) сўзи этимологияси

орқали кўришимиз мумкин.

Ултан

сўзида

tun//ton

нинг

tan

шаклини олишини

олтин

сўзининг чуваш тилида

ultan

, ѐқут тилида

altan

5

шаклида ишлати

лишига қиѐс қилса бўлади.

Ултан,

фикримизча, тарихан

ул

ва

тан

сўзларининг бирикувидан иборат. Бунда иккинчи таркибий қисм, юқорида

таъкидланганидек,

тан//тон

бўлиб, «асос», «негиз», «ўзак», «ўзан»

маъноларини англатади ва

тон

сўзи билан умумийлик касб этади. Ана шу

тарзда

ултан

луғавий жиҳатдан

бош қисм, асосий қатлам, пойдевор

каби

маъноларни беради. Шунинг учун ҳам Хоразм шеваларида ѐп (ариқ)нинг таг
қисми (демакки, асосий қатлами, туби)

ултан

дейилади. Масалан: Бы салма

йапты

ултаныны

алады (Янгибозор) – Бу ариқча ѐп (ариқ)нинг энг тубидаги

сувни олади.

Ултан

сўзининг луғавий маъносини «асосий қатлам»,

«пойдевор» тарзида белгилашимизга унинг воҳа касбий лексик бирликлари
тизимида

олтан

(Янгибозор ва Гурланда

ултан

) шаклида «тагчарм»

6

маъно

сини англатиши ҳам кўрсатади. Бу маъно ҳам маълум мантиқий занжир
асосида бўлиб,

ултан

нинг «пойдевор», «тагқатлам» маъносига таянган.

Ултан//олтан

сўзининг кейинги маънолари натижасида эса «қуйи»,

«хокисор», «паст (табақага мансуб киши)» семаси шаклланган. Буни

«Ўзга

ерда шоҳ бўлгандан ўз ерингда гадо бўл»

мақолининг маҳаллий эквиваленти

бўлмиш

«Башқа йерда султан боғаннан озыңны йерыңдə ултан бо»

мақолида

ҳам кўрамиз.

Ултан

сўзи Алишер Навоий асарларида «чарм, этик чарми, ултон»

7

маъносида

ултонг

(уни

ултанг

тарзида ўқиш мақсадга мувофиқ) шаклида

ишлатилган.

Кулли мақсудға ул етти бу йўл сайринда
Ким, тобониға тикан бўлди яна бир ултонг

8

.

1

Татарско-русский словарь. – М., 1966. – С.556.

2

Радлов В.В. Опыт словаря тюркских наречий. Том III. – СПб., 1905. – 1360–1361.

3

Зейналов Ф.Р.,


background image

Новрузов М.Д. Об этимологии слова

altun

// Советская тюркология. – 1984. – №5. – С.48.

4

Радлов В.В.

Опыт словаря тюркских наречий. Том III. – СПб.: 1905. – 1360–1361.

5

Зейналов Ф.Р., Новрузов М.Д.

Кўрсатилган мақола – С.45.

6

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 100.

7

Иброҳимов С.,

Шамсиев П. Навоий асарлари луғати. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат санъат нашриѐти,
1972. – Б. 624.

8

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 6–том. – Тошкент: Фан, 1990. – Б. 249.

29

Касбий лексик бирликлар тизимида айримларининг номи улар бажарган

вазифалари ва мўлжалланган мақсадларини назарда тутган ҳолда юзага
келган. Улардан баъзиларининг маъноларига тарихий-этимологик тавсиф
жараѐнида ойдинлик киритиш мумкин бўлади. Масалан,

башбав//башорав.

Хоразм-қипчоқ

лаҳжасида

ромал//оромал

нинг

синоними

сифатида

ишлатилади. Тарихан икки таркибий қисмдан иборат бу сўзнинг

баш

– «бош»

ва

бав

– «боғ» қисмларидан иборатлиги маълум. Бу сўзни бошқа туркий

тилларга қиѐсан таҳлил қилсак, унинг бошқирд ва татар тилларида

кашмау

шаклида шу маънони англатишини кўрамиз. Чуваш тилидаги

хушпу

(қадимда

турмушга чиққан аѐлларнинг тангалар билан безатилган бош кийими) сўзи
ҳам

башбав//кашбау

нинг фонетик ўзгаришга учраган шакли ҳисобланади

1

.

Чуваш тилининг айрим шеваларида мазкур сўзнинг

пушпу

шаклида

ишлатилишидан унинг биринчи компоненти

хуш (кош) //баш

эканлигини белгилаш имконияти бор

2

. Ўзбек шеваларидаги

в-ғ

ѐки

ғ-в

фоне

тик ҳодисаси маълум. Шунинг учун ҳам ўзбек тилининг бошқа шевалари ва
айрим ѐзма манбаларда

башбағ

сўзи

рўмол, рўпак

маъноларида изоҳланган

3

.

В.И.Сергеев ушбу сўз бошқа қариндош бўлмаган тилларга ҳам тарқалганини
қайд этади. Масалан, русча

кошпа

(чуваш аѐлларининг бош кийими),

молдованча

ошпу

(келинларнинг тўйда киядиган, тангалар билан безатилган

бош кийими), удмуртча

кашпу

(зодагон аѐлларнинг бош кийими) каби

4

.

Айрим туркологлар томонидан туркий асосларнинг катта қисми ундош+унли
тарзида шаклланганлиги хусусидаги фикрларга

5

асосан,

бағ// бав

сўзининг

ўзи ҳам ясама деган хулосага келамиз. Ҳақиқатан ҳам, Э.В.Севортян бу
борада С.Маловнинг мазкур сўз

ба-

(боғламоқ) ўзагидан ҳосил бўлгани

ҳақидаги фикрларини тасдиқлайди

6

. Агар олим бу сўзни

уйу

(ухла-) феълидан

феълидан ҳосил бўлган

уйуқ(у)

сўзига қиѐслаганини эътиборга олсак, туркий

тилларда

қ//ғ/х

ҳаракат натижасида ҳосил бўлган предметни билдиради, деган

фикрга келамиз. Буни эски ўзбек тилидаги

қа+ма+қ

//

қа+ба+қ

сўзларига

қиѐсан ҳам кўришимиз мумкин.

Диссертацияда ана шу усул асосида юзага келган

қулақчын, чишвəнт,

оромал//ромал, лəчəк, пайжама

каби сўзлар ҳам таҳлил қилиниб, уларнинг

ҳар бири ўзининг тарихий шаклланиши жараѐнида мазкур тамойилга мансуб
бўлганлиги кўрсатиб берилди.

Воҳа шеваларидаги

далдарға // далдырға, пешман, харазман

каби касбий

лексик бирликлар ҳам ана шундай шаклланган. Кўринадики, касбий
лексикадаги бу тахлит алоқадорлик воҳа аҳли тилидаги лисоний
тараққиѐтнигина эмас, унинг моддий-маданий ривожланиш босқичларини
ҳам тасаввур қилишда катта аҳамият касб этади.


background image

1

Егоров В.И. Этимологический словарь чувашского языка. – Чебоксары, 1964. – С. 313.

2

Сергеев В.И.

Чередование

к–п (п–к)

и явление метатезы

пк

и

кп

// Советская тюркология. – 1982. – №2. – С.53.

3

Радлов В.В. Опыт словаря тюркских наречий. IV. – СПб. 1911. (– М.: 1962). – С. 1561.

4

Сергеев В.И.

Чередование

к–п (п–к)

и явление метатезы

пк

и

кп

// Советская тюркология. – 1982. – №2. – С.53.

5

Кормушин И.В. Лексико–семантическое развитие корня *qa в алтайских языках // Тюркская лексика и

лексикография. – М.: Наука, 1971. – С. 14.

6

Севортян Э.В. Аффиксы глаголообразования в азербайджанском языке. – М.: Наука, 1962. – С. 53; 208.

30

Инсонлар ўзлари томонидан ижод қилган буюмларни табиатдаги бирор

нарсага, атроф-муҳитдаги предметларга қиѐслаши натижасида табиий
равишда анология асосида танлаш усули юзага келган. Уларнинг юзага
келишини кўздан кечириш қизиқарли фактларни тақдим қилади. Масалан,

сəнсəны

ѐки

сəңсəңы

– қўзи терисидан қилинган пўстин

1

сўзининг таҳлили

ҳам ушбу номнинг ўхшатиш ва қиѐслаш тамойили асосида юзага келганини
кўрсатади.

Сəнсəны

сўзида айрим касбий лексик бирликларда учровчи -

ы

қўшимчаси (

дарайы, шеразы

каби)нинг мавжудлиги унинг ўзаги

сəнсəн

сўзи

эканини кўрсатади. Луғатларда

сансан

ﺲٌﯿﺳ шаклида учрайдиган сўзга «дағал

ҳамда чиройли бўлмаган сўз» (шеваларимиздаги «кўп гапирадиган одам»
маъносидаги

самсам

ушбу маъно билан боғлиқ); миянинг ейиш ҳаром бўлган

қисми (Хоразм шеваларидаги

йулун

)» деб изоҳ берилганки

2

, зикр этилган

маънолар асосида

сəнсəны

номига ойдинлик киритиш қийин. Лексикографик

манбаларда унга фонетик жиҳатдан яқин

самсам

ﻦﺳﻮﺳ сўзи ҳам қайд этилган

бўлиб, мазкур сўзнинг бир неча маънолари бор: 1. Жуссаси кичик тулки ѐки
бўри. 2. Қизил чумоли

3

. Бу сўзнинг эски ўзбек ѐзуви нуқтаи назаридан

қараганда омографи бўлган

симсим

сўзи эса

кунжи (кунжид)

маъносини

англатади

4

. Қайд этилган ушбу маъно номнинг келиб чиқишига бир оз

ойдинлик киритгандай бўлади. Лекин бунда, биринчидан, бу сўз (

самсам

)

жуссаси кичик қўй ѐки қўзини эмас, тулки ѐки бўрини англатади.
Иккинчидан, агар ушбу маънода умуман ҳайвоннинг жуссаси кичиклиги
назарда тутилган деб ҳисобласак, у ҳолда

сəнсəны

номи моддий асосига кўра

номланиш тамойилига мансуб бўлади.

Самсам

сўзининг қайд этилган

иккинчи маъносини -

ы

қўшимчаси билан бирикиб кийим-кечак номи ҳосил

қилишини анология асосида кўрсатиб бериш имкониятимиз йўқ.

Фикримизча,

сəнсəны

сўзининг ўзагини

савсан

ﻲﺴىﺳ сўзи ташкил қилади.

Баѐн қилмоқчи бўлган мулоҳазаларимизни эътиборга олиб, ушбу сўзга
луғатларда берилган изоҳларни нисбатан тўлиқ келтирамиз: «... Савсаний
(лолагулдошлар)лар оиласига мансуб ўсимлик... Мавсумий гул, турли
рангларда чиройли бўлиб гуллайди.

Савсани озод

(тик ўсувчи),

савсани сафед

(оқ савсан),

савсани осмонгуний

(осмонранг савсан),

савсани чиний

(Хитой

савсани),

савсани аҳмар

(қизил савсан),

савсани зард

(сариқ савсан) каби

турлари бор... Гуллари узун бўлган тури

савсани озод

дейилади»

5

. Ушбу

манбада «Бу гул асли Европа, Япония, Шимолий Америка ва Ҳимолайдан
келтирилган» деган изоҳ, бизнингча, унинг айрим

навларигагина

тегишлидир. Чунки илмий номи Lilium (шунинг учун ҳам рус тилида бу гул

лилия

деб аталади

6

) бўлган ушбу фитоним паҳлавий тилида

süsan

шаклида


background image

ишлатилган ва араб тилига

сувсан

ﻲﺴىﺳ ва

сувсаан

ىﺎﺴىﺳ шаклларида ўзлашган,

ибрит тилида эса

шувшан

тарзида ишлатилган

7

.

1

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б.

102.

2

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

3

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

4

Носиров О., Юсупов М. Ан–наъим. – Тошкент: Халқ мероси, 2003. – Б. 391.

5

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

6

Русча–ўзбекча луғат. Том 1.– Тошкент, 1983. – Б. 517.

7

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

١١٣٣

31

Муҳими, ушбу фитоним ҳамда унга алоқадор сўз ва номлар Алишер Навоий
асарларида ҳам учрайди. Жумладан,

Савсаний тўн бирла ул қад савсани озод эрур,

Ё бинафша баргидин зеб айлаган шамшод эрур

1

.

Эътиборлиси шуки, байтда ишлатилган

савсаний тўн

бирикмаси

бизнинг мулоҳазаларимизни қатъийлаштиради. Шоир ушбу ўринда
«савсаний тўн» кийган ѐрни

савсани озод

– гуллари узун оқ савсан гулига

ўхшатмоқда. Унинг тик қомати бинафша гуллари билан безанган шамшодни
эслатади. Демакки,

савсаний

«бинафшаранг» деган маънони англатади

2

. Қўзи

терисининг одатда маълум бир тусга кирмагани, ранг- баранглиги назарда
тутилиб, ундан тайѐрланган пўстин «савсаний» деб номлангани табиийдир.

Бизнинг юқоридаги мулоҳазаларимизга яна бир далил шуки, Янгибозор

шевасида «ранг-баранг», «алвон» маъносидаги

сəвсəны

сўзи мавжуд.

Кексалар «Ўз кучингни асра, ўрнида ишлат, бирдан толиқиб қолма» ѐки
«Ҳаѐт фақат муваффақиятлардан иборат эмас» маъносида «Йытты қызыл тез
сонар,

сəвсəнысы

йахшырақ» – «Тўқ қизил тез сўнади, ранг-баранг бўлгани

маъқул» мақолини ишлатадилар.

Сəвсəны

нинг

сəнсəны

шаклига ўтиши

регрессив ассимиляция ҳодисаси билан изоҳланади.

Шакаса

сўзининг таркиби ҳам икки:

ша

– шоҳ, подшоҳ ва

коса

сўзларидан иборат.

Коса

сўзининг келиб чиқиши араб тилига боғлиқ бўлгани

ушбу атама нисбатан кейинчалик пайдо бўлганини кўрсатади. Унинг
биринчи қисми ижтимоий-сиѐсий мазмундаги сўз бўлишига қарамай, касбий
лексика таркибида бу қисм «катта, катта ҳажмли» деган маъноларни
англатади.

Белгиларни нисбатлаш усули касбий лексикага оид номларни муайян

жинс, жой, ижтимоий табақа (умуман, бир-биридан фарқланувчи
гуруҳлардан бири)га мансуб деб ҳисоблаш натижасида юзага келади. Мисол
тариқасида кийим-кечак номларини оладиган бўлсак, булар ичида жинслар
учун хослаш хусусида дадилроқ фикр юритиш мумкин.

Бу тамойилга мансублиги аниқ бўлган касбий лексик бирликлардан бири

занана этик

дир. Илгари аѐллар киядиган этик

занана этик

деб номланган

3

.

Кўриниб турибдики, ушбу бирикмада

занана

сўзи форсий

зан

ىز – аѐл сўзига

ﺎًھ

-она

суффиксини қўшиш орқали ясалган ва

занона

аѐлларга хос, тегишли

деган маънони англатади.


background image

Қадимда «қўлда тўқилиб, бўялган ипак мато»

дарайы

деб аталган

4

.

Таъкидлаш керакки, мазкур ном асосида

Доро

сўзи бўлса ҳам, уни муайян

шахс маъносида талқин қилиш унчалик тўғри эмас. Кейинчалик

Доро, Дороб,

Дорйуш

шаклини олган ушбу антропоним қадимги форс тилида (Доро I

битикларида)

Dârayavaush

шаклида қўлланилган бўлиб, у

dâraya

(эга, соҳиб)

ва

vahav

(яхшилик) сўзларидан таркиб топган. Доро исмли Эрон шоҳлари

тўғрисида муфассал ва ишончли маълумотларни Абу Райҳон Беруний

1

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 1–том. – Тошкент: Фан, 1987. – Б.

185.

2

Персидско–русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. – С. 70.

3

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 107.

4

Кўрсатилган манба. – Б.95.

32

ўзининг «Қадимги халқлардан қолган ѐдгорликлар» («Осор ул-боқия»)

асарида беради. Аҳмонийлар (ҳаҳоманишийлар) сулосасига мансуб уч
подшоҳнинг номи Доро бўлган: 1.Доро I – Буюк Доро Виштасб ўғли
(милоддан аввалги 561-486). 2. Доро Ардашер I нинг ўғли (милоддан аввалги
464-404). 3. Доро III (ҳукмронлик йиллари милоддан аввалги 336-330) -Доро
II нинг невараси. У Александр Македонский томонидан мағлуб этилган.

Дарайы

сўзи айнан «Дорога тегишли» деган маънони англатса ҳам, унда

Доро номини умуман

шоҳ

ѐки

бой

мазмунида тушуниш керак. Демакки,

дарайы

«шоҳона кийим» деган маънони беради. Хоразм достонлари,

жумладан, «Шаҳриѐр»да подшоҳнинг номи Доробшоҳ деб берилиши ҳам
воҳа аҳли нутқида Доро номи мажозий маъно касб этганлигига яна бир далил
бўла олади.

Хоразм шеваларидаги айрим касбий лексик бирликларни мотивларни

танлаш усуллари юзасидан таҳлил қилар эканмиз, улар стихияли равишда
эмас, маълум бир қонуниятлар асосида юзага келгани ойдинлашади. Муҳими,
касбий лексикага оид номларнинг тарихи инсон ҳаѐтида касбий лексик
бирликларнинг пайдо бўлиши билан боғлиқ равишда юзага келган бўлса,
ҳозиргача шаклланган тамойиллар ҳам ўзининг юзага келиш босқичларига
эга, деб хулоса чиқаришимиз мумкин бўлади.

ХУЛОСА

1. Минтақавий касбий лексик бирликлар умумтуркий лисоний

хусусиятлар билан бирга маълум ҳудудда яшовчи тил эгаларига хос
лингвокультурологик ҳолатларни ҳам ўзида акс эттиради.

2. Касбий лексикага оид бирликларнинг шевалардаги бошқа

тизимлардаги

луғавий

бирликларга

нисбатан

тез

ўзгарувчанлиги,

истеъмолдан чиқиб кетиши, янги бирликларнинг пешма-пеш пайдо бўлиши
каби жараѐнлар иқтисодий тараққиѐт, глобаллашув каби ижтимоий омиллар
билан боғлиқ.

3. Соҳавий лексик бирликларни ономасиологик ва стратиграфик таҳлил

қилиш орқали уларнинг шаклланиш чегарасини ҳам белгилаш имкони бор.


background image

Бу борада ѐзма манбаларнинг аҳамияти каттадир.

4. Воҳа касбий лексикасига мансуб бирликлар узоқ асрлик тараққиѐт

давомида шакллангани боис улар турли луғавий қатламларга мансуб
бирликлардан ташкил топиши табиий. Луғавий қатлам эътибори билан
соҳавий лексика тараққиѐтида ўзбек адабий тили ва бошқа ўзбек шеваларида
бўлгани каби туркий қатламга мансуб сўзлар кўпчиликни ташкил қилади. Бу
ҳолат ҳам аждодларимиз маданий ва моддий жиҳатдан жаҳоннинг бошқа
халқларидан қолишмагани, ўзига хос тафаккур ва ҳаѐт тарзига эга бўлганини
белгилайдиган омиллардан биридир.

