Создание рациональных схем и методы расчета параметров приводов основных технологических машин хлопковой промышленности

Аннотация

Актуальность и востребованность темы диссертации. В мире растет потребность в натуральному волокну, в частности, в хлопковом волокне. На сегодняшней день более, чем в 25 странах мира производится и выполняется первичная обработка хлопкового волокна. В настоящее время одной из актуальных проблем хлопковой промышленности является усовершенствование технологических машин с учетом современных требований, разработка рабочих органов и передач технологических машин на научной основе и внедрения их в промышленность. «В этой отрасли в США, Китае, Индии, Бразилии и других государствах достигнуты определенные успехи, а также особое внимание уделяется эффективности производства в хлопковой промышленности и усовершенствованию технологических машин и оборудований в целях обеспечения конкурентоспособности продукции» '.
В Республике Узбекистан осуществляются широкомасштабные мероприятия по совершенствованию технологических процессов в хлопковой промышленности и созданию высокоэффективных агрегатов и машин. В этом отношении проведены ряд научно-исследовательских работ, в том числе по разработке автоматических систем управления режимов работы технологических машин хлопковой промышленности и контроля качества продукции, созданию новых приводных механизмов рабочих органов с целью обеспечения высокой производительности, обоснование их технологических параметров и режимов работы.
В мировой практике особое значение имеет совершенствование техники хлопковой промышленности путем создания новых передач, влияющих на качественные показатели хлопкового волокна. В связи с этим, осуществление целенаправленных научных исследований по направлениям, включающим разработку новых эффективных конструкций ременных и цепных передач с переменным передаточным отношением, обоснование законов движения, интенсифицирующих необходимые технологические процессы и разработка для этого оптимальных приводных механизмов, разработка эффективных конструкций рабочих органов, позволяющих повышение производительности и получение хлопкового волокна высокого качества, считается одним из важных задач. Проведение научных исследований по вышеприведенным научно-исследовательским направлениям подтверждает актуальность темы данной диссертации.
Данное диссертационное исследование в определенной степени служит выполнению задач, предусмотренных Постановлении Президента Республики Узбекистан №ПП-4761 от 27 октября 2015 года «Об образовании холдинговой компании «Узпахтасаноатэкспорт» и Постановлении Кабинета Министров №70 от 3 апреля 2007 года «О программе модернизации и реконструкции предприятий хлопкоочистительной промышленности на 2007-2011 годы», а также в других нормативно-правовых документах, принятых в данной сфере.
Целью исследования является создание новых эффективных схем приводных механизмов рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности, обоснование параметров, обеспечивающих получение высокого качества хлопкового волокна.
Научная новизна исследования состоит в следующем:
создано устройство очистки от пыли рабочего органа машины разрыхлителя, а также усовершенствованы рабочий орган и барабан бунтораз-боршика;
созданы новые схемы конструкции приводных механизмов, обеспечивающие необходимые законы движения рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности;
разработаны методы определения натяжений в ременных передачах для передачи движения в различных схемах передачи движения;
получены законы движения рабочих органов с учетом рекомендованных новых схем передач в составе технологических машин хлопковой промышленности;
экспериментальным методом определены законы движения и нагрузки рабочих органов, также выполнено обоснование рациональных параметров технологических процессов, обеспечивающих качество волокна.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
Результаты проведенных научных исследованный по теме докторской диссертации «Создание рациональных схем и методы расчета параметров приводов основных технологических машин хлопковой промышленности» состоят в следующем:
1. Разработаны и рекомендованы новые эффективные схемы приводных механизмов технологических машин (сепаратор хлопка, сушильный барабан, агрегат очистки хлопка от мелкого и крупного сора и линтерные машины) хлопковой промышленности. Созданы новые эффективные конструктивные схемы отдельных рабочих органов сепаратора хлопка, агрегата для очистка хлопка от крупного и мелкого сора и линтерных машин.
2. Рекомендована новая конструкция ременной передачи с переменным передаточным отношением, имеющей составной с упругим элементом эксцентричный натяжной ролик для применения в передаточных механизмах технологических машин.
3. Рекомендован аналитический метод расчета натяжения в передачах с вертикальным и горизантальным разположснисм растяжимого и нсрастяжимого ремней. Получены выражения, показывающие связь натяжения ремня от параметров передачи. На основе их анализа можно констатировать следующее: увеличение растяжимости материала ремня приводит к уменьшению напряжения; облегчает равномерное распространение натяжения между ветвями ремня; трение ремня характеризуется формой поперечного сечения ремня и вектором реактивной силы давления в условиях контакта; определены закономерности движения шкивов от натяжного ролика ременной передачи, отношения диаметров ведущего и ведомого шкивов.
4. Для технологических машин хлопковой промышленности кинематический анализ ременной передач с переменным передаточным отношением выполнен аналитическим методом и определены выражения для угловой скорости всдушего шкива. Определены угловая скорость, угловое ускорение ведомого шкива ременной передачи с ППО, законы изменения передаточного отношения в зависимости от эксцентриситета и радиуса натяжного ролика. Построены графики амплитуд угловой скорости ведомого шкива передачи в зависимости от эксцентриситета и радиуса натяжного ролика, определены закономерности уменьшения колебаний угловой скорости и передаточного отношении с увеличением радиуса натяжного ролика; определены математические выражения, позволяющие найти предварительное натяжение и коэффициент скольжения ремня ременной передачи с ППО привода.
5. Разработаны расчетные схемы для систем (сушильный агрегат, регенератор хлопка, пильный джин, волокноочиститель, линтерная машина), имеющие усовершенствованный привод технологических машин хлопковой промышленности, также получены математические модели, выражающие законы движения рабочих органов. Получены законы движения, угловой скорости и крутящего момента при нагрузке ротора электродвигателя на основе численного решения уравнений.
6. Составлены расчетные схемы и получены математические модели усовершенствованных приводных механизмов регенератора хлопка, пильного джина, волокноочистителя, линтерных машин с учетом механической характеристики электродвигателя, ременных передач с ППО и сопротивления хлопка.
7. Определены закономерности изменения колебания угловых скоростей вращающихся масс в зависимости от моментов инерции колковых барабанов. Для очистительной машины от мелкого сора рекомендованы наиболее приемлемые значения:
J, = (0,02-0,026)Яис2; J, = (0,32-0,35)Яис2; J, = (0,27-0,30)Яис2
8. Для обеспечения соответствующих коэффициентов неравномерности угловой скорости рекомендован упругий коэффициент ременных передач (350-450) Нм/рад.
9. В результате применения предлагаемых передаточных механизмов для технологических машин хлопковой промышленности получены следующие данные испытаний:
- в сушильной машине по рекомендуемой схеме привода по отношению существующей: влагоотбор увеличен на 1,2%; очистительный эффект повысился в среднем на 4,1...4,5%; снизились отходы волокна в среднем на 0,45-0,5%;
- в усовершенствованном сепараторном устройстве по отношению к сепаратору СС-15А поврежденные семена и части волокнистых семян уменьшились почти в два раза, выделение мелких и крупных сор увеличилось на 2,3%;
- в приводе очистительной секции от мелкого сора, установив ременную передачу для каждого колкового барабана отдельно при использовании соответствующих эксцентричных натяжных роликов по отношению к существующей схеме, эффективность очистки увеличилась на 5,1%, сумма отходов и дефектов волокна уменьшилась на 0,23%, механическое повреждение семян снизилось на 0,1%;
- при применении рекомендуемых цепных передач, щеточных валиков, конструкции колосников относительно существующего варианта достигнуто повышение очистительного эффекта на 16,34%, повреждаемость семян снизилась на 1,46%, количество свободных волокон на хлопке уменьшилось в 2 раза. Ресурс привода увеличился почти в два раза.
- в пильном джине с цепной передачей и облегченным пильным цилиндром по отношению к существующей машине количество поврежденных семян уменьшилось на 0,03%, колибинированные пороки волокон снизились на 0,08%. Часть семян с волокном снизилось на 0,02%, если производительность увеличилась за час на 18 кг, то и выход волокна за час повысился на 1,18%;
- по результатам испытаний агрегата с рекомендованным для очистителя волокна 1ВПУ облегченным пильным цилиндром и имеющего цепную передачу с составной звездочкой по отношению к существующей машине в рекомендованном варианте уменьшились сумма отходов и дефектов на 0,215%, в том числе мелкие отходы на 0,008%, крупные отходы на 0,195%, поврежденные семена на 0,0105%;
- в результате применения рекомендованной ременной передачи с ППО в приводе ворошителя линтерной машины относительно существующей линтерной машины 5ЛП уменьшились опущенность семян на 1,9%, механическое повреждение семян на 0,7%, отходы в составе пуха и массовое количество целых семян на 0,5%. По отношению к пуха производительность увеличилась до 4,3 кг/час, выход пуха повысился на 0,4%. Общая годовая экономическая эффективность усовсршенствованых приводов составила 124 млн 914тысяч сумов.

Тип источника: Авторефераты
Годы охвата с 1992
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
1-90
52

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Максудов, Р. (2023). Создание рациональных схем и методы расчета параметров приводов основных технологических машин хлопковой промышленности . Каталог авторефератов, 1(1), 1–90. извлечено от https://www.inlibrary.uz/index.php/autoabstract/article/view/49018
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Актуальность и востребованность темы диссертации. В мире растет потребность в натуральному волокну, в частности, в хлопковом волокне. На сегодняшней день более, чем в 25 странах мира производится и выполняется первичная обработка хлопкового волокна. В настоящее время одной из актуальных проблем хлопковой промышленности является усовершенствование технологических машин с учетом современных требований, разработка рабочих органов и передач технологических машин на научной основе и внедрения их в промышленность. «В этой отрасли в США, Китае, Индии, Бразилии и других государствах достигнуты определенные успехи, а также особое внимание уделяется эффективности производства в хлопковой промышленности и усовершенствованию технологических машин и оборудований в целях обеспечения конкурентоспособности продукции» '.
В Республике Узбекистан осуществляются широкомасштабные мероприятия по совершенствованию технологических процессов в хлопковой промышленности и созданию высокоэффективных агрегатов и машин. В этом отношении проведены ряд научно-исследовательских работ, в том числе по разработке автоматических систем управления режимов работы технологических машин хлопковой промышленности и контроля качества продукции, созданию новых приводных механизмов рабочих органов с целью обеспечения высокой производительности, обоснование их технологических параметров и режимов работы.
В мировой практике особое значение имеет совершенствование техники хлопковой промышленности путем создания новых передач, влияющих на качественные показатели хлопкового волокна. В связи с этим, осуществление целенаправленных научных исследований по направлениям, включающим разработку новых эффективных конструкций ременных и цепных передач с переменным передаточным отношением, обоснование законов движения, интенсифицирующих необходимые технологические процессы и разработка для этого оптимальных приводных механизмов, разработка эффективных конструкций рабочих органов, позволяющих повышение производительности и получение хлопкового волокна высокого качества, считается одним из важных задач. Проведение научных исследований по вышеприведенным научно-исследовательским направлениям подтверждает актуальность темы данной диссертации.
Данное диссертационное исследование в определенной степени служит выполнению задач, предусмотренных Постановлении Президента Республики Узбекистан №ПП-4761 от 27 октября 2015 года «Об образовании холдинговой компании «Узпахтасаноатэкспорт» и Постановлении Кабинета Министров №70 от 3 апреля 2007 года «О программе модернизации и реконструкции предприятий хлопкоочистительной промышленности на 2007-2011 годы», а также в других нормативно-правовых документах, принятых в данной сфере.
Целью исследования является создание новых эффективных схем приводных механизмов рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности, обоснование параметров, обеспечивающих получение высокого качества хлопкового волокна.
Научная новизна исследования состоит в следующем:
создано устройство очистки от пыли рабочего органа машины разрыхлителя, а также усовершенствованы рабочий орган и барабан бунтораз-боршика;
созданы новые схемы конструкции приводных механизмов, обеспечивающие необходимые законы движения рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности;
разработаны методы определения натяжений в ременных передачах для передачи движения в различных схемах передачи движения;
получены законы движения рабочих органов с учетом рекомендованных новых схем передач в составе технологических машин хлопковой промышленности;
экспериментальным методом определены законы движения и нагрузки рабочих органов, также выполнено обоснование рациональных параметров технологических процессов, обеспечивающих качество волокна.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
Результаты проведенных научных исследованный по теме докторской диссертации «Создание рациональных схем и методы расчета параметров приводов основных технологических машин хлопковой промышленности» состоят в следующем:
1. Разработаны и рекомендованы новые эффективные схемы приводных механизмов технологических машин (сепаратор хлопка, сушильный барабан, агрегат очистки хлопка от мелкого и крупного сора и линтерные машины) хлопковой промышленности. Созданы новые эффективные конструктивные схемы отдельных рабочих органов сепаратора хлопка, агрегата для очистка хлопка от крупного и мелкого сора и линтерных машин.
2. Рекомендована новая конструкция ременной передачи с переменным передаточным отношением, имеющей составной с упругим элементом эксцентричный натяжной ролик для применения в передаточных механизмах технологических машин.
3. Рекомендован аналитический метод расчета натяжения в передачах с вертикальным и горизантальным разположснисм растяжимого и нсрастяжимого ремней. Получены выражения, показывающие связь натяжения ремня от параметров передачи. На основе их анализа можно констатировать следующее: увеличение растяжимости материала ремня приводит к уменьшению напряжения; облегчает равномерное распространение натяжения между ветвями ремня; трение ремня характеризуется формой поперечного сечения ремня и вектором реактивной силы давления в условиях контакта; определены закономерности движения шкивов от натяжного ролика ременной передачи, отношения диаметров ведущего и ведомого шкивов.
4. Для технологических машин хлопковой промышленности кинематический анализ ременной передач с переменным передаточным отношением выполнен аналитическим методом и определены выражения для угловой скорости всдушего шкива. Определены угловая скорость, угловое ускорение ведомого шкива ременной передачи с ППО, законы изменения передаточного отношения в зависимости от эксцентриситета и радиуса натяжного ролика. Построены графики амплитуд угловой скорости ведомого шкива передачи в зависимости от эксцентриситета и радиуса натяжного ролика, определены закономерности уменьшения колебаний угловой скорости и передаточного отношении с увеличением радиуса натяжного ролика; определены математические выражения, позволяющие найти предварительное натяжение и коэффициент скольжения ремня ременной передачи с ППО привода.
5. Разработаны расчетные схемы для систем (сушильный агрегат, регенератор хлопка, пильный джин, волокноочиститель, линтерная машина), имеющие усовершенствованный привод технологических машин хлопковой промышленности, также получены математические модели, выражающие законы движения рабочих органов. Получены законы движения, угловой скорости и крутящего момента при нагрузке ротора электродвигателя на основе численного решения уравнений.
6. Составлены расчетные схемы и получены математические модели усовершенствованных приводных механизмов регенератора хлопка, пильного джина, волокноочистителя, линтерных машин с учетом механической характеристики электродвигателя, ременных передач с ППО и сопротивления хлопка.
7. Определены закономерности изменения колебания угловых скоростей вращающихся масс в зависимости от моментов инерции колковых барабанов. Для очистительной машины от мелкого сора рекомендованы наиболее приемлемые значения:
J, = (0,02-0,026)Яис2; J, = (0,32-0,35)Яис2; J, = (0,27-0,30)Яис2
8. Для обеспечения соответствующих коэффициентов неравномерности угловой скорости рекомендован упругий коэффициент ременных передач (350-450) Нм/рад.
9. В результате применения предлагаемых передаточных механизмов для технологических машин хлопковой промышленности получены следующие данные испытаний:
- в сушильной машине по рекомендуемой схеме привода по отношению существующей: влагоотбор увеличен на 1,2%; очистительный эффект повысился в среднем на 4,1...4,5%; снизились отходы волокна в среднем на 0,45-0,5%;
- в усовершенствованном сепараторном устройстве по отношению к сепаратору СС-15А поврежденные семена и части волокнистых семян уменьшились почти в два раза, выделение мелких и крупных сор увеличилось на 2,3%;
- в приводе очистительной секции от мелкого сора, установив ременную передачу для каждого колкового барабана отдельно при использовании соответствующих эксцентричных натяжных роликов по отношению к существующей схеме, эффективность очистки увеличилась на 5,1%, сумма отходов и дефектов волокна уменьшилась на 0,23%, механическое повреждение семян снизилось на 0,1%;
- при применении рекомендуемых цепных передач, щеточных валиков, конструкции колосников относительно существующего варианта достигнуто повышение очистительного эффекта на 16,34%, повреждаемость семян снизилась на 1,46%, количество свободных волокон на хлопке уменьшилось в 2 раза. Ресурс привода увеличился почти в два раза.
- в пильном джине с цепной передачей и облегченным пильным цилиндром по отношению к существующей машине количество поврежденных семян уменьшилось на 0,03%, колибинированные пороки волокон снизились на 0,08%. Часть семян с волокном снизилось на 0,02%, если производительность увеличилась за час на 18 кг, то и выход волокна за час повысился на 1,18%;
- по результатам испытаний агрегата с рекомендованным для очистителя волокна 1ВПУ облегченным пильным цилиндром и имеющего цепную передачу с составной звездочкой по отношению к существующей машине в рекомендованном варианте уменьшились сумма отходов и дефектов на 0,215%, в том числе мелкие отходы на 0,008%, крупные отходы на 0,195%, поврежденные семена на 0,0105%;
- в результате применения рекомендованной ременной передачи с ППО в приводе ворошителя линтерной машины относительно существующей линтерной машины 5ЛП уменьшились опущенность семян на 1,9%, механическое повреждение семян на 0,7%, отходы в составе пуха и массовое количество целых семян на 0,5%. По отношению к пуха производительность увеличилась до 4,3 кг/час, выход пуха повысился на 0,4%. Общая годовая экономическая эффективность усовсршенствованых приводов составила 124 млн 914тысяч сумов.


background image

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ТЕХНИКА УНИВЕРСИТЕТИ ВА ЎЗБЕКИСТОН МИЛЛИЙ
УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ ДАРАЖАСИНИ
БЕРУВЧИ 14.07.2016.FM/Т.02.02 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ АСОСИДАГИ БИР
МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ТЎҚИМАЧИЛИК ВА ЕНГИЛ САНОАТ ИНСТИТУТИ

МАКСУДОВ РАВШАН ХАСАНОВИЧ

ПАХТА САНОАТИ АСОСИЙ ТЕХНОЛОГИК МАШИНАЛАРИ
ЮРИТМАЛАРИНИНГ РАЦИОНАЛ СХЕМАЛАРИНИ ЯРАТИШ ВА
ПАРАМЕТРЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ УСЛУБЛАРИ

05.02.03- Технологик машиналар, роботлар, мехатроника ва робототехника тизимлари
(техника фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016

1

УДК: 621.01.001.02:675.042


background image

Докторлик диссертацияси автореферати мундарижаси

Оглавление автореферата докторской диссертации

Сontents of the abstract of doctor's dissertation

Максудов Равшан Хасанович

Пахта саноати асосий технологик машиналари юритмаларининг
рационал схемаларини яратиш ва параметрларини ҳисоблаш
услублари............................................................................................ 3

Максудов Равшан Хасанович

Создание рациональных схем и методы расчета параметров приводов
основных технологических машин хлопковой
промышленности................................................................................. 29

Makhsudov Ravshan Xasanovich

Creation of rational schemes of drives of the basic technological machines of
the

cotton

industry

and

methods

of

calculation

of

parameters………………………………………………………............... 55

Эълон қилинган ишлар рўйхати

Список опубликованных работ
List of published works........................................................................... 79

2

ТОШКЕНТ ДАВЛАТ ТЕХНИКА УНИВЕРСИТЕТИ ВА ЎЗБЕКИСТОН
МИЛЛИЙ УНИВЕРСИТЕТИ ҲУЗУРИДАГИ ФАН ДОКТОРИ ИЛМИЙ


background image

ДАРАЖАСИНИ БЕРУВЧИ 14.07.2016.FM/Т.02.02 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ
КЕНГАШ АСОСИДАГИ БИР МАРТАЛИК ИЛМИЙ КЕНГАШ
ТОШКЕНТ ТЎҚИМАЧИЛИК ВА ЕНГИЛ САНОАТ ИНСТИТУТИ

МАКСУДОВ РАВШАН ХАСАНОВИЧ

ПАХТА САНОАТИ АСОСИЙ ТЕХНОЛОГИК МАШИНАЛАРИ
ЮРИТМАЛАРИНИНГ РАЦИОНАЛ СХЕМАЛАРИНИ ЯРАТИШ ВА
ПАРАМЕТРЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ УСЛУБЛАРИ

05.02.03- Технологик машиналар, роботлар, мехатроника ва робототехника
тизимлари (техника фанлари)

ДОКТОРЛИК ДИССЕРТАЦИЯСИ АВТОРЕФЕРАТИ

Тошкент – 2016

3

Докторлик диссертацияси мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамаси

ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида 30.09.2014/B2014.5.Т318 рақам билан
рўйхатга олинган.

Докторлик диссертацияси Тошкент тўқимачилик ва енгил саноат институтида


background image

бажарилган.

Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз) веб-саҳифанинг www.tdtu.uz

ҳамда “ZiyoNet” ахборот-таълим порталида www.ziyonet.uz манзилига жойлаштирилган.

Расмий оппонентлар: Рудовский Павел Николаевич

техника фанлари доктори, профессор

(Россия Федерацияси)

Баходиров Ғайрат Атаханович

техника фанлари доктори

Ахмадхўжаев Хамид Турсунович

техника фанлари доктори, профессор

Етакчи ташкилот: Андижон машинасозлик институти.

Диссертация ҳимояси Тошкент давлат техника университети ва Ўзбекистон Миллий

университети ҳузуридаги фан доктори илмий даражасини берувчи 14.07.2016.FM/Т.02.02
рақамли илмий кенгаш асосидаги бир марталик илмий кенгашнинг 29 ноябр 2016й. соат 14

00

даги мажлисида бўлиб ўтади. (Манзил: 100095, Тошкент, Университет кўч. 2. Тел/факс:
(99871)227-10-32; e-mail: tadqiqot@tdtu.uz).

Докторлик диссертацияси билан Тошкент давлат техника университетининг

Ахборот-ресурс марказида танишиш мумкин (21 рақам билан рўйхатга олинган). Манзил:
100095, Тошкент, Университет кўч. 2.тел. (+99871)246-46-00.

Диссертация автореферати 2016 йил 12 ноябрда тарқатилди.
(2016 йил 12 ноябрдаги №21 рақамли реестр баённомаси).

К.А.Каримов

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш раиси, т.ф.д., профессор

Н.Д.Тураходжаев

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш илмий котиби, т.ф.н., доцент

А.А.Ризаев

Фан доктори илмий даражасини берувчи

илмий кенгаш ҳузуридаги илмий семинар раиси,

т.ф.д., профессор

4

КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)

Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти.

Жаҳонда табиий

толага, хусусан пахта толасига бўлган талаб ошиб бормоқда. Бугунги кунга
келиб ер юзида 25 дан ортиқ мамлакатда пахта толаси етиштирилиб, дастлабки


background image

ишлов берилмоқда. Ҳозирда пахта саноатининг технологик машиналарини
замон талаблари даражасида такомиллаштириш, технологик машиналардаги
ишчи органлар ва узатмаларни илмий асосда ишлаб чиқиш ва саноатга жорий
этиш долзарб муаммолардан бири ҳисобланади. «Бу соҳада АҚШ, Хитой,
Ҳиндистон, Бразилия ва бошқа давлатларда маълум ютуқларга эришилган
бўлиб, уларда пахта саноатида ишлаб чиқариш самарадорлигини ошириш ва
маҳсулотларнинг рақобатбардошлигини таъминлаш мақсадида технологик
машина ва жиҳозларни такомиллаштиришга алоҳида эътибор қаратилмоқда»

1

.

Ўзбекистон Республикаси пахта саноатининг технологик жараёнларини

такомиллаштириш ва ишлаб чиқаришда юқори самарадорликка эга бўлган
машина агрегатларини яратишга оид кенг қамровли чора-тадбирлар амалга
оширилмоқда.

Бу

борада,

жумладан,

пахта

саноати

технологик

машиналарининг ишлаш режимлари ва махсулот сифатини назорати бўйича
автоматик бошқарув тизимлари ишлаб чиқиш, юқори иш унумини таъминлаш
мақсадида янги юритиш механизмларининг ишчи органларини яратиш,
уларнинг технологик параметрларини ва ҳаракат режимларини асослаш бўйича
қатор илмий-тадқиқот ишлари олиб борилган.

Жаҳон амалиётида пахта толасининг сифат кўрсаткичларига таъсир

этадиган янги ҳаракатга келтирувчи узатмаларни яратиш орқали пахта саноати
техникасини такомиллаштириш алоҳида аҳамият касб этиб бормоқда. Бу
борада: технологик машиналар юритгичлар учун ўзгарувчан узатиш нисбатли
тасмали ва занжирли узатмаларнинг янги самарали конструкцияларини ишлаб
чиқиш,

ишчи

органларнинг

керакли

технологик

жараёнларини

жадаллаштирадиган ҳаракат қонунларини асослаш ва уни амалга оширадиган
оптимал юритиш механизмларини ишлаб чиқиш, иш унумини оширишга юқори
сифатли пахта толасини олишга имкон берувчи самарали ишчи органлар
конструкцияларини ишлаб чиқиш каби йўналишларда мақсадли илмий
изланишларни амалга ошириш муҳим вазифалардан ҳисобланади. Юқорида
келтирилган

илмий-тадқиқотлар

йўналишида

бажарилаётган

илмий

изланишлар мазкур диссертация мавзусининг долзарблигини изоҳлайди.

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2015 йил 27 октябрдаги

ПФ-4761-сон «Ўзпахтасаноатэкспорт холдинг компаниясини ташкил этиш
тўғрисида»ги Фармони, Вазирлар Махкамасининг 2007 йил 3 апрелдаги 70-сон
«2007-2011 йилларда пахта тозалаш саноати корхоналарини модернизация ва
реконструкция қилиш дастури тўғрисида»ги Қарори ҳамда мазкур фаолиятга
тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни
амалга оширишга ушбу диссертация тадқиқоти муайян даражада хизмат
қилади.

1

Cotton: World Statistics. Bulletin of the International Cotton Advisory Committee, NY, November 2015.

http://www.ICAC.org.

5

Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланишининг

устувор йўналишларига боғлиқлиги.

Мазкур тадқиқот республика фан ва

технологиялар ривожланишининг II. «Энергетика, энергия ва
ресурстежамкорлик» устувор йўналиши доирасида бажарилган.


background image

Диссертация мавзуси бўйича халқаро илмий тадқиқотлар шарҳи

2

.

Пахта саноатининг техника ва технологияси (пахтани қуритиш, тозалаш,
регенерация қилиш, жинлаш, линтерлаш, толани тозалаш ва бошқалар) бўйича
машиналарнингишчи

органлари

ва

юритиш

механизмларини

такомиллаштиришга йўналтирилган илмий изланишлар жаҳоннинг етакчи
илмий марказлари ва олий таълим муассасалари, жумладан, Texas Tech
University, USDA Agricultural Research Service, USDA Cotton Ginning Research
Unit (АҚШ), National Research Center for cotton processing engineering and
technology, China Cotton Industries Limited (Хитой), Pakistan Cotton Standards
Institute, National Textile University Faisalabad (Покистон), Тошкент тўқимачилик
ва енгил саноат институти, “Пахтасаноатилмий маркази”

акциядорлик

жамиятида (Ўзбекистон) кенг қамровли илмий-тадқиқот ишлари

олиб

борилмоқда.

Пахта саноати технологик машиналарининг юритиш механизмларини

ишлаб чиқиш ҳамда уларни такомиллаштиришга оид жаҳонда олиб борилган
тадқиқотлар натижасида қатор, жумладан, қуйидаги илмий натижалар олинган:
технологик машиналар юритмаларида тасмали узатмаларнинг қўлланилиши
бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган (Texas Tech University ва «Lummus Corp.»
корхонаси ҳамкорлигида, АҚШ), занжирли узатмали пахтани қуритиш,
тозалаш, жинлаш технологик машиналари яратилган(«China Cotton Industries
Ltd» ва «Shandong Shwan Cotton industrial Machinery Stock Co. Ltd» корхоналари
ҳамкорлигида, Хитой), пахтани майда ва йирик чиқиндилардан тозалаш
агрегати юритмаларининг рационал схемаларининг параметрлари ишлаб
чиқилган (Тошкент тўқимачилик ва енгил саноат институти, “Пахтасаноат
илмий маркази” акциядорлик жамияти, Ўзбекистон).

Дунёда пахта саноати техника ва технологиясининг такомиллаштирилган

машина агрегатлари ишчи органлари ва узатмаларини ишлаб чиқиш бўйича
қуйидаги устувор йўналишларда тадқиқотлар олиб борилмоқда: пахта саноати
технологик машиналарида қўлланиладиган тасмали ва занжирли узатмаларнинг
янги самарали конструкцияларини ишлаб чиқиш; ишчи органлар ҳаракат
режимларини аниқлаш ва оптималлаштириш; технологик машиналар электр
энергия сарфини камайтиришга қаратилган ресурстежамкор рационал
механизмларни ишлаб чиқиш; пахта саноати технологик машиналари юритиш
механизмлари

ишчи

органларини

ҳисоблашнинг

илмий

асосларини

такомиллаштириш;пахта саноати асосий технологик машиналари

2

Диссертация мавзуси бўйича халқаро илмий тадқиқотлар шарҳи http://www.viniki.ru/catalog_v_tu/asp?50-

pagе;http://www.samjackson.com; http://www.cotton.com; http://www.krugosvet.ru /REMENNAYA_PEREDAC
HA.html;http://lesosib.ru/dir/remennye_peredachi_testy_po_sopromatu_vuzov/.html;http://www.bajajngp.com/humidifi
er.html; http://www.busa.com.br/Assistencia-T ecnica#https://www.acronymfinder.com; http://www.l ifer.ru/remont-i

otdelka/127-rjemjennyje-pjerjedachi-.html;http://pda. shpora.net/index.cgi?act=view&id=43691; http://moiko
mpas.ru/compas/ remennaya_peredacha /compas_p age/1. ва бошқа манбалар асосида ишлаб чиқилган.

6

юритмаларининг рационал схемаларини яратиш ва параметрларини ҳисоблаш
услубларини ишлаб чиқиш.

Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.

Ҳозирги вақтда пахта саноати

технологик машиналарининг юритмаларини такомиллаштириш, ҳаракатга


background image

келтирувчи узатмаларининг янги самарали конструкцияларини ишлаб чиқиш,
уларнинг кинематик ва динамик таҳлилини амалга ошириш, пахта толасининг
табиий сифат кўрсаткичларини сақлаган ҳолда пахта саноати технологик
машиналарнинг ишчи органларини такомиллаштириш ва ҳаракат режимларини
аниқлаш масалалари бўйича бир қатор олимлар: V.L.Veitz, N.I.Kolchin,
A.M.Martinenko, L.Gladinewiez, P.Pfieger, W.Pampel, G.Veit, H.H.Schommer,
F.Reiner, J.Pfeifer, C.O.Jonkers, P.Bernard, Н.С.Ачеркан, Р.Менли, Ю.П.Адлер,
М.В.Феридман, Б.А.Пронин, Б.С.Папанов, У.М.Гутьяр, В.К.Мартынов,
К.Файзиев,

А.Джураев,

М.Эргашов,

Ж.Мирхамидов,

Н.Мухитов

ва

бошқаларнинг ишларида кўриб чиқилган.

Пахта саноати техника ва технологиясини такомиллаштириш, унинг

самарадорлигини

ошириш

йўналишида

қатор

олимлар,

жумладан

Г.И.Мирошниченко, Р.Г.Махкамов, Э.Т.Максудов, И.К.Хафизов, Н.З.Камолов,
Б.Г.Қодиров, А.П.Парпиев, Б.М.Мардонов, Х.Т.Ахмадхўжаев, О. Махсудов,
Р.М.Муродов, М.Т.Хожиев, Р.З.Бурнашев, П.Н.Тютин, Р.В.Корабелников,
А.Е.Лугачев, М.М.Шукуров, Х.К.Турсунов, Д.М.Мухаммадиев, Х.Қ.Рахмонов
каби соҳа олимлари томонидан тадқиқ қилинган ва маълум даражадаги ижобий
натижаларга эришилган. Уларнинг тадқиқотлари асосан пахтани ғарамлаш,
қуритиш, майда ва йирик ифлосликлардан тозалаш, жинлаш, линтерлаш,
толани тозалаш каби технологик жараёнларни такомиллаштиришга шунингдек
ишчи органларни такомиллаштиришга, технологик ўлчамларни асослашга
қаратилгандир.

Лекин, ўзгарувчан узатиш нисбатли тасмали узатмаларнинг кинематик ва

динамик таҳлилини амалга оширишнинг назарий асослари ҳамда уларни
технологик машиналар юритмаларида қўллаш,технологик машиналарнинг
юритиш механизмлари, рационал схемалари, технологик қаршиликларни
инобатга олган ҳолда электроэнергия сарфини камайтириш, кинематик ва
динамик параметрларини асослаш бўйича тадқиқотлар тўлиқ олиб борилмаган.
Шунингдек, пахта саноати технологик машиналарининг ишчи органлари
бурчак тезликларини технологик жараёнга таъсирини ўрганиш бўйича ва
машиналар юритмаларининг янги самарали схемаларини ишлаб чиқиш бўйича
илмий изланишлар ҳозирги кунгача етарли даражада эмас.

Диссертация мавзусини диссертация бажарилган олий таълим

муассасининг илмий-тадқиқот ишлари билан боғлиқлиги.

Диссертация

тадқиқоти Тошкент тўқимачилик ва енгил саноат институти илмий-тадқиқот
ишлари режасининг ОТ-Ф5-032. “Ўзгарувчан параметрли механизмларни
анализ ва синтез қилишнинг илмий асосларини яратиш” (2010); ИТД-15-061.
“Пахтани майда ва йирик чиқиндилардан тозалагичларнинг янги юқори
самарали ишчи органларини ва механизмларини ишлаб чиқиш” (2010);
И-09-20. “Ўрта толали чигитли пахталар учун юқори самарали тозалагичларни
ишлаб чиқиш ва жорий этиш” (2010); ИТД-9-03.“Пахта саноати технологик

7

машиналарининг юритгич механизмлари схемаларини такомиллаштириш ва
оптималлаштириш” (2012-2014) мавзусидаги лойиҳалар доирасида бажарилган.

Тадқиқотнинг мақсади

пахта саноати технологик машиналарини юритиш

механизмлари ишчи органларининг янги самарали схемаларини яратиш, юқори


background image

сифатли пахта толаси олишни таъминлайдиган параметрларини ишлаб
чиқишдан иборат.

Тадқиқотнинг вазифалари:

пахта саноати технологик машиналарининг юритиш механизмлари

таҳлили асосида уларнинг янги самарали схемалари ва параметрларини ишлаб
чиқиш;

узатмаларни ҳисоблаш услубларини ишлаб чиқиш ва параметрларини

асослаш ҳамда янги самарали ишчи органлар конструкцияларини ишлаб
чиқиш;

пахта саноати технологик машиналарида тавсия қилинган ишчи органлар

ва узатмаларни инобатга олган ҳолда машина агрегатларининг динамик
таҳлилларини амалга ошириш, ишчи органлар ҳаракат қонунларини олиш;

пахта саноати технологик машиналарининг ишчи органлари ҳаракат

қонунлари ва юкланишларини тажрибавий усулларда аниқлаш ҳамда ҳаракат
қонунларини технологик жараёни ва тола сифатига таъсирини таҳлил қилиш;

тўлиқ факторли тажрибавий изланишлар асосида янги схемадаги

узатмаларнинг энг мақбул параметрларини ишлаб чиқиш;

тавсия қилинган янги схемадаги узатмаларни ишлаб чиқариш шароитида

синовдан ўтказиш ва ишлаб чиқаришда қўллаш бўйича тавсиялар ишлаб чиқиш.

Тадқиқот объекти

сифатида пахта саноати технологик машиналарининг

юритгич механизмлари ва ишчи органлари кўриб чиқилади.

Тадқиқот предмети

пахта саноати технологик машиналарининг

юритгич механизмларини кинематик ва динамик таҳлили, пахта саноати
машиналари ишчи органлари ҳаракат қонунларининг боғланиш графиклари,
тавсия параметрлари ва ҳаракат режимлари ташкил этади.

Тадқиқот усуллари.

Диссертацияда пахта саноати технологик

машиналарининг юритгич механизмларини кинематик ва динамик таҳлили
усуллари, машина ва механизмлар назарияси, назарий механика, олий
математика, машина деталлари фанларининг умумий услубларидан
фойдаланилди.

Тадқиқотларнинг илмий янгилиги

қуйидагилардан иборат: пахта

бунтларини бузгич машинасининг ишчи органи ва барабани
такомиллаштирилган ҳамда пахта ғарамини титувчи машинанинг ишчи орган
чангини тозаловчи қурилма яратилган;

пахта саноати технологик машиналари ишчи органларининг керакли

ҳаракат

қонунларини

таъминлайдиган

янги

схемадаги

узатмалар

конструкциялари яратилган;

ишлаб чиқилган тасмали узатмаларнинг турли ҳаракат узатиш

схемаларига мос равишда тасмалар тарангликларини аниқлашнинг янги
усублари ишлаб чиқилган;

8

пахта саноати технологик машиналарининг таркибида тавсия қилинган

янги схемадаги узатмаларни инобатга олган ҳолда машина агрегатлари ишчи
органларнинг ҳаракат қонунлари олинган;

ишчи органларининг ҳаракат қонунлари ва юкланишларини тажрибавий


background image

усулларда аниқланган ҳамда ҳаракат қонунларини технологик жараёнга ва тола
сифатига таъсир этиши бўйича рационал параметрлари ишлаб чиқилган.

Тадқиқотнинг амалий натижалари

қуйидагилардан иборат: пахтани

қуритиш, регенератор, сепаратор, майда ва йирик чиқиндиларидан тозалаш
секциялари, жин, тола тозалагич ҳамда линтер технологик машиналари
юритмаларининг такомиллашган схемалари ишлаб чиқилган;

олиб борилган илмий изланишлар асосида тавсия қилинган юритмалар ва

ишчи органларининг кинематик, динамик параметрлари ҳамда технологик
кўрсаткичларининг қийматлари олинган;

пахтани йирик чиқиндилардан тозалаш, аррали жин, линтер машинаси ва

тола тозалагичлар юритмаларида қайишқоқ элементли таранглаш қурилмали
занжирли узатмаларнинг ҳисоблаш усуллари ишлаб чиқилган;

пахтани қуритиш, регенератор, сепаратор, майда ва йирик чиқиндилардан

тозалаш секциялари, жин, тола тозалагич ҳамда линтер технологик
машиналарида тавсия қилинган юритмалар ўрнатилиб, ишлаб чиқаришда
самарали натижалар олинган.

Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги.

Тадқиқот натижаларининг

ишончлилиги назарий ва тажрибавий изланишлар натижаларининг ўзаро мос
келиши, тавсия қилинган юритма схемаларининг синов натижалари ва уларнинг
ишлаб чиқаришга қўлланилганлиги, маълум ва исботланган баҳолаш мезонлари
асосида ишчи органлар ва юритма элементларининг ҳаракат қонунлари
таҳлилий натижаларини тақослаш ва ишлаб чиқаришнинг реал шароитларида
ҳамда аккредитацияланган ускуна ва ўлчагичлардан фойдаланилганлиги билан
изоҳланади.

Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.

Тадқиқот

натижаларининг илмий аҳамияти тавсия қилинган юритмалардаги ўзгарувчан
узатиш нисбатли тасмали узатмаларнинг кинематик таҳлили, уларнинг ҳаракат
қонунлари, боғланиш графиклари, пахтани чиқиндилардан тозалаш, аррали
жин, пахта регенераторлари каби машина агрегатларининг динамик ва
математик моделлари, ишчи органларининг ҳаракат қонунлари, юкланишлари,
боғланиш графиклари, ишчи орган ва электрюритгичнинг тавсия қилинган
инерция моментлари, ўлчамлари, узатмаларнинг қайишқоқ-диссипатив ва
механик характеристикалари билан изоҳланади.

Тадқиқотнинг амалий аҳамияти пахтани қуритиш, регенератор,

сепаратор, майда ва йирик чиқиндиларидан тозалаш секциялари, жин, тола
тозалагич ҳамда линтер технологик машиналари учун тавсия қилинган янги
юритма схемаларини қўллаш натижасида иш унумдорлиги ортганлиги,
технологик жараёнларни жадаллашганлиги, тола ва чигитни шикастланиши
ҳамда сарф қувватининг камайганлиги билан асосланади.

9

Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.

Пахта саноати

технологик машиналарининг ишчи органларини такомиллаштириш бўйича
ишлаб чиқилган илмий натижалар асосида:

технологик машиналарнинг ишчи органларини такомиллаштириш

йўналишида Ўзбекистон Республикаси Интеллектуал мулк агентлигининг 2 та


background image

ихтирога патенти олинган (“Пахта бунтларини бузгич машинасининг ишчи
органи” №IAP 03181-2006й, “Пахта бунтларини бузгич машинасининг ишчи
барабани” IAP 03129-2006й.). Натижада босқичма-босқич пахта ғарамларидаги
пахта хом ашёсининг сифатини сақлаган ҳолда технологик жараёнга узатиб
бериш имконини берган;

пахта ғарамларини титувчи машиналарнинг ишчи органларини

такомиллаштириш бўйича Ўзбекистон Республикаси Интеллектуал мулк
агентлигининг ихтирога патенти олинган (“Пахта ғарамини титувчи
машинанинг ишчи органи чангини тозаловчи қурилма” IAP 04272 – 2006й.).
Натижада пахта ғарамларини титувчи машинанинг ишлаш давомийлигини
узайтириш имкони яратилган;

технологик машиналарининг қуритиш барабани, сепаратор, пахта

регенератори, пахта тозалаш агрегатининг майда ва йирик чиқиндилардан
тозалаш секциялари, аррали жин, тола тозалагич ва линтер машиналарининг
янги такомиллашган юритмалари «Ўзпахтасаноатэкспорт» холдинг компанияси
корхоналарида, жумладан Андижон вилоятининг 1-Андижон, Пайтуг,
3-Андижон, Хўжаобод пахта саноати корхоналарида, Фарғона вилоятининг
Тошлоқ, 2-Қўқон, Риштон, Қўқон пахта саноати корхоналарида, Жиззах
вилоятининг Зарбдор пахта саноати ва Тошкент вилоятининг Алимкент пахта
саноати корхоналарида жорий этилган («Ўзпахтасаноатэкспорт» холдинг
компаниясининг 2016 йил 24 октябрдаги МА-02/1381-сон маълумотномаси).
Диссертация натижалари бўйича тавсия қилинган янги схемадаги юритмалар ва
ишчи органларининг пахта саноати корхоналарида қўлланилиши умумий
тозалаш самарадорлигининг 5,1% га ошишини, тола ифлослиги ва нуқсонлар
йиғиндиси 1,23% га, чигитнинг механик шикастланиши 1,46% га, тозаланган
пахтадаги эркин толалар миқдори 0,56% га камайишини таъминлайди.

Тадқиқот натижаларининг апробацияси.

Тадқиқот натижалари 40 дан

ортиқ илмий-амалий анжуманлар, жумладан: «Молодые ученые – развитию
текстильной и легкой промышленности» (Россия Федерацияси, Иваново,
2007й), «Социально-экологические проблемы развития интеграционных
процессов в условиях глобализации экономики» (Россия Федерацияси, Москва,
2009й), «Международная конференция посявшенная памяти академика
Х.А.Рахматулина» (Россия Федерацияси, Москва, 2009й), «Технология
текстильной промышленности» (Россия Федерацияси, Иваново, 2009й), «Ресурс
ва энергияни тежашда янги ва ноанъанавий технологиялар» (Украина
Республикаси, Одесса, 2010), «Современные проблемы производства и ремонта
в промышленности и на транспорте» (Украина Республикаси, Киев, 2011),
«Современные наукоемкие технологии и перспективные материалы текстильной
и легкой промышленности» (Россия Федерацияси, Иваново, 2013й), «Наука и
практика: проблемы, идеи, инновации» (Қозоғистон Республикаси, Астана,

10

2014й) «Прогрессивные технологии и процессы» (Россия Федерацияси, Курск,
2014й) ҳалқаро илмий-амалий конференцияларда маъруза кўринишида баён
этилган ҳамда апробациядан ўтказилган.

Тадқиқот натижаларнинг эълон қилиниши.

Диссертация мавзуси

бўйича жами 72 та илмий ишлар чоп этилган, шулардан, Ўзбекистон


background image

Республикаси Олий аттестация комиссиясининг докторлик диссертациялари
асосий илмий натижаларини чоп этишга тавсия этилган илмий нашрларда 23 та
мақола нашр этилган ва Ўзбекистон Республикасининг 19 та патенти олинган.

Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.

Диссертация таркиби кириш,

олтита боб, хулоса, фойдаланилган адабиётлар рўйхати ва иловалардан иборат.
Диссертациянинг ҳажми 204 бетни ташкил этган.

ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ

Кириш

қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурати

асосланган, тадқиқотнинг мақсади ва вазифалари, объект ва предметлари
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва амалий
натижалари баён қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий аҳамияти
очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиётга жорий қилиш, нашр этилган
ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар келтирилган.

Диссертациянинг

“Пахта саноати технологик машиналарининг

юритиш механизмлари тахлили”

деб номланган биринчи бобида пахта

саноати технологик машиналари (қуритиш агрегати, пахта сепаратори, йирик ва
майда чиқиндилардан пахтани тозалагичлар, регенератор, аррали жин, тола
тозалагич, линтер машинаси) юритиш механизмлари ва ишчи органларини
такомиллаштириш бўйича мавжуд изланишлар таҳлили келтирилган. Ҳар бир
технологик машина юритмаси хусусиятлари ўрганиб чиқилган.

Пахта саноати технологик машиналарининг юритиш механизмлари ва

ишчи органларини янги самарали схемалари тавсия қилинган. Янги схемаларни
ишлаб чиқишда қуйидаги асосий йўналишлар асос қилиб олинди: ишчи
органларнинг фаоллаштириш, ҳаракатларидаги эркинлик даражаларини
ошириш; қўшимча қайишқоқ элементларни киритиш ҳисобига тебранишларни
юзага келтириш ва шу асосида технологик жараёнларни жадаллаштириш; ишчи
органларнинг ўзгарувчан ишлаш режимларини таъминлаш; ресурсни
тежайдиган енгиллаштирилган ишчи органларни ишлаб чиқиш.

Таъкидлаш лозимки, деярли 90-95% пахта саноати технологик

машиналарининг юритмаларида асосан тасмали узатмалар қўлланилади.
Шунинг учун ушбу технологик машиналар ишчи органларининг керакли
ишлаш режимларини таъминлаш мақсадида уларнинг юритмаларида янги
самарали тасмали ва занжирли узатмаларни киритиш тавсия қилинган.

Юқоридагиларни инобатга олиб, СБО қуритиш машинасининг юритиш

механизмида редукторни бир босқичли қилиб, электрюритгич билан бир
текисликда жойлаштириш ҳамда иккинчи босқич ўрнига занжирли узатмани

11

тавсия қилиш мақсадга мувофиқдир. 1-расмда тавсия қилинган схема
келтирилган.

Пахта

регенераторининг

иккита

электрюритгичларини

биттага

алмаштириш, кинематик схемасига тегишли ўзгартиришлар киритиш тавсия
этилади. 2-расмда пахта регенераторининг янги кинематик схемаси


background image

келтирилган. Шунингдек, пахта регенераторининг юритиш механизмларида
занжирли узатмаларни қўллаш ҳам тавсия қилинади.

1-электрюритгич; 2-муфта;

3-редуктор; 4-етакловчи юлдузча;

5-етакланувчи юлдузча; 6-таранглаш

ролиги; 7-занжир; 8-подшипниклар;

айлантирувчи роликлар; 9-барабан.

1-расм. СБО қуритиш машинасининг

тавсия қилинган узатиш механизми

схемаси.

1-электрюритгич;

2, 5, 9, 10- етакловчи шкив; 3, 4, 7, 12

–етакланувчи шкив; 6, 13 – тасмали

узатма; 8,11-тарангловчи ролик; 14,

15- подшипниклар

2-расм. Пахта регенераторини ҳаракатга

келтирувчи узатма механизмининг

тавсия қилинган кинематик схемаси.

3, 4-расмларда тавсия қилинган тасмали ва занжирли узатмаларнинг

схемалари келтирилган. Тасмали узатма ишлаш вақтида ҳаракат етакловчи
шкив 1 дан етакланувчи шкив 2 га узатилади. Бунда таранглаш ролиги 4
айланганда тасмага нисбатан қўйилган куч таъсирида резинали втулка 5
турли қийматларда деформацияланади. Бу эса қамров бурчагининг
ўзгаришига, етакланувчи шкив 2 ни ўзгарувчан бурчак тезлигида
ҳаракатланишига олиб келади. Шу билан бирга ташқи резинали втулка 6
билан тасма 3 орасида сирпаниш деярли бўлмайди. Чунки, тасма 3 ва втулка
6 орасида ишқаланиш кучи катта бўлади. Машинасозликда қатор
машиналарда қўлланилгани каби юқори қувватни узатиш учун тасмали эмас,
занжирли узатмаларни ишлатиш мақсадга мувофиқдир. Бунда, албатта
мавжуд занжирли узатмаларнинг камчиликларини қайд этиш лозим:
занжирнинг ишлаш муддати юқори эмаслиги, узатмада шовқин бўлиши
ҳамда юлдузчалар ва занжир илашиши қамров бурчагининг катта эмаслиги,
юқори

тезликда

ишлашни

чегараланганлиги

кабилар.

Мавжуд

конструкциядаги занжирли узатмаларнинг яна бир муҳим камчилиги
етакланувчи бўғин юлдузчага таъсир этувчи қаршилик кучларининг
моментлари етакловчи юлдузчага ҳамда у орқали юритгичга ҳам таъсир
кўрсатишидир. Демак, қаршилик моментларининг мураккаб тебранишлари
деярли сўнмасдан юритгичга таъсир қилади. Ушбу камчиликни бартараф
этиш мақсадида янги занжирли узатма конструкцияси таклиф қилинди Ушбу

12

занжирли узатмада етакловчи 1 ва етакланувчи юлдузча 2, занжир 3 ва
таранглаш ролиги 4 мавжуд.


background image

3-расм. Тавсия қилинаётган тасмали

узатманинг кинематик схемаси

4-расм. Тавсия қилинаётган таркибли

таранглаш роликли занжирли узатма

схемаси.

Юқорида келтирилган камчиликларни бартараф қилиш мақсадида

тозалаш агрегатининг аррачали секциясини такомиллаштирилган конструктив
схемаси ишлаб чиқилди (5-расм). Тозалаш секцияси қуйидагича ишлайди: пахта
хом-ашёси агрегатнинг 2 та қозиқчали барабанларга келиб тушади, уларнинг
қозиқчалари пахтани 9 сетка устидан олиб ўтади, ажралган ҳолатда чиқиндилар
5 винтли конвеейр ёрдамида чиқарилади. Сўнгра пахта хом-ашёси таъминловчи
транспортировка қилувчи 3 барабанларга келиб тушади. Ишчи режимда ушбу 3
барабанчалар соат стрелкасига қарши айланиб пахтани 4 аррачали барабанларга
узатади. Аррачали 4 барабанлар арра тишлари пахтани илиб олиб 5
колосникларга уриб олиб ўтади. Бунда ажралган чиқиндилар 8 винтли конвеейр
орқали чиқарилади. Чўткали 6 валиклар пахта толаларини арра тишлари
орасига киритишга ёрдам беради. Тозаловчи пахта бўлаклари арра тишларидан
чўткали барабан 7 орқали ажратиб олинади. Агарда пахтани

йирик

чиқиндилардан тозалаш четлаб ўтказилиш керак бўлса, 3 қозиқли барабанлар
соат стрелкаси бўйича айлантирилади. Тавсия қилинган тозалаш секцияси
тозалаш самарасини 10-15% га ортишига олиб келади.

6-расм. 1ХК машинаси юритмасидаги

ўзгарувчан узатиш нисбати тасмали

узатмаларнинг кинематик схемаси

5-расм. Пахта тозалаш агрегатининг

аррачали тозалаш секцияси.

Пахта тозалаш машинасининг йирик чиқиндилардан тозалаш секцияси

катта қувват сарф қилишини инобатга олган ҳолда тасмали узатмалар ўрнига
занжирли узатмаларни қўллаш мақсадга мувофиқдир.

13


background image

1,10-муфта;2,4,5,6,7-подшипник;3,8-етакланув

чи шкив; 9,17-етакловчи шкив; 11,12,13,

14-электрюритгич;15-редуктор; 16-занжирли

узатма; 18-тасма; 19-қайишқоқ элемент;

20-занжирли узатма.

7-расм. 5ДП-130 машинасининг

такомиллаштирилган кинематик схемаси.

1-подшипник; 2-муфта; 3-электр

юритувчи куч; 4-занжирли узатма.

8-расм. 3ОВП-М тола

тозалагичнинг такомиллаштирилган

кинематик схемаси

Майда ифлосликлардан тозалаш қисмида тавсия қилинаётган схемада

ҳаракат юритгичга ўрнатилган 1 шкивлари орқали тармоқланган ҳолда иккита
тасмали узатма ишлатилган. Бунда шкив 2 га ҳаракат шкив 1 дан тасма 5 ва
етакланувчи тармоққа қўйилган эксцентрикли таранглаш ролиги 4 орқали
узатилади (6-расм).Худди шундай шкив 3 га ҳаракат юритгичга ўрнатилган
шкив 1 дан тасма 7 ва эксцентрикли таранглаш ролиги 6 орқали узатилади.
Ушбу схеманинг афзаллиги шундан иборатки, ҳар иккала чиқувчи бўғинларга
ҳаракат параллел равишда узатилади ва бу технологик жараённи узлуксиз
давом этишини таъминлайди.

Аррали жинда такомиллаштирилган элементлар: аррали цилиндрнинг

енгиллаштирилган конструкцияси; аррали цилиндр юритгичига занжирли
узатма ўрнатилади. Таъкидлаш лозимки, юритгичда электрюритгични қанча
юқори частотали қилиб олинса, шунча унинг габарит ўлчамлари кичик бўлади.
Ушбу ҳолларда қўшимча узатмалар (тасмали, занжирли узатмалар,
редукторлар) ишлатилади (7-расм).

Тола тозалагичларнинг асосий ишчи органи – аррали цилиндрлар ва улар

тагидаги колосниклари ҳисобланади. Аррали цилиндрларнинг ҳар бири алоҳида
электрюритгичдан муфта орқали ҳаракат олади. Бунинг асосий сабаби, аррали
цилиндрлар инерция моментлари жуда катта. 8-расмда тавсия қилинган
юритиш механизми схемаси келтирилган.

Диссертациянинг

“Пахта саноати технологик машиналарининг

юритиш механизмларида қўлланиладиган тарангловчи роликли тасмали
узатмаларнинг чўзиладиган ва чўзилмайдиган тасмалари таранглигини
лойихалаш усуллари

” деб номланган иккинчи бобида пахта саноати

технологик машиналари юритмаларидаги тасмали узатмаларни вертикал,
горизонтал жойлашиши ва тасмани чўзилмайдиган ва чўзиладиган
ҳусусиятларини инобатга олган ҳолда тасманинг таранглигини, реакция
кучларини аналитик усулда аниқлаш ифодалари келтирилган. Жумладан,


background image

14

чўзилмайдиган тасмаларнинг бошланғич таранглигини аниқлаш кўриб
чиқилди. Бошланғич тарангликнинг тасма материалига, хусусиятига, берилган
механизмларнинг конструктив параметрларига ва ташқи созловчи кучига
боғлиқлигини аниқлаш талаб этилади.

Тасманинг етакловчи ва етакланувчи шкивлари юзаларига босим

натижасида ҳосил бўладиган

R

001

ва

R

002

реактив кучлари

x

ўқига нисбатан

β

001

ва

β

002

бурчакларини

ҳосил қилади
(9-расм)

R

003

реактив кучи

ϕ

002

ва

ϕ

003

бурчакларига боғлиқ,

яъни тарангловчи

ролик марказининг жойлашиш координатасига нисбатан ижобий (9

а-

расм) ёки

салбий (9

б-

расм)

β

003

бурчагини ҳосил

қилиши мумкин.

⎨⎧

0.5

(

)

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

<

002 003 003 002

β

=

агар

. (1)

0

003

⎪⎩

0.5

(

)

агар

ϕ

ϕ

=

003 002

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

>

агар

003 002 003 002

Кўриладиган механизмларда етакловчи ва етакланувчи шкивларни

y

вертикал ўқи бўйлаб юқорига ёки пастга, тарангловчи роликни

x

ўқи бўйлаб

чапга ёки ўнга силжишлари назарга олинган. Механизмларни созлашда
созловчи шкивларни силжитишда тасмаларга ташқи куч

Н

00

j

қўйилиши мумкин,

бу ерда

j

=

1,2, 3

(9-расм). Тасмага таъсир қилувчи кучларнинг мувозанат

тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлади:

– етакловчи шкив юзасида

T

001

cos

ϕ

001

+

T

002

cos

ϕ

002

R

001

(cos

β

001

+

f

sin

β

001

)

=

0

,

001 001 002 002 001 001 001 001

T

sin

ϕ

T

sin

ϕ

+

R

(sin

β

f

cos

β

)

=

Н

; (2) –

етакланувчи шкив юзасида

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

(cos

β

002

f

sin

β

002

)

=

0

,

001 001 003 003 002 002 002 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

(sin

β

+

f

cos

β

)

=

Н

; (3) –

тарангловчи ролик юзасида

002 002 003 003 003 003 003 003

T

cos

ϕ

T

cos

ϕ

+

R

(cos

β

f

sin

β

)

=

Н

,

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

(

±

sin

β

003

+

f

cos

β

003

)

=

0

. (4) Бу ерда ва кейинчалик

охирги иккита тенгламаларда:Агар тарангловчи

роликнинг маркази

y

ўқига

0

1

0

2

,

ϕ

002

>

ϕ

003

масофадан пастда ва

R

003

реактив

2

кучи вектори

x

горизонтал ўқига

нисбатан

β

003

ижобий бурчак ҳосил қилса

юқори белгилар (9

a

-расмга қаранг) қабул қилинади; агар тарангловчи

роликнинг маркази

y

ўқига

0 0

1 2

,

ϕ

002

<

ϕ

003

масофада юқорида ва


background image

R

003

реактив

2

кучи вектори

x

горизонтал ўқига

нисбатан

β

003

салбий бурчак ҳосил қилса,

пастки белгилар (9

б

-расмга қаранг) қабул қилинади.

Охирги тенгламаларни қуйидаги кўринишда ёзамиз:

T

001

cos

ϕ

001

T

002

cos

ϕ

002

+

R

001

η

11

=

0

;

001 001 002 002 001 12 001

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

η

21

=

0

;

15

а

)

T

003

T

001

ϕ

003

ϕ

001

Т

002

б

)

Т

002

в

)

β

002

(

002

)

F

ТР

β

003

Н

003

ϕ

002

ϕ

002

R

003

ϕ

003

ϕ

001

β

003

R

002

Н

002

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

ТР

R

003

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

TP

9-расм. Етакловчи ва етакланувчи шкивлари юзаларида босим натижасида ҳосил

бўладиган реактив кучлар.

001 001 003 003 002 22 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

002 002 003 003 003 31 003

T

cos

ϕ

+

T

cos

ϕ

R

η

=

Н

;

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

η

32

=

0

, (5) Номаълум реактив кучларни йўқотиб, (5)

тенгламалар системасини қуйидаги кўринишда ҳосил қиламиз

001 12 001 11 001 002 12 002 11 002 11 001

T

(

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

)

T

(

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

)

=

η

Н

,

(

)

(

)

001 22

001 21 001 003 22 003 21 003 21 002

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

,

(

)

(

)

002 32 002 31

002 003 32 003 31 003 32 003

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

+

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

. (6)

Бундан:

T

001

α

11

T

002

α

12

=

η

11

Н

001

,

T

001

α

21

T

003

α

22

=

η

21

Н

002

,

T

002

α

31

+

T

003

α

32

=

η

32

Н

003

, (7) (7)

тенгламалар системаси қуйидаги ечимга эга:

=

H H H

+

+

T

001

η

α

α

η

α

α

η

α

α

21 12 32 002 32 12 22 003 11 22 31 001

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

η

α

α

η

α

α

η

α

α

=

H H H

+

+

=

H H H

+

η

α

α

η

α

α

η

α

α

21 11 32 002 32 11 22 003 11 21 32 001

T

002

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

T

. (8)

11 21 31 001 21 11 31 002 32 12 21 003 003

α

α

α

α

α

α


background image

+

12 21 32 11 22 31

(5) тенгламалардан номаълум реактив кучларни аниқлаймиз:

(

)

R

,

(

)

R

,

(

)

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

+

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin sin

+

001 001 002 001 002

001

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

12 002 11 002

+

001 001 003 002 003

002

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

22 003 21 003

R

. (9)

002 002 003 003 003
003

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

32 003 31 003

Уччала

Т

00

j

тарангликлар материал хусусиятлари, берилган механизм

конструктив параметрлари ва

Н

00

j

ташқи кучларнинг функциялари хисобланади.