5. Минтақавий касбий лексик бирликларнинг лисоний таркибини

реконструкция қилиш шуни кўрсатадики, айрим деривацион бирликлар
туркий тиллар доирасидан чиқиб, баъзи олтой тиллари оиласига мансуб
тилларда ҳам учрайди.

33

6. Воҳа соҳавий лексикасининг генетик тадқиқида ареал ўзига

хосликлардан бири шуки, Хоразм шевалари касбий лексик бирликлари
тизимидаги эроний тилларга мансуб сўзларни эроний тилларнинг умумий
лексикасига мансуб номлар; эроний тиллар учун умумий, аммо мазмунан
фарқланувчи сўзлар; хоразмий тили материаллари асосида изоҳланувчи
номлар гуруҳларига ажратиш мумкин.

7. Хоразмий тилига алоқадор деб ҳисобланадиган бирликларни эроний

тиллар грамматикаси, улар бўйича тузилган луғатлар ѐрдамида типологик
қиѐслаш, шунингдек, ҳозирги шева материалларини диалектологик таҳлил
қилиш асосида тадқиқ қилиш тилимиз лексикасидаги субстрат бирликлар
масаласига муҳим ойдинликлар киритиши мумкин.

8. Касбий лексик бирликлар инсоният маданий тараққиѐтининг маълум

инъикоси бўлиб, дастлаб юзага келган буюм номлари кўпинча улар
тайѐрланган хом ашѐ ва материалига кўра номланган бўлиб, уларнинг номи
айни предмет номларига айланган. Инсониятнинг меҳнат фаолияти
мукаммаллашиши билан кейинги босқичда хом ашѐ ва материаллар номига
мансублик англатувчи қўшимчаларни қўшиш орқали турли номлар ҳосил
қилинган.

9. Касбий лексикага оид номларнинг лисоний тадқиқи инсониятнинг

тафаккур тараққиѐтини ҳам маълум маънода ўзида акс эттира олади. Чунки
улар когнитив фаолиятнинг маҳсули сифатида билиш жараѐни билан
алоқадордир. Жумладан, касбий лексик бирликларни функционал хусусиятга
кўра танлаш усули инсоният уларнинг вазифаларини аниқ белгилаб олиш
даражасида камолотга етгани, шунингдек, жамият ҳаѐтида мавсум билан
боғлиқ қарашлар ва турли маросимлар шакллангани каби нолисоний омиллар
билан боғлиқ. Инсониятнинг тафаккур ривожи кейинги босқичда уларни
бирор нарсага қиѐслаш, ўхшатиш, рамзий ном қўйиш даражасида тараққий
қилган.

10. Касбий лексик бирликларнинг лисоний таҳлили шуни кўрсатадики,

хослаш тамойили нисбатан кейинги – ижтимоий формациялар шаклланган,


background image

жамиятда турли жинс, табақа ва ижтимоий гуруҳлар ўрни муайян даражада
белгиланган давр маҳсули эканини кўрсатади. Айни пайтда уларнинг ҳам ўз
ички тараққиѐт босқичлари мавжуд. Бирор ҳудуд ѐки шахслар томонидан
ишлаб чиқилган, жорий қилинган буюмларнинг бошқа ҳудудларга тарқалиши
эса жамиятнинг ҳар томонлама ривожланиши, халқлар ўртасида
ижтимоий-сиѐсий, иқтисодий муносабатлар йўлга қўйилгани инъикоси
ҳисобланади. Шу боис ушбу тамойил юқорида қайд қилинганларига
нисбатан кейинроқ шакллангани ҳам табиийдир.

11. Соҳавий лексик бирликларнинг мотивларни танлаш усулларини

кузатар

эканмиз,

улардаги

касбий

йўналишлар

бўйича

умумий

хусусиятларнинг мавжудлигини англаймиз. Тилимизнинг узоқ йиллик
тараққиѐти давомида шаклланган соҳавий лексик бирликларнинг вужудга
келиш жараѐнида универсал ономасиологик тамойиллар ҳам пайдо бўлган ва
мукаммаллашган.

34

НАУЧНЫЙ СОВЕТ № 08.06.2016 Fil.33.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ

СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК ПРИ ТАШКЕНТСКОМ

ГОСУДАРСТВЕННОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКА И

ЛИТЕРАТУРЫ ИМЕНИ АЛИШЕРА НАВОИ

УРГЕНЧСКИЙ ГОСУДАРСТВЕННЫЙ УНИВЕРСИТЕТ

НОРБАЕВА ШУКУРЖОН ХАЙИТБАЕВНА

ОНОМАСИОЛОГИЧЕСКИЕ ПРИНЦИПЫ ФОРМИРОВАНИЯ

ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ЛЕКСИКИ ХОРЕЗМСКИХ

ДИАЛЕКТОВ

10.00.01 – Узбекский язык. Узбекская литература

(филологические науки)


background image

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

Ташкент – 2016

35

Тема докторской диссертации зарегистрирована в Высшей аттестационной комиссии

при Кабинете Министров Республики Узбекистан за №30.09.2014/В2014. 3-4.Fil70.

Докторская диссертация выполнена в Ургенчском государственном университете.

Автореферат диссертации на трѐх языках (узбекский, русский, английский) размещен на
веб-странице Научного совета по адресу: www.navoiy-uni.uz и Информационно-образовательном
портале «ZiyoNet» (www.ziyonet.uz)

Научный консультант: Дусимов Зариббой

заслуженный деятель науки Республики

Каракалпакстан, доктор филологических наук,

профессор

Официальные оппоненты: Дадабоев Хамидулла Арипович

доктор

филологических наук,

профессор

Искандарова Шарифа Мадалиевна

доктор филологических наук,

профессор

Худайберганова Дурдона Сидиковна

доктор филологических наук

Ведущая организация: Каракалпакский государственный университет

Защита диссертации состоится «___»_______________ 2016 года в ____ часов на заседании

Научного совета по присуждению ученой степени доктора наук 08.06.2016Fil.33.01 при
Ташкентском государственном университете узбекского языка и литературы имени Алишера
Навои по адресу: г.Ташкент, улица Университет, 4. Тел.: (99871) 227-15-18; e-mail: rector@navoiy


background image

uni.uz).

C докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно-ресурсном центре

Ташкентского государственного университета узбекского языка и литературы имени Алишера
Навои (зарегистрирована за № _ ) Адрес: 100174, г. Ташкент, улица Университет, 4. Тел.: (99871)
227-15-18.

Автореферат диссертации разослан «___» _____________ 2016 года.

(протокол рассылки № от «___» 2016 года)

Ш.С.Сирожиддинов

Председатель Научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

доктор филол.наук, профессор

Ш.Р.Усмaнова

Ученый секретарь Научного совета по

присуждению ученой степени доктора наук,

доктор филол.наук.

Н.М.Махмудов

Председатель научного семинара при

Научном совете по присуждению ученой степени

доктора наук, доктор филол.наук, профессор

36

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

Исследование

диалектов – внутреннего источника развития всех народных языков мира,
раскрытие исторических особенностей лексических единиц, в которых
воплощено это несравненное богатство, определение современных
тенденций развития языковых явлений являются актуальными проблемами
мирового языкознания.

В годы независимости благодаря проведению последовательных реформ

в различных сферах, преследующих конкретные цели, усилилось внимание
нашим культурным ценностям, которые почти подверглись забвению, в
частности, развитию национального языка. В результате «… проведены
невообразимые ранее громадные дела на пути усиления места и роли
государственного языка в нашей жизни, превращения его в настоящую
национальную ценность. Расширение сферы употребления узбекского языка
за годы независимости, издание исследований, направленных на его научное
развитие, научных и публицистических книг, посвящѐнных исследованию
специфических особенностей нашего языка, учебных пособий, новых
словарей способствуют развитию социального мышления»

1

. В этом смысле

сегодня как никогда важным представляется цельное исследование
профессиональных лексических единиц, являющихся ярким примером
нашего национального мышления, многолетних традиций и ценностей,
принципов

их

номинации,

целостного

исследования

источников


background image

современного развития, определения лингвистической природы.

История народа и профессиональная лексика – продукт этно-культурной

жизни,

диалектальные

особенности

тюркских

языков,

языковая

материализация слово и концепта, связь ономасиологических процессов с
когнитивной деятельностью являлись объектом исследования зарубежных и
узбекских лингвистов. Диалектальная лексика, являющаяся нашим духовным
наследием и составной частью наших ценностей, совмещающих в себе и
развивающих материальные и духовно-культурные образцы нашего народа,
профессиональные лексические единицы в них – один из основных факторов
развития узбекской национальной культуры, мышления общества. Сбор
языковых элементов, сохранившихся в речи населения регионов, проведение
их классификации и анализа имеет огромное значение в раскрытии
исторического развития языка. Именно поэтому после обретения
республикой суверенитета в узбекском языкознании усилилось внимание к
изучению различных ярусов узбекского литературного языка, в частности,
народных диалектов, являющихся более древними, чем письменные
источники, их специфических особенностей. А это выдвинуло на повестку
дня проведение монографического исследования ономасиологических
принципов формирования профессиональных лексических единиц. Тема
данной диссертации, выполненная с этой целью, важно также в плане
определения ономасиологических принципов профессиональных

1

Каримов И.А.

Юксак маънавият – енгилмас куч. – Тошкент: Маънавият, 2009. – Б. 86.

37

лексических единиц хорезмских диалектов, раскрытия лингвистических
законов, приводящих в действие этот процесс, ознакомления мирового
сообщества результатами исследования.

Данная диссертационная работа в определенной степени служит

выполнению задач, указанных в законе Узбекистана «О государственном
языке», принятого в новой редакции 21 декабря 1995 года, указа Первого
Президента Республики Узбекистан от 13 мая 2016 года УП-4797 «Об
организации Ташкентского государственного университета узбекского языка
и литературы имени Алишера Навои» и других нормативно-правовых
документах данной области.

Соответствие исследования приоритетным направлениям развития

науки и технологий республики.

Диссертация выполнена в соответствие с

приоритетным направлением развития науки и технологии I «Морально
духовное и культурное развитие демократического и правового общества,
формирование инновационной экономики».

Обзор зарубежных исследований по теме диссертаций

1

.

Научные исследования, направленные на научное обоснование

специфических особенностей профессиональных лексических единиц и
диалектов проводятся в ведущих мировых научных центрах и высших
учебных заведениях, в частности University of Groningen (Netherlands),
University of Melbourne (Аustralia), Indiana University Bloomington (USA), The


background image

University of Birmingham (Great Britain), The University of Marburg (Germany),
The University of Uppsala (Swedish), Universität Mainz (Germany), University of
Eötvös Lorand (Hungary), Ташкентском государственном университете
узбекского языка и литературы имени Алишера Навои (Узбекистан).

Изучение лингвистических особенностей диалектальной лексики и

профессиональных лексических единиц, а также происходящих в них
номинативных процессов, в частности, определение их ономасиологических
принципов,

исследования,

направленные на научное обоснование

специфических механизмов дали ряд важных научных результатов, в
частности: определены специфические особенности слова и концепта и связь
ономасиологического процесса с когнитивными процессами (The University
of Marburg, Germany); на основе статистических материалов проведен
сравнительный анализ генетических и языковых особенностей народов
Средней Азии, уточнены диалектологические и орфоэпические различия
(University of Groningen, Netherlands); научно обоснованы процессы,
протекающие в языках на этапе деформации, проблемы диалектологии и
изучения языка на основе компьютера (University of Melbourne, Аustralia);
обоснованы общие и отличительные признаки иранских и тюркских языков в
диалектальном

и

лексикографическом

планах

(Indiana

University

Bloomington, USA); раскрыты взаимоотношения слова и понятия
посредством создания ономасиологического словаря европейских языков

1

Обзор международных научных исследований по теме диссертации реализован на базе www.nwo.nl,

www.unimelb.edu,

www.indiana.edu,

www.elte.hu/en/,

www.un-marburg.de.,

www.birmingham.ac.uk/,

www.lingfil.uu.se/turkis-languages, www.navoiy-uni.uz и другие источников.

38

(The University of Birmingham, Great Britain); на примере фактических
материалов раскрыты диалектальные особенности тюркских языков
(Universität Mainz, Germany); проведены исследовательские работы по
изучению лексикографии и диалектологии тюркских языков (The University
of Uppsala, Swedish); проведено сравнение древних диалектов на основе
исторических исследований и получены важные стратиграфические и
этногенетические результаты (Eötvös Lorand University, Hungary); определена
важность лингвокультурных взглядов и уровня субъекта как важнейшего
фактора

в

формировании профессиональных лексических единиц

(Ташкентский государственный университет узбекского языка и литературы
имени Алишера Навои, Узбекистан).

В мировой лингвистике проведѐн целый ряд исследований по изучению

диалектов и профессиональных лексических единиц, в частности, по
следующим

приоритетным

направлениям:

научное

обоснование

лингвистических особенностей профессиональных лексических единиц
диалектов, то есть проблема адаптации, механизмы языковой материализации
в

когнитивных

процессах,

а

также,

научное

обоснование

этнолингвистических явлений, изучение в социолингвистическом аспекте
диалектов

тюркских

языков

в

Средней

Азии,

осуществление


background image

диалектометрического

анализа

отдельных

диалектов,

установление

определенных концептуальных основ каждого слова в ономасиологических
словарях.

Степень изученности проблемы.

Проделана широкомасштабная работа

по изучению отраслевой лексики определенного языка, определению их роли
в составе общей лексики языка, их важности в общей лексике языка в
качестве его составной части. Изучение теоретических проблем отраслевой
лексики и терминологии нашли свое отражение в работах таких учѐных, как
Н.Дмитриев, Н.Баскаков, А.Реформатский, В.Даниленко, Н.Маматов,
С.Иброхимов,

Р.Дониѐров,

Н.Махкамов,

М.Абдиев,

Н.Икромова,

М.Асомутдинова, Т.Турсунова, Ш.Усманова и др.

Несмотря на то, что изучение лексической системы определенной

отрасли на основе материалов тюркских языков началось с 50-х годов
прошлого столетия, при учѐте материалов в разделе анализа проблемы
взаимоотношений других языков с тюркскими языками и их генезиса в
работах, посвящѐнных профессиональной лексике других языков, в
частности русского, станет ясно, что степень изученности темы в
определенном смысле имеет свою историю и в современной лингвистике

1

.

Если учесть, что профессиональная лексика изучена как терминология

1

Археологические труды Алексея Николаевича Оленина. Т. 1. Спб., тип. Акад. наук, 1877. Т. 1 Вып. 1.

Переписка А. Н. Оленина с разными лицами по поводу предпринятого Н. И. Гнедичем перевода Гомеровой
«Илиады». 1877. II, 253 с; В. П... [Несколько слов о старинной русской одежде].– Спб. вед., 1855, № 94, с.
471–472.; О старинном русском платье. Трудолюбивый муравей. №13. 1771 г.; Савваитов П. И. Описание
старинных царских утварей, одежд, оружия, ратных доспехов и конского прибора, извлеченное из рукописей
архива Московской оружейной палаты.– Зап. Археол. об–ва. Т. XI. Спб. 1865, с. 270–608.; Словарь старинных
русских названий утвари, одежды и предметов вооружения (около 300 слов). –С. 415–589.

39

различных отраслей (термины прикладного искусства, военная лексика),
можно удостовериться, что история исследования профессиональной лексики
тесно связана с историей терминологии и отраслевой лексики.
Действительно, в исследованиях Н.А.Баскакова, Ф.С.Фасеева, являющихся
первыми широкомасштабными работами в тюркологии, посвященными
изучению терминологии тюркских языков, а также работах Б.У.Орузбаевой,
Р.А.Урекеновой, М.Ш.Гасимова

1

в киргизском, казахском и азербайджан

ском языках, также можно увидеть факт совместного изучения проблем
отраслевой лексики и исторической терминологии.

Связь темы диссертационного исследования с планами научно

исследовательских работ научно-исследовательского учреждения, где
выполнена диссертация.

Исследование выполнено на основе плана научно

исследовательских работ Ургенчского Государственного университета на
тему «Роль хорезмских диалектов в формировании узбекского языка».

Целью исследования

является характеристика ономасиологических

принципов профессиональных лексических единиц Хорезмского региона,
определение механизмов реализации взаимоотношений объекта и субъекта
данного процесса.


background image

Задачи исследования:

определение

ономасиологических

принципов

профессиональных

лексических единиц Хорезмского оазиса, как специальной системы оном,
определение тенденций их мотивирования;

реализация историко-этимологического анализа профессиональных

лексических единиц оазиса и разграничение их на лексические пласты,
сравнение слов, выбранных объектами исследования, с общей системой
исторической лексики узбекского языка и определение путѐм этого явления
номинации как этапа процесса познания;

определение причин заимствования и усвоения профессиональной

лексики в неродственных языках народов, имеющих культурные,
политические, географические и религиозные общности, установление
языковых и неязыковых, а также, психолингвистических факторов;

исследование состава профессиональной лексики в диалектах оазиса в

сравнении с другими тюркскими языками в диахронном и синхронном
аспектах, реконструкция изначального состава названий. При этом учитывать
своеобразный способ словообразования в языках, к которым они относятся
исторически.

Объектом исследования

являются слова профессиональной лексики

диалектов Хорезмского оазиса, письменные источники различных этапов
развития узбекского литературного языка, материалы фонда

1

Баскаков Н.А. Современное состояние терминологии в языках народов СССР. – M., 1959. – С. 27. Фасеев

Ф.С. Татар телендэ терминология. – Казан, 1969. Орузбаева Б.У. Словообразование в киргизском языке. –
Фрунзе, 1964. Урекенова Р.А. Образование терминов в казахском языке. – Алма–ата, 1980; Гасимов М. Ш.
Основы терминологии азербайджанского языка: Автореф. дис....д-ра филол. наук. – Баку, 1972.

40

«Диалектологическая лаборатория» при кафедре Узбекского языкознания
УрГУ.

Предмет исследования

составляют языковые особенности слов

профессиональной лексики Хорезмского оазиса.

Методы

исследования.

При

освещении

темы

исследования

использованы

методы

классификации,

синхронной

и

диахронной

характеристики, ареальный метод (лингвистически-географический) и
сравнительно-исторический метод.

Научная новизна исследования

заключается в следующем: путѐм

историко-генетического анализа профессиональных лексических единиц
раскрыто, что они являются особой системой;

обоснованы размышления о том, что на этапе категоризации признака в

процессе

концептуального

развития

ономастических

единиц

профессиональной лексики, в отдельных случаях образуется проблема
вторичного концепта или повторного концепта;

на основе фактического материала доказана связь реконструкции


background image

состава отраслевых лексических единиц и их функционального анализа с
субстратным пластом лексического состава;

определено

действие

явления

трансоминизации,

а

точнее

функциональных изменений, а не деривационных процессов при
образовании профессиональных лексических единиц;

на основе языковых материалов раскрыта важность учѐта как

диахронных особенностей, так и диалектальных свойств при определении
языковой природы профессиональных лексических единиц;

доказано, что в формировании отраслевых лексических единиц, в

частности, определении их мотивов, важным фактором считается не только
духовно-психологическое

состояние

субъекта,

но

и

его

лингвокультурологический уровень.