Шунинг учун тарангловчи ролик холатини силжитиб, шкивларнинг
диаметрларини

ўзгартириб

ва

материал

хусусиятини танлаб

002

ва

003

қисмларида тенг тарангликлари бир хил қиймат бўлиши хусусий холатининг

ечимини топиш мумкин. Бунда (8) ечимидан фойдаланиб, рационал (ёки
мумкин бўлган) созловчи таъсир қиладиган кучлардан бирини олиш мумкин.

Хусусан, туташиш юзасидги боғланиш идеал бўлса, тасманинг уч

тармоғи бир хил тарангликка эга бўлади. Бу холда тескари масалани кўрганда

16

олинган ечим ёрдамида иккита кесишувчи параметрларнинг рационал
қийматларини аниқлаш мумкин.

Ушбу услубни қўллаб тасмали узатманинг турли схемалари ва чўзилувчи

тасмали бўлган холлари учун тегишли таранглаш кучлари, деформация
қиймати ва реакция кучларини аниқлаш ифодалари олинган. Юқорида олинган
ечимлар механизмни системанинг асосий параметрларига ва сонли
кўрсатгичларини баҳолашга имкон беради. Бунда пахта саноати технологик
машиналари учун ҳар бир ҳолатда тасмали узатмани тегишли равишда асослаш,
керакли ўзгарувчан ҳаракат қонунини олиш имконини беради.

Диссертациянинг “

Пахта саноати технологик машиналарининг

юритмаларидаги ўзгарувчан узатиш нисбатли тасмали узатманинг
динамик таҳлили

” деб номаланган учинчи бобида тадқиқотлар натижалари,

ўзгарувчан узатиш нисбатли (ЎУН) тасмали узатмаларнинг кинематик ҳисоби,
юритмасида ЎУНли тасмали узатма бўлган машина агрегатининг динамик
таҳлили келтирилган. Кўрилаётган тасмали узатманинг кинематик схемаси 10-
расмда келтирилган ва у қуйидагиларни ўз ичига олади: 1-етакловчи шкив, 2-
етакланувчи шкив, 3-шкивларга кийдирилган тасма, 4-эксцентриситетли
тарангловчи ролик.

Ўзгарувчан бурчак тезлик билан ҳаракатланувчи шкивли узатманинг

узатишлар сони қуйидаги ифодадан топилади:


background image

10-расм. Пахта саноати технологик машиналари юритмаларида қўллашга тавсия

қилинган ўзгарувчан узатиш нисбатли тасмали узатманинг ҳисоб схемаси

2 2 2

ϕ

ϕ

a r a

+

− ⋅

u
r

2

cos sin

3 3

3

(10)

=

a r a

12

cos sin

r

/

2 2 2

/

3

ϕ

ϕ

+

− ⋅

1

3

3

Бу ерда: (10), (11) ларнинг сонли
ечимлари асосида

ϕ

2

,

12

и

ларнинг

ўзгариш қонуниятлари, графиклари олинди. Тавсия қилинган юритмалари

бўлган технологик машиналарнинг ҳисоб схемалари 11-расмда келтирилган.
Пахтани майда чиқиндилардан тозалаш секцияси учун ишчи органларининг
ҳаракат қонунлари қуйидагича бўлади.

ϕ

S M

dM

d

ю

1

1

1

1

− ⋅

=

k ю

+

ω

2

ω

dt

dt

2

М M

⋅ ⋅

0

(11)

2

c k

17

а)


background image

б)

в)

г)

д)

а-ЎУН тасмали узатмаси бўлган машина агрегати ҳисоб схемаси (тозалагич учун) б-қуритиш
барабани машина агрегати; в-регенератор машина агрегати; г,д-аррали жин машина агрегати;

д-линтер машина агрегати.

юритмаларига мос келадиган ҳисоб схемалари.

11-расм. Пахта саноати технологик машиналарининг тавсия қилинган

d

2
2 2 2

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

J

1

2

3 3
3

[

⋅ − ⋅ − ⋅

c

⎛⋅

1

ϕ

2 1 1

ϕ

r

/
2 2 2

/

ϕ

2

⋅ −

1

dt
а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
2 2 2
3
2

3

/

2 2 2

/

⎥⎥⎥⎥

⎦⎤

( 2 cos sin sin 2 ) ( cos sin )

− ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅

+

− ⋅ −

а r а а а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

r

2

− ⋅

r

1
3 3

2 2 2
3

/

3 3 2 2 2
3
/ 2

/
3

+

− ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅

( cos sin ) ( 2 cos sin sin 2 )

а r а а r а а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3 3
3 3
3

3
3

/
2 2 2

/
2 2 2 /

2 2 2

(

)

(

)

4 ( cos sin ) sin sin

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

а r а r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3

3

3

3

3

3

3

2 2 2

⎠⎞

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

cos sin

2 2 2


background image

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

d

r

d

ϕ

ϕ

1 2

+

⋅ − ⋅

3 3
3

ϕ

2

r

2
3 3

3

[

( cos sin ) sin sin 21

в

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅⋅ −

⎛⋅

+

⋅ − ⋅

c

⎛⋅

ϕ

ϕ

2 33

1

dt

r

/

2 2 2

/

dt

2 1

r

/
2 2 2

/

r а r а r а аа r а

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

+

− ⋅

cos sin

1
3

3

3

ϕ

ϕ

1

3
3
/
2 2 2
/

2

⎦⎤

3
2 2 2

=

⎠⎞

(

)

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
r

1 3 1 33

cos sin

d

ϕ

3

3

2 3

1 2

3 3

3

2

(

)

M

ю

+

⋅ − ⋅

в

⎛⋅

2 2 2 /

2 2 2

1

dt

r

/
2 2 2

/

dt

2 ( cos sin ) sin

⋅ ⋅ ⋅

+

⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

r а r r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

cos sin

3
3

3

ϕ

ϕ

1

2 2 2

3

3
3

2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

cos sin

2 2 2

⎛⋅

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

⎠⎞

d
r

3 3
3

r

ϕ

ϕ

J

2

2
2
3 3

3

⋅ − ⋅ ⋅

c

⋅ − ⋅

2

2 1

ϕ

⎛⋅

+

− ⋅

ϕ

dt
r

1

/
2 2 2

/

/

r

2 2 2 /

2

cos sincos sin

а r а

+

− ⋅

cos sin


background image

ϕ

ϕ

а r а

1
3

3

3

ϕ

ϕ

1

2 2 2

3

3

3

а r а

+

− ⋅

ϕ

ϕ

2 2 2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

=

⎦⎤

r

2

− ⋅ ⋅

3 3

3

d

r

1 2

cos sin

3 3 3

d

ϕ

2

(

)

2 2

в

1

/
2 2 2

/

⋅ − ⋅

⎡⋅

M

к

ϕ

r
а r а

+

− ⋅

cos sin

dt
r

/
2 2 2
/

dt

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

cos sin

1
3

3

3

ϕ

ϕ

1

3

3

3

Қуритиш

барабани

машина

агрегатларидаги

ҳаракат

электр

юритмаларидан муфта, редуктор ва занжирли узатмалар орқали барабанга
узатилади. Машина агрегатининг математик модели қуйидагича бўлади:

18

ю

=

;

(

)

(

)

M

ю

(

)

ϕ

1

M f

J

1

ϕ



1

+

b

1

ϕ

1

+

ϕ

2

+

c

1

ϕ

1

ϕ

2

=

(

)

(

)

(

)

(

)

2

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 2

ϕ

2 23

ϕ

3 2

ϕ

2

U

23

ϕ

3

J



=

b

+

c

− −

b

U

c

(

)

(

)

U U M

к

J

3

ϕ



3

=

b

2

U

32

ϕ

2

U

23

ϕ

3

+

c

2 32

ϕ

2

23

ϕ

3

бу ерда: М

ю

, М

қ

, электрюритгич ва

пахтанинг қаршилик моментлари.

ϕ

1

,

ϕ

2

,

ϕ

3

-электрюритма қатори, редукторнинг чиқиш вали ва қуритиш барабанининг

бурчак тезликлари; b

1

, b

2

ва c

1

, c

2

– муфтанинг қайишқоқ элементи, занжирли

узатма диссипация ва бикрлик коэффициентлари. U

23

– узатиш нисбати.

5ЛП русумли линтер машина агрегатининг математик модели қуйидагича

бўлади:

ю

=

;

(

)

ϕ

1

M f

dU J b U

=

⎠⎞

⎝⎛

+

− −

⎠⎞

⎝⎛

[(

(

)

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

ϕ

12 1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

dU

ϕ

12 1

+

+

ϕ

1 1 ;

2

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

c U

1 1 1 1 12 1 2

М

ю

d

ϕ

1
2 1 1 12 1 2

d

ϕ

1


background image



(

)

[

(

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

J U b U U c U b U U

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

=

− − −

− − −

2 2 21 1 1 1 12 1 2 21 1 1 1 12 1 2 2 2 24 4

в

(

)

(

)

(

)

;

3 2 24 4 2 2 23 3 2 2 23 3 2

− − − − − − −

c U U b U c U M

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

в к



(

)

(

)

J

3

ϕ

3

=

U

32

b

2

ϕ

2

U

23

ϕ

3

U

32

c

2

ϕ

2

U

23

ϕ

3

M

k

3

− −

1

1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

(

)

(

)

(

)

J U U b U U U U c U U b U

=

+

− − − −

4 4 42

(

)

3 4 45 5 42 2 23 4 3 4 45 5

b b b b

2 2 24 4 42

− − −

c U M

ϕ

ϕ

k

бу ерда:

1

J

,

2

(

)

(

)

J

5

ϕ

5

=

U

54

b

3

ϕ

4

U

45

ϕ

5

+

U

54

c

3

ϕ

4

U

45

ϕ

5

M

k

5



J

,

ϕ

1

,

ϕ

2

,

ϕ

3

,

ϕ

4

,

ϕ

5

-мос

равишда линтер машинасининг

J

,

3

J

,

4

J

,

5

электрюритгичи ротори, аралаштиргич, таъминлаш валиги, қозиқли-клапанли
барабан ва шнекнинг келтирилган инерция моментлари ҳамда бурчак
тезликлари;

1

b

,

b

2

,

3

b

,

b

4

ва

1

c

,

2

c

,

3

c

,

4

c

- мос равишда тасмали узатмаларнинг

диссипация ва бикрлик коэффициентлари;

M

к

,

M

к

2

,

M

к

3

,

M

к

4

,

M

к

5

- қаршилик

моментлари;

(

)

U

12

ϕ

1

,

U

23

U

34

U

45

-узатмаларнинг узатиш нисбатлари. Охирги

системанинг сонли ечими асосида қозиқли барабанлар ва электр юритгич
ротори бурчак тезликларининг ўзгариш қонуниятлари олинди (12-расм).

а)

б)

М М

(

t

)

к

1

=

к

2

=

14,6

+

1,65

sin

ω

,

e

=

2,0

мм

12-расм. а-Тармоқланувчи уч массали, тасмали узатмали машина агрегатининг

ҳаракат қонуни графиги; б-Электрюритгич ротори ва қозиқли барабанлар бурчак

тезликлари нотекислик коэффициентларининг тасмали узатмалар таранглаш


background image

роликлари эксцентриситети қийматига боғлиқлик графиклари

Бошланғич ҳисоб қийматларига мос равишда машина агрегати

ҳаракатининг кўринишлари 12а- расмда келтирилган.

19

Роликнинг эксцентриситет қиймати ортиб бориши билан массалар бурчак

тезликларининг тебраниш амплитудалари ортиб боради. Юритманинг ҳар икки
ўзгарувчан узатиш нисбатли тасмали узатмаларидаги таранглаш роликлари бир
хил қийматларга ўзгартирилди. Бунда қозиқчали барабанлар бурчак
тезликларининг ўзгариши деярли бир хил бўлиб, нотекислик коэффициентлари
чизиқсиз қонуният асосида ортиб боради (12б-расм).

Кўрилаётган машина агрегатида биринчи қозиқли барабан асосан пахта

хом ашёсини етарлича титиб бериб қисман тозалаш жараёнини амалга оширса,
иккинчи қозиқли барабан титилган пахта бўлаклари орасидан импульсив
қўшимча кучлар таъсирида чиқиндилар чиқиши тезлашишини таъминлайди.
Ўтказилган тажрибавий изланишлар
натижаларига асосан

δ

1

=

0,085-0,10

ва

δ

2

=

0,11-0,12

бўлиши мақсадга мувофиқдир. 13-расмда иккига тармоқланувчи

машина

агрегати

массалари

бурчак

тезликларининг

нотекислик

коэффициентларини

ва

электрюритгич

юкланишининг

ўзгариш

қонуниятларини қаршилик моментларига боғлиқ равишда аниқланган
графиклари келтирилган. Бу ҳолда юқоридаги технологик жараённи инобатга
олиб, биринчи тармоқ бўйича тасмали узатманинг таранглаш ролиги
эксцентриситети

2,0 мм

, иккинчи тармоқ бўйича эса каттароқ

e=3 мм

қилиб

олинди.

δ

2

=

f

(

M

k

)

,

а

=

2,0

мм

δ

3

=

f

(

M

k

)

,

а

=

3,0

мм

.

13а-расм. 1ХК тозалаш машина агрегатида

айланувчи массаларнинг бурчак тезликлари

нотекислик коэффициентлари ва

электрюритгичга юкланишни қаршилик

моментига қараб ўзгариш графиклари

13б-расм. Электрюритгич ротори ва

қозиқли барабанлар бурчак

тезликлари нотекислик

коэффициентларини тасмали

узатмалар таранглаш роликлари

эксцентриситети қийматига боғлиқлик

графиклари

Диссертациянинг “

Пахта саноати технологик машиналари асосий

ишчи органларининг нотекис айланишлари ва юкланишларини
тажрибавий тадқиқотлари натижалари таҳлили

” деб номаланган тўртинчи

бобида қуритиш ускунаси, пахта сепаратори ва регенератори, УХК русумли
пахта тозалаш агрегати, 5ДП-130 аррали жин, 1ВПУ тола тозалагич, 5ЛП
линтер машинаси ишчи органларининг айланишлар частоталари нотекислиги


background image

таҳлили келтирилган.

Қуритиш барабанининг ишлаш ҳолатлари таҳлил қилинганда, шуни

аниқлаш мумкинки, ҳар секундда 3 кг пахта ускунадан чиқади. Бир вақтнинг

20

ўзида қуритиш барабани ичида 1700-2000 кг пахта бўлиши мумкин. Бунда
асосий пахта барабаннинг пастки қисмида жойлашади. Демак, етарли даражада
марказдан қочма куч пайдо бўлади. Қуритиш ускуналарининг муҳим хусусияти
шундан иборатки, пахтадан намлик асосан учта элементдан, яъни куракчалар
сиртидан, барабан тагидан ва қуритиш агенти билан ўзаро таъсиридан амалга
ошади. Бунда барабан бурчак тезлигини ошириш натижасида пахта
бўлакчаларини куракчалардан тушиши кесим юза бўйлаб текислашади.
Қуритиш барабанининг нотекис айланишлари қуйидаги самараларга олиб
келади: пахтани бўлакчаларга ажратиш нотекисликлари ошади; қуритиш
самараси ортади; чиқиндиларни ажратиш яхшиланади; пахтани барабан бўйлаб
текис тарқалишига имкон яратилади.

Таранглаш ролигининг эксцентриситет қиймати ортиб бориши билан

айланишлар частотасининг ўртача қиймати деярли ўзгармайди. Лекин қуритиш
барабани айланиш частотасининг нотекислик коэффициенти ҳам ортиб боради.

Ишунуми 6 т дан 14 т гача ортганда, эксцентриситет 1.0 мм бўлганда, қуритиш

барабани айланиш частотаси 0,25 мин

-1

га камайса, эксцентриситет3,0 мм

бўлганда эса

Δ

=

0,38

б

n

мин

-1

га камаяди. Лекин иш унумдорлигиортиши билан

қуритиш барабани айланиш частотасининг камайишунуми деярли ўзгармай

қолади. 14-расмда иш унумининг ортиши билан қуритиш барабанининг бурчак

тезлиги нотекислик коэффициентини ўсиб бориш графиклари келтирилган.

СБО қуритиш машинасининг юритиш механизмида редукторни бир босқичли

қилиб электрюритгич билан бир текисликда жойлаштириш, ҳамда иккинчи

босқич ўрнига занжирли узатмани тавсия қилиш мақсадга мувофиқдир.

9,40
9,30
9,20
9,10
9,00
8,90
8,80
8,70
8,60
8,50

6,0 10,0 14,0

14а-расм. СБО пахтани қуритиш

барабанида электрюритгич вали айланиш
частотасининг иш унумига қараб ўзгариш

графиклари

14б-расм. СБО пахтани қуритиш барабани

валининг бурчак тезлиги нотекислик

коэффициентини иш унумига қараб

ўзгариши график боғланишлари

Маълумки, валлардаги юкланиш ортиши билан унинг бурчак тезлигини

нотекислик коэффициенти ҳам ортади. Ажратиш камераси тўрли юзага
ёпишган пахтани қириб олиш учун қирғични нотекис айланиши, яъни тезланиш


background image

билан ҳаракат қилиши қўшимча кучни ҳосил қилади ва унинг самараси бир
мунча ортади.Сепараторнинг иш унуми 15 т/с гача боради. Иш унуми ортиши

21

билан ажратиш камераси валининг айланиш частотаси камайиб боради.
Жумладан, иш унуми 6 т/с бўлганда, айланиш частотаси 132-138 айл/мин
оралиғида ўзгаради. Иш унуми 14 т/с бўлганда сепараторнинг ажратиш
камераси валининг айланиш частотаси 122-130 айл/мин оралиғида ўзгаради.
Агарда таранглаш ролиги эксцентриситети 3,0 мм қилиб олинганда ва иш
унуми 14т/с бўлганда айланиш частотаси 132-144,5 айл/мин оралиғида, бурчак
тезлигининг нотекислик коэффициенти 0,045-0,056 оралиғида ўзгаради.
Сепараторнинг ажратиш камерасидаги валнинг нотекис айланишини, яъни
қирғич куракчаларини самарали равишда турли юзадан ёпишиб қолган пахтани
қириб олишини таъминлаш учун юритиш механизми тасмали узатмасининг
таранглаш ролиги эксцентриситетини 3,0 мм қилиб олиш тавсия этилади.

РХ-1 регенераторининг ишчи органлари ишлаш режимлари таҳлили шуни

кўрсатадики, юқоридаги аррачали барабаннинг юкланиши пастдагисига
қараганда бир мунча (2,2 - 2,0 мартагача) юқори бўлади. Лекин пастдаги
аррачали барабан таъсир зонасининг колосниклар билан қамров қисми 1,5
маротаба кўп бўлиб, унинг айланишига тегишлича қаршилик кўрсатади.
Таъкидлаш лозимки, РХ-1 регенераторидан чиққан чигитли пахта тозалаш
машиналари умумий оқимдаги чигитли пахтага қўшиб узатилади. Аслида
регенератордан олинган чигитли пахта анча шикастланган, ҳамда ифлослик
даражаси (оқимдаги пахтага нисбатан) юқори бўлади.

Олинган тажрибавий натижалар таҳлили шуни кўрсатадики, иккинчи

(пастдаги) аррачали барабанга тушадиган юкланиш биринчи (юқоридаги)
аррали барабанга нисбатан 20-35% гача камроқ бўлганлиги сабабли, унинг
айланиш частотаси ўзгариши 4,0-5,0 айл/мин ташкил этади, холос. Биринчи
аррали барабандаги бу чегара 5,5-8,2 айл/мин. ни ташкил этган эди.

Таранглаш ролиги эксцентриситети е=3,0 мм бўлганда айланиш частотаси

293 айл/мин дан 288,2 айл/мин гача камаяди. Аррачали барабан бурчак
тезлигининг нотекислик коэффициенти е=0 да, агрегат иш унуми6,0-14,0
т/соралиғида бўлганда 0,025 дан 0,039 гача ошса, е=3,0 қилиб олинганда эса
0,04 дан 0,051 гача кўпаяр экан.

УХК пахта тозалаш агрегати ишчи органларининг айланишлар

частоталари турли иш унумида тахометр ёрдамида ўлчашни Тошкент
вилоятининг Пискент пахта саноат корхонасида амалга оширилди.УХК
агрегатида 12 та қозиқли барабан, 6 та аррали цилиндр, 2та таъминловчи
валиклар, 9та чўткали валиклар ва 3 та шнек асосий ишчи органлар
ҳисобланади. Тозалаш жараёни бир неча бор такрорланишда кетма-кет амалга
оширилди. Пахта тозалагичнинг биринчи қисмида биринчи қозиқли
барабаннинг айланиш частотаси агрегат иш унуми 6 т, 10 т ва 14 т бўлган ҳолда
тахометр билан ўлчанди. Жумладан, биринчи қозиқли барабан айланиш
частотаси юкланиш 6 т бўлганда 443-469 айл/мин оралиғида ўзгарар экан.
Юкланиш ортиши билан айланишлар сони бир мунча камаяди. Агрегатнинг иш
унуми 14 т бўлганда, биринчи қозиқли барабаннинг айланиш частотаси 432 –
462 айл/мин оралиғида ўзгарар экан.


background image

Қозиқчали барабанларга ҳаракат узатувчи тасмали узатманинг таранглаш

ролиги эксцентриситети ортиши барабанларнинг айланиш частоталари ўзгариш

22

қамровини

ортишига

олиб

келади.

Жумладан,

таранглаш

ролиги

эксцентриситети е=3,0 мм ва иш унуми 6 т бўлганда айланиш частотаси 448 –
476 айл/мин оралиғида ўзгарса, иш унуми 14 т бўлган, қозиқли барабан
айланиш частотаси 436 – 476 айл/мин оралиғида ўзгарар экан. Шуни таъкидлаш
лозимки, пахтани тозалаш даврида бир секциядан иккинчи ва учинчи
секцияларга ўтилганда, пахта борган сари бир текис толали чигитларга
ажратилганлиги ортиб боради, чиқиндилар фоизи камайиб боради. Қозиқли
барабанларнинг айланиш частоталарини ўзгариш қамров қийматлари секциядан
секциягача сезиларли даражада камаяр экан. Пахтани тозалаш УХК
машинасининг йирик ифлосликлардан тозалаш қисмида 2 та йўналтирувчи
чўткали валиклар, битта илиб олувчи чўткали вал, 2 та аррали цилиндрлар ва
чиқиндиларни транспортировка қилувчи шнекдан иборат ишчи органлар
мавжуд.

Аррали цилиндрни ҳаракатга келтириш учун 75 кВт ли электрюритгич

ўрнатилган. Бунда асосан ушбу қувватнинг 50% и технологик жараён учун сарф
бўлса, қолган 50% и инерция моменти (массаси) катта бўлган аррали
цилиндрни ҳаракатга келтиришга сарф бўлади. Шунинг учун аррали
цилиндрнинг енгиллаштирилган конструкцияси тавсия этилади, ҳамда муфтани
қайишқоқ элементли втулкасини 3826 маркали резинадан тайёрлаш тавсия
этилади. Аррали цилиндрнинг айланиш частотаси ўзгаришларини муфтанинг
қайишқоқ элементларини 3 хил резинадан тайёрлаб, текшириб кўрилди: 1-3826
МВС маркали резина, 0.25∙104 Н/м; 2-1887 маркали резина, бикрлиги 0.45∙104
Н/м; 3-748П13-48 маркали резина, бикрлиги 0.51∙104 Н/м.

Олинган тажрибавий қийматларни қайта ишлаб олинган график

қонуниятлар 15-расмда келтирилган.

4,50
4,00
3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00

0,15 0,3 0,45 0,6

С

, 10

4

Н

/

м

15а-расм. 5ДП-130 аррали жинда аррали

цилиндр валининг бурчак тезлик

нотекислик коэффициентини иш

унумидан боғланишлари графиклари

15б-расм. 5ДП-130 аррали жин аррали

цилиндр вали айланиш частотасининг

қамров қийматини муфта қайишқоқ

втулкаси бикрлигига боғлиқлик

графиклари

Тола тозалагичда электрюритгичнинг асосий электрэнергия сарфитолани

тозалаш учун эмас балки, аррали цилиндрни (юқори инерция моменти)
айлантириш учун кетади. Шунинг учун электрэнергия сарфини ва аррали
цилиндр массасини камайтириш, цилиндрнинг енгиллаштирилган


background image

23

конструкцияларини яратиш мақсадга мувофиқдир. Аррали цилиндр бурчак

тезлигининг нотекислик коэффициенти шунинг учун 0,02 – 0,035 дан ошмайди.
Яъни, таранглаш ролигининг эксцентриситетини кўпайтириш ҳисобига ҳам
керакли натижани олиш қийин ҳисобланади. Таъкидлаш лозимки, 1ВПУ тола
тозалагич аррали цилиндр валининг айланиш частотаси амплитудаси бор йўғи 6
мин

-1

гача ортар экан. Шундан келиб чиққан холда, аррали цилиндрнинг

инерция моментини 2,0 – 2,5 баробар камайтириш мақсадга мувофиқдир.

Линтер агрегатининг аррали цилиндрлари электрюритгичдан ҳаракатни

қайишқоқ элементли муфта орқали тўғридан-тўғри олади. Шунинг учун аррали
жинлардаги каби муфталарнинг қайишқоқ элементлари бикрлигини турлича
олиш ҳисобига айланиш частотасининг ўзгариш амплитудасини бир мунча
бошқариш имкони бор бўлади. Муфта учун қайишқоқ элемент сифатида
қуйидаги маркадаги резиналар ишлатилади: 1-748П13-48 маркали резина,
0.25∙104 Н/м; 2-1887 маркали резина, бикрлиги 0.45∙104 Н/м; 3-3826 МВС
маркали резина, бикрлиги 0.51∙104 Н/м. Таҳлилга асосан иш унуми 6т бўлганда,
резина маркаси 3826 МВС, аррали цилиндр айланиш частотаси 698-720 мин

-1

оралиқда ўзгарса, иш унуми 14т бўлганда 677-708 мин

-1

оралиқда ўзгарар экан.

1887 маркали резина ишлатилганда, бу оралиқлар мос равишда 705-729 мин

-1

ва

684-724 мин

-1

оралиғида ўзгариши аниқланди. Боғланиш графикларига асосан

таъкидлаш мумкинки, аррали цилиндр бурчак тезлигининг нотекислик
коэффициентига технологик қаршиликка нисбатан муфтанинг қайишқоқ
элементи бикрлиги таъсири кўпроқ бўлади. Қайишқоқ элементни 748П13-48
маркадаги резинадан тайёрлаш ва таранглаш ролиги эксцентриситети қиймати
е=3,0 мм қилиб олиш тавсия этилади.

Диссертациянинг «

Пахта саноати асосий технологик машиналаридаги

тавсия қилинаётган узатмалар параметрларини асослаш

» деб номланган

бешинчи бобида тўлиқ факторли тажрибавий изланишлар таҳлили келтирилган.

Ўтказилган назарий ва тажрибавий изланишлар натижасида, таклиф этилаётган

тасмали узатма УХК (1ХК) пахта тозалаш машинасининг узатиш механизмига

қўлланилди. Пахтани майда чиқиндилардан тозалаш жараёнига таъсир қилувчи

кирувчи омиллар кодлаштириб олинди. Бу ҳолда: Х

1

– иш унумдорлиги, кг/с;Х

2

-

тарангловчи ролик эксцентриситети, мм; Х

3

– тасманинг бошланғич таранглиги,

Н. Бунда регрессия тенгламаси ўз ҳолича қолиб, қуйидагича бўлади

Y

=

61,4

+

2,79

x

+

1,116

x

+

1,8

x

0,7

x x

+

0,43

x x

0,14

x x

1,61

x x x

(12)

1 2 3 1 2 1 3 2 3 1 2 3

Олинган регрессия тенгламасини Фишер мезони асосида адекватликка

текширилди.Ўтказилган тажрибалар ва тўлиқ факторли тажрибалар натижасида
олинган регрессия тенгламаларининг аналитик ечимлари ечилишида олинган
боғлиқлик графикларитаҳлиллари шуни кўрсатмоқдаки, бунда иш унумдорлиги

Х

1

=5000 кг/с

, тарангловчи ролик эксцентриситети

e=0,2·10

-2

м

тасманинг

бошланғич таранглиги

310N

бўлганда тозалаш самарадорлигини ошиши энг

юқорилиги аниқланди.

Тавсия қилинган УХК агрегатининг йирик ифлосликлардан тозалаш


background image

секцияси параметрларини аниқлаш учун тўлиқ факторли тажрибалар
ўтказилди. Кирувчи факторлар: Х

1

-машинанинг унумдорлиги, т/соат;Х

2

-

24

таъминловчи-ташувчи барабанларда қозиқлар қатори сони; Х

3

– таъминловчи

ташувчи қозиқли барабанлар диаметри, мм. Тажрибалар Бўка пахта саноати
корхонасида «С-6524» селекция навларида ўтказилди. Режалаштириш
матрицасига мос селекция нави учун уч марта такрорланган 8 та тажриба
ўтказилди.

Чиқувчи факторлар У

1

-машинанинг тозалаш самараси, У

2

-чигитларнинг

шикастланиши, У

3

- пахта хомашёсидаги эркин толалар. Тадқиқ қилинадиган

параметрларнинг муҳим коэффициентларини назарга олгандаги математик
модел қуйидаги кўринишда бўлади.

Y

1

=

46,45-1,68Х

1

+0,75Х

2

+1,13Х

3

;

Y

2

=2.088-0.0085Х

1

+0,1З5Х

2

-0,092Х

3

Y

3

=1,3+0,98Х

1

+0,107X

2

-0,96Х

3

14 қаторли таъминловчи – ташувчи барабанлардан фойдаланилиши УХК

серияли тозаловчига нисбатан тозалаш самараси 12% га кўтарилишига,
чигитларнинг шикастланиши 0,12 га камайишига, пахта хомашёсида эркин
толаларни 0,09 га пасайишига имкон беради.Қайишқоқ элементли занжирли
узатмаси бўлган аррали жин бўйича ўтказиладиган назарий тадқиқот ишлари
натижаларини ҳисобга олган ҳолда, чиқувчи параметрларга таъсир этувчи
кирувчи омиллар сифатида қуйидагилар танлаб олинди:Х

1

– аррали цилиндр

айланиш тезлиги, мин

-1

; Х

2

- аррали цилиндр инерция моменти, кгм

2

; Х

3

-

етакланувчи юлдузча қайишқоқ элементини айланма бикрлиги, Нм/рад;

Оптималлаштириш масаласининг чиқувчи параметрлари сифатида

қуйидагилар танлаб олинди:У

1

– толадаги нуқсон ва ифлос аралашмалар

миқдори, %; У

2

– толанинг штапель узунлиги, мм; У

3

– чигитнинг механик

синиши, %; У

4

– хом-ашё валиги зичлиги, Nм

3

;

Оптималлаштириш бўйича олиб борилган текширишлар натижаси

қуйидаги рационал қийматларни асосий факторлар учун тавсия қилишга имкон
беради: - аррали цилиндрнинг айланиш тезлиги, 745 мин

-1

; - аррали цилиндр

инерция моменти, 3,5 кгм

2

; - қайишқоқ элементнинг айланма бикрлиги, 660

Нм/рад.

Диссертациянинг “

Такомиллашган юритиш механизмлари бўлган

пахта саноати асосий технологик машиналарининг ишлаб чиқариш синов
натижалари, иқтисодий самарадорлик

” деб номланган олтинчи бобида

иқтисодий самарадорлик ҳисоби келтирилган. Қуритиш барабанида бурчак
тезлигини ошириш ҳисобига унинг тубида жойлашган пахта хом-ашёси
массасини қисман камайтиришга эришилди. Шунингдек, кесим юза бўйлаб
пахта бўлакларини куракчалардан тушиши текислашди. Шунинг учун пахта
намлигининг олиниши бир қанча ошди. Жумладан, пахтанинг бошланғич
намлиги 11,8% бўлганда мавжуд барабанда намликнинг олиниши 3,4% бўлса,
тавсия қилинган юритмали барабанда 3,8% ни ташкил қилди.

Худди шунингдек, пахтанинг дастлабки намлиги 15,5% бўлганда, мавжуд

тизимда пахта намлигининг олиниши 5,4% бўлса, тавсия қилинган машинада


background image

6,6% ни ташкил этди. Пахтани тозалаш самараси ҳам таклиф этилган системада
мавжуддагига нисбатан ўртача 4,1...4,5% гача юқорилиги аниқланди. Бунда мос
равишда толалар ифлослиги ва нуқсонлар нисбати мавжуд машинага нисбатан

25

тавсия қилинган юритиш механизмли қуритиш машинасида 0,45...0,5% гача
камлигини синов натижалари кўрсатди. Бунинг асосий сабаби, пахта хом
ашёсини етарлича бўлакчаларга ажратилганлиги, ҳамда барабан тубида кам
вақт бўлишидир.

Такомиллаштирилган юритиш системаси бўлган қуритиш машинасининг

йиллик иқтисодий самарадорлиги 29 млн 511 минг сўмни ташкил этади.
Сепаратор ускунасида янги узатмани ишлаб чиқаришга жорий этиш орқали
сепараторнинг бир маромда ишлаши таъминланади ва унинг зўриқиши
пасаяди. Натижада, ундаги тиқилишлар сони камайди ва иш унуми 12 %га
ошди. Такомиллаштирилган сепараторни қўллаш натижасида олинган йиллик
иқтисодий самарадорлиги 2 млн 43 минг сўмни ташкил этади. Янги
тақсимланган юритмаси бўлган майда чиқиндилардан пахтани тозалаш
секциясининг синов натижалари 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

Тажриба-синов натижалари

Кўрсаткичлар, %

Амалдаги УХК

агрегатининг

1- тозалаш

линиясидан кейин

Такомиллаштирилга

н УХК

агрегатининг

1- тозалаш

линиясидан кейин

1

Умумий тозалаш

самарадорлиги

79,2

84,3

2

Тола ифлдослиги

ва нуқсонлар
йиғиндиси

2,64

2,41

3

Чигитнинг

механик

шикастланиши

1,9

1,8

4

Тозаланган

пахтадаги эркин

толалар

миқдори

0,046

0,032


Эксцентрик таранглаш роликларидан фойдаланилганда, мавжуд схемага

нисбатан тозалаш самарадорлиги 5,1% га юқорилиги аниқланди. Бунда
толадаги ифлослик ва нуқсонлар йиғиндиси 0,23% га камайганлиги, чигитнинг
механик шикастланиши 0,1% га пасайганлиги аниқланди.Шунингдек,


background image

тозаланган пахтадаги эркин толалар миқдори 0,014% камлигини таъкидлаш
мумкин. Бир қарашда қозиқли барабан бурчак тезланиши билан айланганда
чигитнинг шикастланиши ва эркин толани кўпайишига олиб келиши
мумкиндек кўринади. Пахтани майда чиқиндилардан тозалаш секцияси
юритмасидаги ЎУНли тасмали узатмаларни қўллашдан олинган йиллик
иқтисодий самарадорлиги 37 млн 792 минг сўмни ташкил этади.

Модернизация қилинган УХК агрегати юқори чидамлилик ва барқарор

ишлаш сифатларини кўрсатди. Тавсия қилинган занжирли узатма, чўткали
валиклар, колосник конструкциялари қўлланилганда, мавжуд вариантга

26

нисбатан тозалаш самараси 16,34% гача ортиши кузатилди, чигитнинг
шикастланиши 1,46% га камайган, пахтадаги эркин толалар миқдори 2 марта
камайгани аниқланди. Шунингдек, юритма ресурси деярли икки маротабага
ортган.

Такомиллаштирилган УХК агрегатини қўллаш натижасида олинган йиллик

иқтисодий самарадорлик

24 млн 993 минг

сўмни ташкил этади.

Тавсия қилинган узатмали аррали цилиндр қўлланилганда аррали

цилиндрнинг тегишли частота ва амплитуда тезлигининг ўзгариши асосан
таранглаш ролиги учун танланган резина маркаси 3829 МВС бўлганда
таъминланади. Бунда толанинг чигитдан самарали узилиши (асосан эпидермис
қисмида) амалга ошади, тола шикастланиши, чигитнинг синиши камаяди,
толани чиқиши яхшиланади. Жумладан, 5ДП-130 машинасига нисбатан йирик
чиқиндилар 0,03% га, майда чиқиндилар 0,03% га, улюк 0,1% га камаяди.

Шунингдек, чигитларнинг синиши 0,025% га камайса, толаларнинг

комбинациялашган чигалликлари 0,08%гача кам бўлганлиги қайд қилинди.
Толали чигит бўлаги 0,02% гача камайган, иш унуми соатига 18 кг га ортган
бўлса,

толанинг

чиқиши

соатига

деярли

1,18%

га

кўпайган.

Такомиллаштирилган аррали жин бўйича йиллик иқтисодий самарадорлик 14
млн 221 минг минг сўмни ташкил этади.

1ВПУ тола тозалагичга тавсия қилинган енгиллаштирилган аррали

цилиндр ва таркибли юлдузчали занжирли узатмаси бўлган узатма ўрнатилган
агрегатнинг синов тажрибалари Алимкент пахта саноати корхонасида ишлаб
чиқариш шароитида амалга оширилди. Синов натижаларинингтаҳлили шуни
кўрсатдики, тавсия қилинган вариантда чиқинди ва нуқсонлар йиғиндиси
мавжуд машинага нисбатан 0,215% га, жумладан, майда чиқиндилар 0,008% га,
йирик чиқиндилар 0,195% га, синган чигитлар 0,0105% га кам
бўлди.Такомиллаштирилган кинематик схемаси қўйилган тола тозалагичнинг
йиллик иқтисодий самарадорлиги 4 млн 809 минг сўмни ташкил этади.

Тавсия қилинган ЎУНли тасмали узатмани линтер машинаси

аралаштиргичи юритмасига қўлланилиши натижасида мавжуд 5ЛП линтер
машинаси кўрсаткичларига нисбатан чигит тукдорлиги 1,9% га, чигитнинг
механик шикастланиши 0,70% га, момиқ таркибидаги чиқиндилар ва бутун
чигитларнинг массавий миқдори 0,50% га камлиги аниқланди. Момиқ бўйича
иш унуми 4,3 кг/соат гача кўп бўлади, момиқ чиқиши эса 0,4% га кўпайиши
белгиланди. Такомиллаштирилган линтер машинасининг йиллик иқтисодий


background image

самарадорлиги 11 млн 545 минг сўмни ташкил этади.

27

ХУЛОСА

«

Пахта саноати асосий технологик машиналари юритмаларининг

рационал схемаларини яратиш ва параметрларини ҳисоблаш услублари

»

мавзусидаги докторлик диссертацияси бўйича олиб борилган тадқиқотлар
натижалари қуйидагилардан иборат:

1.

Пахта

саноати

асосий

технологик

машиналариюритиш

механизмларининг янги самарали схемалари ишлаб чиқилди ва саноатга тавсия
этилди. Пахта сепаратори, пахтани йирик ва майда чиқиндилардан тозалаш
агрегати ва линтер машиналарининг айрим ишчи органларини янги самарали
конструктив схемалари яратилди.

2. Технологик машиналарнинг узатиш механизмларида қўллаш учун

самарали ўзгарувчан узатиш нисбатли таркибли, эластик элементли,
эксцентрикли

таранглаш

ролиги

бўлган

тасмали

узатманинг янги

конструкцияси тавсия этилди.

3. Вертикал ва горизонтал ҳолатдаги тасмаси чўзилмайдиган ва

чўзиладиган узатмаларда тарангликни ҳисоблашнинг аналитик услуби тавсия
қилинди. Тасма таранглигини узатма параметрларига боғланишини белгиловчи
ифодалар келтириб чиқарилди. Уларнинг таҳлили асосида қуйидагиларни
таъкидлаш мумкин: тасма материалининг чўзилувчанлигини ошириш
кучланишни камайишига олиб келади, тасма тармоқлари орасида тарангликни
текис тарқалиш формасини осонлаштиради; тасма материалининг ишқаланиш
хусусияти, тасманинг кўндаланг кесими шакли ва туташиш шароитини реактив
босим кучи вектори ва ишқаланиш кучлари кўрсатгичларини характерлайди.

4. Пахта саноати технологик машиналари учун ўзгарувчан узатиш

нисбатли тасмали узатманинг кинематик таҳлили аналитик усулда амалга
оширилди; узатиш нисбати ва етакланувчи шкивнинг бурчак тезлигини
аниқловчи ифодалар аниқланди; ЎУНли тасмали узатманинг етакланувчи
шкиви бурчак тезлиги, бурчак тезланиши, узатма узатиш нисбатининг ўзгариш
қонуниятлари таранглаш ролиги эксцентриситети ва радиусига боғлиқ равишда
аниқланди. Узатма етакланувчи шкивининг бурчак тезлиги амплитудаси
таранглаш ролиги эксцентриситети ва радиусининг ортишига боғлиқлик
графиклари қурилди; тасмали узатманинг етакланувчи шкив бурчак тезлиги ва
узатиш нисбати тебраниш частотасининг таранглаш ролиги радиуси ортиши


background image

билан камайиш қонунияти аниқланди; юритманинг ўзгарувчан узатиш нисбатли
тасмали

узатма

тасмасининг

бошланғич

таранглиги

ва

сирпаниш

коэффициетини аниқлашнинг математик ифодалари аниқланди.

5. Пахта саноатитехнологик машиналарининг такомиллаштирилган

юритмалари бўлган системалар учун (қуритиш агрегати, пахта регенератори,
аррали жин, тола тозалагич, линтер машинаси) ҳисоб схемалари ишлаб чиқилди
ҳамда ишчи органларининг ҳаракат қонуниятларини ифодаловчи математик
моделлар олинди. Тенгламалар системасининг сонли ечими асосида
электрюритгич роторининг бурчак тезлиги ва юкланиш моменти ҳамда
қозиқчали барабаннинг ҳаракат қонунлари олинди.

28

6. Пахтани қуритиш, тозалаш, пахта регенератори, аррали жин, тола

тозалаш, сеператор ва линтер машиналарининг такомиллаштирилган юритиш
механизмларини,

электрюритгич

механик ҳарактеристкасини, тасмали

узатмаларнинг ўзгарувчан узатиш нисбатли ва пахтадан келаётган қаршиликни
инобатга олган ҳолда,ҳисоб схемалари ва математик моделлари олинди.

7. Айланувчи массалар бурчак тезликларининг тебраниш қамров

қийматларини қозиқчали барабанларнинг инерция моментларига боғлиқ
равишда ўзгариш қонуниятлари графиклар шаклида олинди. Пахтани майда
ифлосликлардан тозалаш машинаси учун энг мақбул этиб,

2

2

2

J

=

(0,02

0,026)

Нмс

;

J

=

(0,32

0,35)

Нмс

;

J

=

(0,27

0,30)

Нмс

1

2

3

қийматлари тавсия этилди.

8. Қозиқчали барабанларнинг тегишли бурчак тезликлари нотекислик

коэффициентларини таъминлаш учун тасмали узатмаларнинг қайишқоқлик
коэффициентининг қийматлари (350-450) Нм/рад оралиғида тавсия этилади.

9. Пахта саноати технологик машиналари учун таклиф этилган узатиш

механизмларини қўллаш бўйича синов натижалари олинди:

- пахтани қуритиш машинасида тавсия қилинган юритгич схемасида

мавжуд схемага нисбатан: -намликни олиниши 1,2% гача ортди; -тозалаш
самараси ўртача 4,1...4,5% гача юқори бўлди; -толадаги чиқиндилар ўртача
0,45...0,5% гача камайди.

- такомиллашган сепаратор қурилмасини СС-15А сепараторига нисбатан

синган чигитлар ва толали чигит бўлаги деярли икки марта камайган, майда ва
йирик чиқиндилар ажралиши 2,3% га ортган.

- майда чиқиндилардан тозалаш секцияси юритмасида ҳар бир қозиқли

барабанга алоҳида тасмали узатмани ўрнатиб, тегишли эксцентрик таранглаш
роликларидан

фойдаланилганда

мавжуд

схемага

нисбатан

тозалаш

самарадорлиги 5,1% га юқорилиги аниқланди, толадаги ифлослик ва нуқсонлар
йиғиндиси 0,23% га камайганлиги, чигитнинг механик шикастланиши 0,1% га
пасайганлиги аниқланди.

- тавсия қилинган занжирли узатма, чўткали валиклар, колосник

конструкциялари қўлланилганда, мавжуд вариантга нисбатан тозалаш самараси


background image

16,34% гача ортиши кузатилди, чигитнинг шикастланиши 1,46% га, пахтадаги
эркин толалар миқдори эса 2 марта камайганлиги аниқланди. Шунингдек,
юритма ресурси деярли икки мартага ортган.

- занжирли узатмали ва енгиллаштирилган аррали цилиндрли аррали

жинда мавжуд машинага нисбатан чигитларнинг синиши 0,03% га камайса,
толаларнинг комбинациялашган чигалликлари 0,08% гача кам бўлган. Толали
чигит бўлаги 0,02% гача камайган, иш унуми соатига 18 кг га ортган бўлса,
толанинг чиқиши соатига деярли 1,18% га кўпайган.

- 1ВПУ тола тозалагичга тавсия қилинган енгиллаштирилган аррали

цилиндр ва таркибли юлдузчали занжирли узатмаси бўлган узатмали агрегатни
мавжуд машинага нисбатан синов натижаларига кўра тавсия қилинган
вариантда чиқинди ва нуқсонлар йиғиндиси мавжуд машинага нисбатан

29

0,215% га, жумладан майда чиқиндилар 0,008% га, йирик чиқиндилар 0,195%
га, синган чигитлар 0,0105% га кам бўлди.

- тавсия қилинган ЎУНли тасмали узатмани линтер машинаси

аралаштиргичи юритмасига қўлланилиши натижасида мавжуд 5ЛП линтер
машинаси кўрсаткичларига нисбатан чигит тукдорлиги 1,9%, чигитнинг
механик шикастланиши 0,7%, момиқ таркибидаги чиқиндилар ва бутун
чигитларнинг массавий миқдори 0,5% га камайганлиги аниқланди. Момиқ
бўйича иш унуми 4,3 кг/соат гача кўп бўлади, момиқ чиқиши эса 0,4% га
кўпайиши белгиланди. Такомиллаштирилган юритмаларнинг умумий йиллик
иқтисодий самарадорлиги 124 млн 914 мингсўмни ташкил этади.


background image

30

РАЗОВЫЙ НАУЧНЫЙ СОВЕТ НА ОСНОВЕ НАУЧНОГО СОВЕТА ПО

ПРИСУЖДЕНИЮ УЧЁНОЙ СТЕПЕНИ ДОКТОРА НАУК 16.07.2013

Т/FM.02.02 ПРИ ТАШКЕНТСКОМ ГОСУДАРСТВЕННОМ ТЕХНИЧЕСКОМ
УНИВЕРСИТЕТЕ И НАЦИОНАЛЬНОМ УНИВЕРСИТЕТЕ УЗБЕКИСТАНА

ТАШКЕНТСКИЙ ИНСТИТУТ ТЕКСТИЛЬНОЙ И ЛЕГКОЙ

ПРОМЫШЛЕННОСТИ


background image

МАКСУДОВ РАВШАН ХАСАНОВИЧ

СОЗДАНИЕ РАЦИОНАЛЬНЫХ СХЕМ И МЕТОДЫ РАСЧЕТА

ПАРАМЕТРОВ ПРИВОДОВ ОСНОВНЫХ ТЕХНОЛОГИЧЕСКИХ

МАШИН ХЛОПКОВОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ

05.02.03 – Технологические машины. Роботы, мехатроника и робототехнические

системы (технические науки)

АВТОРЕФЕРАТ ДОКТОРСКОЙ ДИССЕРТАЦИИ

Ташкент – 2016

31

Тема докторской диссертации зарегистрирована за 30.09.2014/В2014.5.Т318 в

Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан.

Докторская диссертация выполнена в Ташкентском институте текстильной и легкой

промышленности.

Автореферат диссертации на трех языках (узбекский, русский, английский) размещен

на вебстранице по адресу www.tdtu.uz и Информационно – образовательном портале


background image

«ZiyoNet» по адресу www.ziyonet.uz.

Официалные оппоненты: Рудовский Павел Николаевич

доктор технических наук, профессор

(Российская Федерация)

Баходиров Гайрат Атаханович

доктор технических наук

Ахмедходжаев Хамид Турсунович

доктор технических наук, профессор

Ведущая организация: Андижанский машиностроительный институт

Зашита диссертации состоится 29 ноябрь 2016 г. в 14

00

на заседании одноразового

научного совета 14.07.2016.FM/T.02.02. при Ташкентском государственном техническом
университете и Узбекском национальном университете по адресу: 100095, г.Ташкент, ул.
Университетская, 2. Тел/факс: (+99871)-227-10-32; e-mail:tadqiqot@tdtu.uz

С докторской диссертацией можно ознакомиться в Информационно – ресурсном центре

Ташкентского государственного технического университета (регистрационный номер 21).
Адрес: 100095, г. Ташкент, ул. Университетская, 2. Тел. (+99871)-246-46-00

Автореферат диссертации разослан 12 ноябр 2016 г.

(протокол рассылки №21 от 12 ноябр 2016 г.)

К.А.Каримов

Председатель научного совета по присуждению

ученой степени доктора наук, д.т.н., профессор

Н.Д.Тураходжаев

Ученый секретарь совета по присуждению

ученой степени доктора наук, к.т.н., доцент

А.А.Ризаев

Председатель научного семинара при Научном совете

по присуждению ученой степени доктора наук, д.т.н., профессор

32

ВВЕДЕНИЕ (аннотация докторской диссертации)

Актуальность и востребованность темы диссертации.

В мире растет

потребность в натуральному волокну, в частности, в хлопковом волокне. На
сегодняшней день более, чем в 25 странах мира производится и выполняется
первичная обработка хлопкового волокна. В настоящее время одной из
актуальных проблем хлопковой промышленности является усовершенствование


background image

технологических машин с учетом современных требований, разработка рабочих
органов и передач технологических машин на научной основе и внедрения их в
промышленность. «В этой отрасли в США, Китае, Индии, Бразилии и других
государствах достигнуты определенные успехи, а также особое внимание
уделяется эффективности производства в хлопковой промышленности и
усовершенствованию технологических машин и

оборудований в целях

обеспечения конкурентоспособности продукции»

1

.

В

Республике

Узбекистан

осуществляются

широкомасштабные

мероприятия по совершенствованию технологических процессов в хлопковой
промышленности и созданию высокоэффективных агрегатов и машин. В этом
отношении проведены ряд научно-исследовательских работ, в том числе по
разработке

автоматических

систем

управления

режимов

работы

технологических машин хлопковой промышленности и контроля качества
продукции, созданию новых приводных механизмов рабочих органов с целью
обеспечения высокой производительности, обоснование их технологических
параметров и режимов работы.

В мировой практике особое значение имеет совершенствование техники

хлопковой промышленности путем создания новых передач, влияющих на
качественные показатели хлопкового волокна. В связи с этим, осуществление
целенаправленных научных исследований по направлениям, включающим
разработку новых эффективных конструкций ременных и цепных передач с
переменным передаточным отношением, обоснование законов движения,
интенсифицирующих необходимые технологические процессы и разработка для
этого оптимальных приводных механизмов, разработка эффективных
конструкций рабочих органов, позволяющих повышение производительности и
получение хлопкового волокна высокого качества, считается одним из важных
задач. Проведение научных исследований по вышеприведенным научно
исследовательским направлениям подтверждает актуальность темы данной
диссертации.

Данное диссертационное исследование в определенной степени служит

выполнению задач, предусмотренных Постановлении Президента Республики
Узбекистан №ПП-4761 от 27 октября 2015 года «Об образовании холдинговой
компании «Узпахтасаноатэкспорт» и Постановлении Кабинета Министров №70
от 3 апреля 2007 года «О программе модернизации и реконструкции
предприятий хлопкоочистительной промышленности на 2007-2011 годы», а
также в других нормативно-правовых документах, принятых в данной сфере.

1

Cotton: World Statistics. Bulletin of the International Cotton Advisory Committee, NY, November 2015.

http://www.ICAC.org.

33

Соответствие исследования с приоритетными направлениями

развития науки и технологий республики.

Данное исследование выполнено в

соответствии с приоритетным направлением развития науки и тегнологий
республики II. «Энергетика, энерго- и ресурсосбережение».

Обзор зарубежных научных исследований по теме диссертации

2

.

Научные исследование, направление на соверщенствование рабочих органов
машин и приводных механизмов по техники и технологии (сушка, очистка,


background image

регенерация, джинирование, линтерование, очистка волокна и др.) хлопковой
промышленности осуществляются в ведущих научных центрах и высших
образовательных учреждениях мира, в том числе в Texas Tech University, USDA
Agricultural Research Service, USDA Cotton Ginning Research Unit (США),
National Research Center for cotton processing engineering and technology, China
Cotton Industries Limited (Китай), Pakistan Cotton Standards Institute, National
Textile University Faisalabad (Пакистан), Ташкентском институте текстильной и
легкой промышленности, акционерном обществе «Пахта саноат илмий
маркази» (Узбекистан).

В результате исследования, проведенных в мире по разработке приводных

механизмов

технологических

машин

хлопковой

промышленности

и

усовершенствованию их получены ряд научных результатов, в том числе:
разработаны рекомендации по применению ременных передач в приводах
технологических машин (в содружестве с предприятием Texas Tech University и
«Lummus Corp.», США), созданы технологические машины с цепными
передачами для сушки, очистки, джинирования хлопка (в содружестве с
предприятиями «China Cotton Industries Ltd» и «Shandong Shwan Cotton
industrial Machinery Stock Co. Ltd» Китай), разработаны рациональные схемы
приводов хлопкоочистительного агрегата от мелких и крупных соров
(Ташкентский институт текстильной и легкой промышленности, акционерное
общество «Пахта саноат илмий маркази», Узбекистан).

В мире по разработке и усоверщенствованию техники и технологии

рабочих органов и передач машин хлопковой промышленности по ряду
приоритетных направлений проводятся исследования, в том числе: разработка
конструкции новых эффективных ременных и цепных передач, применяемых в
технологических машинах хлопковой промышленности; определение и
оптимизация

режимов

движения

рабочих

органов;

разработка

ресурсосберегающих рациональных механизмов, направленных на уменьшение
потребляемой

электроэнергии

в

технологических

машинах;

усовершенствование научных основ расчета рабочих органов приводных
механизмов технологических машин хлопковой промышленности; создание и
разработка методов расчета параметров рациональных схем приводов основных
технологических машин хлопковой промышленности.

2

Обзор международных научно-иследовательских работ по теме диссертации http://www.viniki.ru

/catalog_v_tu/asp?50-pagе;http://www.samjackson.com;http://www.cotton.com;http://www.krugosvet.ru/ REMEN
NAYA_PEREDACHA.html;http://lesosib.ru/dir/remennye_peredachi_testy_po_sopromatu_vuzov/.html;http://www.ba
jajngp.com/humidifier.html;http://www.busa.com.br/Assistencia-Tecnica#https://www.acronymfinder.com;http://www.
lifer.ru/remont-i-otdelka/127-rjemjennyje-pjerjedachi-.html;http://pda.shpora.net/index.cgi?act=view&id=43691; http://
moikompas.ru/compas/ remennaya_peredacha/compas_page/1.

34

Степень изученности проблемы.

В настоящее время задачи

совершенствования

приводов

технологических

машин

хлопковой

промышленности, разработка новых эффективных конструкций приводных
передач, совершенствование рабочих органов технологических машин и
определение режимов движения при сохранении показателей естественного
качества хлопкового волокна рассмотрены в работах ряда ученых: V.L.Veitz,
N.I. Kolchin, A.M. Martinenko, L.Gladinewiez, P.Pfieger, W.Pampel, G.Veit,


background image

H.H.Schommer, F.Reiner, J.Pfeifer, C.O.Jonkers, P.Bernard, Н.С.Ачеркан, Р.Менли,
Ю.П.Адлер, М.В.Феридман, Б.А. Пронин, Б.С. Папанов, У.М.Гутьяр,
В.К.Мартынов, К.Файзиев, А.Джураев, М.Эргашов, Ж.Мирхамидов, Н.Мухитов
и др.

По совершенствованию и увеличению эффективности техники и

технологии хлопковой промышленности проведены исследования и в
определенной степени достигнуты положительные результаты учеными
отрасли, в том числе Г.И.Мирошниченко, Р.Г.Махкамов, Э.Т.Максудов,
И.К.Хафизов, Н.З.Камолов, Б.Г.Кодиров, А.П.Парпиев, Б.М.Мардонов,
Х.Т.Ахмедходжаев, О.Махсудов, Р.М.Муродов, М.Т.Хожиев, Р.З.Бурнашев,
П.Н.Тютин, Р.В.Корабельников, А.Е.Лугачев, М.М.Шукуров, Х.К.Турсунов,
Д.М.Мухаммадиев, Х.Қ.Рахмонов и др. Их исследования в основном
направлены на усовершенствование рабочих органов и технологических
процессов, обоснование технологических размеров бунтования, сушки, очистки
от мелкого и крупного сора, джинирования, линтерования, очистки волокна
хлопка.

Однако в недостаточной степени изучены кинематические и

динамические соотношения в ременных передачах с переменным передаточным
отношением и их применение в приводах технологических машин, вопросы
уменьшения потребляемой энергии в приводных механизмах технологических
машин, исследования по обоснованию кинематических и динамических
параметров проведены недостаточно. До сегодняшнего времени не в полной
мере достаточно проведены научные исследований по изучению влияния
угловых скоростей рабочих органов на технологический процесс с учетом
динамических параметров и технологических сопротивлений и по разработке
рациональных схем приводов машин.

Связь темы диссертации с научно-исследовательскими работами

высшего образовательного учреждения, где выполнена диссертация.

Диссертационное исследование выполнено в рамках плана научно
исследовательских работ Ташкентского института текстильной и легкой
промышленности по проектам ОТ-Ф5-032. «Создание научных основ анализа и
синтеза механизмов с переменными параметрами» (2010); ИТД-15-061.
«Разработка новых высокоэффективных рабочих органов и механизмов
очистителей хлопка от мелкого и крупного сора» (2010); И-09-20. «Разработка и
применение высокоэффективных очистителей для средневолокнистых хлопка
сырца» (2010); ИТД-9-03. «Совершенствование и оптимизация схемы
приводных механизмов технологических машин хлопковой промышленности»
(2012-2014).

35

Целью исследования

является создание новых эффективных схем

приводных механизмов рабочих органов технологических машин хлопковой
промышленности, обоснование параметров, обеспечивающих получение
высокого качества хлопкового волокна.

Задачи исследования:

на основе анализа приводных механизмов технологических машин

хлопковой промышленности разработать их новые эффективных схемы и


background image

параметры;

разработать методы расчета передач и обосновать параметры, а также

разработать новые эффективные конструкции рабочих органов; осуществить
динамический анализ машинных агрегатов с учетом рекомендованных рабочих
органов и передач в технологических машинах хлопковой промышленности,
получение законов движения рабочих органов; экспериментальным методом
определить законы движения и нагрузки рабочих органов технологических
машин хлопковой промышленности, а также произвести анализ влияния
законов движения на технологический процесс и качество волокна;

разработать наиболее оптимальные параметры новых схем передач на

основе полнофакторного эксперимента;

провести испытание рекомендованных новых схем передач в

производственных условиях и разработать рекомендации по их применению в
практике.

Объектом исследования

являются приводные механизмы и рабочие

органы технологических машин хлопковой промышленности.

Предмет

исследования

составляют кинематический и динамический анализы

приводных механизмов технологических машин хлопковой промышленности,
графические зависимости законов движения рабочих органов машин хлопковой
промышленности, рекомендуемые параметры и режимы движения.

Методы исследований.

В диссертации использованы методы

кинематического

и

динамического

анализа приводных механизмов

технологических машин хлопковых промышленности, общие методы теории
механизмов и машин, теоретической механики, высшей математики, деталей
машин.

Научная новизна исследования

состоит в следующем:

создано устройство очистки от пыли рабочего органа машины

разрыхлителя, а также усовершенствованы рабочий орган и барабан бунтораз
боршика;

созданы новые схемы конструкции приводных механизмов,

обеспечивающие необходимые законы движения рабочих органов
технологических машин хлопковой промышленности;

разработаны методы определения натяжений в ременных передачах для

передачи движения в различных схемах передачи движения;

36

получены законы движения рабочих органов с учетом рекомендованных

новых схем передач в составе технологических машин хлопковой
промышленности;

экспериментальным методом определены законы движения и нагрузки

рабочих органов, также выполнено обоснование рациональных параметров
технологических процессов, обеспечивающих качество волокна.