Практический результат исследования:

обосновано, что результаты, полученные в результате исследования

принципов номинации профессионально-лексических единиц хорезмских
диалектов, дают важные научно-теоретические сведения об узбекском
языкознании, в частности диалектологии, служат усовершенствованию
учебников и учебных пособий по диалектологии, лексикологии, истории
языка, этнолингвистике;

осуществлѐн компонентный анализ профессиональных лексических

единиц диалектов оазиса, освещены их мотивационные тенденции; доказано,
что исследование служит достоверным источником в освещении
этногенетических проблем, изучении процесса исторического становления
узбекских диалектов;

обосновано, что исследованные в диссертации материалы могут служить

одним из основным источником при создании словаря хорезмских диалектов
и словаря профессиональной лексики узбекского языка.

41

Достоверность результатов исследования

доказана тем, что

проанализированный материал даѐт возможность делать выводы, исходя из
природы узбекского языка, их обоснованностью, методологическим
совершенством, а также, точностью поставленной задачи.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная

значимость

исследований

проявляется

в

анализе

ономасиологических особенностей отраслевых лексических единиц,
изученности

специфических

особенностей

данного

процесса

в

когнитологическом аспекте, языковой материализации концепта, в изложении
научных взглядов о явлениях, происходящих на этапах категоризации и
обобщения.

Практическая значимость исследования заключается в том, что взгляды

по поводу факторов образования профессиональных лексических единиц, их
языковой

природы

и

ономасиологических

принципов

служат


background image

усовершенствованию учебников и учебных пособий по лексикологии,
истории языка, диалектологии, этнолингвистики, кроме того, исследованные
в диссертации материалы служат основным источником для создания
словарей хорезмских диалектов, профессиональной лексики узбекского
языка.

Внедрение результатов исследования.

На основе усовершенствования

особенностей

ономасиологических

принципов

формирования

профессиональной лексики хорезмских диалектов:
семантические и стилистические особенности названий одежды (

бoрк,

постън, гудары, тагди, фота, сандал, башбав, рөпəк, чишвəнт, қулақчын,
лəчəк, пайжама, жоррап, моза кəвиш, кəллəки, пилтə, паравыз, мəсси,
паранжи, шалвар

), являющихся частью профессиональных лексических

единиц, их лексикографические толкования использованы при объяснении
посетителям дома-музея названий одежды, выставленных в качестве
экспоната (Справка № 01-11-08-4640 Министерства по делам культуры и
спорта Республики Узбекистан). В результате архаические и диалектальные
установлены новые значения названий одежды;

толкования более 30 профессиональных лексических единиц

хорезмских говоров (

идиш

(коса, идиш),

күб // күп

, к

осиб, таббох (

ошпаз),

табиб, ҳулла, деҳқон, супра, айақчы, фўта, сандал, тобадон, ултан, палос,
асвоб, нах, тон, бөрк, қалпақ, дəгди, гуппы

) и обосновающие их материалы

использованы при толковании содержания экспонатов, выставленных в
музеях прикладного искусства, народного ремесленничества, истории
Хивинского государственного музея-экспоната «Ичан-Кала», а также, при
написании научных паспортов экспонатов, хранящихся в фонде музея
(Справка №01-11-08-4640 Министерства по делам культуры и спорта
Республики Узбекистан). Внедрение в практику научных результатов служат
практическим способом в освещении сути и содержания этих лексических
единиц;

обоснованные заключения по поводу формирования профессиональной

лексики хорезмских говоров, этимология целого ряда профессиональных

42

лексических единиц, использованных в классических литературных
произведениях (

ултан, бөрк, пуштикор, фўта, ҳəддад, хəббаз, зироат,

сəндəл, йиғоч, йўрғачи, каду, канор, каз, палос, асвоб, нах

), их лексико

семантические, стилистические особенности и обосновывающие их
материалы использованы при создании «Словаря произведений Навои»
(Справка №0313/404 КНТ Комитета по координации развития науки и
технологии). Благодаря научным результатам дополнены значения
лексических единиц, усовершенствованы их толкования;

примеры, использованные в разделах исследования «Социально

языковой анализ формирования профессиональной лексики Хорезмского
оазиса» и «Профессиональные лексические единицы с тюркской основой»
применены в издании монографии «Сравнительно-типологическое и


background image

текстологическое исследование произведений типа «Тути-наме», «Язык
птиц», выполненого в рамках фундаментального проекта Ф1-ФА-0-55746
«Исследование литературных письменных источников народов Центральной
Азии. Сбор архива поэтов и писателей Узбекистана и подготовка к изданию
их научной характеристики» (2012-2016). На основе научных результатов
сформированы стилистические особенности и историко-этимологическая
характеристика лексических единиц.

Апробация

результатов

исследования.

Результаты

данного

исследования доложены и прошли апробацию на 8 научно-практических
конференциях, из них 5 республиканские, в частности: «Актуальные вопросы
начального образования» (Ургенч, 2011); «Просвещенная женщина – опора
крепкой семьи» (Ташкент-Ургенч, 2012); «Актуальные вопросы узбекской
филологии (Бухара, 2015); «Подготовка научных и научно-педагогических
кадров – важная основа воспитания интеллектуально развитого поколения»
(Ургенч, 2015); «Жизнь и творчество Алишера Навои – пример подражания»
(Ташкент, 2016); 3 международные, в частности: «Общечеловеческие и
национальные ценности на Великом шѐлковом пути: язык, образование и
культура» (Международная научно-практическая конференция. Самарканд
Шанхай, 2015); «Филологические науки в России и за рубежом» (III
Международная

научная

конференция.

Санкт-Петербург,

2015.);

«Актуальные

проблемы

филологии»

(II

Международная

научная

конференция. Краснодар, 2016).

Опубликование результатов исследования.

По теме диссертации

опубликованы 35 научных работ, в частности, 1 монография, 12 научных
статей в журналах, входящих в перечень Высшей аттестационной комиссии
Республики Узбекистан, рекомендованный для публикации основных
результатов докторской диссертации, в частности в 10 республиканских и 2
зарубежных изданиях.

Структура и объѐм диссертации.

Диссертация состоит из введения,

четырѐх основных глав, заключения, списка использованной литературы,
общий объѐм работы составляет 233 страниц.

43

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во введении

обосновываются актуальность и востребованность темы

диссертации, излагаются цель и задача, объект и предмет исследования,
показано соответствие приоритетным направлениям развития науки и
технологий, интерпретируется научная новизна и практическое значение
исследования, раскрыто значение научных и практическых результатов,
предоставляется информация об областях применения исследования,
опубликовании результатов и структуре.

Первая глава называется

«Профессиональная лексика оазиса и еѐ


background image

научно-теоретические проблемы»

, в ней обобщены взгляды в языкознании

о формировании профессиональной лексики, а также

выражается

собственное мнение автора.

В тюркологии проделана большая работа по всестороннему изучению

отраслевой лексики отдельных языков, определении их значимости в
качестве составной части общей лексики определенных языков. В дело
исследования теоретических и практических проблем отраслевой лексики и
терминологии внесли свой вклад такие лингвисты, как Н.Дмитриев,
Н.Баскаков, А.Реформатский, В.Даниленко, Н.Маматов, С.Иброхимов,
Р.Дониѐров,

Н.Махкамов, М.Абдиев, Н.Икромова, М.Асомутдинова,

Т.Турсунова и другие.

Слова профессиональной лексики хорезмских диалектов до сих пор не

являлись объектом специального исследования в отечественной лингвистике.
Однако проведенные исследования по изучению хорезмских диалектов,
собранный материал, а также названия, зафиксированные в составленных
словарях, имеют важное значение в освещении темы. Поскольку круг
использования отдельных слов, приведенных в словарях хорезмских
диалектов, составленных Ф.Абдуллаевым, А.Ишаевым, О.Мадрахимовым,
Э.Урозовым, давно уже ограничен в современных диалектах, эти слова в речи
носителей диалектов почти не употребляются. Это, естественно, объясняется
изменениями в образе жизни нашего народа, роста его экономического
потенциала, преобразованиями в эстетическом и культурном мировоззрении
современных людей. В частности, если взять это на примере названий
одежды, являющейся составной частью профессиональной лексики, в
словарной части книги Ф.Абдуллаева «Хорезмские диалекты узбекского
языка»

1

приведено 65 слов, выражающих одежду и их составные части, а

также наименования материалов. Как утверждает сам автор, в словарь
включены лишь слова, не встречающиеся в литературном языке

2

, если учесть

и их, то количество таких слов окажется намного больше. Кроме того,
отдельные слова, включенные в словарь, приведены в особых разделах, как
например «Отдельные слова-термины по

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. –

Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. 346 б.

2

Указанное произведение . – Б. 9.

44

производству обуви», что очень важно в освещении исследуемой темы

1

. Одна

из очередных задач – пополнение материалов данного словаря, а в частности,
определение стилистических функций названий профессиональной лексики в
речи носителей диалекта. В частности, слово

жүббə

в словаре истолковано

как «ватная куртка детей» (в форме платья), а в качестве примера приведено
предложение

арраллъла кəдъйə жүббə гьйьзьб уръшадəкəллə

. Анализ

приведенного выше фразеологизма, а также фразеологизма

гəпгə жүббə

гьйьз

-, активно употребляемого в речи, с одной стороны, важно для


background image

определения стилистических функций названий одежды, а с другой –
изучения лингвистических особенностей

фразеологизмов хорезмских

диалектов. Мнение Ф.Абдуллаева по поводу лексических пластов хорезмских
диалектов касается также наименований

профессиональной лексики

диалектов данной территории. И самое важное, ученый делает очень важный
вывод: «Лексика хорезмских диалектов располагает изрядным количеством
слов, происхождение которых до сих пор не установлено... Эти слова, по всей
видимости, заимствованы в диалекты из языка древних хорезмийцев»

2

.

Последние исследования доказывают правильность рассуж-дения ученого, и
даже установлено, что такие слова как

кəҳуда

(умный),

жорап

(носки),

кəшкəт

(маленькая коса: это же произведение, 141-стр.), зафиксированные

Ф.Абдуллаевым как таджикские слова, являются субстратными элементами

3

.

Ф.Абдуллаев пришѐл к этому заключению на основании важных научных
фактов. В частности, появление серьѐзного исследования по изучению
хорезмийского языка исследователем А.А.Фрейманом и вопросом,
поставленным им перед лингвистами «неужели в местных диалектах не
сохранились элементы восточноиранской группы языков Средней Азии,
которые существуют в таджикском?»

4

. При учѐте сложного этнического

состава нашего народа исследование субстрата остаѐтся важным для всех
диалектов. Именно поэтому в своѐ время В.В.Решетов эту проблему
перечислял в ряде важнейших проблем узбекского языкознания и утверждал
что: «... проблема метизации (смешение неродственных языков)

и

гибридизации (скрещение языков различных систем), субстрата должна
решаться на общелингвистическом уровне»

5

. Бесспорно, сравнительное

изучение лингвистического материала профессиональных лексических
единиц одежды хорезмских диалектов с историческими материалами в
определенной степени вносит в ясность в вопрос, озвученный некогда
В.В.Решетовым «Какое значение для историко-сравнительного исследования
имеет изучение влияния субстрата, если субстрат связан с

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек

тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. – Тошкент: Ўзбекистон Фанлар
академияси нашриѐти, 1961. – Б. 125–126.

2

Абдуллаев Ф. Указанное произведение. – Б. 141.

3

Дўсимов З. Хоразм топонимлари. – Тошкент: Фан, 1985. – Б. 11.; Тиллаева М. Хоразм ономастикаси

тизимининг тарихий–лисоний тадқиқи. («Авесто» ономастикасига қиѐслаш асосида): Филол. фанлари номз.
дисс. автореф. – Тошкент, 2006. – 26 б.

4

Фрейман А.А. Хорезмийский язык. М–Л 1951 – С. 16.

5

Решетов В.В. Ўзбек тилшунослиги соҳасидаги актуал проблемалар // Ўзбек тили ва адабиѐти масалалари.

1958. №1. – Б. 19.

45

этно-генетическим процессом?» И самое главное, множество слов,

истолкованных ученым, таких как

ла:с

(64-стр.),

нах

(69-стр.),

паравъз

(74-стр.),

пешкъл

(75-стр.),

ро:пак

(77-стр.) можно причислить к ряду слов,

унаследованных от хорезмийского языка, как утверждал сам автор.

В исследованиях А.Ишаева в основном исследованы узбекские говоры

Каракалпакстана, но, несмотря на это, при учѐте того, что ареалы
распространения диалектов не всегда соответствуют административным


background image

границам, материалы исследования, в частности факты, собранные по
территории Каракалпакстана, могут стать объектами изучения для
отраслевой лексики хорезмских диалектов. Монография учѐного «Узбекские
диалекты Каракалпакстана»

1

, приведенный в ней словарь, важны с точки

зрения наличия в них малоупотребительных, почти

вышедших из

употребления в современной речи носителей диалектов слов. Кроме того,
материалы данного словаря очередной раз доказывают

важность

исследования слов отраслевой лексики для изучения семантического
развития других слов, этимологии. В частности, употребление слова

қалта

(125-стр.) в значении

чўнтак

в определенной мере проясняет этимологию

слова

қалтаман

в значении

вор

. Приведение в его статье «Из лексики

узбекских диалектов Каракалпакстана»

2

отдельных слов из отраслевой

лексики иранских языков помогает определить генетику таких типов
названий объектной территории.

В книге Э.Урозова «Узбекские диалекты Южного Каракалпакстана»

3

ученый при описании лексических пластов диалектальной лексики данной
территории в качестве примера русских и заимствованных с помощью него
слов в отдельной тематической группе приводит слова профессиональной
лексики

4

. В освещении тюркского пласта можно увидеть аналогичную

картину

5

.

В любом языке отображается социальная жизнь, образ жизни,

жизненный опыт носителей языка – народа, нации и этнических групп.
Поэтому язык признают единственным свидетелем жизни народа, этапов
исторического

развития,

символом

этнической

сплоченности,

аккумулирующим жизненный опыт и передающим его из поколения в
поколение, обеспечивающим национальную особенность.

Также как и в других сферах языка, в отраслевой лексике узбекский язык

выполняет вышеуказанные функции и задачи, сохраняет их на протяжении
веков и передаѐт будущему поколению. Однако со временем социальные
изменения в жизни и развитие не даѐт возможности сохранить

всѐ в языке. Согласно требованию исторического развития, отдельные

языковые единицы могут сохраниться, а вместо устаревших языковых
средств появляться новые. Всѐ это происходит благодаря жизненной

1

Ишаев А.

Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. 175 б.

2

Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы тюркологии. – Ташкент: Наука, 1965. – С.

111–117.

3

.Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 79–108.

4

Ўрозов Э. Указанное произведение. – Б.73.

5

Ўрозов Э. Указанное произведение. – Б.73.

46

потребности, в унисон социального развития. Учитывая всѐ это, Ф. де
Соссюр писал: «Если бы мы взяли язык во времени, но отвлеклись от
говорящего коллектива (представим себе человека, живущего изолированно в
течение многих веков), то мы не обнаружили бы в нем, возможно, никакого
изменения: время было бы не властно над ним. И наоборот, если мы будем


background image

рассматривать говорящий коллектив вне времени, то не увидим действия на
язык социальных сил»

1

. Следовательно, в жизни языка большое значение

имеет влияние таких факторов, как время, пространство, социальное
развитие, состав и характер говорящих на данном языке.

Узбекский язык также подвергается изменениям под влиянием этих

социальных явлений, большинство языковых единиц выходит из
употребления, их место заполняют новые языковые средства. Однако следует
отметить, что вышедший из употребления архаизированный пласт может не
встречаться в письменных источниках, не употребляться в литературном
языке, однако сохраниться в народном языке, его разговорной речи. Именно
поэтому сбор языковых элементов в речи населения территории, их анализ
считается одним из важных задач современной лингвистики.

Одним из таких отраслей являются профессиональные лексические

единицы, употребляемые в узбекских диалектах. Такие названия с течением
времени подвергались изменениям, большая их часть по истечению времени
исчезла, некоторые под влиянием нового времени заменены другими
эквивалентами, появились новые названия, позже система таких названий
пополнилась за счѐт новых названий, заимствованных из русского и
посредством русского из других европейских языков. В конце концов, также
и в системе профессиональных слов, в результате изменения социального
образа жизни населения изучаемой территории, появлялись новые названия,
а в их составе происходили большие изменения.

При исследовании профессиональной лексики оазиса следует учитывать

эти обстоятельства. На этой основе эти лексические единицы можно
разделить на две группы с точки зрения историчности (или модернизма):

а) исторические профессиональные лексические единицы; б)

профессиональные лексические единицы нового времени. Названия,
рассматриваемые в качестве исторических

профессиональных лексических единиц, это – названия, связанные с
профессиональной

деятельностью,

сохранившиеся

в

основном

в

исторических произведениях, рукописях, в целом, источниках, содержащих
сведения об истории тюркских языков. Лексические единицы данного типа
состоят из устаревших слов, превратившихся в историзмы в

1

Соссюр де Ф. Курс общей лингвистики // Труды по языкознанию. – М.: 1933. – С. 86-87.

47

лексическом составе языка:

баззоз, баққол, харрат, баковул, даллол, сарроф

и

др.

Формирование профессиональной лексики оазиса имеет глубокую

историю. В одном из самых древних письменных источниках – «Авеста»
можно встретить лексические единицы, касающиеся профессиональной
деятельности. Например,

аспаҳа аштра

было одним из названий орудия

наказания виновных. В работе в качестве таких единиц проанализированы


background image

такие слова как

кишоварзлар

(дехкане-скотоводы),

пешовар, барзгар

.

В целях определения развития профессиональных лексических единиц

мы обратились к текстам общетюркских письменных источников,
произведениям на современном узбекском языке, образцам современной
узбекской литературы, периодическим изданиям данной территории,
отобраны исторические, диалектальные материалы, а также единицы
родственных языков, касающиеся изучаемой темы, собранный материал
подвергнут

сравнительному

анализу.

В

частности,

при

анализе

профессиональной лексики староузбекского языка мы обратились к
произведениям ведущих представителей литературы XIX века, в частности
Хорезмской литературной среды – Шермухаммада Муниса и Мухаммада Риза
Агахи.

Профессиональные лексические единицы нового времени очень сложны

с точки зрения своей природы и особенностей. В этом разделе нашли своѐ
отражение дискуссионные взгляды исследователя по поводу статуса таких
единиц.

Профессиональные лексические единицы новой эпохи это – активно

употребляемые названия в языке современных носителей диалектов, которые
выражают названия рода деятельности, профессии. Они, в зависимости от
происхождения, могут относиться к различным языкам и эпохам:

машинчи,

шофир (ҳайдовчи), кастум, жемпер, нейлон, елвəгəй, постьн, чөгирмə, пота,
тахйа, маӊлайдөзь, билə:з

ү

к

и др.

Эти названия, связанные с профессиональной деятельностью человека,

адаптированы представителями диалектов к особенностям родной речи, то
есть слова подвергнуты тюркской адаптации. Большинство из них участвуют
в образовании новых слов. Например,

кастумчъ, шəпкəчъ

и др. В ургенчском

диалекте даже есть слово

шопърчъ

(водитель).