Практические результаты исследования

состоят в следующем:

разработаны усовершенствованные схемы приводов технологических
машин-сушилки хлопка, регенератора, сепаратора, секции очистителя от


background image

мелкого и крупного сора, джина, волокноочистителя;

на основе проведенных научных исследований получены кинематические

и

динамические

параметры,

значения

технологических

показателей

рекомендованных приводов и рабочих органов;

разработаны методы расчетов усовершенствованных передач с

переменным передаточным отношением, разработаны методы расчета цепных
передач с натяжным роликом с упругим элементом в приводах очистителя
хлопка от крупного сора, пильного джина, линтера и волокноочистителя;

установка рекомендованных приводов к сушилке хлопка, регенератору,

сепаратору, секции очистителя от крупного сора, джинам и волокно
очистителям обеспечила в производстве высокую эффективность.

Достоверность результатов исследования.

Достоверность результатов

исследования подтверждается согласованностью результатов теоретических и
экспериментальных исследований, результатами испытания рекомендованных
схем приводов и их применением в производстве, соответствие результатов
анализа законов движения рабочих органов и элементов привода в реальных
условиях производства на основе известных критериальных оценок.

Научная и практическая значимость результатов исследования.

Научная

значимость

результатов

исследования

характеризуется

кинематическим анализом рекомендованных ременных передач с переменным
передаточным

отношением,

их

законами

движения,

графическими

зависимостями, динамическими и математическими моделями машинных
агрегатов очистителя хлопка от сора, пильного джина, регенератора хлопка;
рекомендованные моменты инерции и размеры рабочих органов; упруго
диссипативные и механические характеристики приводов.

Практическая значимость проведенного исследования состоит в

повышении производительности технологических процессов, уменьшении
поврежденности волокон и семян, также потребляемой мощности в результате
применения рекомендованных новых схем приводов в технологических
машинах: сушилке, регенераторе, сепараторе, секциях очистки хлопка от
мелкого и крупного сора, джинах, волокноочистителе.

Внедрение результатов исследования.

На основе научных результатов

при усовершенствовании рабочих органов технологических машин хлопковой
промышленности:

получены 2 патента на изобретения Агентства по Интеллектуальной

собственности Республики Узбекистан («Рабочий орган машины

37

бунторазборщика»

№IAP

03181-2006г,

«Рабочий

барабан

машины

бунторазборщика» №IAP 03129-2006г.) по направлению усовершенствования
рабочих органов технологических машин. В результате использования этих
конструкций получена возможность разборки бунтов и передачи хлопка к
технологическим машинам с сохранением его качества.

получен патент на изобретение Агентства по Интеллектуальной

собственности Республики Узбекистан («Устройство очистки пыли с рабочих
органов хлопкового бунторазборщика» №IAP 04272-2006г) по направлению
усовершенствования рабочих органов хлопкового бунторазборщика. В


background image

результате этого увеличился ресурс работы машины при разборке бунта.

внедрены новые усовершенствованные приводы сушильного барабана

сепаратора, регенератора хлопка, секции очистки хлопка от мелкого и крупного
сора очистительного агрегата, джина, волокноочистителя и линтерных машин
на предприятиях холдинговой компании «Узпахтасаноатэкспорт», в том числе
хлопкоочистительных предприятиях 1-Андижан, Пайтуг, 3-Андижан, Хужаабад
Андижанской области, Ташлакском, 2-Кокандском, Риштанском, Кокандском
хлопкозаводах Ферганский области, Алимкентском хлопкозаводе Джизакской
области, Алимкентском хлопкозаводе Ташкентской области (сведения
холдинговой компании «Узпахтасаноатэкспорт» от 24 октября 2016 года
МА-02/1381). По результатом диссертации применение рекомендованных
новых схем приводов и рабочих органов на предприятиях хлопковой
промышленности обеспечивает увеличения общего очистительного эффекта на
5,1%, уменьшение засоренности волокна и сумму пороков на 1,23%,
механического повреждения семян на 1,46%, количество свободных волокон в
очищенном хлопке на 0,56%.

Апробация результатов исследования.

Результаты исследования

доложены

на

более, чем 40 международных научно-практических

конференциях, в том числе: «Молодые ученые – развитию текстильной и легкой
промышленности»

(Российская

Федерация,

Иваново,

2007г.),

«Социально-экологические проблемы развития интеграционных процессов в
условиях глобализации экономики» (Российская Федерация, Москва, 2009г.),
«Международная

конференция,

посвященная

памяти

академика

Х.А.Рахматулина» (Российская Федерация, Москва, 2009г.), «Технология
текстильной промышленности» (Российская Федерация, Иваново, 2009г.),
«Новые и нетрадиционные технологии ресурсо- и энергосбережения»
(Республики Украина, Одесса, 2010г.), «Современные проблемы производства и
ремонта в промышленности и на транспорте» (Республики Украина, Киев,
2011г.), «Современные наукоемкие технологии и перспективные материалы
текстильной и легкой промышленности» (Российская Федерация, Иваново,
2013г), «Наука и практика: проблемы, идеи, инновации» (Республики
Казахстан, Астана, 2014г.) «Прогрессивные технологии и процессы»
(Российская Федерация, Курск, 2014г.).

Опубликованность результатов исследования.

По теме диссертации

опубликованы 72 научные работы, в том числе 23 статей в научных изданиях,
рекомендованных Высшей аттестационной комиссией Республики Узбекистан

38

для публикации основных результатов докторской диссертации и получены 19

патентов Республики Узбекистан.

Структура и объем диссертации.

Диссертации состоит из введения,

шести глав, заключения, списка литературы и приложения. Объем диссертации
составляет 204 страницы.

ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ

Во введении

обосновывается актуальность и необходимость темы


background image

диссертации, сформированы объект и предмет исследования, приведены
соответствия важным направлениям развития науки и технологии Республики,
изложены научная новизна и практические результаты исследования,
приведены сведения о применении результатов исследования в практике,
сведения по опубликованным работам и структуре диссертации.

В

первой

главе

диссертации

«Анализ

приводов

основных

технологических машин хлопковой промышленности»

приведен анализ

существующих сведений по усовершенствованию приводных механизмов и
рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности (агрегат
сушки, сепаратор хлопка, очистители хлопка от крупного и мелкого сора,
регенератор, пильный джин, очиститель волокна, машина линтерная). Изучены
специфика привода каждой технологической машины.

Рекомендованы новые эффективные схемы приводных механизмов и

рабочих органов технологических машин хлопковой промышленности. При
разработке новых схем приняты основными следующие научные направления:
активизация рабочих органов за счет увеличения степени их подвижности
введением дополнительных упругих элементов, создающих колебания и на
основе этого обеспечивающих интенсификацию технологических процессов;
обеспечение переменных режимов работы рабочих органов; разработка
облегченных

конструкций

рабочих органов, позволяющих получить

ресурсообрежение.

Следует отметить, что почти 90-95% технологических машин хлопковой

промышленности оснащены ременными передачами. Поэтому с целью
обеспечения необходимых режимов работы рабочих органов этих машин
рекомендовано введение в их приводах новых эффективных ременных и
цепных передач.

Учитывая вышеизложенное, в приводном механизме сушильной машины

СБО применен редуктор одноступенчатый, расположенный в одной плоскости с
электродвигателем и в качестве второй ступени целесообразно рекомендовать
цепную передачу. На рис.1 приведена рекомендуемая схема.

На рис. 2 приведена новая кинематическая схема регенератора хлопка, в

которой рекомендуется применять цепные передачи в приводах. На рис.3
приведены схемы рекомендуемых ременных и цепных передач. Во время
работы ременной передачи движение от ведущего шкива 1 передается
ведомому шкиву 2 через вращающийся натяжной ролик 4. Под действием силы,
приложенной к ремню, происходит неоднородная деформация

39

резиновой втулки 5.Это приводит к изменению угла обхвата и движению

ведомого шкива 2 с переменной угловой скоростью. Вместе с этим между
внешней резиновой втулкой 6 и ремнем 3 скольжение почти отсутствует, так
как значительно возрастает сила трения между ремнем 3 и втулкой 6. Как
известно,в машиностроении для передачи большой мощности целесообразно


background image

1-электродвигатель; 2-муфта;

3-редуктор; 4-ведущая звездочка;

5-ведомая звездочка; 6-натяжной ролик;

7-цепь; 8-подшипники; вращающие ролики;

9-барабан

Рис. 1. Рекомендуемая схема

передаточного механизма сушильной

машины СБО

1-электродвигатель; 2,5,9,10 – ведущий

шкив; 3,4,7,12 – ведомый шкив;

6,13 – ременная передача; 8,11 –натяжные

ролики;14,15 – подшипники

Рис. 2. Рекомендуемая кинематическая

схема передаточного механизма для

регенератора хлопка

применять в машинах вместо ременных цепные передачи. При этом
необходимо учитывать существующие недостатки цепных передач: невысокая
долговечность, создание шума,небольшой угол обхвата цепью звездочки,
ограниченное применение при высоких скоростях. Важный недостаток
конструкции существующих цепных передач-это влияние действующих
моментов силы сопротивления ведомой звездочки на ведущую звездочку и
через нее на привод. Следовательно, сложные колебания моментов
сопротивлений передаются на привод. С целью устранения этого недостатка
предложена новая конструкция цепной передачи. В этой цепной передаче
имеются ведущий 1 и ведомый 2 звездочки, цепь 3 и натяжной ролик 4 (рис. 4).

Рис. 3. Кинематическая схема

рекомендуемой ременной передачи

Рис. 4. Схема цепной передачи с

составным натяжным роликом

40

Предложена усовершенствованная конструктивная схема пильчатой

секции очистительного агрегата (рис. 5). Очистительная секция работает
следующим образом: хлопок-сырец поступает к колковым барабанам 2
агрегата, их колки протаскивают хлопок по поверхности сетки 9, выделяемые
отходы транспортируются при помощи винтового конвейера 8. Потом хлопок


background image

сырец поступает к траспортирующим барабанам 3. В рабочем режиме эти
барабаны 3, вращаясь против часовой стрелки, передают хлопок пильным
барабанам 4. Зубья пильных барабанов 4, зацепляя хлопок, протаскивают по
колосникам 5.

Рис. 5. Пильная очистителная секция

хлопкоочистительного агрегата

Рис. 6. Кинематическая схема ременной

передачи с переменным передаточным

отношением в приводе машины ТХК

При этом выделяемые соры транспортируется винтовым конвейером 8.

Щеточные валики 6 содействуют размещению волокон между зубьями.
Очищенные доли хлопка отделяются от зубьев пилы с помошью щеточного
барабана 7. При необходимости колковые барабаны 3 вращаются по часовой
стрелке, не производя очистку от крупного сора.

Рекомендуемая очистительная секция повышает эффективность очистки

на 10-15%.

Учитывая потребление большой мощности секцией очистки от крупного

сора хлопкоочистительной машины, целесобразно применять вместо ременной
передачи цепную.

В очистителе от мелкого сора по рекомендуемой схеме (рис. 6) движение

через шкив 1, установленного в приводе, передается к двум ветвям ременной
передачи. При этом движение шкиву 2 передается от шкива 1 ремнем 5 и
установленного на ведомой ветви эксцентричного натяжного ролика 4 (рис. 6).
Движение шкиву 3 передается от шкива 1 через ремень 7 и установленного на
ведомой ветви эксцентричного натяжного ролика 6. Преимущество этой схемы
состоит в том, что движение двум ведущим звеньям передается паралельно и
это обеспечивает непрерывность протекания технологического процесса.

Усовершенствованные элементы в пильном джине: оптимальная

конструкция пильного цилиндра; цепная передача, установленная в приводе

41

пильного цилиндра. Следует отметить, что в приводе чем больше частота
вращения вала электродвигателя, тем больше передаточные отношения. В
таких случаях применяются дополнительные передачи (ременные и цепные
передачи, редукторы) (рис. 7)

Основные рабочие органы очистителей волокна-пильные цилиндры и


background image

расположенные под ними колосники. Каждый пильный цилиндр получает
отдельное движение от электродвигателя и при этом возникает высокий момент
инерции цилиндров. На рис. 8 приведена схема рекомендуемого приводного
механизма.

1,10-муфта; 2,4,5,6,7-подшипники;

3,8-ведомый шкив; 9,17-ведущий шкив;

11,12,13,14-электродвигатели; 15-редуктор;
16-цепная передача; 18-ремень; 19-упругий

элемент; 20-цепная передача.

Рис. 7. Усовершенствованная

кинематическая схема машины 5ДП-130

1-подшипник; 2-муфта;

3-электродвигатель; 4-цепная передача.

Рис. 8. Усовершенствованная

кинематическая схема очистителя

хлопка 3ОВП-М

Во второй главе

«Методы расчета натяжений растяжемых и

нерастяжемых

ремней,

применяемых

в

приводных

механизмах

технологических машин»

приведены горизонтальное и вертикальное

расположения ременных передач в приводах технологических машин
хлопковой промышленности и аналитические выражения для определения
натяжения ремня, силы реакции с учетом растяжимых и не растяжимых свойств
ремня. В частности, рассмотрено определение начального натяжения
нерастяжимых ремней. Требуется определить зависимость начального
натяжения от материала ремня и его особенностей, конструктивных параметров
заданного механизма и внешней силы.

Реактивные силы

R

001

и

R

002

, возникающие в результате давления ремня на

поверхности ведушего и ведомого шкивов относительно оси

x

, составляют

угол

β

001

и

β

002

(рис.

9).

Реактивная сила

R

003

зависит от углов

ϕ

002

и

ϕ

003

, т.е относительно

координаты расположения центра натяжного ролика могут составить
положительный (рис. 9

а

) или

отрицательный (рис. 9

б

) угол

β

003

.

42

(

)


background image

⎨⎧

0.5 ,

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

<

if

002 003 003 002

β

003

=

⎪⎩

0 ,

(

)

0.5 ,

if

ϕ

ϕ

=

003 002

. (1)

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

>

if

003 002 003 002

В рассматриваемых механизмах учтены перемещения ведущего и

ведомого шкивов относительно вертикальной оси

y

вверх или вниз, натяжного

ролика вдоль оси

x

налево или направо. При настройке механизмов при

перемещении настроечных шкивов на ремень может быть приложена внешная
сила

Н

00

j

, здесь

j

=

1,2, 3

(рис. 9). Уравнение равновесия сил, действующих на

ремень, могуть быть в следующем виде:

– на поверхности ведущего шкива

T

001

cos

ϕ

001

+

T

002

cos

ϕ

002

R

001

(cos

β

001

+

f

sin

β

001

)

=

0

,

001 001 002 002 001 001 001 001

T

sin

ϕ

T

sin

ϕ

+

R

(sin

β

f

cos

β

)

=

Н

; (2) – на

поверхности ведомого шкива

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

(cos

β

002

f

sin

β

002

)

=

0

,

001 001 003 003 002 002 002 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

(sin

β

+

f

cos

β

)

=

Н

; (3) – на

поверхности натяжного ролика

002 002 003 003 003 003 003 003

T

cos

ϕ

T

cos

ϕ

+

R

(cos

β

f

sin

β

)

=

Н

,

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

(

±

sin

β

003

+

f

cos

β

003

)

=

0

. (4)

Здесь и в дальнейшем следует учесть: если центр натяжного ролика

0

1

0

2

,

ϕ

002

>

ϕ

003

вниз и вектор

находится относительно оси

y

на расстоянии

2

реактивной силы

R

003

относительно оси

x

составляет положительный угол

β

003

,

то принимаются верхние знаки (см. на рис. 9,

a

); если центр натяжного ролика

0

1

0

2

,

ϕ

002

<

ϕ

003

вверх и вектор

находится относительно оси

y

на расстоянии

2

реактивной силы

R

003

отнасительно оси

x

составляет отрицательный угол то

принимаются нижные знаки (см. рис.
9,

б

) .

Напишем последние уравнения в
следуюшем виде:

T

001

cos

ϕ

001

T

002

cos

ϕ

002

+

R

001

η

11

=

0

;

001 001 002 002 001 12 001

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

η

21

=

0

;

β

003

,


background image

001 001 003 003 002 22 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

002 002 003 003 003 31 003

T

cos

ϕ

+

T

cos

ϕ

R

η

=

Н

;

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

η

32

=

0

, (5)

43

а

)

T

003

T

001

ϕ

003

ϕ

001

Т

002

б

)

Т

002

в

)

β

002

(

002

)

F

ТР

β

003

Н

003

ϕ

002

ϕ

002

R

003

ϕ

003

ϕ

001

β

003

R

002

Н

002

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

ТР

R

003

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

TP

Рис. 9.

Реактивные силы, возникающие на поверхностях ведущих и

ведомых шкивов в результате давления

Избавляясь от неизвестных реактивных сил, получим уравнение (5) в
следуюшем виде

001 12 001 11 001 002 12 002 11 002 11 001

T

(

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

)

T

(

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

)

=

η

Н

,

(

)

(

)

001 22 001 21 001 003 22 003 21 003 21 002

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

,

(

)

(

)

002 32 002 31 002 003 32 003 31 003 32 003

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

+

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

. (6) Откуда следует:

T

001

α

11

T

002

α

12

=

η

11

Н

001

,

T

001

α

21

T

003

α

22

=

η

21

Н

002

,

T

002

α

31

+

T

003

α

32

=

η

32

Н

003

(7)

Система уравнений (7) имеет следующее решение:

=

H H H

+

+

η

α

α

η

α

α

η

α

α

T

,

21 12 32 002 32 12 22 003 11 22 31 001

=

H H H

+

η

α

α

η

α

α

η

α

α

T

,

001

002


background image

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

21 11 32 002 32 11 22 003 11 21 32 001

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

η

α

α

η

α

α

η

α

α

=

H H H

+

+

11 21 31 001 21 11 31 002 32 12 21 003

T

. (8)

003

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

Из уравнений (5) определим неизвестные реактивные силы:

(

)

R

,

(

)

R

,

(

)

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin sin

+

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

+

001 001 002 001 002

001

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

12 002 11 002

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

+

001 001 003 002 003

002

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

22 003 21 003

R

. (9)

002 002 003 003 003
003

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

32 003 31 003

Три натяжения

Т

00

j

являются функциями свойства материала, заданных

конструктивных параметров и внешних сил

Н

00

j

. Изменяя положение натяжного

ролика, изменяя диаметры шкивов и выбирая свойства материала в случае

002

и

003

, можно найти решения для одинаковых значений натяжения. При этом,

используя решения (9), можно выбрать один из действуюших рациональных
(возможных) сил настройки.

В частности, если связь контактной поверхности будет идеальной три

ветви ремня имеют одинаковое натяжение. В этом случае при рассмотрении

44

обратной задачи при помощи полученного решения можно определить

рациональные значение двух пересекающих параметров.

Применяя этот метод для различных схем ременной передачи и для

случая с растяжимыми ремнями, были получены выражения для определения
соответствующих сил натяжения, величины деформации и сил реакции.
Полученные выше выражения позволяют оценить основные параметры
численных показателей системы. При этом для технологических машин
хлопковой промышленности в каждом конкретном случае выполнено
обоснование ременной передачи с целью получения необходимого закона
движения.

В третьей главе

«Динамический анализ ременной передачи с

переменным передаточным отношением приводов технологических машин
хлопковой промышленности»

приведены исследования по кинематическому

расчету ременных передач с переменным передаточным отношением (ППО),
динамическому анализу машинного агрегата, в приводе которого имеется
ременная передача с ППО. Кинематическая схема рассмотренной ременной


background image

передачи приведена на рис. 10 и она включает в себя: ведущий шкив 1, ведомый
шкив 2, ремень 3 и эксцентричный натяжной ролик 4.

Передаточное отношении передачи со шкивом, двигающимся с

переменной угловой скоростью, определяется из следуюшего выражения:

Рис. 10. Расчетная схема ременной передачи с переменным передаточным отношением,

рекомендуемой к применению в приводах технологических машин хлопковой

промышленности

2 2 2

ϕ

ϕ

a r a

+

− ⋅

u
r

2

cos sin

3 3

3

=

a r a

12

cos sin

(10)

r

/

2 2 2

/

3

ϕ

ϕ

+

− ⋅

1

3

3

На основе численных решений (10), (11) получены графики и законы

изменен
ия

ϕ

2

,

12

и

Законы движения рабочих органов для секции очистки хлопка от мелкого

сора имеют следующий вид.

ϕ

S M

dM

d

ю

1

1

1

1

− ⋅

=

k ю

+

ω

2

ω

dt

dt

2

М M

⋅ ⋅

0

(11)

2

c k


background image

45

а)

б)

в

)

г)

д)

а-расчетная схема машинного агрегата, имеющего ременную передачи с ППО (для

очистителя); б-машинный агрегат с сушильным барабаном; в-регенераторный машинный

хлопковой промышленности:

аппарат; г-машинный аппарат с пильным джином; д-линтерный машинный агрегат.

Рис.

11. Расчетные схемы приводов, рекомендуемых в технологических машинах

d

2
2 2 2

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

1

2

3 3
3

[

− ⋅⋅ −

J

⋅ − ⋅ − ⋅

1

c


background image

⎛⋅

ϕ

ϕ

1

dt

2 1 1

r

2
/
2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

ϕ

3
2 2 2

3
2
3

/

2 2 2

/

⎥⎥⎥⎥

⎦⎤

( 2 cos sin sin 2 ) ( cos sin )

− ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅

+

− ⋅ −

а r а а а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

r

2

r

1
3 3

2 2 2
3

/

3 3 2 2 2
3
/ 2

/

3

+

− ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅

( cos sin ) ( 2 cos sin sin 2 )

а r а а r а а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3 3
3 3
3

3
3

/
2 2 2

/
2 2 2 /

2 2 2

(

)

(

)

4 ( cos sin ) sin sin

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

а r а r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3

3

3

3

3

3

3

2 2 2

+

⋅ − ⋅

+

⎠⎞

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

2

+

⋅ − ⋅

в

⎛⋅

1

dt

r

/

2 2 2
/

dt

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3

2 2 2
3

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

c

2

3 3
3

[

⎛⋅

ϕ

ϕ

⋅ −

1


background image

2 33

2 1

r

/

2 2 2
/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

/

3

3

3

2 2 2

/

2

+

⋅ − ⋅

+

⎦⎤

(

)

( cos sin ) sin sin 2

r а r а r а а

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

1 3 1 33

3

3

2 3

2 2 2 /

2 2 2

(

)

2 ( cos sin ) sin

⋅ ⋅ ⋅

+

⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

r а r r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

3
3
2 2 2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

=

⎠⎞

3

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

в

2

⎛⋅

1

M

ю

dt

r

/

2 2 2
/

dt

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3

3

3

46

2

2 2 2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
J

2

r

2

cos sin

3 3

3

⋅ − ⋅ ⋅

c

2

dt

2 1

r

/
2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3

3

3

2 2 2

⎛⋅

⎠⎞

а r а

+

− ⋅


background image

cos sin

⎠⎞

ϕ

ϕ

r

2

⋅ − ⋅

ϕ

3 3
3

ϕ

1

2

⎛⋅

+

− ⋅

r

/

2 2 2
/

а r а

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3

2 2 2
3

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

2

− ⋅ ⋅

в

3 3
3

1

r

/
2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3
3
2 2 2

=

⎦⎤

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

2

⋅ − ⋅

⎡⋅

M

к

(

)

2 2

ϕ

dt

r

/

2 2 2
/

dt

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3

3

3

В

машинном

агрегате

сушильного

барабана

движение

от

электродвигателя к барабану передается через муфту, редуктор и цепную
передачу. Математическая модель машинного агрегата представляется
следуюшим образом:

ю

=

;

(

)

(

)

M

ю

(

)

ϕ

1

M f

J

1

ϕ



1

+

b

1

ϕ

1

+

ϕ

2

+

c

1

ϕ

1

ϕ

2

=

(

)

(

)

(

)

(

)

2

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 2

ϕ

2 23

ϕ

3 2

ϕ

2

U

23

ϕ

3

J



=

b

+

c

− −

b

U

c

(

)

(

)

U U

M

к


background image

J

3

ϕ



3

=

b

2

U

32

ϕ

2

U

23

ϕ

3

+

c

2 32

ϕ

2

23

ϕ

3

где М

ю

, М

қ

, - моменты сопративления

электродвигателя и хлопка;

ϕ

1

,

ϕ

2

,

ϕ

3

-

угловые скорости вала электродвигателя, выходного вала редуктора и
сушильного барабана; b

1

, b

2

и c

1

, c

2

– коэффициенты диссипации и жесткости

упругого элемента муфты и цепной передачи; U

23

– передаточное отношение.

Математическая модель машинного агрегата линтера соответствует виду:

ю

=

;

(

)

ϕ

1

M f

dU J b U

=

⎠⎞

⎝⎛

+

− −

⎠⎞

⎝⎛

[(

(

)

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

ϕ

12 1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

dU

ϕ

12 1

+

+

ϕ

1 1 ;

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

c U

1 1 1 1 12 1 2

М

ю

d

ϕ

1
2 1 1 12 1 2

d

ϕ

1
2



(

)

[

(

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

J U b U U c U b U U

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

=

− − − − − −

2 2 21 1 1 1 12 1 2 21 1 1 1 12 1 2 2 2 24 4

в

(

)

(

)

(

)

;

− − − − − − −

c U U b U c U M

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3 2 24 4 2 2 23 3 2 2 23 3 2

в к

J

ϕ



=

U b

ϕ

U

ϕ

U c

ϕ

ϕ

(

)

(

)

3 3 32 2 2 23 3 32 2 2

U

23 3

M

k

3

− −

1

1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

(

)

(

)

(

)

J U U b U U U U c U U b U

=

+

− − −

4 4 42

(

)

3 4 45 5 42 2 23 4 3 4 45 5

b b b b

2 2 24 4 42

− − −


background image

c U M

ϕ

ϕ

k

где

1

J

,

2

J

,

3

(

)

(

)

5 5 54 3 4 45 5 54 3 4

U

45 5

M

k

5

J

ϕ



=

U b

ϕ

U

ϕ

+

U c

ϕ

ϕ

,

J

,

ϕ

1

,

ϕ

2

,

ϕ

3

,

ϕ

4

,

ϕ

5

-соответственно приведенные моменты

J

,

4

J

,

5

инерции и угловые скорости ротора электродвигателя линтерной машины,
ворошителя, приемного валика, колково-планчатого барабана и шнека;

1

b

,

b

2

,

3

b

,

b

4

и

1

c

,

2

c

,

3

c

,

4

c

- соответственно коэффициенты диссипации и жесткости

ременных передач;

M

к

,

M

к

2

,

M

к

3

,

M

к

4

,

M

к

5

- моменты сопротивления;

(

)

U

12

ϕ

1

,

U

23

U

34

U

45

-передаточные числа передач.

На основе численного решения последней системы получены законы

изменения угловых скоростей колковых барабанов и ротора электродвигателя.
(рис. 12).

47

а)

б)

М М

(

t

)

к

1

=

к

2

=

14,6

+

1,65

sin

ω

,

e

=

2,0

мм

Рис. 12. а-График закона движения разветвленной трехмассовой ременной передачи

машинного агрегата; б-графики зависимости коэффициента неравномерности угловых

скоростей ротора электродвигателя и колкового барабана от эксцентриситета

натяжного ролика ременных передач

На рис. 12, а приведены виды движения машинного агрегата в

соответствии с данными расчета.

С увеличением значения эксцентриситета повышается амплитуда

колебаний угловых скоростей. Закономерности для натяжных роликов для двух
ременных передач с ППО привода одинаковы. При этом угловые скорости
колковых барабанов будут одинаковыми, коэффициенты неравномерности
увеличиваются по линейному закону (рис. 12).


background image

В рассмотренном машинном агрегате разветвленные две ременные

передачи имеют переменное передаточное отношение. Здесь равномерность
технологического процесса не увеличивает сушественно очистительный эффект
от мелкого сора. При этом первый колковый барабан, достоточно интенсивно
разрыхляя хлопок-сырец, частично осушествляет и очистку. Второй колковый
барабан под действием дополнительной импульсивной силы обеспечивает
выход сора из разрыхленного хлопка-сырца. По результатом проведенных
экспериментальных исследований целе со образным являются значения

δ

1

=

0,085-0,10

и

δ

2

=

0,11-0,12

. На рис. 13 приведены

графики изменения

коэффициентов неравномерности угловых скоростей масс машинного агрегата
с двумя ветвями и закономерности изменения нагрузки электродвигателя,
определенных в зависимости от моментов сопротивления. При этом для
данного технологического процесса эксцентриситет натяжного ролика первой
ветви выбран

2,0 мм

, по второй ветви е

=3 мм

.

48

δ

2

=

f

(

M

k

)

,

а

=

2,0

мм

δ

3

=

f

(

M

k

)

,

а

=

3,0

мм

.

Рис. 13а. Графики изменений

коэффициентов неравномерностей угловых

скоростей вращающихся масс и нагрузки

электродвигателя очистительного

машинного агрегата 1ХК в зависимости от

момента сопративления

Рис. 13б. Графики коэффициентов

неравномерности угловых скоростей

ротора электродвигателя и колкового

барабана в зависимости от значения

эксцентриситетов натяжных роликов

ременных передач

В четвертой главе

«Анализ результатов экспериментального

исследования неравномерности вращения и нагрузки основных рабочих
органов технологических машин хлопковой промышленности»

проведен

анализ результатов исследованиий неравномерности частоты вращения рабочих
органов сушильного устройства, хлопкового сепаратора и регенератора,
хлопкоочистительного

агрегата

УХК,

пильного

джина

5ДП-130,

волокноочистителя 1ВПУ, линтерных машин 5ЛП.


background image

При работе сушильного барабана за каждую секунду из устройства

выходит 3 кг хлопка. Одновременно внутри сушильного барабана может
находится 1700-2000 кг хлопка. Следовательно, возникает значительная
центробежная сила. Важной особенностью устройства является то, что
влагоотбор от хлопка осуществяется по трем компонентам, т.е от поверхности
лопастей, от поддона барабана и взаимодействия с сушильным агентом. При
этом в результате увеличения угловой скорости барабана опускание частей
хлопка

по

поперечному

сечению

лопастей

будет

равномерным.

Неравномерность вращения сушильного барабана приводит к следующим
эффектам: будет неравномерным разделение хлопка на части; сушильный
эффект

увеличивается;

улучшается

выделение

сора;

равномерное

распределение хлопка по барабану.

С увеличением значения эксцентриситета натяжного ролика среднее

значение частоты вращения почти не меняется. Однако увеличивается
коэффициент неравномерности частоты вращения сушильного барабана.

При увеличении производительности от 6 т/час до 14 т/час и

эксцентриситета 1.0 мм частота вращения сушильного барабан

б

Δ

n

уменьшается

на 0,25 мин

-1

, а при эксцентриситете 3,0 мм снижается на

Δ

=

0,38

б

n

мин

-1

.

Однако с увеличением производительности работы степень уменьшения
частоты вращения сушильного барабана почти не изменяется. На рис. 14

49

приведены графики увеличения коэффициента неравномерности угловой

скорости сушильного барабана с повышением производительности. В
приводном механизме сушильной машины СБО целесообразно редуктор
расположить в одной плоскости с электродвигателем, а также вместо второй

ступени применять цепную передачу.