В диссертации проанализирована роль этих явлений в системе

профессиональных лексических единиц.

Вторая глава называется

«Диахронические основы профессиональной

лексики Хорезма»

.

Несомненно, сравнительно-этимологический анализ профессиональных

лексических единиц оазиса имеет важное значение в исследовании общего
исторического развития лексики узбекского языка в сравнительном аспекте с
другими тюркскими языками, и в определенном смысле способствуют
раскрытию закономерностей его развития и пополнения. Проблема
лексических пластов языка всесторонне исследована Э.А.Бегматовым,
который привѐл общую характеристику и указал закономерности развития

48

лексики

1

. Следует отметить, что в процессе исследования темы при опре

делении историко-этимологической характеристики отраслевых лексических
единиц Хорезмского оазиса необходимо обратить внимание на целый ряд
дискуссионных вопросов. Один из них заключается в том, что отдельные
отраслевые лексические единицы по-разному истолкованы в различных


background image

исследованиях.

В изучении вопросов развития формы и содержания благодаря отбору

слов собственного пласта в системе профессиональной лексики Хорезмского
оазиса, сопоставлению их с такой же лексикой родственных языков, а также
сравнению с языком письменных источников важное значение имеют факты
и теоретические размышления, изложенные в «Девону луготит турк»,
«Мукаддимат ул-адаб», «Китоб ал-идрок ли-лисон ал-атрок», «Аттухфату
закийату филлугатит туркия», «Таржумон»,

«Мухокаматул-лугатайн»,

«Санглох», «Бадойеъ ул-лугат», «Келурнома» и др. При этом важное
значение имеют лексикологические и лексикографические работы таких
тюркологов и историков, как Л.З.Будагов, В.В.Радлов, П.М.Мелиоранский,
А.К.Боровков, Н.А.Баскаков, Э.В.Севортян, Э.И.Фозилов, А.Матгозиев,
Б.Бафоев и др.

Например, слово

бөрк

сейчас считается одним из малоупотребляемых

названий одежды, в работах исследователей оно зафиксировано как

бөрк

//бөрки

– «папаха», «ушанка»

2

. Название этого вида одежды почти во всех

тюркских языках обозначает головной убор, что указывает на то, что
название выбрано по функциональной особенности. В частности, это слово в
узбекском языке

бўрк

, каракалпакском

бөрик

, казахском

бөрiк

, киргизском

бөрк

,

бөрүк

, караимском

бөрк

,

бѐрк

,

бəрк

, кабардино балкарском

бѐрк

,

кумыкском

бѐрк

, ногайском

боьрк

, татарском

bürek

, в отдельных его

диалектах употребляется в форме

bürke

3

. Различные формы слова

бөрк

доказывают происхождение данного слова от основы глагола

бөрү-

древнетюркского языка в значении «покрывать», «накрывать» с помощью
присоединения аффикса

4

. Таким образом, несомненно оно восходит к

глаголу

bürke

алтайского языка,

bürkə

киргизского языка,

bürge

5

тувинского

языка и

bürkə(n)

узбекскогов значении «покрыть», «закрыть». А.Н.Баскаков

утверждает: в «Книге о полку Игоре»

употреблено название рода

карабириклы

или

карабөроглы

, который состоит из составных частей

qara+bөrk+li

, мотивированный либо гербом, либо головной одеждой

6

.

1

Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. –Тошкент: Фан, 1985. – 200 б.

2

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 85.

3

Рахимова Р.К. К изучению татарской профессиональной лексики // Советская тюркология. 1980. №4. – С.

90–91.

4

Раҳматуллаев Ш. Ўзбек тилининг этимологик луғати.–Тошкент: Университет, 2000. – Б. 77.

5

Щербак А.М.

Тюрко-монгольские языковые связи (К проблеме взаимодействия и смешении языков) // Вопросы
языкознания. 1986. №4. – С. 51.

6

Баскаков Н.А. Тюркские элементы в «Слове о полку Игореве». – М.: Наука. 1985. – С.129.

49

Слово

бөрк

встречается и в древних тюркских письменных источниках,

в частности в «Благодатном знании» оно является одним из немногих
названий одежды

1

.


background image

Это название в произведениях Алишера Навои употреблено в значении

головного убора, шапки, папахи, ушанки

, а выражение в «Изящных

меджлисах» (Мавлоно Ашраф) «

кийиз бўрк

устиға қурчуқ чирмар эрди»

2

ещѐ

больше расширяют наши представления о слове

бўрк

. В произведениях

Алишера Навои фразеологизм «салла деса, калла олмоқ» (снести вместо
шапки, голову) из начально употреблялся в форме «бўрк ўрниға бош элтмоқ»:

Бўрк ўрниға жон элтур, нақд ўрниға жон олур,
Атфоли ғаминг ичра бас турфа ўюнлардур

3

.

Р.Рахимова утверждает, что головной убор

qolaqly bürek

,

qolaqčуn bürek

или

qolaqčуn

ныне в татарском языке является общим названием головных

уборов, покрывающих уши, его древний вид был близок к одежде с таким
названием в казахском и башкирском языках, а также, ссылаясь на сведения
этнографа Н.И.Воробьѐва, специалиста по истории казанских татар, пишет,
что древний

қулоқчин

был актуален вплоть до ХIX века

4

. На наш взгляд, то

же самое можно сказать и о слове

қулақчын

– «головной убор»

5

хорезмских

диалектов, а точнее, его полными вариантами были

қулақчын бөрк

или

қулақчын папақ

, а его функции были одинаковыми с головным убором в

каракалпакском, татарском, казахском и башкирском языках с аналогичным
названием. Однако ссылаясь на толкование Э.Урозова слова

папақ

«қырпық

папақ, қүндүз папақ, шийразы папақ – виды ушанок, изготавливаемых из
каракуля»

6

можно заявить, что в

в узбекских диалектах Южного

Каракал-пакстана значение слова

қулақчын

позже расширилось до значения

головного убора в целом.

Р.Рахимова в качестве одного из видов головного убора в татарском

языке приводит слово

malaqay bőrük

, что в определенной мере вносит

ясность в употребление названия

малақай

– «головной убор»

7

в узбекских

диалектах Южного Каракалпакстана.

В исследовании также приведен анализ слов

қалпақ, дəгди, шьрпы, қайтақы,

қайтақы папақ

//

қайтақы топпы, гүппы, супра-санач, ыдыш-айақ

. В

узбекском языкознании проделана обширная работа по изучению

1

Содиқов Қ. «Қутадғу билик»нинг тил хусусиятлари// Ўлмас обидалар. – Тошкент: Фан, 1989. – Б. 301.

2

Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. Том I. – Тошкент: Фан, 1983.– Б. 346.

3

Алишер Навоий.

Мукаммал асарлар тўплами. Йигирма томлик. 4–том. – Тошкент: Фан, 1989. – Б.138.

4

Рахимова Р.К. К

изучению татарской профессиональной лексики // Советская тюркология. 1980. №4. – С. 91.

5

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 76.

6

Указанное произведение. – С. 76.

7

Указанное произведение. – С. 76.

50

персидских заимствований в словарном фонде узбекского языка

1

, которые

выражаются терминами «персидские заимствования», «персидско таджикские


background image

слова»,

«таджикско-персидские

слова».

В

работах,

посвящѐнных

лексическому исследованию хорезмских диалектов, также уделяется особое
внимание этому вопросу

2

. Исследуя слова профессиональной лексики

Хорезма с точки зрения лексических пластов, мы удостоверились, что,
обозначение слов, рассматриваемых в качестве слов персидского
происхождения или которые можно рассматривать в качестве таковых,
терминами «персидские заимствования», «персидско-таджикские слова»,
«таджикско-персидские слова», как было приведено выше, в отдельных
случаях, не оправдывает себя. Учитывая, что Хорезм является территорией,
где сошлись сложные этнические группы, факт отсутствия отдельных
названий профессиональной лексики в персидском и таджикском языках,
несмотря на очевидность их иранизированного происхождения, а также
вхождения хорезмийского языка в западную ветвь иранских языков, такие
лексические

единицы

целесообразно

называть

«иранизированными

названиями».

Иранизированные слова в системе профессиональной лексики

хорезмских диалектов можно разделить на следующие группы: 1.Слова,
относящиеся к общей лексике иранских языков. 2. Общие для иранских, но
семантически отличающиеся слова. 3.Названия, толкование которых
необходимо искать из материалов хорезмийского языка. Следующую группу
мы решили отметить как единицы с субстратной основой. Ниже приведѐм
некоторые слова из этой группы.

Названия, относящиеся к общей основе иранских языков.

Соппаш

(Ходжейли, Мангыт)

головной убор, надеваемый перед сном

3

. Данное

слово в указанном значении встречается в форме

соппаш, сопбаш

в диалектах

Гурлана, Янгибазара. Согласно толкованию данного слова, приведенного
А.Ишаевым, оно состоит из двух самостоятельных слов:

шəб

и

пош

.

Компонент

шəб

этого слова в значении «ночь» встречается почти во всех

иранских языках. В частности, в древнеиранском –

xshapa

, в «Авеста» (языке

Авеста)

xshap

,

xshapan

,

shap

, пехлевийском –

shawâk

, в древнеиндийском –

kshâp

. В курдском языке оно употребляется в форме

shev

, афганском (пушту)

sha

, белуджском

shap

, шугнанском –

shab

, сарикийском –

xab

, мунджыйском

xshāwa

, гилянийском –

shäb

, фаризандийском –

shaw

, ярнийском –

shaew

4

.

Кроме того, данное слово в приведенном смысле в персидском языке имеет
форму

шäб

ﺐﺷ

5

, а в

1

Усмонов С. Ўзбек тилининг луғат составида тожикча-форсча ва арабча сўзлар // Навоийга армуғон. –

Тошкент: Фан, 1968. – Б.109; Бегматов Э. Ҳозирги ўзбек адабий тилининг лексик қатламлари. Тошкент, 1985.
– Б.103–115.

2

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. – Тошкент: Ўз ФАН, 1961. – Б.140–141; Мадраҳимов О. Ўзбек тилининг

ўғуз лаҳжаси лексикаси. – Б. 46; Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы
тюркологии. – Ташкент: Фан, 1965. –С. 111–117.

3

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 154.

4

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

.

١٩٣٢

5

Персидско-русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. – С. 90.

51


background image

таджикском

шаб

1

. А вторая часть образована от

пош

(лит.орф.

пўш

) – корень

глагола

пушидан

ىﺬﯿﺸىﭘ настоящего времени в современном персидском языке

со значением

надевать; укутывать

2

. Следовательно, исконное лексическое

значение наз-вания

соппаш

– «одежда, надеваемая на ночь».

Компонент

шаб

слова

чойшаб

в литературном языке также имеет

значение «ночь», на наш взгляд, слово

чойшаб

– фонетический измененный

вид слова

жойишаб

обозначающий «место на ночь», «спальня». Ссылаясь на

это, можно обосновать выше приведенные размышления. Кроме того,
фонетические изменения

с – ш, б – п

свойственны фонетике нашего языка.

А.Ишаев приводя в своѐм словаре слово

чоппаш

, истолковывает его как

«тюбетейка с удлинѐнной верхушкой»

3

. На первый взгляд слова

соппаш

и

чоппаш

кажутся

фонетическими вариантами одного слова. Если

поразмыслить глубже, оба слова приведены в качестве материала одного
диалекта (Мангытский диалект), при толковании одного слова ученый не
ссылается на другое, и толкует их как разные слова. На наш взгляд,
исследователь пошѐл по правильному пути, поскольку генетика слова в
значении «тюбетейка с удлинѐнной верхушкой» восходит к тюркским
языкам, первоначальная форма которого

соп(ы)баш

. Тюбетейка данного типа,

не используемая ныне, в речи старшего поколения районов Гурлан и
Янгибазар называется словом

сопбаш

. Компонент

соп

данного слова имеет

первоначальный вид

сопы

, значение которого «конус». Всякая вещь, имеющая

конусообразный вид, то есть с широкой основой, сужающей кверху,
называется «сўпи». «Сўпи» в исламских чѐтках называется так благодаря
своей конусообразной форме. Человека с такой формой головы называют
«сўпибош». Если что-либо обретает конусообразную форму, говорят
«сўпиланди»

4

. Основываясь на вышеизложенное, можно сделать

заключение, что слова

соппаш

и

чоппаш

– это названия отдельных видов

одежды.

Кроме того, в работе по этой теме проанализированы слова

сəрпош,

сəрдоз

(нитка, употребляемая для сшивания горловины мешков – чизим),

сархум

(сархум, кружка),

падаш, пешкир//пешгил//пешгыр, рəнт, рəнт пычақ,

рəшпьл, хапавəнт, печ // пич, пота

.

В качестве примера для

слов общих для иранских языков, но

различающихся семантически

можно привести такие лексические единицы,

как

курта

. Ибо, это слово в таджикском языке имеет значение платье

5

. А в

хорезмских диалектах

күртə

имеет значение «ватная верхняя одежда детей

без воротника с застѐгивающимся передом (

ала күртə, қурақ

1

Русско-таджикский словарь. – М.: Русский язык, 1985. – С. 585.

2

Персидско-русский словарь. Том I. – М.: Русский язык, 1983. – С. 315.

3

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 172.

4

Рустамов А. Сўз хусусида сўз. – Тошкент: Ёш гвардия, 1987. – Б. 127.

5

Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы тюркологии. – Ташкент: Наука, 1965. – С.

114.


background image

52

күртə

1

. В одном из персидских словарей «Фарханг-и Рашиди» это слово

истолковано как «платье и куртка». Исследователи установили, что в
Себзаваре шерстяное платье называют «

курта

». В «курдско-французском

словаре», опубликованном в 1879 году (Auguste Jaba. Dictionnaire Kurde
Franças. Publié par Ferdinand Justi. St. Peterbourg), слово

kurtek

в курдском

языке связывается с русским словом

куртка

2

. В качестве примеров такой

группе слов при-водятся также слова

моза кəвиш, чарсы, ла:с

.

В профессиональной отраслевой лексике хорезмского оазиса также

встречаются слова с арабской основой. Обратим внимание на некоторые из
них.

Мəссы

– махси, кожаные носки. Слово

маҳси

образовано от арабского

глагола

масаҳа

3

в значении «красить», «мазать», «мазать маслом». Такое

название образовалось благодаря тому, что обувь можно было мазать масхом.
Условия и порядок мазания масх обосновывается шариатом

4

. Данное слово,

образованное с помощью присоединения к основе

масҳ

притяжательного

аффикса «-и» не встречается в самом арабском языке. Кроме того, отсутствие
данного слова в персидских словарях, а также в «Словаре произведений
Навои» говорит, о том, что это слово образовалось более позже с помощью
присоединения заимствованного из арабского притяжательного «йо-йи
нисбат», который утвердился в слово образовательной системе узбекского
языка. Следовательно, несмотря на то, что генетика слова

мəссы

восходит к

арабскому языку, с точки зрения словообразования оно относится к
собственному пласту. Махси в Хорезме сейчас надевают в основном
представители старшего поколения, женщины и мужчины преклонного
возраста. Галоши, надеваемые поверх них, называются

мəссы кəвуш

. В

этнографическом значении выражение «мəссы кийиш» обозначает «выходить
замуж», «быть невестой». Поскольку традиция отправки невесты в дом
жениха в

махси

без галош, нахождения в чимилдик в махси существует и по

сей день. В отрывке, зафиксированным Ф.Абдуллаевым «

қара мəссы

кийиздилə айақа,

алтын йузук

сал дəдылə бармақа»

5

отражено именно это

состояние. На языке сапожников специальное лекало для махси называется

мəссы қалып

.

Слово

ъсқат

этнографической лексики Хорезмского оазиса имеет

отношение к исследуемой нами теме в силу того, что обозначает «одежду
покойного», «одежду умершего человека». Как пишет Ф.Абдуллаев,
выражение «

ъсқатънъ

бəр» имеет значение «дай одежду, оставшуюся от

покойного»

6

. Основа этого слова восходит к арабскому

исқот

, связанного с

глаголом сақата – падать, уронить, выливаться. Иными словами,

исқот

является масдарной формой IV группы этого производного глагола

1

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 123.

2

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

١٩١٣

3

Носиров О., Юсупов

М. ва бошқалар. Ан–наъим. Арабча-ўзбекча луғат. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси
нашриѐти, 2005. –Б. 783.


background image

4

Мухтасар. Араб тилидан Рашид Зоҳид ва Акрам Деҳқон таржимаси. – Тошкент: Чўлпон, 1994. –33 б.

5

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари.– Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б.67

6

Указанное произведение. – С.49

53

(асқата)

1

. Если учесть значения глагола

асқата

«уронить», «ронять»,

«сбить», «сшибать», «выбросить», «переворачивать»

2

, значения «выбро

сить», «выбро-шенный предмет» как раз соответствуют вышеприведенному
толкованию слова. Этнографическое значение слова

исқот

отсутствует в

современном арабском языке. На наш взгляд, этнографическое значение
слова

исқот

в определенном смысле связано и с литературным термином

исқот

, который употребляется при создании таърих для ушедшего из жизни

человека. Например, вычитание из суммы чисел, обозначаемых буквами
таъриха, определенного слова или обозначаемого им числа называется

исқот

.

К примеру,

Яке аз зиллиллоҳ кам шуд – зиллиллоҳ

(Стало на одного меньше

зиллиллоҳ (Тень Аллаха – падишах). При этом, исключение из суммы
цифрового выражения букв слова

зиллиллоҳ

цифры 1 (один) считается исқот.

Исқот употребляется лишь в

мутаваффиѐт таърих

(написанные для даты

смерти). При учѐте того, что и в прошлом, и ныне погребальные обряды
проводились и проводятся имамами, а многие из них хорошо знали арабский
язык и художественную литературу, можно сказать, что наши размышления
имеют под собой твѐрдую почву.

В отраслевой лексике оазиса существуют такие единицы, которые не

встречаются в словарях, составленных по лексике диалектов оазиса и лексике
узбекских народных диалектов, а также проведенных исследованиях.
Главное, отдельные из них относятся к начальным этапам развития
отраслевой лексики, появление которых восходит к истокам хорезмийского
языка. Один из них

паравыз

. Это слово Ф.Абдуллаев истолковывает как

пилта

, а качестве примера приводит выражение

жиякi көрпəньң паравъзънъ

ҳəлмə тькдь

3

. А.Ишаев истолковывает его как

тесьма

(тесьма из каракуля

нашиваемая на края рукавов куртки)

4

. Если взглянуть на этимологию

дан-ного слова, можно увидеть, что оно образовано из двух составных
частей:

пар

и

авиз

.

Пар

в персидском языке имеет целый ряд значений. В

частности, пар (птичий пух); ладонь; свет, луч; край, подол, подножие (

пар-и

кулоҳ

– край головного убора,

пар-и биѐбон

– край степи); лист дерева;

вертушка мельницы, колеса. Широкое значение этого слова, которое
существует и в современном узбекском языке, и в пехлевийском языке
употреблено как

par

,

parr

, на языке Авеста –

parena

(крыло), в

древнеиндийском языке –

parna

, из современных иранских языков, курдском

per

; ваханском языке

parr

; гилянийском, фаризандийском, ярнийском,

натанзийском –

par

, сурахаи –

pär

5

. Значение света слова

пар

в языке

писателей классической узбекской литературы встречается в форме

фар

. В

персидском языке из указанных значений слова существуют пух

1

Иброҳимов Н., Юсупов М. Араб тили грамматикаси. – Тошкент, 1997. – Б. 202.

2

Носиров О., Юсупов М. ва бошқалар. Ан–наъим. Арабча-ўзбекча луғат. – Тошкент: Абдулла Қодирий


background image

номидаги халқ мероси нашриѐти, 2005. – Б. 205.

3

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. – Тошкент: Ўзбекистон

Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 74.

4

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 145.

5

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

١

ص

٣٧٣

54

(птичий пух), крыло, плавник водных животных, лист (

пар-э чой

– листья

сухого чая)

1

. В составе слова

парқу

, заимствованного в персидский из

тюркского компонент

пар

имеет первое из перечисленных значений.

Қув

имеет значение лебедь

2

. Второй компонент слова

паравыз

авыз

форма

настоящего времени глагола

овихтан

ﻲﺘﺨﯾوآ в значении

вешать

. При этом

следует упомянуть, что форма прошедшего времени данного глагола

овихт

ﺖﺨﯾوآ встречается в составе слова хорезмских диалектов

чəрхəвик

(дерево для

установления дверей и оконных рам). Глагол

овихтан

образован в

пехлевийском языке

âvixtan

,

âpixtan

благодаря присоединению префикса

â

к

глаголу

vaeg

в пехлевийском языке. Следовательно, слово

паравыз

обозначает подвешенная (одежда).

В Хорезме, в частности, на территориях кыпчакского говора, один из

видов платка называется

пəри ромал

. На наш взгляд, это слово является

диалектальной формой словосочетания

фаранг рўмол

, который не имеет

отношения к слову

парий

.

Не учитывая систему имѐн собственных, выполняющих функцию

опорной точки в определении субстратной лексики, объѐм слов,
унаследованных от хорезмийского языка в хорезмских диалектах можно
увидеть в словах следующих отраслей:

1. Земледелие:

далдарға

(бўғот)

, тəлəк, дəрс

(навоз).

2. Оросительная система:

раш, йап

и др.

3. Фитонимы:

исвəнт, адрасман, ғавуш, замча, гашир, кəды

и др. 4.

Система названий одежды:

ла:с

,

нах

,

паравъз

,

пешкъл

,

ро:пак, гудəри

(вид

верхней одежды)

, сəвсəни

(разновидность чапана) и др. 5. Шелководство:

да:

(десятидневная спячка шелкопряда до обматывания шелка),

пəриш

(изначальное состояние шелкопряда мотающего шѐлк),

навхан // ноқан

(шелкопряд).

6. Бытовая лексика:

мина

(вешалка),

тирвəнт

(крючок),

дийр

(молотильный камень),

комəк

(всеобщая работа).

7. Духовно-культурная лексика:

ахун

(охунд),

сəдри гусфəнт

(название

овцы, один из отделов),

дуга: сега:

(названия макамов). 8. Профессиональная

лексика:

зəвəрда

(вид буров);

дукан

(рабочий стол),

зерəнда

(вид рубанка).

9. Этнографическая лексика:

пəчиш

(название старинной игры),

пəчаз

(состояние в пачиз),

си

(состояние в пачизе, связанное с тройкой),

апчын

(материал для обмывания трупа) и др.

10. Лексика, связанная с образом жизни приаралья:

лабыр, дарға,

баржа.

11. Социально-политическая лексика:

кəхуда, кəйвəны

и др. В

диссертации приводится заключение о том, что факт существования и в


background image

иранских языках таких единиц, относящихся к хорезмийскому языку, даѐт
основание полагать, что они принадлежат к одной языковой семье.

1

Персидско-русский словарь. Том I. – М.: Русский язык, 1983. – С. 276.

2

Русча-ўзбекча луғат. Том 1.– Тошкент: 1983. – Б.508.

55

Лексический состав национального языка, существующие в нѐм

лексические единицы считаются явлением, сформированным на протяжении
всего исторического развития этого народа или

национальности. В

частности, лексика узбекского языка очень богата и разнообразна, она
непрерывно развивается и изменяется. Анализируя лексическое богатство
нашего языка несложно заметить особенности произношения, употребления
и значений, а также их исторические корни. В современном литературном
языке, а также лексике народных диалектов существует весомый пласт слов,
заимствованных из русского и других европейских языков. В данном разделе
утверждается, что это обусловлено давними историко-экономическими,
политическими и культурными связями русского и узбекского народов.
Например, часть технических терминов хорезмской лексики ковроделия
состоит из русских и

заимствованных с помощью русского языка

международных терминов. В лексике ковроделия также изобилуют такие
термины. Ковроделы не только заимствуют из русского языка готовые
термины, для номинации новых орудий и их частей они также используют
существующие в языке слова, а также лексический фонд общенародного
узбекского языка. В частности: вместо термина

дўкoн

начали использовать

термин

станoк

. Часть из них заимствована без изменений из русского и

других языков посредством русского языка:

мастeр, бабина, прoба, жакард

машина, вал, нитрoн, капрoн, вискoза, вoрс, лѐн, настилка, рeзва, рeмoнт,
саржа, сатин, сex, началник (начальник)

и др.

Изучение историко-этимологических особенностей профессиональ ных

лексических единиц показывает тесную связь истории их формирования с
историей народа и социально-языковыми контактами. Кроме того, это даѐт
возможность определения эволюции большинства языковых явлений и
единиц, произошедших в данном языке.

Третья

глава

диссертации

называется

«Языковой

состав

профессиональной лексики Хорезмского оазиса»

. Компонентный анализ

профессиональных лексических единиц показал, что они не противоречат
словообразовательной системе и типологическим особенностям языка, в
состав которого они входят. Компонентный анализ таких слов
свидетельствует об исторической компетентности состава большинства слов
данной системы, их долгом формировании на протяжении нескольких веков.

К корневым названиям можно отнести слова кузнечества:

сандал, қора,

дам, аташкир

; плотничества

дукан, исканжа, бирав

; земледелия

пишта,

хамма, ми:зан;

ковроделия

андoза

(улги),

алам

(орнамент, накладываемый в

начале ковра, то есть после бахромы),

асбoб

(орудие труда),

бoрс

(вид нитки),

ғoли

(ковѐр),

гул

(часть орнамента, накладываемый на материю или металл),


background image

дoвoс

(деревянная катушка, установленная в мастерской ткача промеж двух

столбов наверху, к концу которого привязывают камень),

жилo

(чѐткость

поверхности ковра),

(орнамент в виде полумесяца),

жун, канoп, лeн, наx

(вид сырья),

нақш

56

(художественный орнамент),

палoс

(тканный материал),

уч

(концы ковра),

xoмуза

(пустое место, образуемое из-за смещения эришов вниз или вверх),

эн

(ширина ковра),

ўнг

(поверхность ковра лицом к ковроделу),

юлдуз

(элемент

художественного орнамента),

эяв

(напильник),

таxта, жияк, қoра, кўк, така,

кoпса, қирқ

. В работе нами проанализировано множество названий такого

типа из разных отраслей.

К ряду гибридных названий можно отнести, в частности,

созан иннə

«парная игла для шитья голенища». Слово

сузан

1

, которое в современном

персидском языке имеет значение «игла», в хорезмских диалектах имеет
значение не иглы в целом, а еѐ вида. Слово

созан

в значении игла

употреблено в санскрите в форме süci, «Авеста»

cüka

, пехлевийском

sukan

,

среднеперсидском

suzan, sozan

2

. В хорезмских-кыпчакских диалектах круп

ная игла называется

тəмəн

и употребляется ныне для шитья горловины

мешков и соответствует литературному слову

жуволдиз

. Само слово

жуволдуз

образовано из таких частей, как

жувол

– мешок и -

дуз (-дўз

) шить.

Если взглянуть на этимологию слова

тəмəн

, можно установить, что оно

имеет общность со словом dâman древнеиндийского языка в значении
«силок», «аркан», «цепь». В «Авеста» в значении домашних животных
использовано слово

dâman

3

, на наш взгляд, именно поэтому игла, упот

ребляемая для шитья кожаных изделий называлась словом

дəмəн

(тəмəн). В

персидском языке на основе двух видов иглы – сузан и жуволдуз (таман)
образовалась поговорка «Як сузан ба худ бизан, як жуволдуз ба дигарон»
(дословно: одну иглу ударь в себя, а жуволдуз всади в других) – «Сначала
ударь ножом в себя, если не больно, ударь в других

4

.

Определенную часть отраслевых названий оазиса образуют сложные

существительные. В качестве примера можно привести следующие. Среди

компонентных слов изрядное количество составляют сложные названия с

компонентом

алтын

.

Алтын

зафиксировано и в древнейших письменных

источниках. Если древнетюркское название города Талас было

Altun arγ uluš

5

, известно также легенда Олтин қон (Золотая кровь) при веденная Махмудом

Кошгарским

6

. В научной литературе приведено мно жество размышлений по

поводу историко-этимологической характеристики слово

алтын

. Учѐные

утверждают, что данное слово употребляется в тюркских языках начиная с

VIII века

7

. Это слово широко употребляется в современных тюркских языках

8

. Этимология данного слова, а также его семантические особенности

специально исследованы в работах Ф.Зейналова,

1

Рустамов А. ва б.Форсча-ўзбекча ўқув луғати. – Тошкент: Ўқитувчи, 1975. – Б. 112.

2

سﻮﺷ


background image

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

١٣٣١

.

ﺬﻠﺟ

.

٩

ص

١١٣٧

3

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

١٣٣١

.

ﺬﻠﺟ

.

٩

ص

٣١٧

4

Abdusamadov M. Forscha-o`zbekcha lug`at. – Toshkent: Fan, 2007. – Б. 112.

5

Дренетюркский словарь. Под редакцией Наделяева В.М., Насилова Д.М., Тенешева Э.Р., Щербака А.М. ─

Л., 1969. ─ С. 40.

6

Маҳмуд Кошғарий. Девону луғот ит-турк. Биринчи том. ─ Тошкент, 1960. ─ Б. 117.

7

Дренетюркский

словарь. Под редакцией Наделяева В.М., Насилова Д.М., Тенешева Э.Р., Щербака А.М. ─ Л., 1969. ─С. 40.

8

Севортян Э.В. Этимологический словарь тюркских языков (Общетюркские и межтюркские основы на

гласные). ─ М., 1974. ─ С. 142.

57

М.Наврузова

1

. Один из исследователей, объясняющих генетику происхож

дения слова

алтын,

обращаясь к китайскому языку – М.Рясянен, связывает

его с китайским словом

ton

в значении «предмет». И.Н.Шервашидзе пишет,

что в словарях китайского языка не зафиксировано такое слово

2

. Обобщив

все существующие мнения по поводу происхождения этого слова, можно
отметить, что данное слово относится к исконно тюркскому языку и состоит

из двух компонентов в значении «красный металл». Мы считаем,
необоснованными мнения по поводу калькированной формы данного слова
от китайского

chi-tong

(красный металл), несмотря на то, что они доказывают

отнесѐнность генетику данного слова к тюркским языкам. Поскольку слова,
обозначающие драгоценные природные богатства тоже образуют отдельную
группу в системе оном. Естественно, что они имеют свои
ономасиологические принципы. С этой точки зрения, очень возможно, что
принципы номинации одного типа предметов исторически были
одинаковыми в тюркском и китайском языках. В заключение можно сказать,
что учѐные не пришли к единогласному мнению по поводу нетюркского
происхождения генетики слова «олтин». Сравнение его с другими
лексическими единицами в определенной степени доказывает, что оно
образовано благодаря внутренним возможностям тюркских языков. В
частности, слово

ал

в тюркских языках, в частности староузбекском языке,

помимо обозначения цвета имело значение «мираж», которое, несомненно,
имеет логическую связь с компонентом

ал

в слове

алтын

. Ибо в образовании

в слове

ал

значения «мираж» ведущую роль сыграли семы «блеск», «сияние»,

поскольку мираж считается явлением, образуемом в результате неправильной
рефракции лучей в атмосфере

3

. Форма

ал

в староузбекском языке имеет ещѐ

значение «обман», «плутовство», которое существует в составе глагола

алда-

в современном узбекском языке. Несложно заметить, что это значение
исторически имеет связь со своими омонимами. Оно также имело значение
«дьявол», «злой дух», на наш взгляд компонент

ал

в слове

алвасти

восходит

именно к этому слову. Это также считается важным доказательством
тюркской основы генетики слова «олтин». Поскольку в исследованиях слово
«олтин» не сравнивается с компонентом

ал

в значении «мираж»; «обман», не

указывается логическая связь между ними, устанавливаемая в результате
сравнения.

Состав заимствований профессиональной лексики определяется на основе

законов узбекского языка. Компонентный и историко этимологический анализ


background image

указывают на необходимость различения принципа и методов. Например,

слово

тавадан

, употребляемое в диалекте Хонка имеет значение «окошко в

верхней части стены дома

4

. Из-за прогресса и изменений изменений в сфере

строительства это слово не употребляется в речи

1

Зейналов Ф.Р., Новрузов М.Д. Об этимологии слова

altun

// Советская тюркология. ─1984. ─ №5. – С.48.

2

Шервашидзе И.Н. Фрагмент общетюркской лексики. Заимствованный фонд // Вопросы языкознания. ─1989.
─№2. ─ С. 55.

3

Ғуломов П. Жўғрофия атамалари ва тушунчалари изоҳли луғати. ─ Тошкент: Ўқитувчи, 1994. ─ Б. 94.

4

Абдуллаев Ф. Хоразм шевалари. – Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. – Б. 84

58

носителей диалекта. Примечательно, что это слово употреблено в
произведениях Алишера Навои:

Шишадек кўнглумдадур гулзори ҳуснунг ѐдидин

Тобадоннинг аксидек алвон қизил, сориғ, яшил

1

.

В «Толковом словаре языка произведений Алишера Навои» это слово

истолковано как «окошко, отверстие»

2

. Выясняется, что определение, данное

этому слову Ф.Абдуллаевым, более точно. Приведенный в словаре в качестве
иллюстративного примера бейт из «Фархада и Ширин»

Бўлуб гулранг равзан, тобадон ҳам,

Эшик гулранг, балким остон ҳам –

также доказывает правильность данного рассуждения. Если учесть, что в
бейте «равзан» имеет значение

окошка, отверстия

, то прояснится, что в

поэтической фигуре таносуб, образуемом с помощью слов строительной
лексики – «равзан», «тобадон», «эшик» слова «равзан» и «тобадон»
обозначают различные семантические значения.

Исторически это слово состоит из двух составных частей:

тоб+дон

.

Первая часть восходит к слову

тоб,

заимствованного из персидского в

значении «тепло, температура», «сила», в «Авеста»

tafnu

также имело

значение тепла, корень которого образует слово

tap

– тепло. Данное слово в

Авесто в пехлевийском языке взяло форму

tâp

3

. Употребление этого слова в

иранских языках в том же значении или близком нему формах (в частности в
осетинском

tawd

тепло) говорит о том, что и в хорезмийском оно имело

такую же форму и значение. При этом нельзя забывать, что основным
фактором перехода в заимствованиях отраслевой лексики

являются

непосредственные отношения. Значение «силы, мощи» слова активно
используется и в современном литературном узбекском языке в
словосочетаниях «тоби қочди», «тоби йўқ». Значения

виться, мотать

слова

тав

в диалектах существовали и в староузбекском языке. Слово

таб

староузбекского языка в значении «температура» также связано со словом


background image

тоб

. Агахи, используя семантическую и формальную общность слов

тоб

и

таб,

в своем газеле создал оригинальный вид зулкофиятайн:

Таҳсин замонки раҳм этибон бермас об аб,

Гар ѐлғуз ўғлининг танидин олса тоб таб.

Вторая часть слова

тавадан

дон,

встречается также в составе слов

қаламдон, сиѐҳдон

, исторически компонент

дон

было самостоятельным

словом. Он восходит к слову

dâna

в «Авеста». В санскрите слово

dhâna

1

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 2-жилд.– Тошкент: Фан, 1987. – Б. 331.

2

Алишер Навоий асарлари тилининг изоҳли луғати. 3-том. – Тошкент: Фан, 1984. – Б. 236.

3

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

١٣٣١

.

ﺬﻠﺟ

.

٣

ص

٤٣٤

59

имеет значение «источник», «место». В словах с компонентом

-дон

в

современном узбекском языке следует различать два обстоятельства:

-дон

образует существительные со значением «посуда»,

-дон

образует

прилагательные со значением признака людей и предметов с семой
«знающий, осведомлѐнный». В отраслевой лексике Хорезма существуют
лексические единицы с компонентом -

дан

, например

хумдан

.

В диссертации, таким образом, языковой состав профессиональной

лексики Хорезма проанализирован с этой точки зрения.

Четвѐртая глава диссертации называется

«Способы выбора мотивов в

профессиональных лексических единицах»

.

Человек с начала своей жизни стремиться познать природные явления и

предметы той среды, в которой он живѐт. Потребность различения друг от
друга

предметов,

встречающихся

в

процессе

обитания

людей,

удовлетворялась благодаря их различной номинации. Люди особо
чувствовали

потребность

в

разграничении

различных

объектов,

встречающихся в их жизни – гор, рек, лесов. В результате этой жизненной
потребности появились первые имена. Бесспорно, различение одного
предмета от другого основывалось на их внешних признаках. Ряд их
признаков как размер, высота или низость был важной основой для их
номинации. Примечательно, что человек благодаря номинации объективного
пространства разделяет его на части, то есть, материализует его, начинает
осознавать его в качестве вещи. При этом важное значение имеет социальный
опыт и деятельность человека

1

. Именно поэтому каждая эпоха, каждая

формация имела своеобразные способы и средства номинации. По мнению
исследователей, номинация связана с процессом познания

2

. Несомненно,

человек может различать один предмет от другого лишь в том случае, когда
он осмысляет особенности и свойства объектов, которые он видит, то есть
тогда, когда обретает определенное понятие.

Конечно, номинация

основывается на его различных признаках. Например, последователи
Аристотеля указывают на две отношения между любыми двумя предметами;
один предмет похож на другой, они близки друг другу или наоборот далѐки,


background image

один позади другого или впереди, или расположен параллельно от него, один
больше или меньше другого или они одинаковы, одна причина, другое
последствие, один работник, другой начальник, слуга, ребѐнок, родственник,
должник, крeдитoр, зависимый, властвующий, адвокат, клиент и др.

3

Процесс номинации может осуществляться не только благодаря

сравнению двух объектов, но и в результате их отдельного познания. В таких
случаях для номинации предмета за основу берется его определенный
характерный признак, поскольку каждый предмет имеет

1

Уфимцева А.А.

Лексическая номинация (первичная нейтральная) // Языковая номинация (Виды наименования). - М., Наука,
1977. -С-8.

2

См.: Дусимов З. Изучение лингвистических особенностей географических названий. – Ташкент, 1989.

–С.21.

3

См.: Дусимов З. Изучение лингвистических особенностей географических названий. – Ташкент, 1989.

–С.20.

60

свои характерные признаки. Эти признаки могут быть известны не всем

людям, говорящим на одном языке. Выбор дифференциального признака
связан с уровнем отдельных личностей или коллектива, культурой, языком, и
в целом, уровнем развития общества.