9,40

n

б

δ

б

9,30
9,20
9,10
9,00
8,90
8,80
8,70
8,60
8,50
6,0 10,0 14,0

м, т/ч
м, т/ч

Рис. 14а. Графики изменения частоты

врашения вала электродвигателя

сушильного барабана хлопка СБО

Рис. 14б. Графические зависимости

изменения коэффициента

неравномерности угловой скорости вала

сушильного барабана хлопка СБО

Известно, что с увеличением нагрузки на вал повышается коэффициент

неравномерности угловой скорости. При неравномерном вращении скребка он
движется с переменной скоростью, что приводит к эффективному снятию


background image

хлопка с сетчатой поверхности. Производительность сепаратора достигает до
15 т/ч. С увеличением производительности работы частота вращения вала
отделительной камеры уменьшается. В том числе, когда производительность
работы достигает 6 т/ч частота вращения изменяется в пределах 132-138
об/мин. Когда производительность равна 14 т/ч частота вращения вала
отделительной камеры сепаратора изменяется в пределах 122-130 об/мин. Если
эксцентриситет натяжного ролика принять 3,0 мм и производительность 14т/ч
частота вращения изменяется в пределах 132-144,5 об/мин, а коэффициент
неравномерности угловой скорости изменяется в пределех 0,045-0,056. Для
обеспечения неравномерности вращения вала отделителььной камеры
сепаратора, т.е для обеспечения эффективного снятия хлопка от сетчатой
поверхности лопастью скребка рекомендуется выбрать эксцентриситет
натяжного ролика ременной передачи 3,0 мм.

Анализ режимов работы рабочих органов регенератора РХ-1 показывает,

что нагруженность верхнего пильного барабана относительно нижнего будет
больше в 2,0 - 2,2 раза. Однако зона действия нижнего пильчатого барабана,
охватываемая колосниками, будет 1,5 раза больше и создается определенное
сопротивление его вращению. Следует отметить, что выходящее из

50

регенератора РХ-1 семянной хлопок в обшем потоке очистительных машин

смешивается с другим семянным хлопком. В действительности семянной
хлопок, полученный от регенератора, сильно поврежден и степень
засоренности (относительно хлопка в потоке) будет высоким.

Анализ полученных экспериментальных данных показывает, что из-за

уменьшения нагрузки на втором (нижнем) пильчатом барабане относительно
первого (верхнего) пильчатого барабана на 20-35% изменение его частоты
вращения составляет 4.0-5.0 об/мин. Данный диапазон на первом пильчатом
барабане составляет 5.5-8.2 об/мин.

Когда эксцентриситет натяжного ролика равен е=3,0 мм частота вращения

уменьшается от 293 об/мин до 288,2 об/мин. Когда коэффициент
неравномерности угловой скорости пильчатого барабана при е=0 и
производительности агрегата в пределах 6,0-14,0 т/ч увеличивается от 0.025 до
0.039, то при е=3.0 мм повышается от 0.04 до 0.051. Измерение частоты
вращения рабочих органов хлопкоочистительного агрегата УХК при разных
производительностях осуществлялось на Пискентском хлопкоочистительном
заводе Ташкентской области. В агрегате УХК 12 колковых барабанов, 6
пильных цилиндров, 2 приемные валики, 9 щеточные валики и 3 шнека
являются основными рабочими органами. Частота вращения первого колкового
барабана первой части очистителя хлопка при производительности 6 т/ч, 10 т/ч
и 14 т/ч замерялась тахометром при нескольких повторностях. Частота
вращения первого колкового барабана при производительности 6 т/ч
изменяется в пределах 443-469 об/мин. С увеличением нагрузки частота
вращения несколько уменьшается. Когда производителность агрегата
составляет 14 т/ч частота вращения первого колкового барабана изменяется в
пределах 432 – 462 об/мин.


background image

Увеличение эксцентриситета натяжного ролика ременной передачи

приводит к повышению предела изменения частоты вращения барабанов. В том
числе при эксцентриситете натяжного ролика е=3.0 мм и производительности 6
т/ч, если частота вращения изменяется в пределах 448 – 476 об/мин, то при
производительности 14 т изменяется в пределах 436 – 476 об/мин. Следует
отметить, что при очистке хлопка в переходе от одной секции ко второму и
третьему увеличивается равномерность отделения волокнистых семян,
уменьшается процентность соров. Следовательно, значение диапазона частоты
вращения колковых барабанов от одной секции к другому значительно
уменьшается. В хлопкоочистительной машине УХК на участке очистки
крупных соров имеются рабочие органы, состоящие из 2 направляющих
щеточных валиков, одного подхватывающего щеточного вала, 2 пильных
цилиндров и транспортирующего отходы шнека.

Как было отмечено выше для движения пильных цилиндров установлен

электродвигатель мошностью 75 кВт. При этом в основном 50% мощности
расходуется на осуществление технологического процесса и 50 % на движения
пильных цилиндров, имеющих больщие моменты инерции. Поэтому
рекомендуется облегченная конструкция пильных цилиндров и изготовление
упругого элемента муфты из резины марки 3826. Проверяли изменение частоты

51

вращения пильных цилиндров, изготавливая упругие элементы муфты из 3-х
типов резин: резина марки 1-3826 МВС, 0.25∙104 Н/м; жесткость марки резины
2-1887, 0.45∙104 Н/м; жесткость марки резины 3-748П13-48, 0.51∙104 Н/м.

Обработав полученные экспериментальные данные, построены

графические зависимости, которые приведены на рис. 15.

4,50
4,00
3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00

0,15 0,3 0,45 0,6

С

, 10

4

Н

/

м

Рис.

15а. Графические зависимости изменения

коэффициента неравномерности угловой

скорости вала пильного цилиндра

джина 5ДП-130 в зависимости от

производительности работы

Рис. 15б. Графики зависимостей

частоты вращении вала пильного

цилиндра джина 5ДП-130 от жесткости

упругой втулки муфты

В очистителе волокна потребляемая мошность электродвигателя

расходуется не для очистки волокна, а для вращения пильных цилиндров (с
повышенным моментом инерции). Поэтому целесообразно уменьшение
потребляемой мощности и массы пильного цилиндра, создание его облегченной
конструкции. Поэтому коэффициент неравномерности угловой скорости
пильного цилиндра не превосходит значений от 0,02 – 0,035. То есть за счет
увеличения эксцентриситета натяжного ролика трудно добиться необходимого


background image

результата. Следует отметить, что амплитуда частоты вращения вала пильного
цилиндра с трудом достигает до 6 мин

-1

. Целесобразно уменьшить момент

инерции пильного цилиндра в 2,0 – 2,5 раза.

Пильные цилиндры линтерного агрегата получают движение от муфты с

упругим элементом. Поэтому, как в пильных джинах, за счет изменения
жесткости упругих элементов создается возможность управлять амплитудой
изменения частоты вращения. В качестве упругого элемента муфты
применяются резины следующих марок: 1-748П13-48, жесткость 0.25∙104 Н/м;
2-1887, жесткость 0.45∙104 Н/м; 3-3826 МВС, жесткость 0.51∙104 Н/м. Анализ
показывает, что при производительности 6 т/ч и марки резины 3826 МВС,
частота вращения пильного цилиндра изменяется в пределах 698-720 мин

-1

,

когда производительность 14 т/ч-изменяется в пределах 677-708 мин

-1

. При

применении резины марки 1887 эти пределы составляют соответственно 705-
729 мин

-1

и 684-724 мин

-1

. На основе графических зависимостей можно

подчеркнуть, что на коэффициент неравномерности угловой скорости цилиндра
больше влияет жесткость упругого элемента муфты, чем технологическое

52

сопротивление. Рекомендуется изготовить упругий элемент из резины марки

748П13-48 и выбрать эксцентриситет натяжного ролика е=3.0 мм. В пятой главе
«

Обоснование параметров рекомендуемых передач технологических

машин хлопковой промышленности

» приводятся результаты исследования,

анализ полнофакторного эксперимента. В результате проведения теоретических
и экспериментальных исследований рекомендуемая ременная передача была
применена в передаточном механизме хлопкоочистительной машины УХК
(1ХК). Входные факторы, действующие на процесс очистки хлопка от мелкого
сора были кодированы. В этом случае: Х

1

– производительность работы, кг/ч; Х

2

– эксцентриситет натяжного ролика, мм; Х

3

– начальное натяжение ремня, Н.

При этом уравнение регрессии соответствует виду

Y

=

61,4

+

2,79

x

+

1,116

x

+

1,8

x

0,7

x x

+

0,43

x x

0,14

x x

1,61

x x x

(12)

1 2 3 1 2 1 3 2 3 1 2 3

Полученное уравнение регрессии проверили на адекватность по

критерию Фишера.

В результате проведенных полнофакторных экспериментов получено, что

при производительности

Х

1

=5000 кг/ч

, эксцентриситете натяжного ролика

е=0,2·10

-2

м

, начальном натяжении ремня

310 Н

эффективность очистки будет

наибольшим.

Для определенная параметров очистительной секции от крупного сора

рекомендуемого агрегата УХК были проведены полнофакторные эксперименты.
Входные факторы: Х

1

-производительность машины, т/час; Х

2

-количество рядов

колков

в

питательно-транспортирующем

барабане;

Х

3

–диаметр

питательно-транспортирующего барабана, мм.

Эксперименты проводились в Букинском хлопкоочистительном заводе на

селекционных сортах «Бухоро 6», «С-6524», «Андижон-9». Соответственно


background image

матрицам планирования для каждого селекционного сорта были проведены 8
экспериментов с трехкратной повторностью.

Выходные факторы: У

1

-эффективность очистки машины,У

2

-повреждение

семян, У

3

– свободные волокна в хлопке-сырце.

Y

1

=

46,45-1,68Х

1

+0,75Х

2

+1,13Х

3

;

Y

2

=2.088-0.0085Х

1

+0,1З5Х

2

-0,092Х

3

;

Y

3

=1,3+0,98Х

1

+0,107X

2

-0,96Х

3

Использование

14-рядных

приемно-транспортирующих

барабанов

относительно серийного очистителя УХК позволяет увеличение эффективности
очистка на 12%, снижение поврежденности семян на 0,12%, уменьшение
свободных волокон в хлопке-сырце на 0,09%. С учетом результатов
теоретических исследований пильного джина с цепной передачей с упругим
элементом в качестве входных факторов приняты: Х

1

– частота вращения

пильного цилиндра, мин

-1

; Х

2

- момент инерции пильного цилиндра, кгм

2

; Х

3

круговая жесткость упругого элемента ведущей звездочка, Нм/рад;

В качестве выходных параметров задачи оптимизации выбраны

следующие: У

1

- количество дефектов и сорных примесей в волокне, %;

53

У

2

- штапельная длина волокна, мм; У

3

- механическая поврежденность, %; У

4

-

плотность сырцового валика, Н/м

3

;

Для достижения оптимальных параметров следует рекомендовать для

основных факторов следующие рациональные значения: частота вращения
пильных цилиндров 745 мин

-1

; моментов инерции пильного цилиндра 3,5 кгм

2

;

круговая жесткость упругого элемента 660 Нм/рад.

В шестой главе «

Результаты производственных испытаний,

экономическая

эффективность

основных

технологических

машин

хлопковой промышленности, имеющих усовершенствованные приводные
механизмы»

приведены результаты производственных испытаний, расчет

экономической эффективности. В сушильном барабане за счет увеличения
угловой скорости достигнуто частичное уменьшение массы хлопка-сырца,
расположенного на его дне. Также опускание частей хлопка по поверхности
сечения лопастей стало равномерным. Поэтому немного увеличился влагоотбор
с хлопка. Так, при начальной влажности 11,8% влагоотбор в сушествующем
барабане составлял 3,4%, на барабане с рекомендуемым приводом - 3,8%.

При первоначальной влажности хлопка 15,5%, влагоотбор в

сушествующей системе составляют 5,4%, в рекомендуемой машине составляет
6,6%. Выявлено, что очистительный эффект хлопка в рекомендуемой системе
по отношению к сушествующим в среднем больше на 4,1...4,5%. При этом
результаты экспериментов показали, что в сушильной машине с
рекомендуемым приводным механизмом по отношению к сушествующей
машине засоренность хлопка и пороков меньше на 0,45...0,5%. Основной
причиной этого является достаточное разделение хлопка-сырца на части и
большее время нахождения его на дне барабана.

Годовая экономическая эффективность сушильной машины, имеющей


background image

усовершенствованный привод, составила 29 млн 511 тысяча сумов. Применяя
новую передачу в сепараторном устройстве и внедрив его в производство, была
обеспечена равномерность и уменьшена напряженность в работе. В результате
количество забоев уменьшилось и производительность повысилась на 12 %.

В результате применения усовершенствованного сепаратора получена

экономическая эффективность 2 млн 43 тысячи сумов.

В табл. 1 приведены результаты испытаний секции очистителя хлопка от

мелкого сора с усовершенствованым распределенным приводом. При
использовании эксцентричных натяжных роликов очистительный эффект
относительно существуюшей схемы увеличивается на 5,1%. При этом
засоренность волокон и сумма пороков уменьшились на 0,23%, механическая
поврежденность снижена на 0,1%. Можно отметить, что количество свободных
волокон в очищенном хлопке уменьшилось на 0,014%. Применение ременных
передач с ППО в приводе очистительной секции хлопка от мелкого сора
позволяет получить экономический эффект 37 млн 792 тысячи рублей.

54

Табл. 1.

Результаты экспериментальных испытаний

Показатели, %

После 1-

очистительной

линии

существующего

агрегата

После 1-

очистительной

линии

модернизированног

о агрегата УХК

1

Общая

эффективность

очистки

79,2

84,3

2

Сумма

засоренности

волокна и пороков

2,64

2,41

3

Механическое

повреждение семян

1,9

1,8

4

Количество

волокон в

очищенном

хлопке

0,046

0,032


Модернизированный агрегат УХК показал высокую долговечность и

устойчивость в работе. При рекомендуемых цепной передачи, щеточных
валиков, конструкции колосников были достигнуты повышение очистительного


background image

эффекта на 16,34%, уменьшение поврежденности семян 1,46%, снижение
количества свободных волокон 2 раза относительно существующего варианта.
Также ресурс привода увеличился почти два раза. В результате применения
усовершенствованного агрегата УХК получен экономический эффект 24 млн
993 тысячи сумов.

При применении пильного цилиндра с рекомендуемой передачей

изменение соответствующей скорости, частоты и амплитуды в основном
обеспечивается за счет натяжного ролика с резиной марки 3829 МВС. При этом
осуществляется эффективное отделение волокна от семян (в основном
эпидермическая

часть),

уменьшается

поврежденность

волокна,

раздробленность семян уменьшается, улучшается выход волокна. В том числе
относительно машины 5ДП-130 уменьшаются крупные отходы на 0,03%, также
мелкие отходы на 0,03%, улюк на 0,1%.

Также уменьшается раздробленность семян на 0,025%, комбинированные

пороки волокон на 0,08%. Если производительность за час увеличивался на 18
кг, выход волокна за час увеличивается на 1,18%. Годовой экономический
эффект по совершенствованного пильного цилиндра составляет 14 млн 221
тысячи сумов.

Экспериментальное испытание агрегата с рекомендованными к

волокноочистителю 1ВПУ облегченного пильного цилиндра и установленного в
нем цепной передачи с составной звездочкой было проведено в
производственных

условиях

Алимкентского

предприятия

хлопковой

промышленности.Анализ

результатов

испытания

показывает,

что

в

рекомендуемом варианте сумма отходов и дефектов относительно
существующей машины меньше на 0,215%, в том числе мелкие отходы на
0,008%, крупные отходы на 0,195%, поврежденные семена на 0,0105%. Годовая

55

экономическая эффективность волокноочистителя составляет 4 млн 809 тысячи
сумов.

В результате применения ременной передачи с ППО в приводе

ворошителя линтерной машины относительно существующей линтерной
машины уменьшилась опущеность семян на 1,9%, механическое повреждение
семян на 0,70%, отходы в составе пуха и массовое значение целых семян на
0,50%. По пуху производительность увеличилась до 4,3 кг/час, выход пуха на
0,4%.

Годовой

экономический

эффект

линтерной

машины

с

усовершенствованой кинематической схемой составляет 11 млн 545 тысячи
сумов.

ЗАКЛЮЧЕНИЕ

Результаты проведенных научных исследованный по теме докторской

диссертации «Создание рациональных схем и методы расчета параметров
приводов основных технологических машин хлопковой промышленности

»

состоят в следующем:

1. Разработаны и рекомендованы новые эффективные схемы приводных

механизмов технологических машин (сепаратор хлопка, сушильный барабан,
агрегат очистки хлопка от мелкого и крупного сора и линтерные машины)


background image

хлопковой промышленности. Созданы новые эффективные конструктивные
схемы отдельных рабочих органов сепаратора хлопка, агрегата для очистка
хлопка от крупного и мелкого сора и линтерных машин.

2. Рекомендована новая конструкция ременной передачи с переменным

передаточным отношением, имеющей составной с упругим элементом
эксцентричный натяжной ролик для применения в передаточных механизмах
технологических машин.

3. Рекомендован аналитический метод расчета натяжения в передачах с

вертикальным и горизантальным разположением растяжимого и нерастяжимого
ремней. Получены выражения, показывающие связь натяжения ремня от
параметров передачи. На основе их анализа можно констатировать следующее:
увеличение растяжимости материала ремня приводит к уменьшению
напряжения; облегчает равномерное распространение натяжения между
ветвями ремня; трение ремня характеризуется формой поперечного сечения
ремня и вектором реактивной силы давления в условиях контакта; определены
закономерности движения шкивов от натяжного ролика ременной передачи,
отношения диаметров ведушего и ведомого шкивов.

4.

Для

технологических

машин

хлопковой

промышленности

кинематический анализ ременной передач с переменным передаточным
отношением выполнен аналитическим методом и определены выражения для
угловой скорости ведушего шкива. Определены угловая скорость, угловое
ускорение ведомого шкива ременной передачи с ППО, законы изменения
передаточного отношения в зависимости от эксцентриситета и радиуса
натяжного ролика. Построены графики амплитуд угловой скорости ведомого
шкива передачи в зависимости от эксцентриситета и радиуса натяжного ролика,
определены закономерности уменьшения колебаний угловой скорости и

56

передаточного отношении с увеличением радиуса натяжного ролика;
определены математические выражения, позволяющие найти предварительное
натяжение и коэффициент скольжения ремня ременной передачи с ППО
привода.

5. Разработаны расчетные схемы для систем (сушильный агрегат,

регенератор хлопка, пильный джин, волокноочиститель, линтерная машина),
имеющие усовершенствованный привод технологических машин хлопковой
промышленности, также получены математические модели, выражающие
законы движения рабочих органов. Получены законы движения, угловой
скорости и крутяшего момента при нагрузке ротора электродвигателя на основе
численного решения уравнений.

6. Составлены расчетные схемы и получены математические модели

усовершенствованных приводных механизмов регенератора хлопка, пильного
джина, волокноочистителя, линтерных машин с учетом механической
характеристики электродвигателя, ременных передач с ППО и сопротивления
хлопка.

7. Определены закономерности изменения колебания угловых скоростей

вращающихся масс в зависимости от моментов инерции колковых барабанов.
Для очистительной машины от мелкого сора рекомендованы наиболее


background image

приемлемые значения:

2

2

2

J

=

(0,02

0,026)

Нмс

;

J

=

(0,32

0,35)

Нмс

;

J

=

(0,27

0,30)

Нмс

.

1

2

3

8. Для обеспечения соответствующих коэффициентов неравномерности

угловой скорости рекомендован упругий коэффициент ременных передач (350-
450) Нм/рад.

9. В результате применения предлагаемых передаточных механизмов для

технологических машин хлопковой промышленности получены следующие
данные испытаний:

- в сушильной машине по рекомендуемой схеме привода по отношению

существующей: влагоотбор увеличен на 1,2%; очистительный эффект
повысился в среднем на 4,1...4,5%; снизились отходы волокна в среднем на
0,45...0,5%;

- в усовершенствованном сепараторном устройстве по отношению к

сепаратору СС-15А поврежденные семена и части волокнистых семян
уменьшились почти в два раза, выделение мелких и крупных сор увеличилось
на 2,3%;

- в приводе очистительной секции от мелкого сора, установив ременную

передачу для каждого колкового барабана отдельно при использовании
соответствующих эксцентричных натяжных роликов по отношению к
существующей схеме, эффективность очистки увеличилась на 5,1%, сумма
отходов и дефектов волокна уменьшилась на 0,23%, механическое повреждение
семян снизилось на 0,1%;

- при применении рекомендуемых цепных передач, щеточных валиков,

конструкции колосников относительно существующего варианта достигнуто
повышение очистительного эффекта на 16,34%, повреждаемость семян

57

снизилась на 1,46%, количество свободных волокон на хлопке уменьшилось в 2
раза. Ресурс привода увеличился почти в два раза.

- в пильном джине с цепной передачей и облегченным пильным

цилиндром по отношению к существующей машине количество поврежденных
семян уменьшилось на 0,03%, колибинированные пороки волокон снизились на
0,08%. Часть семян с волокном снизилось на 0,02%, если производительность
увеличилась за час на18 кг, то и выход волокна за час повысился на 1,18%;

- по результатам испытаний агрегата с рекомендованным для очистителя

волокна 1ВПУ облегченным пильным цилиндром и имеющего цепную
передачу с составной звездочкой по отношению к существующей машине в
рекомендованном варианте уменьшились сумма отходов и дефектов на 0,215%,
в том числе мелкие отходы на 0,008%, крупные отходы на 0,195%,
поврежденные семена на 0,0105%;

- в результате применения рекомендованной ременной передачи с ППО в

приводе ворошителя линтерной машины относительно существующей
линтерной машины 5ЛП уменьшились опущенность семян на 1,9%,
механическое повреждение семян на 0,7%, отходы в составе пуха и массовое


background image

количество целых семян на 0,5%. По отношению к пуха производительность
увеличилась до 4,3 кг/час, выход пуха повысился на 0,4%. Общая годовая
экономическая эффективность усовершенствованых приводов составила 124
млн 914тысяч сумов.

58

ONE-TIME SCIENTIFIC COUNCIL ON THE BASIS OF SCIENTIFIC COUNCIL

OF AWARD OF SCIENTIFIC DEGREE OF DOCTOR OF SCIENCES 14/07/2016.

FM/T.02.02 AT TASHKENT TECHNICAL UNIVERSITY AND UZBEK

NATIONAL UNIVERSITY

TASHKENT INSTITUTE OF TEXTILE AND LIGHT INDUSTRY

MAKHSUDOV RAVSHAN XASANOVICH


background image

CREATION OF RATIONAL SCHEMES AND METHODS OF

CALCULATION OF PARAMETERS OF DRIVES OF THE BASIC

TECHNOLOGICAL MACHINES OF THE COTTON INDUSTRY

05.02.03 – Technological machines. Robots, mechatronics and roboticses systems

(engineering science)

DOCTORAL DISSERTATIONS ABSTRACT

Tashkent – 2016

59

The theme of doctoral dissertation is registered the Supreme Attestation Commission of

the Cabinet of Ministers of the Republic of Uzbekistan in № 30.09.2014/В2014.5.Т318.

Doctoral dissertation is executed at the Tashkent institute of textile and light industry.

The abstract of dissertation are in three languages (Uzbek, Russian, English), posted on the

web page at www.tdtu.uz and in informational-educational portal of «ZiyoNet» at
(www.ziyonet.uz).

Official opponents: Rudovsky Pavel

doctor of technical sciences, professor
(Russian Federation)

Bakhodir Gayrat Atakhanovich

doctor of technical sciences

Akhmedkhodjaev Khamid Tursunovich


background image

doctor of technical sciences, professor

Leading organization: Andijan mechanical engineering Institute

It is sewn up dissertations will take place 29 november 2016 at 14

00

at session of one-time

scientific council 14.07.2016.FM/T.02.02. At the Tashkent state technical university and the Uzbek
national university at the address: 100095,2, University Street, Tashkent City. Phone/fax: (+99871)-
227-10-32; e-mail: tadqiqot@tdtu.uz

It is possible to familiarise with Doctoral Dissertation in information –resource centre of the

Tashkent state technical university (registration number 21). Address: 100095, 2, University Street,
Tashkent City. Phone. (+99871)-246-46-00

Dissertation abstract is dispatched 12 november 2016
(Dispatch report No.21 dated 12 november 2016)

K.A. Karimov

Chairman of scientific council on award of scientific

degree of doctor of sciences, D.T.S., professor

N.D. Turahodjaev

Scientific Secretary of scientific council on award of

scientific degree of dotsent of sciences, Ph.d.

A.A.Rizaev

Chairman of scientific seminar at scientific council on award of

scientific degree a doctor of sciences D.T.S., professor

60

INTRODUCTION (annotation of doctorial dissertation)

The urgency and relevance of the theme of the dissertation.

In the world, in

particular, the requirement for natural fiber grows in cotton fiber. Now in more, than
in 25 countries of the world preliminary processing of cotton fiber is issued and
made. Now one of actual problems of the cotton industry is improvement of
technological machines taking into account modern requirements, working out of
working bodies and transfers of technological machines on scientific basis and their
introductions in the industry. «In this branch in the USA, China, India, Brazil and
other states are reached certain successes, is paid special attention production
efficiency in the cotton industry and to improvement of technological machines and
equipment with view of maintenance of competitiveness of production»

1

.

Wide actions for perfection of technological processes in the cotton industry

and to creation of highly effective units and machines are carried out. In this area
number of research works, including working out of automatic control systems of
operating modes of technological machines of the cotton industry and production


background image

quality assurance, creation new geared mechanisms of working bodies for the
purpose of high efficiency maintenance, substantiation of their technological
parameters and movement modes have been spent.

In world practice special value has perfection of technics cotton-industry by

creation of the new transfers influencing quality indicators of cotton fiber. Therefore
one of the important problems is completion of target research works, including,
scientific searches in following directions: working out of new effective designs of
belt and chain transfers with the variable transfer relation, substantiation of laws of
the movement accelerating necessary technological processes and working out for
this purpose optimum geared of mechanisms, working out of effective designs of the
working bodies, allowing increase of productivity and reception of cotton quality
fiber.

In certain degree the present dissertational research is directed on the decision

of the problems planned in the decree of the president of Republic of Uzbekistan No.
ПФ-4761 dated October 27, 2015 «About creation of holding company
Uzpaxtasanoateksport», in the decision of the Cabinetof Republic of Uzbekistan No.
70 dated April 3, 2007 «Modernization and reconstruction of the enterprises of cotton
industry in 2007-2011» and corresponding in is standard-legal documents.

Compliance of research with priority directions for science and technology

development of the country

. Given research is executed performed in accordance

with the priority areas of science and technology of Republic II. «Energy, energy and
resource efficiency».

Review of international scientific researchesrelated to the subject of

dissertation

2

.

On the technician and technology of the cotton industry (drying,

1

Cotton: World Statistics. Bulletin of the International Cotton Advisory Committee, NY, November 2015.
http://www.ICAC.org.

2

Review of foreign scientific research on the topic of the thesis is based on: http://www.viniki.ru/catalog_v_tu/asp?50-

pagе;http://www.samjackson.com;

http://www.cotton.com;

http://www.krugosvet.ru/REMENNAYA_PEREDAC

HA.html;http://lesosib.ru/dir/remennye_peredachi_testy_po_sopromatu_vuzov/.html;http://www.bajajngp.com/humidifi
er.html; http://www.busa.com.br/Assistencia-T ecnica#https://www.acronymfin der.com; http://www.l ifer.ru/remont-i-

61

clearing, regeneration, ginning, lintering clearing of fiber, etc.) are spent the
extensive research works directed on perfection of working bodies and geared of
mechanisms of machines in the leading world research centres, including, Texas Tech
University, USDA Agricultural Research Service, USDA Cotton Ginning Research
Unit (USA), National Research Center for cotton processing engineering and
technology, China Cotton Industries Limited (China), Pakistan Cotton Standards
Institute, National Textile University Faisalabad (Pakistan), the Tashkent institute of
textile and light industry, joint-stock company «Centre of science of the cotton
industry» (Uzbekistan).

As result of the spent scientific researches, concerning to working out geared

mechanisms of technological machines of the cotton industry and their improvements
are received following scientific results: recommendations about application of belt
drives in drives of technological machines (in commonwealth with enterprise Texas
Tech University and «Lummus Corp are developed», the USA), are created
technological machines for drying, clearings, ginning, having chain transfers («China
Cotton Industries Ltd» and «Shandong Shwan Cotton industrial Machinery Stock Co.


background image

Ltd» in commonwealth with the enterprises and China), rational schemes of drives
cotton processing unit from small and large (Tashkent institute of textile and light
industry, « Cotton Industry Centre of Science” joint-stock company, Uzbekistan) are
developed.

On working out of working bodies of machines, technics and technology of the

cotton industry in the world scientific researches in followingperspective directions
are conducted: working out of the new effective transfers applied in technological
machines of the cotton industry; definition of modes of movement of working bodies
and their optimisation; working out resource-saving the rational mechanisms directed
on reduction of consumed energy in technological machines; improvement of
scientific bases of calculation of working bodies geared mechanisms of technological
machines of the cotton industry; creation and working out of methods of calculation
of rational schemes of drives of the basic technological machines of the cotton
industry.

Degree of study of the problem.

Now problems of perfection of drives of

technological machines of the cotton industry, working outof new effective designs
geared transfers, perfection of working bodies of technological machines and
definition of modes of movement at preservation of indicators of natural quality of
cotton fiber are considered in works of somescientists: V.L.Veitz, N.I. Kolchin, A.M.
Martinenko, L.Gladinewiez, P.Pfieger, W.Pampel, G.Veit, H.H.Schommer, F.Reiner,
J.Pfeifer, C.O.Jonkers, P.Bernard, N.S.Acherkan, R.Menli, J.P.Adler, M.V.Feridman,
B.A.Pronin, B.S.Papanov, U.M.Gutyar, V.K.Martynov, K.Fayziev, A.Djuraev,
M.Ergashov, Z.Mirkhamidov, N.Muhitov, etc.

On perfectionand increasein efficiency of technics and technology of the cotton

industry researches are conducted and in certain degree positive results by scientists
of branch, including, G.I.Miroshnichenko, R.G.Makhkamov, E.T.Maksudov,

otdelka/127-rjemjennyje-pjerjedachi-.html;http://pda.shpora.net/index.cgi?act=view&id=43691;http://moiko mpas.ru/
compas/ remennaya_peredacha /compas_p age/1.