Классифицируя профессиональную лексику Хорезмского оазиса по

принципам номинации, мы удостоверились, что следует проводить это
наряду с исследованием их семантического развития до этапа превращения
их в ономы, семантическими изменениями. В силу того, что слова
профессиональной лексики являются такими же древними, как и сами
профессии, нет возможности уточнения принципов их номинации без
историко-этимологической характеристики, отнесения к определенному
принципу. По этой причине определение их принципов номинации было бы
достоверным и обоснованным лишь путѐм сравнения названий в
родственных и неродственных языках, приведения историко этимологической
справки, компонентного анализа.

Профессиональные лексические единицы также как и другие названия в

языке не появились стихийно, их появление обусловлено такими факторами,
как образ мышления, психология, своеобразный менталитет народа. Именно

это обстоятельство ещѐ раз доказывает необходимость рассмотрения их в
качестве ономов. В силу этого, названия профессиональной лексики оазиса
можно разделить на определенные группы в зависимости от способов
номинации.

Отраслевые профессиональные единицы, образованные с помощью

выбора способа номинации на материальной основе, называются
непосредственно названием сырья или с помощью присоединения к
названию этого сырья какой-либо частицы, или же в его составе участвуют
слова, обозначающие названия материи.

Следует отметить, что выбор по материальной основе (наряду с

номинацией

по

функции)

является

одним

из

древних

видов

ономасиологического принципа слов профессиональной лексики. На наш


background image

взгляд, первые названия профессий назывались названием сырья. Это также
указывает на то, что профессиональные лексические единицы являются
особой системой оном. По всей видимости, они назывались названием
первичных мест (топонимов) – земля (поле, холм, кишлак, гора). Нашу мысль
может подтвердить генетический анализ и семантическое развитие слова

тўн

, употребляемого во многих тюркских языках в качестве названия

одежды.

Л.Будагов пишет, что слово

тон

(тўн) название очень распространѐнного в

тюркских языках вида одежды, в татарском языке

ton

ﻰىﺗ//

don

ىود, а в

турецком

don

ىود обозначает верхнюю одежду, сапоги, обувь, в киргизском –

«верхнюю одежду женщин»

1

. Факт обозначения данным словом различной

одежды с различными функциями и видами

1

Будагов Л.З. Сравнительный словарь турецко-татарских наречий. Том II. – СПб., 1871. – C. 753.

61

даѐт основание полагать, что оно названо по виду сырья. Наша мысль

получит своѐ подтверждение, если мы обратим внимание на формы и
значения данного слова в тюркских языках. В частности, в хакасском языке

ton

– «накидка»

1

, тувинском

ton

– «накидка», «халат»

2

, ногайском –

ton

«кожа», «тулуп», на этой основе

tonlav

– «снимать шкуру мѐртвого или

добытого на охоте животного», –

tonlуk

«кожа, предназначенная для

одежды»

3

, татарском языке

tun

– «накидка, «куртка»,

tunalu

– «снимать

шкуру»

4

. В.В.Радлов считает, что семантика данного слова связана с

tin

«белка», употребляемого в тувинском в форме

diin

, а в башкирдском –

tejen//tiin

5

. Таким образом, на основе древнетюркского слова

tin

в значении

«кожа» образовалось его значение денежной единицы (

тийин

в узбекском,

тин

таджикском языках),русском языке –

деньги

, корейском –

ton

,

удмуртском

tuj

6

. Это значение слова

tin

существует также в казахском,

уйгурском, туркменском языках

7

.

Из вышеприведенного следует, что

ton

изначально имело значение

«кожа». Также можно добавить, что значения слова

ton

расширены до семы

«основа», «пласт». Это можно увидеть на примере анализа этимологии слова

ултан

(

yltan

) в хорезмских диалектах. Изменение части

tun//ton

в слове

ултан

в форму

tan

можно доказать употреблением слова

олтин

в чувашском языке в

форме

ultan

, якутском - в форме

altan

8

.

Ултан,

на наш взгляд, исторически

состоит из двух частей. Здесь вторая составная часть, как было указано выше,
имеет основу

тан//тон

и имеет значение «основа», «корень», «русло», имеет

общность со словом

тон

. Таким образом,

ултан

лексически имеет значение

главная часть, основной

пласт, фундамент

. Поэтому в хорезмских

диалектах дно арыка (то есть, основная часть, фундамент) называется словом

ултан

. Например: Бы салма йапты

ултаныны

алады (Янгибазар) – Этот арык

берет воду из самого дна япа (арыка). Определение лексического значения
слова

ултан

как «основной части», «фундамента» также обосновано тем, что


background image

в системе названий одежды оазиса (в Янгибазар и Гурлане

ултан

) это слово в

форме

олтан

обозначает «подкладка из кожи»

9

. Это значение также

образовано на основе логической последовательности и восходит к значению
«фундамент», «основа» слова

ултан

. Благодаря последним значениям слова

ултан//олтан

сформирована сема «низший», «невысокого ранга», «человек

низшего сословия». Это можно увидеть в местном варианте пословицы
«Лучше быть нищим в своей родине, чем падишахом в другой стране» –
«башқа йерда султан боғаннан озыңны йерыңдə

ултан

бо».

1

Хакасско-русский словарь. – М., 1983. – С. 23.

2

Тувинско-русский словарь. – М., 1968. – С. 415.

3

Ногайско-русский словарь. – М., 1963. – С. 356–357.

4

Татарско-русский словарь. – М., 1966. – С.556.

5

Радлов В.В. Опыт словаря тюркских наречий. Том III. – СПб.: 1905. – 1360–1361.

6

Зейналов Ф.Р.,

Новрузов М.Д. Об этимологии слова

altun

// Советская тюркология. 1984. №5. – С.48.

7

Радлов В.В.

Опыт словаря тюркских наречий. Том III. – СПб.: 1905. – 1360–1361.

8

Зейналов Ф.Р., Новрузов М.Д.

Об этимологии слова

altun

// Советская тюркология. 1984. №5. – С.45.

9

Ўрозов Э. Жанубий

Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 100.

62

Слово

ултан

в произведениях Алишера Навои употреблено в значении

«кожа, кожа для обуви, ултон»

1

в форме

ултонг

(целесообразно читать его как

ултанг

).

Кулли мақсудға ул етти бу йўл сайринда
Ким, тобониға тикан бўлди яна бир ултонг

2

.

Отдельные названия в системе профессиональных лексических единиц

появились согласно выполняемой функции и целевому назначению.
Историко-этимологическая справка может внести определенную ясность в
значение отдельных из них. Например,

башбав//башорав

в хорезмско

кыпчакском говоре используется в качестве синонима

ромал//оромал

.

Исторически данное слово состояло из двух частей

баш

– «голова» и

бав

«узел». Если проанализировать в сравнении с другими тюркским словами, то
можно увидеть, что именно в этом значение оно употребляется в татарском
языке в форме

кашмау

. Слово

хушпу

в чувашском языке (в древности

головной убор замужних женщин, вышитого монетами) также является
фонетически изменѐнным вариантом слова

башбав//кашбау

3

. В отдельных

отдельных

диалектах чувашского языка это слово употребляется в форме

пушпу

, что

даѐт возможность полагать, что изначальным компонентом этого слова было

хуш (кош) //баш

4

. В узбекском языке известно фонетическое явление

в-ғ

или

ғ-в

. Именно поэтому в других диалектах узбекского языка и отдельных

письменных источниках слово

башбағ

истолковано как

платок, рўпак

5

.

В.И.Сергеев утверждает, что это слово распространено и в неродственных
языках. Например, в русском

кошпа

(головной убор чувашских женщин),

молдаванском

ошпу

(головной убор невесток во время свадьбы, вышитый


background image

монетами), удмуртском

кашпу

(головной убор знатных женщин) и др.

6

Основываясь на мнения большинства тюркологов о том, что большая часть
тюркских основ сформирована как согласное + гласное

7

, можно прийти к

заключению, что само слово

бағ// бав

является производным. Действительно,

Э.В.Севортян подтверждает мысль С.Малова об образовании данного слова
от корня

ба-

(завязывать)

8

. Если учесть, что ученый сравнивал это слово со

словом

уйуқ(у)

, производного от глагола

уйу

(спать-), можно прийти к выводу,

что в тюркских языках

қ//ғ/х

обозначало предмет, образованный в результате

действия, движения. Это

1

Иброҳимов С., Шамсиев П. Навоий асарлари луғати. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги Адабиѐт ва санъат

санъат нашриѐти, 1972. – Б. 624.

2

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 6–том. – Тошкент: Фан, 1990. – Б. 249.

3

Егоров В.И.

Этимологический словарь чувашского языка. – Чебоксары, 1964. – С. 313.

4

Сергеев В.И. Чередование

к–п

(п–к)

и явление метатезы

пк

и

кп

// Советская тюркология. 1982. №2. – С.53.

5

Радлов В.В. Опыт словаря

тюркских наречий. IV. – СПб. 1911. (– М.: 1962). – С. 1561.

6

Сергеев В.И. Чередование

к–п (п–к)

и явление

метатезы

пк

и

кп

// Советская тюркология. 1982. №2. – С.53.

7

Кормушин И.В. Лексико–семантическое

развитие корня *qa в алтайских языках // Тюркская лексика и лексикография. – М.: Наука, 1971. – С. 14.

8

Севортян Э.В. Аффиксы глаголообразования в азербайджанском языке. – М.: Наука, 1962. – С.53;208.

63

также можно увидеть и на примере староузбекского слова

қа+ма+қ

//

қа+ба+қ

)

1

.

В диссертации также проанализированы слова

қулақчын, чишвəнт,

оромал//ромал, лəчəк, пайжама,

образованные на основе этого принципа.

Показано, что в процессе своего эволюционного формирования они также
относились к этому принципу.

Таким способом сформированы единицы диалектов оазиса

далдарға //

далдырға, пешман, харазман,

относящихся к профессиональной лексике.

Выясняется, что подобная взаимосвязь в профессиональной лексике важно
не только с точки зрения языкового развития речи носителей языка оазиса,
но и для представления этапов его материально-культурного развития.

Благодаря сравнению людьми предметов, созданными ими, с объектами
природы, предметов окружающего мира естественным образом появился
способ выбора по аналогии. Наблюдение образования таких слов даѐт очень
интересные факты. Например, анализ слова

сəнсəны

или

сəңсəңы

– накидка

из кожи ягнѐнка

2

показывает, что это слово образовано на основе принципа

сравнения и уподобления. Наличие в составе слова

сəнсəны

аффикса –

ы

,

встречающегося в составе профессиональных лексических единиц (

дарайы,

шеразы

и др.) показывает, что корнем слова является

сəнсəн

. В словарях

слово

сансан

ﺲٌﯿﺳ истолковывается как «грубое или неприятное слово»

(

самсам

в диалектах в значении многословного человека связано именно с

этим значением); несъедобная часть мозга (

йулун

в хорезмских диалектах)»

3

.

Зафиксированные значения не дают возможности прояснить значение
названия

сəнсəны.

В лексикографических источниках зафиксировано


background image

фонетически близкое к нему слово

самсам

ﻦﺳﻮﺳ, это слово имеет несколько

значений: 1. Маленькая лисица или волк. 2. Красный муравей

4

. Омограф

этого слова в плане староузбекской графики

симсим

имеет значение

кунжи

(кунжид)

5

. Это значение в определенной мере проясняет происхождение

данного названия. Однако, во-первых, это слово (

самсам

) обозначает не

маленького ягнѐнка, а лисицу или лисицу или волка. Во-вторых, если учесть,
что это в такой номинации принято во внимание небольшой размер тела
животного, в таком случае,

сəнсəны

будет относиться к принципу номинации

по виду сырья. Нет возможности определить, что к слову

самсам

во втором

зафиксированном значении присоединен аффикс -

ы

и путѐм аналогии

образовано название одежды.

На наш взгляд, корень слова

сəнсəны

образует

савсан

ﻲﺴىﺳ. Учитывая

наши размышления, целесообразно привести полностью толкование данного
слова в словарях: «... Растение семейства тюльпановых... Сезонное растение,
цветѐт различными цветами. Существуют такие его виды

1

Об этом также идѐт речь

в этой главе при анализе слова

тон

.

2

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 102.

3

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

4

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

5

Носиров О., Юсупов М. Ан-наъим. – Тошкент: Абдулла Қодирий номидаги халқ мероси нашриѐти, 2003. –

Б. 391.

64

савсани озод

(прямо растущий),

савсани сафед

(белая лилия),

савсани

осмонгуний

(голубая лилия),

савсани чиний

(китайская лилия),

савсани аҳмар

(красная лилия),

савсани зард

(жѐлтая лилия)... Вид цветка с длинной ножкой

называется

савсани озод»

1

. В данном источнике утверждается, что «Этот

цветок привезѐн из Европы, Японии, Северной Америки Китая», что на наш
взгляд, касается лишь отдельных его видов. Поскольку этот фитоним,
называемый в научной литературе Lilium (поэтому в русском языке этот
цветок называется

лилия

2

) в пехлевийском языке встречается в форме

süsan

и

заимствован в арабский в форме

сувсан

ﻲﺴىﺳ и

сувсаан

ىﺎﺴىﺳ , а в иврите употребляется как

шувшан

3

. Главное,

данный фитоним и связанные с ним названия и имена встречаются в
произведениях Алишера Навои. В частности,

Савсаний тўн бирла ул қад савсани озод эрур,

Ё бинафша баргидин зеб айлаган шамшод эрур

4

.

Примечательно, что употреблѐнное в бейте словосочетание

савсаний

тўн

доказывает правильность наших рассуждений. Поэт в этом месте

сравнивает возлюбленную в одежде «савсаний тўн» с лилией

савсани озод

белой лилией на длинной ножке. Еѐ стройный рост напоминает меч,
разукрашенный цветами фиалками. Следовательно,

савсаний

имеет значение

фиолетовый

5

. Естественно, в силу того, что шкура ягнѐнка ещѐ не не обрела

определенного цвета, одежда, приготовленная из него

называлась


background image

«савсаний».

Ещѐ одним доказательством нашего размышления может служить тот

факт, что в диалекте Янгибазара существует слово

сəвсəны

в значении

«разнообразный», «цветастый». Старики употребляют пословицу «Йытты
қызыл тез сонар,

сəвсəнысы

йахшырақ» – «Тѐмно-красный быстро тускнеет,

лучше цветастый» в значении «Храни свою силу, трать еѐ разумно, не
потеряй силу внезапно» или «Жизнь состоит не только из побед». Форма

сəнсəны

слова

сəвсəны

объясняется явлением регрессивной ассимиляции.

Также слово

шакаса

состоит из двух компонентов:

ша

– шах, падишах и

коса

. Происхождение слова

коса

восходит к арабскому языку, что указывает

на более позднее образование данного слова. Несмотря на то, что его первый
компонент является словом социально-политического содержания, эта часть
в составе профессиональной лексики имеет значение «большой, объѐмный».

Способ соотношения признаков образуется в результате соотнесения

названий профессиональной лексики к определенному роду, месту

1

Dorj 3. Lughatname. Al–rams. www. mehkrarkham. com.

2

Русча-ўзбекча луғат. Том 1.– Тошкент, 1983. – Б. 517.

3

سﻮﺷ

ﻲﯾﺬﻟا

ذﻮﺤھ

ﻲﺑ

ﻒﻠﺧ

ﯽﺴﯾﺮﺒﺗ

.

ىﺎھﺮﺑ

.ﻊطﺎﻗ

ﺎﺑ

ماﻮﺘھا

ﺮﺘﮐد

ذﻮﺤھ

.ﻲﯿﻌھ

.ىاﺮﮭﺗ

ﺮﯿھا

.ﺮﯿﺒﮐ

ﺬﻠﺟ

٣

ص

١١٣٣

4

Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами. 1-том. – Тошкент: Фан, 1987. – Б. 185.

5

Персидско-русский словарь. Том II. – М.: Русский язык, 1983. – С. 70.

65

социальному сословию (в целом, одной из отличающихся друг от друга
групп). Если, к примеру, взять названия одежды, то смело можно говорить о
половом соотношении названий одежды.

Один из профессиональных лексических единиц, относящихся к этому

принципу, это – слово

занана этик

. Раньше женские сапоги называли

занана

этик

1

. Выясняется, что в этом словосочетании слово

занана

образовано путѐм

присоединения к персидскому слову

зан

ىز – женщина суффикса ﺎًھ

-она

и

занона

означает «женское».

В древности “шелковое полотно ручного изготовления” называли

дарайы

2

. Следует отметить, что не очень правильно соотносить это название

с именем отдельного лица, немотря на то, что в нѐм присутствует слово

Доро

.

Этот антропоним, который позже сформировался в древнем персидском
языке как

Доро, Дороб, Дорйуш

(в памятниках – Доро I) имел форму

Dârayavaush

, и состоял из частей

dâraya

(владелец) и

vahav

(добро, благо).

Абу Рейхан Бируни в своей книге «Памятники минувших поколений»
приводит основательные и достоверные сведения об иранских шахах с
именем Доро. Три падишаха из династии ахеменидов имели имя Доро: 1.
Доро I – Великий Доро сын Виштасба (561-486 до нашей эры). 2. Доро сын
Ардашера I (464-404 до нашей эры). 3. Доро III (годы правления – 336-330 гг.
до нашей эры) - внук Доро II. Он был побеждѐн Александром Македонским.
Слово

дарайы

имеет значение «относящийся Доро», однако значение

название

доро

следует толковать как

шах

или

богач

в целом. Следовательно,

дарайы

имеет значение «шахская одежда». В хорезмских поэмах, в


background image

частности, в поэмах «Шахриѐр» встречается имя падишаха Доробшох, что
также свидетельствует о том, что в разговорной речи Хорезмского оазиса имя
Доро обрело символическое значение.

В результате анализа отдельных профессиональных лексических единиц

хорезмских диалектов с точки зрения выбора мотива выясняется что, они
выбраны не стихийно, а на основе определенных законов. Если самое
главное, история названий профессиональной лексики образовалась в тесной
связи с появлением в человеческой жизни профессиональных лексических
единиц, можно заключить, что сформированные до сих пор принципы имеют
свои этапы образования.

1

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. – Б. 107.

2

Ишаев А. Указанный источник. – Б.95.

66

ЗАКЛЮЧЕНИЯ

1. Региональные профессиональные лексические единицы, наряду с

общетюркскими

языковыми

особенностями,

выражают

лингвокультурологические особенности носителей языка, проживающих на
определенной территории.

2.

Склонность

к

более

интенсивному

изменению

единиц

профессиональной лексики по сравнению с другими лексическими
единицами диалектов, устарение, образование новых единиц связаны с
такими социальными факторами как, экономическое развитие, глобализация.

3. Благодаря ономасиологическому и стратиграфическому анализу

отраслевых лексических единиц можно определить границы их
формирования. При этом важную роль играют письменные источники.

4. Единицы профессиональной лексики оазиса в силу формирования на

протяжении нескольких веков развития естественно, что они состоят из
единиц различных лексических пластов. В силу того, что с точки зрения
лексического пласта развитие профессиональной лексики было таким же, как
в узбекском литературном языке и других узбекских диалектах тюркские
слова образуют большинство. Это явление считается одним из факторов,
определяющих, что культурное и материальное наследие нашего народа ни в
кой мере не уступает другим народам, и имеет своеобразный образ
мышления и жизни.


background image

5.

Реконструкция

языкового

состава

единиц

региональных

профессиональных лексических единиц показывает, что отдельные
деривационные единицы выходят далеко за пределы тюркских языков и
встречаются в отдельных языках алтайской семьи.

6. Ареальным своеобразием генетического исследования отраслевой

лексики оазиса является то, что иранизированные названия, встречающиеся в
хорезмских диалектах можно разделить на такие группы, как: слова общие
для лексики иранских языков; общие для иранских, но семантически
отличающиеся слова; группы названий, объясняемые на материале
хорезмийского языка.

7. Типологическое сравнение единиц, предположительно относящихся к

хорезмийскому языку, с грамматикой иранских языков, составленным по ним
словарям, а также, исследование на основе диалектологического анализа
материалов современных диалектов может пролить свет в решение проблемы
субстратных единиц в лексике нашего языка.

8. Профессиональные лексические единицы являются зеркалом

культурного развития человечества, первые названия предметов часто
именовались названием сырья или материала, из которого они
изготавливались, их названия превратились в названия этих предметов. С
усовершенствованием трудовой деятельности человечества на последующих
этапах образовывались различные названия путѐм присоединения к
названиям сырья и материалов аффиксов, обозначающих соотнесенность к
ним.

67

9. Языковое исследование названий профессиональной лексики в

определенной мере отображает в себе эволюцию мышления человечества.
Поскольку они в качестве продукта когнитивной деятельности связаны с
процессом познания. В частности, способ выбора профессиональных
лексических единиц по функциональной особенности говорит о том, что
человечество достигло уровня конкретного определения их задач, они также
связаны с такими экстралингвистическими факторами, как общественные
взгляды о временах года, формирование различных обрядов. На
последующих этапах развитие человеческого мышления выросло до уровня
их сравнения с другими предметами, уподобления, присвоения символичного
названия.

10. Лингвистическое исследование профессиональных лексических

единиц показало, что принцип соотнесения является результатом более
позднего этапа – когда сформировались социальные формации, а в обществе
в определенной мере определены место различных общин, сословий,
социальных групп. Наряду с этим они имеют свои этапы внутреннего
развития. А распространение предметов, произведенных на определенной
территории, определенными людьми, в других территориях считается
результатом всестороннего развития общества, установления социально
политических, экономических отношений между различными народами. В


background image

силу этого, не удивительно, что данный принцип сформирован позже
вышеуказанных принципов.

11. При наблюдении способов выбора мотивов профессиональных

лексических единиц, можно заметить наличие общих особенностей по
профессиональным направлениям. В процессе образования отраслевых
лексических единиц на протяжении долгих лет развития появились и
совершенствовались универсальные ономасиологические принципы.

68

SCIENTIFIC COUNCIL 08.06.2016 Fil.33.01 ON AWARD OF

SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES AT

TASHKENT STATE UZBEK LANGUAGE AND LITERATURE

UNIVERSITY NAMED AFTER ALISHER NAVOI

URGENCH STATE UNIVERSITY

NORBAEVA SHUKURJON KHAYITBAYEVNA


background image

ONOMOSIOLOGICAL PRINCIPLES OF DEVELOPMENT OF

PROFESSIONAL VOCABULARY IN KHOREZMIAN

DIALECTS

10. 00. 01 – The Uzbek language. The Uzbek literature

(philological sciences)

ABSTRACT OF DOCTORAL DISSERTATION

Тashkent – 2016

69

The subject of doctoral dissertation is registered by Supreme Attestation Commission at the

Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan in number № 30.09.2014/В2014.3-4.Fil. 70.

Doctoral dissertation was carried out at the Urgench State University.
Abstract of the dissertation in three languages (Uzbek, Russian and English) is playced on the web

page www.navoiy-uni.uz and Information-educational portal «ZiyoNet» to the address www.ziyonet.uz.

Scientific consultant

:

Dusimov Zaribboy

Honored Scientist of the Republic of
Karakalpakstan, Doctor of Philological

Sciences, professor

Official opponents

:

Dadaboyev Khamidulla Aripovich

Doctor of Philological Sciences,

professor

Iskandarova Sharifa Madaliyevna


background image

Doctor of Philological Sciences, professor

Khudayberganova Durdona Sidikovna

Doctor of Philological Sciences, professor

Leading organization: Karakalpak State University

Defence of dissertation will take place on «____» _________2016 at ____am at a meeting of the

Scientific Council 08.06.2016. Fil.33.01 on award of Scientific Degree of Doctor of Sciences at Tashkent
State Uzbek Language and Literature University Named After Alisher Navoiy. Address: 100174,
Tashkent, University Street, 4. Tel.: (99871) 227-15-18; e-mail: rector@navoiy-uni.uz)

Doctoral dissertation could be reviewed in the Information-Resource Centre of Tashkent State

Uzbek Language and Literature University Named After Alisher Navoiy (registration number__) Address:
100174, Tashkent, University Street 4. Тел.: (99871) 227-15-18.

Abstract of dissertation sent out on « ___»____ of ___________2016.

(Mailing report № «___» on ________________ 2016)

Sh.S.Sirojiddinov

Chairman of the Scientific Council on

Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,

Doctor of Philology, Professor

Sh.R.Usmanova

Scientific secretary of the Scientific Council on

Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,

Doctor of Philology

N.M.Makhmudov

Chairman of the Scientific Council on

Award of Scientific Degree of Doctor of Sciences,

Doctor of Philology, Professor

70

INTRODUCTION (annotation of the doctoral thesis)

The urgency and relevance of the theme of dissertation.

Investigating the

dialects as one of the source of inner growth of every national language, clarifying
the historical peculiarities which were gathered in an ancient wealth, also
identifying current evolution of linguistic occurrence is one of the actual problem
in the world linguistics.

In Independence years as a result of conducting consistent targeted reforms in

different spheres of society have been increased the attention to the developing of
forgetten cultural values, actually to the national language. As a result,
«…Reinforcement the role and place of state language in our life, implemented
tremendous works on the way of changing it to the national value. During the


background image

independent years enlarging the usage of uzbek language in practice, researches
targeted in scientific bases, being published new dictionaries, manuals, scientific
and public books which are dedicated to the specific features of our language are
making the contribution to develop the mentality of the society»

1

. And in its turn,

investigating current progress sources, clarifying linguistic nature is one of the
actual problem of professional - lexical units a vivid expression of our ancient
traditions and values, national mentality, and their naming principles.

Investigated the relation of cognitive activity with onomosiologic process,
dialectal peculiarities of Turkic languages, also linguistic corporeal of word and
concept, the history of the nation and specific lexis of the infiltration of ethnic
cultural life by foreign and Uzbek linguists. Dialectal lexics and their professional-
lexical units, which is the structural part of our spiritual heritage and values,
keeping the samples of our nations material and spiritual cultures is one of the
source of Uzbek national culture, progress of mentality of society. Gathering
language elements kept in regional population, collecting and analyzing them is
one of the importance in presenting historical progress of the language. Therefore,
after the Independence a great attention is being given to ancient nation‟s dialects,
studying their specific features rather than to written monuments in different
language layers of Uzbek literary language. And it puts into the agenda the
necessity of implementing as monographic research the onomasiologic principles
in forming professional lexical units. In this purpose the increased research‟s
theme is important to inform the world linguists and expose the linguistic laws
which makes the process be running, clarifying the onomosiologic principles of
professional lexic units in Khorezm dialects.

This doctoral thesis serves in certain degree to the implementation activities

of the new edition of the law on «Official state language» of the republic of
Uzbekistan on December 21 in 1995, the first president of the Republic of
Uzbekistan on May 13 in 2016 passed the Presidential Order-4797 on
«Establishing Tashkent state Uzbek language and literature university» and other
normative-juridical documents concerning to this field.

1

Каримов И.А. Юксак маънавият – енгилмас куч. – Тошкент: Маънавият, 2009. – Б. 86.

71

Relevant research priority areas of science and developing technology of

the republic.

The dissertation work was done appropriate to the firm trend of

science and technology development of the Republic I. «Developing the
democratic and legal society spiritually, morally and culturally, forming
innovatsional economics».

A review of international research on the topic of the dissertation

1

.

A

number of Scientific research have been done and still being carried out on
professional lexis and characteristics of dialects by the leading scientific centers
and higher educational establishments on the world, such as University of
Groningen (Netherlands), University of Melbourne (Аustralia), Indiana University


background image

Bloomington (USA), The University of Birmingham (Great Britain), The
University of Marburg (Germany), The University of Uppsala (Swedish),
Universität Mainz (Germany)

,

University of Eötvös Lorand (Hungary) as well as,

Tashkent state Uzbek language and literature university named after Alisher
Navaiy.

Linguistic characteristics of dialectal lexics and professional lexical units,

also to study its nomination processes, especially, its identifying onomasiologic
principals, also has taken the scientific results referred to scientific substantiation
of specific features: word and concept peculiarities and the connection of
onomasiological process with the cognitive process have been identified (The
university of Marburg, Germany); genetic and linguistic peculiarities of Central
Asian people on bases of stylistic materials have been compared and identified the
dialectological and orthoepic distinctions (University of Groningen, Netherlands);
process changes in languages in deformation stage, dialectology and computer
assisted language learning issues have been proofed scientifically (University of
Melbourne, Australia); similarities and distinctive features of Iranian and Turkic
languages have been studied from dialectal and lexicographic point of
view(Indiana university Bloomington, USA); by creating the dictionary of units of
onomasiology in European languages the relation between a word and concept
have been released (university of Birmingham, Great Britain); dialectal features of
Turkic languages have been presented by means of facts (Mainz university,
Germany); several research works have been done on lexicography and
dialectology of Turkic languages (The university of Uppsala, Sweden); ancient
dialects on bases of latest historical investigations have been comparatively studied
and valuable straight-graphic and ethno-genetic outcomes have been gained
(Eotvos Lorand university, Hungary); the subject‟s lingua-cultural viewpoints and
title have been registered as an essential factor in professional lexis shaping
(Tashkent state Uzbek language and literature university named after Alisher
Navoiy).

In world linguistics there are several investigations according to the prior

directions in order to study dialects and professional lexis such as: linguistic
peculiarities of professional lexis of dialects or adaptation issues, linguistic

1

Comments of foreign researches on dissertation theme are implemented on the source of www.nwo.nl,

www.unimelb.edu,

www.indiana.edu,

www.elte.hu/en/,

www.un-marburg.de.,

www.birmingham.ac.uk/,

www.lingfil.uu.se/turkis-languages, www.navoiy-uni.uz and others.

72

material techniques occurring in cognitive processes, also, scientific proof of
ethno-linguistic realties, studying Turkic language dialects in Central Asia in
Sociolinguistic aspect, carrying out dialectical analysis of several dialects,
identifying the possession of certain concept in any word in dictionaries of
onomasiology.

The degree of study of the problem.

A lot have been done on studying

sufficiently the existing professional words in a certain language and showing their
significance as a part of general lexis. The results of investigations on theoretical


background image

problems of professional lexis and terminology can be observed in theses by
N.Dimitiev, N.Basakov, A.Reformatskiy, V.Danilenko, N.Mamatov, S.Ibragimov,
R.Danyarov, N.Mahkamov, M.Abdiyeva, N.Ikramova, M.Asomutdinova,
T.Tursunova, Sh.Usmanova and others.

Although studying professional lexical system on bases of the Turkic

language materials has begun in 50

th

of last century, other languages, for instance

in Russian the research papers devoted to the professional lexis and taking into
consideration their concern to Turkic languages their genetic analysis materials, the
scope of study has its own history in modern linguistics.

1

If we consider the study

of professional lexis as terms of different branches (applied art terms, military
lexis), we can see that the history of professional lexis is closely connected with
the history of terms studies and profession studies. Undoubtedly, it should be
pointed out that the matter of terminology in Turkic languages has been studied
mixed with branch lexis and historical terminology problems in the early wide
range works done by N.A.Basakov, F.S. Fassyev and Kirgizian, Kazakh,
Azerbaijan linguists such as B.U.Orazbaeva, R.A.Urekenova, M.Sh. Gasimov.

2

It

should be noted that the researches are not realized concerning to formation the
onomasiological principle of professional lexis. It is considered actuality of this
research work.

Communication of the theme of dissertation with the scientific -research

institution, which is the dissertation conducted in.

The research is done

according to the scientific research plans of Urgench State University on the theme
«The role of Khorezm dialects in the formation of Uzbek language».

The aim of research work.

The research aims to identify onomastic

principles and tendencies of professional lexis in Khorеzm region, as well as
eventual techniques in object and subject relations existing in this process.

1

Археологические труды Алексея Николаевича Оленина. Т. 1. Спб., тип. Акад. наук, 1877. Т. 1 Вып. 1.

Переписка А.Н. Оленина с разными лицами по поводу предпринятого Н.И.Гнедичем перевода Гомеровой
«Илиады». 1877. II. – 253 с.; В. П... [Несколько слов о старинной русской одежде].– Спб. вед., 1855, № 94. – С.
471–472; О старинном русском платье. Трудолюбивый муравей. №13. 1771 г.; Савваитов П.И. Описание
старинных царских утварей, одежд, оружия, ратных доспехов и конского прибора, извлеченное из рукописей
архива Московской оружейной палаты. – Зап. Археол. об–ва. Т.XI. Спб. 1865. – С. 270–608; Словарь
старинных русских названий утвари, одежды и предметов вооружения (около 300 слов).
– С. 415–589.

2

Баскаков Н.А. Современное состояние терминологии в языках народов СССР. – M., 1959. – С. 27. Фасеев

Ф.С. Татар телендэ терминология. – Казан, 1969. Орузбаева Б.У. Словообразование в қирғизском языке. –
Фрунзе, 1964. Урекенова Р.А. Образование терминов в казахском языке. – Алма–ата, 1980. Гасимов М. Ш.
Основы терминологии азербайджанского языка: Автореф. дис.... д–ра филол. наук. – Баку, 1972.

73

The tasks of the research work:

to define the naming tendencies of professional lexis in Khorezmian dialects

as a special onomasiological principles and identify their motive tendencies; to do
historical etymological analysis of words belonging to professional lexis and
divide them into vocabulary levels, to compare the word as the object of research
with the general word in historical lexis in the Uzbek language and by it to define


background image

the naming process as the early stage of comprehension; professional lexis
bartered among non kin languages of people but with close cultural, political,
geographic, religious contact and their absorption into the language, to identify
linguistic and non-linguistic in particular psycholinguistic factors;

to investigate comparative structural analysis of professional lexis in regional

dialects with other Turkic languages diachronically and synchronically, to
reconstruct the early form of the names, to consider their peculiar features of
formation in native language historically.

As

the object of the research work,

the data about the words belonging to

professional lexis in Khorezmian dialects, also, written sources about the official
Uzbek language belonging to different historical periods, the existing materials at
the fund ‟Lab of dialectology‟ under department «Uzbek linguistics» at Urganch
State University.

As

the subject of the research work,

is linguistic peculiarities of

professional words in Khorazmian dialects.

Methods of the research work

to depict the theme is used such methods as,

classification, synchronically and diachronically classification, areal (linguistic
geographic), also comparative-historical methods.

Scientific novelty of the research work

includes the following: it asserts the

historical-genetic analyze of sectional lexis in our language and confirms them as
a special onomastic system;

during the conceptual progress of onomastic units of professional lexis, the

categorization stage of the sign, in some cases the second concept or repeated
concept matter can be observed;

structural reconstructing of section lexical units and functional analysis of

them are closely connected with the substrate level problem of the vocabulary
composition;

not the derivational progressions in the origin of the onomastic units, but the

renaming case, in particular, the functional changes mostly occur; in categorizing
the linguistic nature of professional words mainly, their diachronic peculiarities are
considered with dialectological features linguistic materials should be taken into
consideration;

in the development of section lexical units, in particular, in identifying their

motives the lingua cultural potential is considered as key factor rather than
spiritual-psychological state of the subject.

Practical results of the work:

аccording to the results on the onomosiological principles of professional –

lexical units identified the service of improvement and make contribution to

74

perfection of textbooks and academic manuals issued on Uzbek linguistics, in
particular, providing significant scientific-theoretical data for dialect studies, and
such subjects as dialectology, lexicology, language history, and ethno-linguistics;

implemented the structural analyze of professional lexical units in

Khorazmian dialects, also have been identified their motive tendencies; the


background image

research is served is one of the reliable source of depicting ethnogenetic
problems,overviewing the historical foundation process studying of Uzbek
dialects;

identified that investigated materials in dissertation will be served as a one of

the source of creating Khorezm dialects and professional-vocational vocabulary
dictionaries.

The reability of the results

. The analyzed materials are defined as authentic

as the outcome of the research could help us to make conclusion basing on the
Uzbek language nature, they are reasonable, methodologically sophisticated, also it
can be defined with its definiteness of the set matters.

Theoretical and practical significance of the study.

The scientific

importance of the research outcomes is in that onomasiological peculiarities of
professional lexis have been studied, peculiar features of this process have been
studied in cognitive aspect, scientific hypothesis on changing situations of
linguistic materialization, categorizing and generalizing stages of the concept.

Another scientific importance of investigation outcomes consists of

etymological factors of professional lexis, their linguistic nature and theories on
tendencies of onomasiology can be useful for the perfection of text books and
academic manuals on lexicology, language history, dialectology, and ethno
linguistics. Furthermore, investigated materials in the dissertation are very useful
sources in creating the dictionaries of Khorezm dialect words, Uzbek professional
lexis.

Implementation of the research results.

On bases of deepening knowledge

of peculiarities of onomasiological tendency of shaping of the professional lexis in
Khorezmian dialects:

clothes names as a component of professional lexis such as (

бoрк, постън,

гудары, тагди, фота, сандал, башбав, рөпəк, чишвəнт, қулақчын, лəчəк,
пайжама, жоррап, моза кəвиш, кəллəки, пилтə, паравыз, мəсси, паранжи,
шалвар

) and their lexical and methodological peculiarities, lexicographic

explanations have been used in introducing the names of exhibited clothes of in
Abdulla Qahhor‟s house museum to the visitors. ( The inquiry № 01-11-08-4640
by the ministry of Cultural and Sports affaires of the Republic of Uzbekistan). As a
result the exhibited clothes archaic and dialectal names acquired new meanings;

nearly 30 professional lexis belonging to Khorezmian dialects such as (

идиш

(коса, идиш),

күб // күп

, к

осиб, таббох (

ошпаз),

табиб, ҳулла, деҳқон, супра,

айақчы, фота, сандал, тобадон, ултан, палос, асвоб, нах, тон, бөрк, қалпақ,
дəгди, гуппы

) have been used in explaining the meaning of names of objects and

writing scientific passport of exhibition sources of applied art, national handicraft,
historical museums in museum fund of Khiva «Ichan-Qala» state museum
restoration ( The inquiry № 01-11-08-4640 by the ministry of Cultural and Sports

75

affaires of the Republic of Uzbekistan). The implementation of scientific inference
served as an essential mean of enlightening the meaning and content of these
lexical units;


background image

theoretical inference basing on developing of professional lexis in

Khorezmian dialects, the etymology of a number of professional lexical units used
in classic fiction works such as (

ултан, бөрк, пуштикор, фўта, ҳəддад, хəббаз,

зироат, сəндəл, йиғоч, йўрғачи, каду, канор, каз, палос, асвоб, наx)

lexical

semantic methodological nature and materials proving them were used in writing
«The dictionary of Navoiy‟s works» (Inquiry STC-0313/404 by The Committee of
developing science and technology). As a result of scientific outcomes the meaning
of vocabulary enriched and definitions are perfected;

the examples of the research are used in the subchapter «Socio-linguistic

analysis of professional lexis development in Khorezm region» and «Lexical units
with Turkic background» explained F1-FА-0-55746 «Investigating literary written
manuscripts by Central Asian people». It has been published in collecting and
preparing by scientific classification to publish the works by poets and writers in
Uzbekistan (2012-2016) in the fundamental project. They have been used in the
abstract titled as «Comparative-typological and textological investigation of
literary works as «Тўтинома», «Қуш тили» (The language of Birds). On bases of
scientific outcomes historical-etymological classification and technical
peculiarities of professional lexis have been developed.