62

I.K.Khafizov,

N.Z.Kamolov,

B.G.Kodirov,

A.P.Parpiev,

B.M.Mardonov,

H.T.Ahmedhodzhaev, O.Maxsudov, M.T.Khojiev, R.M.Murodov, R.Z.Burnashev,
P.N.Tyutin, R.V.Korabelnikov, A.E.Lugachev, M.M.Shukurov, H.K.Tursunov,
D.M.Muhammadiev are reached. Rakhmonov, etc. Their researches basically are
directed on improvement of working bodiesand technological processes, to
substantiation of the technological sizes revel, drying, cleaning of small and large
rubbish, ginning, lintering, clearings of fiber of clap. However in insufficient degree
kinematic and dynamic analyses of belt drives with the variable transfer relation and
their application in drives of technological machines, questions of reduction of
consumed energy in geared mechanisms of technological machines, influence of
angular speeds of working bodies on technological process taking into account
dynamic parameters and technological resistance, working out of rational schemes of
drives are studied.

Connection of the theme of dissertation with the scientific-research works

of higher educational institutionwhere dissertation was performed.

Dissertational

research is executed within the limits of fundamental, applied and innovative projects


background image

under plans of research works of the Tashkent Institute of Textile and light industry
on themes OT-F5-032. «Creation of scientific bases of the analysis and synthesisof
mechanisms with variable parameters» (2010); ITD-15-061. «Working out of new
highly effective working bodies and mechanisms of cleaners of clap from small and
large rubbish» (2010); I-09-20. «Working out and application of highly effective
cleaners for average fibrousclap-raw» (2010); ITD-9-03. «Perfection and scheme
optimisation geared mechanisms of technological machines of the cotton industry»
(2012-2014).

The aim of the research

creation of new effective schemes of working bodies

geared mechanisms of technological machines of the cotton industry, working out of
the parameters providing receptionof high-quality cotton fiber.

The tasks of research work:

On the basis of the analysis geared mechanisms of technological machines of

the cotton industry to develop their neweffective schemes;

To develop methodsof calculation of transfers, to prove parametersand

effectivedesignsof working bodies;

To carry out the dynamicanalysis of machine units taking into account the

recommended working bodies in technological machines of the cotton industry,
reception of laws of movement of working bodies;

Experimental method to define lawsof movement and loadingof working

bodies of technological machines of the cotton industryand also to make the analysis
of influence of laws of movement on technological process and quality of fiber;

On basis full factorial experiment to develop the most adequateparametersof

new schemes of transfers;

To conduct test of the recommended new schemes of transfers under

production conditions and to develop recommendations about their application in
manufacture.

Objects of the research is

geared mechanisms and working bodies of

technological machines of the cotton industry.

63

Subject of the research

iskinematic and dynamic analysesgeared mechanisms

of technological machines of the cotton industry make, lawsof movementof working
bodies of machines of the cotton industry, recommended parameters and movement
modes.

Methods of the research.

In the dissertation methods of the kinematic and

dynamic analysis geared mechanisms of technological machines cotton the industries,
the general methods of the theory of mechanisms and machines, the theoretical
mechanics, higher mathematics, details of machines are used.

Scientific novelty of dissertational research

is concluded in following: The

workingdiv and cylinder wire-typing machines are improved, the device of clearing
of dust of working div of baking powder is created; The new schemes of design
providingnecessarylawsof movement of working div of baking powderare created;

The new schemes of design providingnecessarylawsof movement of working

bodies of technological machines of the cotton industryare created; Methods of the
kinematic analysis of new schemes of transfers are developed; New methods tension


background image

definition in conformity are developed by the developedschemesof belt drives;

Laws of movement of working bodies of units taking into account the

recommended new schemes of transfer as part of technological machines of the
cotton industry are received;

The experimental method defineslaws of movement and loading of working

bodies, the substantiation of rationalparametersof the technological processes
providing quality of fiber also is executed.

Practical results of the research

are as follows:

Advanced schemes of drives of technological machines-dryers of clap,

regenerator, separator, section of cleaner from small and large rubbish, gin, fibers are
developed;

On the basis of the spent scientific researches kinematic and dynamic

parameters, values of technological indicators of the recommended drives and
working bodies are received;

Methods of calculations of advanced transfers with the variable transfer

relation are developed, methods of calculation of chain transfers with tension roller
with an elastic element in drives of cleaner of clap from large rubbish, dusty gin,
linter and fibers are developed;

Installation of the recommended drives to clap dryer, regenerator, separator,

section of cleaner from large rubbish, and fibers has given to gins in manufacture
high efficiency.

Reliability of the obtained results was.

Reliability of results of research

proves to be true coordination of results theoretical and experimental researches,
results of test of the recommended schemes of drives and their application in
manufacture, consistency results of the analysis of laws of movement of working
bodies and drive elements in actual practice manufactures on the basis of known
criterion estimations.

64

Scientific and practical significance of the research results.

Scientific value

of results of research is characterized by the kinematic analysis of the recommended
belt drives with the variable transfer relation, their laws of movement, graphic
dependences, dynamic and mathematical models of machine units of cleaner of clap
from rubbish, dusty gin, clap regenerator; the recommended moments of inertia and
the sizes of working bodies; it is elastic-dissipative also mechanical characteristics of
drives.

Practical value of researches consists in increase of productivity of

technological processes, reduction of defects of fibers and seed, also power
consumption as result of application of the recommended new schemes of drives in
technological machines: dryer, regenerator, separator, sections of clearing of clap
from small and large rubbish, gins, fibers.

Implementation of the research results.

On the basis of scientific results of

advanced working bodies of technological machines of the cotton industry: 2
patentsfor Agency inventions on Republic Uzbekistan Intellectual property
(«Working div of the wire-typing machine» No. IAP 03181-2006, «Working
cylinder of the wire-typing machine» IAP 03129-2006 are received.) in direction of


background image

improvement of working bodies of technological machines.

New advanced drives drying cylinder are introduced; separator, regenerator of

clap, section of clearing of clap from small and large rubbish of the cleaning unit, gin,
wire-typing and lintering machineat the enterprises of holding company
"Uzpaxtasanoateksport", including cotton-cleaning enterprises 1-Andijan, Paytug, 3-
Andijan, Khujaabad of the Andijan Region, Tashlak, 2-Kokand, Rishtan, Kokand gin
Fergana Region, Alimkent gin the Djizak Region, Alimkent gin the Tashkent Region
(data of holdingcompany "Uzpaxtasanoateksport" dated October 24, 2016
MA-02/1381). On result of the dissertation application of the recommended new
schemes of drives and working bodies at the enterprises of the cotton industry
provides increases in the general cleaning effect at 5,1 %, reduction of contamination
of fiber and the sum of defects by 1,23 %, mechanical damage of seeds on 1,46 %,
quantity of free fibers in the cleared clap of 0,56 %.

Approbation of research results.

Results of research are reported on more,

than 40 international scientifically-practical conferences, including: «Young scientists
– to development textile and light industry» ( Russian Federation, Ivanovo, 2007 ),
«Socially-environmental problem developments of integration processes in the
conditions of globalization of economy »(Russian Federation, Moscow, 2009 ), «the
International conference evoted to memory of academician Kh.A.Rakhmatulin»
(Russian Federation, Moscow, 2009.), «Technology of textile industry» (Russian
Federation, Ivanovo, 2009.), «New both nonconventional technologies resources - and
power savings» (Republic of of Ukraine, Odessa, 2010 ), «Modern problems of
manufacture and repair in the industry and on transport» (Republic of of Ukraine,
Kiev, 2011.) «Modern high technologies and perspective materials textile and light
industry» (Russian Federation, Ivanovo, 2013), «Science and practice: problems,
ideas, innovations» (Astana, Republic of Kazakhstan, 2014.) «Progressive
technologies and processes» (Russian Federation, Kursk, 2014.).

65

Publication of the results.

On dissertation theme 72 scientificworks, including

23 articles in the scientific editions recommended by the Higher certifying
commission of Republic Uzbekistan for the publication of the basic results of the
thesis for doctor's degree are published and 19 patents of Republic Uzbekistan are
received.

Structure and volume of dissertation.

Dissertations consists of the

introduction, six heads, the conclusion, the literature and appendix list. The
dissertation volume makes 204 pages.

THE MAIN CONTENT OF DISSERTATION

In the introduction

urgency and necessity of theme of the dissertation is

proved, the object and an object of research are generated, conformity to the
important directions of development of science and technology of Republic
Uzbekistan are resulted, scientific novelty and practical results of research are stated,
data on application of results of research in practice, data on the published works and
dissertation structure are resulted.


background image

In chapter one

«Analyze of drives of the basic technological machines of the

cotton industry»

the analysis of existing researches on improvement geared

mechanisms and working bodies of technological machines of the cotton industry
(the drying unit, clap separator, cleaners of clap from large and small rubbish,
regenerator, saw gin, fiber cleaner, linter car) is resulted. Are studied specificity of
drive of each technological car.

1-electric motor; 2-mufta;

3-reducer; a 4-conducting asterisk;

5-conducted asterisk; a 6-tension roller;

7-chain; 8-bearings; rotating rollers; a

9-drum

Fig. 1. Recommended scheme of the transfer

mechanism of drying SBO machines

1-electric motor; 2,5,9,10 – a leading pulley;

3,4,7,12 – a conducted pulley; 6,13 – a belt

drive; 8,11 – tension rollers; 14,15 – bearings

Fig. 2. Recommended kinematic scheme of

the transfer mechanism for a clap

regenerator

66

Fig. 3. Kinematic scheme of a recommended

belt drive

Fig. 4. The scheme of chain transfer with a

compound tension roller.

New effective schemes geared mechanisms and working bodies of

technological machines of the cotton industry are recommended. By working out of
new schemes following scientific directions are accepted by the cores: activation of
working bodies at the expense of increase in degree of their mobility; introduction of
the additional elastic elements creating fluctuations and on the basis of it an
intensification of technological processes; maintenance of variable operating modes
of working bodies; working out of the facilitated working bodies allowing resource


background image

saving.

It is necessary to notice that almost 90-95 % of technological machines of the

cotton industry are equipped by belt drives. Therefore for the purpose of maintenance
of necessary operating modes of working bodies of these machines introductions in
their drives of new effective belt and chain transfers are recommended.

Considering the above-stated, in geared mechanism of drying SBO machines

reducer one-stage is applied and located in one plane with the electric motor and as
the second step it is expedient to recommend chain transfer. On fig. 1 the
recommended scheme is resulted.

On fig. 2 the new kinematic scheme of regenerator of clap in which it is

recommended to apply chain transfers to drives is resulted.

In an operating time of belt drive movement from leading pulley 1 is

transferred to conducted pulley 2 through rotating tension roller 4. Under the
influence of the force enclosed to belt, there is non-uniform deformation of the rubber
plug 5.

It leads to change of corner of grasp and movement of conducted pulley 2 with

variable angular speed. Together with it between the external rubber plug 6 and belt 3
sliding almost is absent, as force of friction between belt 3 and the plug 6 will be big.
As it is known in mechanical engineering it is expedient to apply to transfer of the big
capacity in machines in place belt chain transfers. Thus it is necessary to consider
existing lacks of chain transfers: low durability, creation of noise, small corner of
grasp the asterisk chain, the limited application at high speeds. The important lack of
design of existing chain transfers this influence of the operating moments of force of
resistance of conducted asterisk on leading asterisk and through it on drive. Hence,
difficult fluctuations of the moments of resistance operate on drive. For the purpose
of elimination of this lack the new design of chain transfer is offered. In this chain
transfer are available conducting 1 and conducted 2 asterisks, chain 3 and tension
roller 4 (fig. 4).

67

Fig. 5. Dust

cleaning section ginning unit. Fig. 6. Kinematic scheme of belt drive with the variable

transfer relation in TNK car

drive

Rollerdragclap on surface of the grid 9, an allocated waste is transported at

help of screw conveyor 8. Then the clap-raw arrives to transporting to cylinders 3. In


background image

operating conditions these cylinders 3, rotatingcounter-clockwise, transfer clap to
saw cylinders 4. Teeth of saw cylinders 4, hooking on clap, drag on grid-irons 5.

Thus allocated sweepings is transported by the screw conveyor 8. brushplatens

6 promote placing of fibers between teeth. The cleared shares of clapseparates from
teeth of saw with help of brush cylinder 7. If necessary cloddy cylinders 3 rotate
clockwise, without making clearing of large rubbish.

The recommended cleaning sectionraisesefficiency of clearing on 10-15 %.

Considering consumptionbig power sectionof clearing of large rubbish cotton
processing machines, expediently to apply instead of belt drive the chain. In
cleanerfrom small rubbish under the recommended scheme (fig. 6) movement
through pulley 1, established in drive, is transferred to two branches belt drive. Thus
movement 2 is transferred to pulley from pulley by 1 belt 5 and the eccentric tension
roller established on conducted branch 4 (fig. 6). Movement 3 is transferred to pulley
from pulley 1 through belt 7 and the eccentric tension rollerestablished on conducted
branch 6. Advantage of this schemeconsists that movement to leading links is
transferred to two parallel and it provides continuityof course of technological
process.

Advanced elements in saw gin: optimum design dusty the cylinder; the chain

transfer established in drive dusty of the cylinder. It is necessary to notice that in
drive the more frequency of rotation of shaft of the electric motor, the more transfer
relations. In such cases additional transfers (belt and chain transfers, reducers) (fig. 7)
are applied.

The basic working bodies of cleaners of fiber saw cylinders and the grid-irons

located under them. Everyonesaw cylinder receivesseparatemovementfrom the
electric motorand thus there is high moment of inertia of cylinders. On fig. 8 the
scheme recommended geared mechanism is resulted.

68

1,10-mufta; 2,4,5,6,7-bearings;

3,8-conducted pulley; a 9,17-conducting pulley;

11,12,13,14-electric motors; a 15-reducer; 16-chain

transfer; a 18-belt; a 19-elastic element; 20-chain

transfer.

Fig. 7. Improved the kinematic scheme of the car

5DP-130

The 1-bearing; 2-mufta;

The 3-electric motor; 4-chain transfer.

Fig. 8. The advanced kinematic scheme of a

cleaner of a clap of 3OVP TH


background image

In the second chapter of

"Designed of calculated ofelasticity stretched and

not stretched belts of the pulling roller belt drives applied in driving gears of
technological machines of the cotton industry"

given the horizontal and vertical

location of the belt drives in drives of technological cars the cotton industry and
analytical expressions for determination of belt tension, the reaction force based on
the extensible and tensile properties of the belt. In particular, we consider the
definition of the initial tension of the inextensible belts. Is required to determine the
dependence of the initial tension of the belt material and its features, the design
parameters of a given mechanism and external forces.

The reactive forces

R

001

and

R

002

, the pressure arising in the belt due to the

guiding surface and the driven pulley relation to the axis

x

,

β

001

and make an angle of

β

002

(Fig. 9).

The reactive power of

R

003

depends from the

corners

ϕ

002

and

ϕ

003

, i.e. relative

to coordinates the location of the center of the tension wheel can make a positive

(Fig. 9a) or negative
(Fig. 9b), the angle

β

003

.

(

)

⎨⎧

0.5 ,

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

<

if

002 003 003 002

β

003

=

⎪⎩

0 ,

(

)

0.5 ,

if

ϕ

ϕ

=

003 002

. (1)

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

>

if

003 002 003 002

In considered mechanisms of take into account moving of master and slave

pulleys relative to vertical axis

y

up or down along the tension wheel

x

to the left or

right. When setting mechanisms in a stirred tuning belt pulleys

Н

00

j

external force

may be applied, is

j

=

1,2, 3

(Fig. 9). The equation of equilibrium of forces acting on

the belt, can be in the following form:

- on the surface of the driving pulley

T

001

cos

ϕ

001

+

T

002

cos

ϕ

002

R

001

(cos

β

001

+

f

sin

β

001

)

=

0

,

69

001 001 002 002 001 001 001 001

T

sin

ϕ

T

sin

ϕ

+

R

(sin

β

f

cos

β

)

=

Н

; (2) - on the

surface of the driven pulley

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

(cos

β

002

f

sin

β

002

)

=

0

,

001 001 003 003 002 002 002 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

(sin

β

+

f

cos

β

)

=

Н

; (3) - on the

surface of the tension wheel


background image

002 002 003 003 003 003 003 003

T

cos

ϕ

T

cos

ϕ

+

R

(cos

β

f

sin

β

)

=

Н

,

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

(

±

sin

β

003

+

f

cos

β

003

)

=

0

. (4) Here and in the future

should be taken into account: if the center of the tension

0

1

0

2

,

ϕ

002

>

ϕ

003

down

and vector

wheel is relation to the axis

y

at a distance of

2

reactive force relation to the axis

R

003

of

x

positive angle

β

003

, the upper signs are

taken (see Fig. 9,a); if the center of the tension wheel is relation to the axis

y

at

0

1

0

2

,

ϕ

002

<

ϕ

003

and up vector of the reaction force relative to the axis

R

003

of

x

2

negative angle

а

)

β

003

, the lower signs are taken

(see. Fig. 9,b).

T

001

cos

ϕ

001

T

002

cos

ϕ

002

+

R

001

η

11

=

0

;

001 001 002 002 001

12 001

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

T

001

cos

ϕ

001

T

003

cos

ϕ

003

R

002

η

21

=

0

;

T

003

T

001

ϕ

003

ϕ

001

Т

002

б

)

Т

002

в

)

β

002

(

002

)

F

ТР

β

003

Н

003

ϕ

002

ϕ

002

R

003

ϕ

003

ϕ

001

β

003

R

002

Н

002

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

ТР

R

003

ϕ

003

Т

003

(

003

)

F

TP

Fig. 9. The reactive forces arising on the surfaces of the driving and driven pulleys in a

result of pressure.

001 001 003 003 002 22 002

T

sin

ϕ

+

T

sin

ϕ

R

η

=

Н

;

002 002 003 003 003 31 003

T

cos

ϕ

+

T

cos

ϕ

R

η

=

Н

;

T

002

sin

ϕ

002

T

003

sin

ϕ

003

R

003

η

32

=

0

, (5) Got rid of of unknowns of reactive forces get the

equation (5)in the following form

001 12 001 11 001 002 12 002 11 002 11 001

T

(

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

)

T

(

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

)

=

η

Н

,

(

)

(

)

001 22 001 21 001 003 22 003 21 003 21 002

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

,

70

(

)

(

)

002 32 002 31 002 003 32 003 31 003 32 003

T

η

cos

ϕ

η

sin

ϕ

+

T

η

cos

ϕ

+

η

sin

ϕ

=

η

Н

. (6)

Hence it follows:

T

001

α

11

T

002

α

12

=

η

11

Н

001

,

T

001

α

21

T

003

α

22

=

η

21

Н

002

,

T

002

α

31

+

T

003

α

32

=

η

32

Н

003

, (7)


background image

The system of equations (7) has the following solution

=

H H H

+

+

η

α

α

η

α

α

η

α

α

T

,

21 12 32 002 32 12 22 003 11 22 31 001

=

H H H

+

η

α

α

η

α

α

η

α

α

T

,

001

002

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

21 11 32 002 32 11 22 003 11 21 32 001

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

η

α

α

η

α

α

η

α

α

=

H H H

+

+

11 21 31 001 21 11 31 002 32 12 21 003

T

. (8)

003

α

α

α

α

α

α

+

12 21 32 11 22 31

From equations (5) to determine the unknown reactive forces:

(

)

R

,

(

)

R

,

(

)

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin sin

+

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

+

001 001 002 001 002

001

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

12 002 11 002

ϕ

ϕ

ϕ

=

T H

sin cos

+

001 001 003 002 003

002

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

22 003 21 003

R

. (9)

002 002 003 003 003
003

cos sin

η

ϕ

η

ϕ

+

32 003 31 003

Three tension properties of the material

Т

00

j

are functions specified design

parameters and external forces

Н

00

j

. By changing the position of the the tension

wheel, changing diametroy pulleys and selecting properties of the material in the
case, and you can find the solutions for the same tension values. At the same time,
using the solution (9), you can choose from deystvuyushih rational (possible) setting
forces.

In particular, if the contact surface connection is ideal three branches have the

same belt tension. In this case, when considering the inverse problem by means of the
solution can determine the rational of the two crossing parameters.

Applying this method to various belt transmission schemes for the case with

the stretchable straps expression were obtained to determine the appropriate tension
force and the amount of deformation of the reaction force. The expressions obtained
above allow us to estimate the basic parameters of the numerical parameters of the
system. Moreover, for technological machines of the cotton industry in each case
study performed belt drive in order to obtain the desired motion law.

In the third chapter

«Dynamic analysis of belt drive with the variable


background image

transfer relation of drives of technological machines of the cotton industry»

researches by kinematiccalculationof belt drives with the variable transfer relation
(VTR), to the dynamicanalysisof the machine unitin which drive there is belt drive
with VTRare resulted. The kinematic scheme of the considered belt drive is
resultedon fig. 10 and it includes: the leadingpulley 1, conducted pulley 2, belt 3 and
an eccentric tension roller 4.

Transfer the relation of transfer with pulley, moving with variableangular

speedit is defined from the following expressions:

71

Fig. 10. Settlement scheme of belt drive with the variable transfer relation, recommended to

application in drives of technological machines of the cotton industry

2 2 2

ϕ

ϕ

a r a

+

− ⋅

u
r

2

=

cos sin

3 3

3

(10)

12

cos sin

r

/

2 2 2

/

3

ϕ

ϕ

a r a

+

− ⋅

1

3

3

On the basis of numerical decisions(10), (11). Schedules, laws of change are

receive
d

ϕ

2

,

12

и

Laws of movement of working bodies for section of clearing of clap from small

rubbish have thefollowing appearance.

ϕ

S M

dM

d

ю

1

1

1

1

− ⋅

=

k ю

+

ω

2

ω

dt

dt

2


background image

М M

⋅ ⋅

0

(11)

2

а)

б)

в

)

c k

г)

д)

The-settlement scheme of the machine unit having belt transfer with PPO (for cleaner); the

b-machine unit with drying cylinder; v-regenerator machine device; the g-machine device with saw

gin; d-lintering the machine unit.

Fig. 11. Settlement schemes of the drivesrecommended in technological machines of the

cottonindustry

72

d

2
2 2 2

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

1

2

3 3
3

[

− ⋅⋅ −

J

⋅ − ⋅ − ⋅

1

c

⎛⋅

ϕ

ϕ

1

2 1 1

/

ϕ


background image

2 2 2 /

2

dt
r
а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
2 2 2
3
2

3

/

2 2 2

⎥⎥⎥⎥

⎦⎤

( 2 cos sin sin 2 ) ( cos sin )

− ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅ ⋅ ⋅

+

− ⋅ −

а r а а а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

r

3 3

/

3

2

r

1
3 3

2 2 2
3
3 3
/

2 2 2
3

/ 2

/

+

− ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅

+

− ⋅ − ⋅

( cos sin ) ( 2 cos sin sin 2 )

а r а а r а а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3 3

3

3

3

/

2 2 2 /

2

2

2

/

2 2 2

(

)

(

)

4 ( cos sin ) sin sin

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

а r а r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3
3

3
2 2 2

3
3

3
3

+

⋅ − ⋅

+

⎠⎞

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

2

+

⋅ − ⋅

в

⎛⋅

1

dt

r

/
2 2 2

/

dt

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3
2 2 2
3

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

c

2

3 3
3

[

⎛⋅

ϕ

ϕ

⋅ −

1

2 33

2 1

r

/
2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin


background image

ϕ

ϕ

1

/

3

3

3

2 2 2 /

2

+

⋅ − ⋅

+

⎦⎤

(

)

( cos sin ) sin sin 2

r а r а r а а

⋅ ⋅

+

− ⋅ ⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

1 3 1 33

3

3

2 3

2 2 2 /

2 2 2

(

)

2 ( cos sin ) sin

⋅ ⋅ ⋅

+

⋅ − ⋅ ⋅ − ⋅

r а r r а r а

ϕ

ϕ

ϕ

3
3
2 2 2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

=

⎠⎞

3

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

2

в

⎛⋅

1

dt

r

/
2 2 2

/

dt

M

ю

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

2

3
3
3

2 2 2

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
J

2

r

2

cos sin

3 3

3

⋅ − ⋅ ⋅

c

2

dt

2 1

r

/
2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3

3

3

2 2 2

⎛⋅

⎠⎞

а r а

+

− ⋅

cos sin

⎠⎞

ϕ

ϕ

r

2

⋅ − ⋅

ϕ

3 3
3

ϕ

1

2

⎛⋅

+

− ⋅

r

/

2 2 2
/

а r а


background image

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3

2 2 2
3

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

r

2

− ⋅ ⋅

3 3
3

в

1

r

/

2 2 2

/

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3
3
3
2 2 2

=

⎦⎤

ϕ

ϕ

ϕ

а r а

+

− ⋅

d
r

1 2

cos sin

3 3

3

d

ϕ

2

⋅ − ⋅

⎡⋅

M

к

(

)

2 2

ϕ

dt

r

/

2 2 2
/

dt

а r а

+

− ⋅

cos sin

ϕ

ϕ

1

3

3

3

In the machine unit drying cylinder movement from the electric motor to cylinder is

transferred through coupling, reducer and chain transfer. The mathematical model of

the machine unit is represented follows in the image:

ю

=

;

(

)

(

)

M

ю

(

)

ϕ

1

M f

J

1

ϕ



1

+

b

1

ϕ

1

+

ϕ

2

+

c

1

ϕ

1

ϕ

2

=

(

)

(

)

(

)

(

)

2

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 1

ϕ

1

ϕ

2 2

ϕ

2 23

ϕ

3 2

ϕ

2

U

23

ϕ

3

J



=

b

+

c

− −

b

U

c

(

)

(

)

U U M

к

J

3

ϕ



3

=

b

2

U

32

ϕ

2

U

23

ϕ

3

+

c

2 32

ϕ

2

23

ϕ

3

Where the M

u

, M

қ

, - the moments of resistance electric motor and clap; - angular

ϕ

1

,

ϕ

3

speeds of shaft of the electric motor,

targetshaftof reducer and drying

ϕ

2

,

cylinder; b

1

, b

2

and c

1

, c

2

– factorsdissipation and rigidity of an elastic element

coupling and chain transfer; U

23

– transfer relation.

Mathematical model of the machine unit linter corresponds to


background image

kind:

ю

=

;

(

)

ϕ

1

M f

dU J b U

=

⎠⎞

⎝⎛

+

− −

⎠⎞

⎝⎛

[(

(

)

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

ϕ

12 1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

dU

ϕ

12 1

+

+

ϕ

1 1 ;

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

c U

1 1 1 1 12 1 2

М

ю

d

ϕ

1
2 1 1 12 1 2

d

ϕ

1
2

73



(

)

[

(

)

]

(

)

[

(

)

]

(

)

J U b U U c U b U U

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

=

− − − − − −

2 2 21 1 1 1 12 1 2 21 1 1 1 12 1 2 2 2 24 4

в

(

)

(

)

(

)

;

− − − − − − −

c U U b U c U M

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

3 2 24 4 2 2 23 3 2 2 23 3 2

в к

J

ϕ



=

U b

ϕ

U

ϕ

U c

ϕ

ϕ

(

)

(

)

3 3 32 2 2 23 3 32 2 2

U

23 3

M

k

3

− −

1

1

ϕ



ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

ϕ

(

)

(

)

(

)

J U U b U U U U c U U b U

=

+

− − −

4 4 42

b b b b

2 2 24 4 42

(

)

3 4 45 5 4

− − −

c U M

2 2 23 4 3 4 45 5

ϕ

ϕ

k

(

)

(

)

5 5 54 3 4 45 5 54 3 4

U

45 5

M

k

5

J

ϕ



=

U b

ϕ

U

ϕ

+

U c

ϕ

ϕ

,


background image

Where: -
accordingly

1

J

4

J

3

J

ϕ

1

ϕ

2

ϕ

3

ϕ

4

ϕ

5

resulted

moments of
inertia and

J

2

J

5

angular speedsof rotorof the electric linter motor machines, agitator, the reception
platen, stake-saw roller cylinder and the auger; and, - accordingly factors dissipation
and rigidity of belt drives; - The resistance moments; - Transfer numbers of transfers.
On the basis of the numerical decision of last system laws of change of angular
speeds roller cylinders and an electric motor rotor are received. (Fig. 12).

а)

b)

М М

(

t

)

к

1

=

к

2

=

14,6

+

1,65

sin

ω

,

e

=

2,0

мм

Fig. 12. The-schedule of the law of movement branched out three mass belt drives of the

machine unit; b-schedules of dependence of factor of non-uniformity of angular speeds of a

rotor of the electric motor and a drum from stake eccentricity of a tension roller of belt

drives

On fig. 12a kinds of movement of the machine unit according to the calculation

data are resulted.

With value increase eccentricity raise amplitude of fluctuations of angular

speeds. Laws for two belt drives with PPO drive are identical to tension rollers. Thus
angular speeds stake roller cylinders will be identical, non-uniformity factors increase
under the linear law (fig. 12).

74


background image

δ

2

=

f

(

M

k

)

,

а

=

2,0

мм

δ

3

=

f

(

M

k

)

,

а

=

3,0

мм

.

Fig. 13a. Schedules of changes of factors

irregularities angular speeds of rotating weights

and loading of the electric motor of the cleaning

machine unit 1HK depending on the moment

resistance

Fig. 13b. Schedules of factors of non

uniformity of angular speeds of rotor of

the electric motor and stake roller

cylinder depending on value eccentricities

tension rollers of belt drives

In the considered machine unit the branched out two belt drives have the

variable transfer relation. Here uniformity of technological process does not
significant increase of cleaning effect from small rubbish. Thus the first stake roller
cylinder is enough intensively loosening cotton-raw, partially carried out and
clearing. Stake roller cylinder under the influence of additional impulsive force
provides with the second an exit of rubbish from the loosened clap-raw. On result of
the spent experimental
researches are expedient

values

δ

1

= 0,085-0,10 and

δ

2

= 0,11-

0,12. On fig. 13 there are shown schedules of change of factors of non-uniformity of
angular speeds of weights of the machine unit with two branches and laws of change
of loading of the electric motor, defined depending on the resistance moments. Thus
for the given technological process eccentricity of tension roller of the first branch it
is chosen 2,0 mm, on the second branch e = 3 mm.

In the fourth chapter

«Analysis of results of an experimental research of

non-uniformityof rotation and loading of the basic working bodies of
technological machines of the cotton industry»

is carried out the analysis of results

research non-uniformity of frequency of rotation of working bodies drying devices,
cotton separator and regenerator, ginning unit UHK, dusty gin 5DP-130, vibre 1VPU,
linter machines 5LP.

At work dusty cylinder for every second the device leaves 3 kg of clap.

Simultaneously inside drying cylinder can there are 1700-2000 kg of clap. Hence,
there is considerable centrifugal force. The important feature of the device is that
moisture - collection from clap is carried out in three elements, i.e. from surface of
blades, from the pallet of cylinder and interaction with drying the agent. Thus as
result of increase in angular speed of cylinder lowering of parts of clap on cross
section section of blades will be uniform. Non-uniformity of rotation drying cylinder
leads to following effects: there will be non-uniform division of clap into parts;
drying the effect increases; rubbish allocation improves; uniform distribution of clap
on cylinder.


background image

75

With value increase eccentricity tension roller average value of frequency of

rotation does not vary almost. The factor of non-uniformity of frequency of rotation
drying cylinder however increases.

At increase in productivity from 6 t up to 14 t and eccentricity 1.0 mm

frequency of rotation drying the cylinder decreases

б

Δ

n

for 0,25 mines

-1

, and at

eccentricity e 3,0 mm decrease on

Δ

=

0,38

б

n

mines

-1

. However, with increase in

productivity of work degree of reduction of frequency of rotation drying cylinder
does not change almost. On fig. 14 schedules of increase in factor of non-uniformity
of angular speed drying cylinder with productivity increase are resulted. In attraction
the mechanism drying SBO machines expediently reducer to arrange in one plane
with the electric motor, and also instead of the second step to apply chain transfer.

It is known that with increase in loading at shaft the factor of non-uniformity of

angular speed raises. At non-uniform scraper rotation, it movement with variable
speed that leads to effective removal of clap from net surface. Productivity of
separator reaches to 15 t\h. With increase productivity of work frequency of rotation
of shaft of separator chambers decreases. Including, when productivity of work is
reached 6 t\h by frequency of rotation changes within 132 138 rpm. When
productivity is equal 14 t\h frequency of rotation of shaft of separator chambers
changes within 122-130 rpm. If eccentricity tension roller to accept 3,0 mm and
productivity 14t/h frequency of rotation changes within 132-144,5 rpm, and the factor
of non-uniformity of angular speed changes in attraction 0,045-0,056. For
maintenance of non-uniformity of rotation of shaft of separator chambers, for
maintenance effective crumpling clap from mesh surface scraper-type it is
recommended to choose eccentricity tension roller of belt drive of 3,0 mm.

9,40
9,30
9,20
9,10
9,00
8,90
8,80
8,70
8,60
8,50

6,0 10,0 14,0

Fig. 14a. Schedules of change of frequency

rotation of electric motor shaft drying drum

of SBO clap

Fig. 14b. Graphic dependences of change of

factor of non-uniformity of angular speed of a

shaft drying a drum of SBO clap

The analysis of operating modes of working bodies of regenerator RX-1 shows

that stress loading top dusty cylinder concerning bottom will be more in 2,2 - 2,0
times. However the zone action bottom dusty the cylinder, covered by grid-irons will
be 1,5 times more and its certain resistance rotary actuator is created. It is necessary

76


background image

to notice that leaving regenerator RX-1 seed clap in total stream of cleaners mixes up
with another seed clap. Actually seed clap received from regenerator, is strongly
damaged also contamination degree (concerning clap in stream) will be high.

The analysis of the received experimental data shows that because of loading

reduction by the second (bottom) dusty cylinder concerning the first (top) dusty
cylinder on 20-35 % change of its frequency of rotation makes 4.0-5.0 rpm. The
given range on the first dusty cylinder makes 5.5-8.2 rpm.

When eccentricity tension roller it is equal e = 3,0 mm frequency of rotation

decreases from 293 rpm to 288,2 rpm. When the factor of non-uniformity of angular
speed dusty cylinder at e = 0 and productivity of the unit within 6,0-14,0 m / s
increases from 0.025 to 0.039 at e = 3.0 the mm raises from 0.04 to 0.051.
Measurement of frequency of rotation of working bodies ginning unit UHK at
different production rates was carried out on Piskent cotton gin factory of the
Tashkent area. In unit UHK 12 stake roller cylinders, sawing 6 cylinders, 2 receptions
of the platen, platens and brush 9 3 screw are the basic working bodies. Frequency of
rotation of the first stake roller cylinder of the first part of cleaner of clap at
productivity 6 tons, 10 tons and 14 tons were measured by tachometer at several
replications. Frequency of rotation of the first stake roller cylinder at productivity 6
tons of changes within 443-469 rpm. With increase in loading frequency of rotation
decreases little. When performance numbers the unit frequency of rotation of the first
stake roller cylinder makes 14 tons of changes within 432 - 462 rpm.

The increase eccentricity tension roller of belt drive leads to increase of limit of

change of frequency of rotation of cylinders. Including at eccentricity e tension roller
f = 3.0 mm and productivity 6 tons if frequency of rotation changes within 448 - 476
rpm at productivity 14 t changes within 436 - 476 rpm. It is necessary to notice that at
clap clearing in transition from one section to the second and the third uniformity of
branch of fibrous seeds increases, decreases in interest sors. Hence, value of range of
frequency of rotation stake roller cylinders from one section to another considerably
decreases. In the cotton to machine UHK on site of clearing large litters there are the
working bodies consisting from 2 directing sub lattice of platens, one relieving brush
shaft, 2 saw cylinders and transporting waste auger.

As it has been noted above for movement saw cylinders it is established the

electric motor 75 kw capacity. Thus in the basic 50% of capacity it is spent for
realization of technological process and 50% on movements saw the cylinders having
big moments of inertia. The facilitated design Saw cylinders and manufacturing of an
elastic element coupling from rubber of mark 3826 therefore is recommended.
Checked change of frequency of rotation of saw cylinders, making elastic elements
coupling of 3 types of rubbers: rubber of mark 1-3826 MFR, 0.25 ∙ 104 N / m;
rigidity of mark of rubber 2-1887, 0.45 ∙ 104 N / m; rigidity of mark of rubber 3-
748P13-48, 0.51 ∙ 104 N / m.

Having processed the received experimental data, graphic dependences which

are resulted on fig. 15 are constructed.

77


background image

4,50
4,00
3,50
3,00
2,50
2,00
1,50
1,00
0,50
0,00

0,15 0,3 0,45 0,6

С

, 10

4

Н

/

м

Fig.

15a.

Graphic dependences of change of factor of

non-uniformity of angular speed of shaft

dusty the gin cylinder 5DP-130 depending on

productivity of work

Fig. 15b. Schedules of dependencesof

frequencyshaft rotationdusty the gin

cylinder 5DP-130 from rigidity of the

elastic muff plug

In fiber cleaner consumed capacity of electric motor it is spent not for fiber

clearing, and for rotation saw cylinders (with the raised moment of inertia). Therefore
reduction of consumed capacity and weights dusty the cylinder, creation of its
facilitated design is expedient. Therefore the factor of non-uniformity of angular
speed dusty the cylinder does not surpass values from 0,02 - 0,035. That is at the
expense of increase eccentricity the tension roller is difficult for achieving necessary
result. It is necessary to notice that the amplitude of frequency of rotation of shaft
dusty the cylinder hardly reaches to 6 mines-1. Appropriateness to reduce the inertia
moment dusty the cylinder in 2,0 - 2,5 times.

Dust cylinders - Linter unit receive movement from the coupling with an

elastic element. Therefore, as in saw gins, for the account change of rigidity of elastic
elements is created possibility to operate amplitude of change of frequency of
rotation. As an elastic element coupling rubbers of following marks are applied:
1-748P13-48, rigidity 0.25 ∙ 104 N / m; 2-1887, rigidity 0.45 ∙ 104 N / m; 3-3826
MBC, rigidity 0.51 ∙ 104 N / m. The analysis shows that at productivity 6 tons and
marks of rubber 3826 MBC, frequency of rotation dusty the cylinder changes within
698-720 mines

-1

when productivity 14 t-changes within 677-708 mines

-1

. At

application of rubber of mark in 1887 these limits make accordingly 705-729 mines

-1

and 684-724 mines

-1

. On the basis of graphic dependences it is possible to underline

that the factor of non-uniformity of angular speed of the cylinder is influenced more
by rigidity of an elastic element coupling, than technological resistance. It is
recommended to make an elastic element of mark rubber 748P13-48 and to choose
eccentricity tension roller e = 3.0 mm.

In the fifth

«Substantiation of parameters of recommended transfers of

technological machines of the cotton industry»

results of research, the are resulted

analysis of full factor experiment. As result of carrying out theoretical and
experimental researches the recommended belt drive has been applied in the transfer
mechanism ginning machines UHK (1HK). The entrance factors operating on process
of clearing of clap from small rubbish have been coded. In this case: X

1

- productivity

of work, kg / with; X

2

- eccentricity tension roller, mm; X

3

- an initial tension of belt,

N. Pry it the regress equation corresponds to kind

78

1 2 3 1 2 1 3 2 3

61

1 2 3

Y

=

61,4

+

2,79

x

+

1,116

x

+

1,8

x

0,7

x x

+

0,43

x x

0,14

x x

1,

x x


background image

x

(12) The received equation regression have checked up on adequacy by Fisher's

criterion.

As result of spent full factor experiments it is received that at productivity X

1

=

5000 kg / with, eccentricity tension roller е = 0,2 • 10-4m, an initial tension of belt
310 N efficiency of clearing will be the greatest.

For the defined parameters of cleaning section from large rubbish of

recommended unit UHK have been spent full factor experiments. Entrance factors:
machines X

1

-performance, t / hour; X

2

the number of numbers of pins in it is

nutritious - transporting cylinder; X

3

- diameter nutritious-transporting of cylinders,

mm.

Experiments were spent in Bukinskiy cotton cleaning factory on selection grades

«Bukhoro 6", "S-6524", "Andijon-9". According to matrixes of planning for each

selection grade there have been spent 8 experiments with triple repeatability. Target

factors: Y

1

-efficiency machine clearings, Y

2

-damaged seeds, Y

3

- free

fibers in clap-raw.

Y

1

=

46,45-1,68Х

1

+0,75Х

2

+1,

13Х

3

;

Y

2

=2.088-0.0085Х

1

+0,1З5Х

2

-0,092Х

3

;

Y

3

=1,3+0,98Х

1

+0,107X

2

-0,

96Х

3

Use 14-line transceivers - transporting cylinders concerning serial cleaner

UHK allows increase in efficiency clearing on 12%, decrease damage seeds on 0,12,
reduction of free fibers by clap-raw on 0,09. Taking into account results of theoretical
researches dusty gin with chain transfer with an elastic element as entrance factors,
are accepted: X

1

- frequency of rotation dusty the cylinder, mines-1; X

2

- the inertia

moment dusty the cylinder, kgm2; X

3

- circular rigidity of an elastic element of the

leader an asterisk, Nanometer / is glad;

As target parameters of problem of optimization the following is chosen: Y

1

-

quantity of defects and from weed impurity in fiber,%; Y

2

- staple length of fiber,

mm; Y

3

- mechanical damages,%; Y

4

- density mud the platen, N / m

3

;

For achievement of optimum parameters it is necessary to recommend

following rational values for major factors: frequency of rotation of saw cylinders of
745 mines

-1

; the inertia moments dusty the cylinder 3,5 kgm

2

; circular rigidity of an

elastic element of 660 Nanometers / is glad.

In the sixth chapter

«Results of industrial tests, economic efficiency of the

basic technological machines of the cotton industry having improved drive
mechanisms»

are resulted results of industrial tests, economic efficiency calculation.

In drying cylinder at the expense of increase in angular speed partial reduction of
weight of the clap-raw located at its bottom is reached. Also lowering of parts of clap
on section surface of wings became uniform. Therefore has little increased moisture
prevention unit from clap. So, at initial humidity of 11,8% in moisture prevention
unit cylinder made 3,4%, on recommended driving cylinder - 3,8%.

At initial humidity of clap of 15,5%, in moisture prevention unit of existing

system make 5,4%, in the recommended machine makes 6,6%. It is revealed that the

79


background image

cleaning effect of clap in recommended system in relation to existing on the average
is more 4,1 ... 4,5%. Thus results of experiments have shown that in the dryer to the
machine with recommended driving under the relation there is machine of
contamination of clap and defects is less than mechanisms on 0,45 ... 0,5%. The
Principal cause of it is sufficient division of clap-raw into parts and more time of its
finding at the bottom of cylinder.

Tab. 1.

Results of experimental tests

Indicators, %

After 1-cleaning

line, established on

existing the unit

After 1-cleaning

line, of modernized

unit UHK

1

General efficiency

of clearing

79,2

84,3

2

The sum of impurity

of fiber and defects

2,64

2,41

3

Mechanical damage

of seeds

1,9

1,8

4

Quantity of fibers in

the cleared clap

0,046

0,032


Annual economic efficiency of drying the machine having an advanced drive

has made 29 mln 511 thousand sum.

Applying new transfer to the separator device and having introduced it in

manufacture, uniformity has been provided and intensity in work is reduced. As
result the quantity of faces has decreased also productivity has raised on 12%.

As result of application of an advanced separator economic efficiency of 2 mln

43 thousand sum is received.

In tab. 1 results of tests of section of cleaner of clap from small rubbish with

Improvements to the distributed drive are resulted.

At use of eccentric tension rollers the cleaning effect of rather existing schemes

increases by 5,1%. Thus the contamination of fibers and the sum of defects have
decreased for 0,23%, mechanical damage of is lowered on 0,1%. It is possible to
notice that the quantity of free fibers in the cleared clap has decreased for 0,014%.
Application of belt drives with PPO in drive of cleaning section of clap from small
rubbish allows to receive economic benefit of 2 mln 43 thousand sum.

Modernized unit UHK has shown high durability and stability in work. At

recommended chain transfer, sub lattice platens, designs of grid-irons were reached
increase of cleaning effect on 16,34%, reduction of damage seeds of 1,46%, decrease
in quantity of free fibers 2 times concerning an existing variant. Also the drive
resource has increased almost two times. As result of application of advanced unit
UHK economic benefit of 37 mln 792 thousand sum is received.

At application dusty the cylinder with recommended transfer change of


background image

corresponding speed, frequency and amplitude basically is provided at the expense of
tension roller with rubber of mark 3829 MBC. The effective branch of fiber from
seeds is thus carried out (basically epidermal the part), decreases damage of fibers,

80

Библиографические ссылки

Эргашов М., Максудов Р.Х., Усмонкулов А.К. Теория расчета натяжения ремня передаточного механизма, движущегося в стационарном режиме // Монография. Изд. Фан. - Ташкент, 2004. - С. 257.

Максудов Р.Х., Эргашов М. Методы расчета натяжения ремня приводных механизмов технологических машин // Монография. Изд. Фан. -Ташкент, 2009. - С. 441.

Джурасв А.Ж., Турдалиев В.М., Максудов Р.Х. Узгарувчан узатиш нисбатли тасмали узатмаларни кинсматик ва динамик тахлили // Монография. Изд. Фан. - Ташкент, 2013. - С. 160.

Максудов Р.Х., Джурасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Пахта саноати технологик машиналари юритиш мсханизмларининг нотекис харакати тахлили // Монография. Изд. Фан ва технологиялар. - Ташкент, 2016. - С. 144.

Максудов Р.Х., Эргашов М., Усмонкулов А.К., Курбанова З.М. Теория расчета натяжения ремня передаточного механизма с тремя шкивами (dt

Максудов Р.Х., Джурасв А.Д., Султонов Д.З., Маматов Д.А. Анализ удлинений ветвей ременной передачи И Проблемы текстиля. - Ташкент, 2003, №1. - С. 43-48. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х., Султонов Д.З., Тошпўлатов Б.У. Поперечные колебания ленты транспортера бунторазборщика хлопка-сырца // Проблемы текстиля. - Ташкент, 2003, №2. - С. 39-43. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х., Эргашов М., Набижонова Н.Н., Қурбонова З.М. Методика расчета натяжения ремня передаточного механизма с тремя шкивами (di

Максудов Р.Х., Эргашов М., Усмонкулов А.К., Курбанова З.М. Определение натяжения ремня передаточного механизма с тремя шкивами // Композиционные материалы. - Ташкент, 2003, №3. - С. 18-23. (05.00.00, №13)

Максудов Р.Х., Қудратов О.Қ., Омонов Б.О. Моделирование процесса распространения пылевых загрязнений на хлопкозаводах // Проблемы текстиля. - Ташкент, 2004, №1. - С. 11-15. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х. Методика определения текущие натяжения растяжимого композитного ремня механизма привода технологических машин // Композиционные материалы. - Ташкент, 2008, №3. - С. 32-37. (05.00.00, №13)

Максудов Р.Х. Анализ постановки задач вращения в заданном режиме композитного ремня передаточных механизмов // Композиционные материалы. - Ташкент, 2008, №4. - С. 30-34. (05.00.00, №13)

Максудов Р.Х. Схема расчета напряженно - деформированного состояния ремня механизма привода технологических машин // Проблемы текстиля. - Ташкент, 2008, №4. - С. 86-92. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х. Методика оценки влияния диаметра ведущего шкива на натяжения приводного механизма технологических машин // Вестник ТашИИТ. - Ташкент, 2008, №2. - С. 77-81. (05.00.00, №10)

Максудов Р.Х. Методика определения начальных натяжений растяжимого ремня механизма привода технологических машин // Вестник ТГТУ. - Ташкент, 2008, №1. - С. 64-67. (05.00.00, №16)

Максудов Р.Х. Расчет напряженно деформированного состояния ремня механизма привода // Проблемы текстиля - Ташкент, 2008, №4. - С. 35-39. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х. Новый метод расчета натяжения растяжимого ремня приводных механизмов технологических машин // Проблемы текстиля-Ташкснт, 2009, №2. - С. 69-74. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х. Методика определения начальных натяжений ремня классического механизма передачи // Вестник ТашИИТ. - Ташкент, 2009, №3. -С. 23-27. (05.00.00, №10)

Максудов Р.Х. Методика оценки натяжения ветвей ремня механизма привода технологических машин // Фаргона политехника института илмий-техника журнали- Фергана, 2009, №1. - С. 30-37. (05.00.00, №20)

Максудов Р.Х. Общая постановка задач о вращении ременных передаточных механизмов технологических машин // Фаргона политехника института илмий-тсхника журнали-Фергана, 2009, №2.-0.35-43.(05.00.00, №20)

Максудов Р.Х. Исследования натяжения ремня классического механизма привода технологических машин // Проблемы текстиля - Ташкент, 2010, №3. - С. 75-80. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х. Теория определения натяжения композитного ремня механизма привода технологических машин // Композиционные материалы. -Ташкент, 2010, №3. - С. 53-58. (05.00.00, №13)

Максудов Р.Х. К исследованию натяжения ветвей композитного ремня механизма привода технологических машин // Композиционные материалы. - Ташкент, 2010, №4.-С. 57-58. (05.00.00, №13)

Maksudov R. Kh. and Shin I. G. Depth of the Shot-Hardened Surface Layer on Machine Parts // Russian Engineerig Research.- USA, 2011, vol.31, No.4, pp.338-341. (05.00.00, №27)

Максудов P.X., Джурасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Холдоров Ш.С. Пахта сспаратори ишчи органлар ва юритиш механизмларини такомиллаштириш // Проблема механики. - Ташкент, 2013, №3-4. - С. 28-31. (05.00.00, №06)

Максудов Р.Х., Джурасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Пахтани куритиш агрегата иш унумдорлигининг ишчи барабан нотекис айланишига боғлиқликнинг таҳлили // Проблемы текстиля.- Ташкент, 2013, №2. - С. 39-43. (05.00.00, №17)

Максудов Р.Х., Джурасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Эффективная конструкция пильчатой секции хлопкоочистительного агрегата // Вестник Тгту _ Ташкент, 2014, №4,-С. 131-314. (05.00.00, №16)

Патент UZ IAP 03181 Пахта бунтларини бузгич машинасининг ишчи органи / Максудов Р.Х., Джурасв А.Ж., Қудратов О.Қ., Ахматов И., // Расмий ахбаротнома. - 2006, №12. - С. 75-76.

Патент UZIAP 03129Пахта бунтларини бузгич машинасининг ишчи барабани / Максудов Р.Х., Джурасв А.Ж., Қудратов О.Қ., Ахматов И.// Расмий ахбаротнома. - 2006, №13. - С. 76-77.

Патент UZ IAP 04272 Пахта гарамини титувчи машинанинг ишчи органи чангини тозаловчи курилма / Максудов Р.Х., Қудратов А.К., Бульда Б.В., Қудратов О.А., Акбаров М., Хамраев Н.П. // Расмий ахбаротнома. - 2006, №18.-С. 82-83.

Патент UZ FAP 00645 Ременная передача / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Маматова Д.А., Эдмонов С., Журасв И., Муминов М.Р. // на полезную модель по заявке № FAP 2010 0158 от 17.11.2010 г.

Патент UZ FAP 00676 Ременная передача / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Маматова Д.А., Элмонов С., Журасв И., Муминов М.Р. // Патент на полезную модель по заявке № FAP 2010 0124 от 05.10.2010 г.

Патент UZ FAP 00677 Цепная передача /Журасв А.Ж., Максудов Р.Х., Умурзоқов М., Мамаханов А., Журасв И. // Патент на полезную модель по заявке № FAP 2010 0159 от 17.11.2010 г.

Патент UZ FAP 00813 Ременная передача / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Элмонов С., Шухратов Ш.Ш., Хўжакулов А.А. // Патент на полезную модель по заявке № ҒАР 2010 0067 от 22.05.2012 г.

Патент UZ ҒАР 00848Цспная передача /Журасв А.Ж., Максудов Р.Х., Маматова Д.А., Элмонов С., Журасв И., Муминов М.Р. // Патент на полезную модель по заявке № ҒАР 2012 0048 от 08.04.2012 г.

Патент UZ ҒАР 00869 Джинная пила / Джурасв А.Д., Шин И.Г., Максудов Р.Х., Муминов М.Р., Шодмонкулов З.А. // Патент на полезную модель по заявке №2012 0066 от 22.05.2012 г.

Патент UZ ҒАР 00913 Пахта тозалаш агрсгатинг тозалаш секцией / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Сафосв У .А.// Патент на полезную модель по заявке № ҒАР 2013 0061 от 01.05.2013 г.

Патент UZ ҒАР 00947Пахта тозалаш агрсгатининг аррачали тозалаш секцияси / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Элмонов С., Хайдаров А.Ф., Мавлянов А.П. // Патент на полезную модель по заявке № ҒАР 2013 0131 от 19.09.2013 г.

Патент UZ ҒАР 01028 Сепаратор для волокнистых материалов / Максудов Р.Х., Журасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Элмонов С., Хайдаров А.Ф., Холдоров Ш.С. // Патент на полезную модель по заявке № ҒАР 2014 0052 от 25.04.2014 г.

Патент UZ DGU 02159 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг бошланғич парамстрларини ўрнатиш / Максудов Р.Х. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 24.03.2011й.

Патент UZ DGU 02160 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг бошлангич парамстрларини аниқлаш / Максудов Р.Х. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 24.03.2011й.

Патент UZ DGU 02162 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг рационал парамстрларини лойиҳалаш дастури-1/ Максудов Р.Х., Эргашов Р.М. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 24.03.2011й.

Патент UZ DGU 02163 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг рационал парамстрларини лойиҳалаш дастури-2/ Максудов Р.Х., Эргашов Р.М. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур 24.03.2011й.

Патент UZ DGU 02161 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг рационал парамстрларини лойиҳалаш дастури-3/ Максудов Р.Х., Эргашов Р.М. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 24.03.2011й.

Патент UZ DGU 02164 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткичларнинг рационал парамстрларини лойиҳалаш дастури-4/ Максудов Р.Х., Эргашов Р.М., Мўминов М.Р. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 24.03.2011 й.

Патент UZ DGU 02210 Иккита ички ва битта ташқи шкивлардан иборат тасмали узаткични созлаш парамстрларини аниқлаш дастури-03 / Максудов Р.Х., Исянов Р.Г., Мухамсдсаидов Б.К., Эргашов Р.М. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 31.05.2011 й.

Патент UZ DGU 02212 Иккита ички ва битта ташки шкивлардан иборат тасмали узаткични созлаш парамстрларини лойиҳалаш дастури-04 / Максудов Р.Х., Эргашов М.М., Мухамсдсаидов Б.К., Даминова Р.Б., Якубова И.Ж. // Электрон хисоблаш машиналари учун яратилган дастур. 31.05.2011

Максудов Р.Х., Эргашов М., Усмонкулов А.К., Курбанова З.М. Теория расчета натяжения ремня передаточного механизма с тремя шкивами (dt

Максудов Р.Х., Қудратов О.Қ., Омонов Б.О. Математическая модель распространения пылевых загрязнений из точечного источника // Журнал ИГТА. - Иваново, 2004, №2. -С. 67-69.

Максудов Р.Х., Қудратов О.Қ., Сосновский Ю.С., Ким Г.Г. Сокращенная технология - пут к созданию экологически чистого хлопкозавода // Вестник «ТИНБО» - Ташкент, 2006, №2. - С. 81-83.

Максудов Р.Х., Қудратов О.Қ., Ким Г.Г. Проблемы создания авторизированного экологически чистого хлопкозавода XXI века. // Вестник «ТИНБО» - Ташкент, 2006, №2. - С. 83-85.

Максудов Р.Х. Теория испытания и определения натяжения ремня механизма привода технологических машин // Журнал ИГТА. - Иваново, 2009, №2. -С. 75-79.

Максудов Р.Х. Методика расчета натяжения растяжимого ремня приводных механизмов технологических машин // Журнал ИГТА. - Иваново, 2009, №4. -С. 84-88.

Максудов Р.Х., Эргашсв М., Усмонқулов А.Қ. Методика расчета натяжения ремня передаточных механизмов с двумя внутренними и двумя наружными шкивами // Передовые технологии и методы в создании и эксплуатации авиакосмической техники: Сборник материалов VII-Рсспубликанской научно-практической конференции. - Ташкент, 2004, С-124-126

Максудов Р.Х., Эргашсв М. Моделированные вращения передаточных механизмов с учётом свойства материалы гибкого ремня // Посявшснная намят академика Х.А.Рахматулина: Международная конференция-Москва, 2009г, С - 220-224

Максудов Р.Х. Теория наладки заданного передаточного механизма стремя шкивами и нсрастяжимым ремнем // Развитие и совершенствование дизайна и технологии изделий из кожи: Республиканская научно - практическая конференция. Ташкент, 2008. — С 28-30

Максудов Р.Х., Исянов Р.Г., Эргашов М. Методика поиска рациональных параметров движения заданного механизма привода с растяжимым ремнем // Развитие и совершенствование дизайна и технологии изделий из кожи: Республиканская научно - практическая конференция. Ташкент, 2008. - С 45-47

Максудов Р.Х., Шухратов Ш.Ш. Гулистон пахта тозалаш корхонаси мисолида технологик машиналар юритмаларининг кинсматик ва динамик тахлили // Пахта тозалаш, тўқимачилик, енгил ва матбаа ишлаб чиқаришларида илмий хажмдор технологиялар: Республика илмий-амалий конфсрснцияси. Тошкент, 2010.-С 12

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Қаршисв У. Тола тозалагичнинг аррали цилиндри айланиш нотекислигининг тахлили // Узбскистонда енгил саноатини инновациялар асосида ривожлантиришнинг долзарб масалалари: Илмий мақолалар тўплами. Тошкснт, 2012. - С28-31

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Юнусов С.З., Шухратов Ш.Ш. Линтер машинасининг ишчи органларининг айланиш частотасининг тахлили // Узбскистонда енгил саноатини инновациялар асосида ривожлантиришнинг долзарб масалалари: Илмий мақолалар тўплами. Тошкснт, 2012. - С38-41

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Пахта саноати технологик технологик машиналарининг юритгич мсханизмлари схемаларини такомиллаштириш // Узбекистан иқтисодиётининг ракобатбардошлилигини таъминлашнинг муҳим шарти; Қонунчилик, амалиёт ва муаммолар: Республика илмий - амалий конфсрсция матсриаллари. Тошкент, 2013. - С 120-122

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Элмонов С. Результаты испытаний модернизированной секции хлопкоочистительного агрегата // Инновацион ишланмалар самарадорлигини оширишда таълим, фан ва ишлаб чикариш ўртасидаги ҳамкорликнинг роли: Республика илмий -амалий конфсрсция. Наманган, 2013. - С 12-14

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Далисв Ш. Пахта сепаратори ишчи органларининг бурчак тезликларини тажрибавий тскшириш // Ишлаб чиқариш ва олий таълимда инновациялар ва инновацион технология лар: Республика илмий - амалий конфсрсция. Андижон, 2013. - С 12-14

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Элмонов С. Современные наукоемкие технологии и перспективные материалы текстильной и легкой промышленности: Международная научно-техническая конференция. (Прогресс-2013). Иваново,2013.-С 54-56.

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Совершенствование конструкции пильчатой секции хлопкоочистительного агрегата // Новое в техникеи технологии текистильной и легкой промышленности: Международная научно-техническая конференция. Витебск, 2013. - С 165-167

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш., Назаров С.Р. Кинематический анализ движения летучки хлопка по синусоидальной поверхности лопастей сушильного барабана // Инновационные технологии на производстве и в высшем образовании: Республика илмий - амалий конфсрсция. Андижон, 2013. - С 112-114

Максудов Р.Х., Шухратов Ш.Ш., Жўрасв А.Ж. Эффективность использования новой пильчатой секции хлопкоочистительного агрегата // Соврсмсннии в науке и технике: Сборник научных трудов 4-ой Международной научно-практической конфренции. Курск, 2014. - С 425-426

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. УХК агрсгатининг юритмасидаги тасмали узатма парамстрларини асослаш // Техника ва технологияларни модернизациялаш шароитида иқтидорли ёшларнинг инновацион ғоялари ва ишланмалари: илмий-амалий анжуман ТТЕСИ. Тошкент, 2014.-С 15-17

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Пахта тозалаш агрсгати-нинг аррачали тозалаш сскциясини такомиллаштириш И Фан, таълим ва ишлаб чиқариш интсграциялашуви шароитида инновацион технологияларнинг долзарб муаммолари: Республика илмий амалий анжумани. Тошкснт, 2015. - С 12-14

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Результаты полнофакторного эксперимента секции крупной очистки хлопка от крупного сора // Фан, таълим ва ишлаб чиқариш интсграциялашуви шароитида инновацион технологияларнинг долзарб муаммолари: Республика илмий амалий анжумани. Тошкент, 2015. - С 18-19

Максудов Р.Х., Жўрасв А.Ж., Шухратов Ш.Ш. Анализ изменения угловой скорости валов разделительной и вакуум-камеры хлопкового сепаратора // Наука и практика: проблемы, идеи, инновации: Международная Научно-практическая конференция. Чистопол, 2015. - С125-128

Максудов Р.Х., Джурасв А., Элмонов С., Шухратов Ш.Ш. Колосники на упругих опорах очистителя хлопка-сырца // Качество в производствснныхи социально-экономических системах: 4-й Международной научно-технической конференции. Курск, 2016. - С 147-149.