Approbation of the research results.

The results of this research work have

been embedded in 8 scientific-practical conferences, for instance, in 5 republic
conferences, in specific, «Actual problems of primary schooling» (Urganch-2011);
«A woman of Science is a support for stable family» (Tashkent-Urganch, 2012);
«Actual problems of Uzbek philology» (Bukhara, 2015); «Training scientific and
scientific-pedagogical personnel is the important base for training high erudite and
intellectually developed generation» (Urganch, 2015); and in 3 international
conferences as «Common humanitarian and national values on Great Silk Route:
language, education and culture» (International scientific-practical conference.
Samarkand-Shankhay, 2015); «Filological sciences in Russia and abroad»
(International Scientific Conference III. St. Petersburg, 2015.); «Actual Problems
of Philology

»

(International Scientific Conference II. Krasnodar, 2016)

Publication of the research results

. According to the theme 35 scientific

articles, a thesis and a monograph have been disseminated, the scientific issues
such as 12 scientific articles, of which 10 in republic sphere and 2 in foreign issues
have been published according to the requirements of Higher Attestation
Commission of the republic of Uzbekistan for publishing main issues of doctoral
dissertations.

The structure and volume of the thesis

. The dissertation consists of

introduction, 4 main chapters, conclusion and the list of used literatures. The total
amount of volume is 233 pages.

76

THE MAIN CONTENT OF THE DISSERTATION


background image

In the

introduction

part of the topic information is given about the actuality

of the topic, degree of investigation, aim and tasks, scientific novelty, object of the
research, theoretical and practical value, application and piloting, publication of
the results, structure and contens of the research.

The first chapter is titled

«Regional professional lexis and its scientific

theoretical problems

», the existing linguistic viewpoints about the development

of professional lexis are generalized and personal concern has been reflected.

In Turkology a number of research works were carried out to study in detail

the professional lexis in a specific language, as part of common lexis of any
language and to show the importance of the work. N.Dmitriev, N.Baskakov,
A.Reformatskiy,

V.Danilenko,

N.Mamatov,

S.Ibrohimov,

R.Doniyorov,

N.Mahkamov,

M.Abdiev,

N.Ikromova,

M.Asomutdinova,

T.Tursunova,

Sh.Usmanova and others contributed to the investigation of theoretical and
practical problems of professional lexics and terminology.

The words about professional lexis in Khorezm dialect words have not been

the object of special research ever in the Linguistics. But the names mentioned in
Khorezm dialect studies, collected materials and dictionaries play an important role
in covering the topic. Because Khorezm dialect dictionaries composed by scholars
such as F.Abdullaev, A.Ishaev O.Madrahimov and E.O'rozov, the scope of
application of some words included in this system have already been significantly
narrowed, today they are hardly ever used these by the dialect officials. This is
explained, with the biggest change occurred in the life of our people, and its
economic growth potential, the development of our cultural, aesthetic and spiritual
outlook tide turned with it.

In particular, the constituent part of the professional lexis are the words

denoting clothes, in dictionary of the book «Khorezm dialect of the Uzbek
language»

1

by F.Abdullaev, the 65 words representing the names pieces of clothing

of as well as clothing materials. As noted by the author of the dictionary, there
were words which don‟t usually occur in literary language expressions, we can say
that these copies are much more significant.

2

In addition, the allocations given in

the dictionary belonging to some areas, such as «some of the shoe-terms» are
important to study the topic

3

. One of the main tasks are considered to determine

methodical tasks in the regional dialects related to professional lexis and
enrichment of source materials. In particular, the word

жүббə

in the work

«children's quilted clothing» (in the form of a shirt) explains with the example of
the phrase:

Aррaллъла кədъə жүббə гьйьзьб уршaдəкəллə.

Practice and again the

word of the active speech

гəпгə жүббə

terms

гьйьз

- analysis, on the one hand,

clothing, names methodical tasks, on the other hand, the Khorezm dialect
expressions are important in the study of specific linguistic features. F. Abdullaev

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. –

Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961. 346 б.

2

Specified work. –P. 9.

3

Specified work. – P. 125–126.


background image

77

expressed opinions about the lexical layers of Khorezmian dialect and applies to

the words on the professional lexis in this area. Most importantly, the scientist
claimed timely and put forward the following concept into discussion: «In
Khorezm dialects, there are a lot of words that their source is still not identified ...
These words must have entered into the dialects from the ancient Khorezm
language.»

1

Next researches showed that scientist was right in this point, even the

words

kəхudа

(well-minded),

jorap

(socks),

kəshкət

(small mower: ibid, page 141)

were considered as Tajik origin by F. Abdullaev, while they are the substrate
element.

2

F. Abdullaev based on scientific facts in this report. In particular, the

cause of serious language study on Khorezm language by A.A.Freyman and he
said to linguistic scholar, «The elements belonging to the Tajik dialect Iranian
group of Central Asia, we wonder that these words don‟t exist in local dictionary
as survival of peoples dialects». That was the first answer to the questions

3

.

Considering the complex ethnic composition of the people, the study of substrate
of all the dialects is still preserving its actuality. Therefore, this issue was
accounted among the issues which need to be resolved in the Uzbek linguistics as
V.V.Reshetov noted that and said «...crossbreeding (the sister languages
intervention) and hybridization (in various languages synthesis system) problem,
the problem of the substrate is necessary to be solved for common linguistic
purpose»

4

. Indeed, comparative study of professional lexical units in Khorezm

dialects with the historical materials according to linguistic clarifies the question to
a certain extent, forwarded by V.V.Reshetov, «What is the significance of the study
of the effect of substrate for comparative-historical research if the substrate are
connected with the ethno genetic process?» in its time. More importantly, the
scientists interpreted by

la:s (64 p.), nax (69 p.), paraviz (74 p.), peshkil (75 р.),

rо:pak (77 p)

and many others in the language that he noted, you can add to the list

of survived words of the ancient Khorezm language.

Despite having studied Uzbek dialects in Karakalpakstan in A.Ishaev‟s

researches, taking into account the distribution range is not always in accordance
with the administrative units, its material, in particular, the facts collected in the
territory of Karakalpakstan can serve as an object for the language study research
of the Khorezm dialects. It is important that the dictionary of his monograph
«Uzbek dialects in Karakalpakstan»

5

, contains the words which are hardly used in

the same speech of people and the same words are almost out of use in dialect
today. In addition, the materials in this dictionary once again proof that a study of
the industry vocabulary words in dialects concerns to the development of meaning

of other words, and the importance of studying the etymology of words. In

1

Абдуллаев Ф. Ўзбек тилининг Хоразм шевалари. I қисм. Луғат. II Хоразм шеваларининг таснифи. –

Тошкент: Ўзбекистон Фанлар академияси нашриѐти, 1961.– Б. 141.

2

Дўсимов З. Хоразм топонимлари. – Тошкент: Фан, 1985. – Б. 11.; Тиллаева М. Хоразм ономастикаси

тизимининг тарихий–лисоний тадқиқи. («Авесто» ономастикасига қиѐслаш асосида): Филол. фанлари номз.
дисс. автореф. – Тошкент, 2006. – 26 б.

3

Фрейман А.А. Хорезмийский язык. М–Л 1951 – С. 16.


background image

4

Решетов В.В. Ўзбек тилшунослиги соҳасидаги актуал проблемалар // Ўзбек тили ва адабиѐти масалалари.

1958. №1. – Б. 19.

5

Ишаев А. Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1977. –175 б.

78

particular,

qalta

(125 p) means pocket, the etymology of the word becomes

apparent referring to „a thief pickpocketing‟ by means of the word

qaltaman

to

some extent. In his article «Uzbek dialect lexis in Karakalpakstan»

1

, he noted

about some adopted words in the Persian language on the related vocabulary help
us to determine the genetics of this type of object names.

E.O'rozov spoke about the lexical groups in dialects of the area in the book of

«Uzbek Dialects in South Karakalpakstan»

2

, the borrowed words from Russian

and through it are exampled with a group of professional vocabulary on a separate
thread

3

. Turkic-layer coverage of the work is in the same case

4

.

It is referred to the language of the owners - the people, the nation and the

ethnic units over the experience of social life, life, life experiences will be
displayed in any language or the same language. That is why the language is
considered as the only witness of public life and the historical stages of
development, it collects the experiences of our ancestors and passed on, the criteria
for holding the national identity as a symbol of ethnic unity.

The Uzbek language as it is in other areas of branches in its professional lexis

sphere served and supported above mentioned functions, as well as over the
centuries it passed them for future generations. However, with the passage of time,
the changes in social life and development do not allow us to preserve the language
of all things. With the demand of historical development, some language units may
have remained, a new language can be applied instead of the old language
elements. It all works of life, social development is ongoing. Accordingly
Ferdinand de Sossyur said: «If we are speaking the language of the public only
unit of time, the time available (i.e. the person who lived a couple of centuries
alone) affect the time, we can imagine that there would be no change in the
language. And, on the other hand, if thought to be public speaking is free of period
(that is human life be interrupted at one point), the social impact of the events
wouldn‟t occur»

5

. Thus, factors of the time, space and social development, the

structure of public speaking in it will influence on by such as the nature of the
content of the language.

The Uzbek language changed under the influence of these social events, the

wealth become out of use was forgotten, they were replaced by a new language.
But also it must be noted that, out of use archaic substrate monument, also occurs
in the literary language can still be preserved in national language, and
conversational speech. That is why to collect the remaining language items in the
colloquial speech of the inhabitants of the territories, to analyze them together is
one of the great tasks for the current period linguists.

One of these branches is the professional lexis used in Uzbek dialects. These

names have undergone many changes over time, most of them disappeared within
the influence of the period, there were some of them were replaced with new share


background image

1

Ишаев А. Из лексики узбекских говоров Каракалпакии // Вопросы тюркологии. – Ташкент: Наука, 1965.

– С. 111–117.

2

Ўрозов Э. Жанубий Қорақалпоғистондаги ўзбек шевалари. – Тошкент: Фан, 1978. – Б. 79–108.

3

Specified work – P.73.

4

Specified work. – P.73.

5

Соссюр де Ф. Курс общей лингвистики // Труды по языкознанию. – М.: 1933. – С. 86-87.

79

equivalents, the new names appeared, later the language is enriched at the expense
of new names borrowed from Russian and through Russian from other Western
languages. Thus, the system of professional names are changed with the new
names in the study due to changes in the social life of the population in the region
and major changes in the structure of their country.

It is necessary to take into account the above mentioned circumstances while

studying regional professional vocabulary. In addition to these, lexical units can be
divided into two groups from historical (or modern) point of view: a) the historical
professional lexical units;

b) a new era professional lexical units.
Historical names will be considered as a professional lexical units, mainly,

artifacts, manuscripts and, in general, remaining sources of information about the
history of the Turkic languages in terms of vocational training. It has become a
kind of lexical units in language dictionary contains archaic words composed of
obsolete words:

bazzoz, baqqol, xarrat, bakovul, dallol, sarrof

and so on.

Regional professional lexis formation has far history. In the oldest written

work «Avesta» we meet a lot of lexical units of professional lexis. For example,

aspaxa ashtra

was the name of one of the tools to punish sinners.

kishovarz

(

farmer-breeders),

peshovar, barzgar

was analyzed in the research as the study of

these units.

To identify the development of professional lexis units, common Turkic

names written in the texts of the ancient Uzbek-language works, the current
Uzbek-language works, and samples of the current literature regarding the regional
daily press materials and historical dialects, the languages of specific lexical units
were selected and brought to a comparative analysis. In particular, the analysis of
the ancient Uzbek language professional vocabulary of the nineteenth century
Uzbek, including representatives of the Khorezm mature literary works
Shermuhammad Munis and Mohammad Riza Ogakhiy were approached.

A new era of professional lexical units according to their nature and

characteristics are rather complicated. The researches on the status of these units
are quite controversial statements reflected in this section.

Today a new era of professional lexical units in dialects of the language used

actively in training and education, in terms of representing names. According to
their origin they may belong to different eras and languages:

mashinchi, shofir

(haydovchi), kastum, jemper, neylon, elvagay, po’stin, cho’girma, po’ta, taxya,
manglaydo’zi, bilа:zuk

and so on. These terms in connection with their

professional activities by representatives adapted to the characteristics of the
dialect language or the Turkish adaptation occurred. Many of them also are


background image

participated in the new system of word building. For example,

kastumchi,

shapkachi

. Even in Urgench dialect

shopirchi

(driver) in the form of units.

This thesis analyzes the role of the system of lexical units in professional

events.

The second chapter of the thesis is titled

«Fundamentals of Khorezm

professional lexis»

. Indeed, historical and etymological analysis of the regional

professional lexical units‟ comparative study is an important component part

80

References

Норбаева Ш. Хоразм шеваларидаги айрим кийим номлари этимологиясига дойр // Тафаккур зиёси, XXI том. -Урганч, 2010. -Б. 42^14.

Норбаева Ш. Кийим-кечак номларида -вант//-ван//-мат компонента// Тафаккур зиёси. - Урганч, 2010. -Б. 55-57.

Норбаева Ш. Айрим кийим-кечак номларида шакл ва маъно ўзгаришлари// Филологик тадқиқотлар. - Тошкент, 2010. -Б. 28-31.

Норбаева Ш. Хоразм воҳаси кийим-кечак номлари тизимида субстрат бирликлар // Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси. Урганч, 2010. -№ 1,2. - Б.35-38.

Норбаева Ш. Тўн номининг изохига дойр // Хоразм Маъмун академияси ахборотномаси. - Урганч, 2010. -№ 3,4. - Б.33-36.

Норбаева Ш. Воха кийим-кечак номларида хослаш ва нисбат бериш тамойиллари И «Бошлангич таълимнинг долзарб муаммолари» республика илмий-амалий анжумани материаллари (II жилд). Урганч, 2011. -Б. 45^-8.

Норбаева Ш. Хоразм вохаси кийим-кечак номлари ясалишида -ма аффикси // Тафаккур зиёси, XXV том. -Урганч, 2011. -Б. 61-63.

Норбаева Ш. Кийим-кечакка алоқадор номлар таркибида айрим аффиксларнинг ишлатилиши // «Илмли аёл - мустахкам оила таянчи» мавзусидаги минтақавий илмий-амалий конференция материаллари. -Тошкент-Урганч, 2012. - Б. 190-193.

Норбаева Ш. Хоразм шеваларидаги баъзи туркий катламга мансуб кийим-кечак номлари хусусида // Тафаккур зиёси, XXVII том. -Урганч, 2012. -Б. 61-64.

Норбаева Ш. Огаҳий асарларида кийим-кечак номлари услубияти// Огаҳий олами. 4-китоб. - Урганч, 2013. - Б. 42-44.

Норбаева Ш. Хоразм шевалари кийим-кечак лексикаси таркибидаги айрим ўзлашмалар ҳакида // Филологик тадқиқотлар. - Урганч, 2013. -Б. 19-23.

Норбаева Ш. Ogahiy tarixiy asarlarida qishloq xo‘jaligiga oid kasbiy leksikaning ayrim qirralari // Ogahiy olami. - Urganch: «Xorazm» nashriyoti, 2014.-Б. 47—49.

Норбаева Ш. Some fasts about professional lexis in Kxorczm region// Austrian Journal of Humanities and Social Sciences. Vienna, 2015. - № 5-6. -P. 115-117.

Норбаева Ш. Огаҳий асарларида касбий лексикага оид айрим сўзларнинг услубий хусусиятлари // «O‘zbck filologiyasining dolzarb muammolari» nomli ilmiy-nazariy anjuman matcriallari. - Buxoro, 2015. -Б. 291-294.

Норбаева Ш. Хоразм шевалари сохавий лексикасига оид тадқиқотлар хусусида // «O‘zbek filologiyasining dolzarb muammolari» nomli ilmiy-nazariy anjuman materiallari. -Buxoro, 2015. - Б. 271-274.

Норбаева Ш. Хоразм воҳаси касбий лексикасидаги айрим бош кийимлари номлари хусусида И Буюк ипак йўлида умуминсоний ва миллий қадриятлар: тил, таълим ва маданият. Халқаро илмий-амалий анжуман материаллари. - Самарқанд-Шанхай, 2015. - Б. 87-89.

Норбаева Ш. О составном анализе некоторых региональных названий одежд// «Филологические науки в России и за рубежом». III Международная научная конференция (Санкт-Петербург, июль 2015 г.) Москва, 2015.-С.112-114.

Норбаева Ш. Хоразм сохавий лексикасида вазифасига кура номлаш тамойилининг ўрни // Filologik tadqiqotlar. -Toshkcnt: Turon zamin ziyo, 2015.-Б. 19-22.

Норбаева HI. Names of substances belonging to professional lexis in Khorezmian dialects from borrowed from Iranian languages // Актуальные проблемы филологии: материалы II Международная научная конференция. Краснодар, 2016. Часть I. - Р. 69-71.

Норбаева Ш. Тилшуносликда касбий лексикани ўрганиш маънавий-маърифий масала сифатида И «Илмий ва илмий-педагогик кадрлар тайёрлаш-юксак билимли ва интеллектуал ривожланган авлодни тарбиялашнинг энг муҳим асоси» мавзусидаги республика илмий-амалий анжумани материаллари тўплами. - Урганч, 2015.1 жилд. - Б. 78-80.

Норбаева Ш. Хоразм вохаси касбий лексикаси тадқиқида Алишер Навоий асарлари тилининг роли // «Alisher Navoiy hayoti va ijodi - namuna maktabi» mavzusidagi respublika ilmiy anjumani materiallari. -Toshkcnt, 2016. I kitob.-B. 221-223.

Норбаева Ш. Субстратные единства в системе профессиональной лексики Хорезмского оазиса// Lingua mobilis. Научный журнал. Челябинск, №1 (54)2016. -С. 91-95.

Норбаева Ш. Names of substances belonging to professional lexis in Khorezmian dialects borrowed from Iranian languages // European Journal of Literature and Linguistics. - Vienna, 2016. - № 2. - P.14—16.

Норбаева Ш. Хоразм воҳасидаги тарихий касбий лексик бирликлар хусусида (апеллятив лексика асосида) // «Onomastika masalalari» ilmiy maqolalar to‘plami. - Тошкент: Наврўз, 2016. - Б. 41-44.