ANALYSIS OF THE LEGISLATION AND THEORETICAL DATA OF FOREIGN COUNTRIES ON THE CONCLUSION OF PLEA AGREEMENTS WITH INVESTIGATIVE BODIES AND PROSECUTORS BY PERSONS UNDER CRIMINAL PROSECUTION

Abstract

The article examines the problem of application of such an institution as plea bargaining in criminal proceedings, which is relevant for theory and practice, and conducts a comparative analysis of the features of plea bargaining in criminal proceedings in foreign countries.

Source type: Journals
Years of coverage from 2022
inLibrary
Google Scholar

Downloads

Download data is not yet available.
To share
Toshquvvatov С. . (2024). ANALYSIS OF THE LEGISLATION AND THEORETICAL DATA OF FOREIGN COUNTRIES ON THE CONCLUSION OF PLEA AGREEMENTS WITH INVESTIGATIVE BODIES AND PROSECUTORS BY PERSONS UNDER CRIMINAL PROSECUTION. Modern Science and Research, 3(9), 386–393. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/42494
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

The article examines the problem of application of such an institution as plea bargaining in criminal proceedings, which is relevant for theory and practice, and conducts a comparative analysis of the features of plea bargaining in criminal proceedings in foreign countries.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

386

ЖИНОИЙ ТАЪҚИБ ОСТИДАГИ ШАХСЛАРНИНГ ТЕРГОВ ОРГАНЛАРИ ВА

ПРОКУРОР БИЛАН АЙБГА ИҚРОРЛИК ТЎҒРИСИДА КЕЛИШУВ ТУЗИШИ

БЎЙИЧА ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР ҚОНУНЧИЛИГИ ВА НАЗАРИЙ

МАЪЛУМОТЛАРНИ ТАҲЛИЛИ

Тошқувватов Синдор Янгибой ўғли

Ўзбекистон Республикаси Ҳуқуқни муҳофаза қилиш академияси ўқитувчиси.

https://doi.org/10.5281/zenodo.13852725

Аннотация. Мақолада назария ва амалиёт учун долзарб бўлган жиноят процессида

айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институтини қўллаш муаммоси кўриб чиқилади ва
хорижий давлатларнинг жиноят процессида айбни бўйнига олиш тўғрисидаги
келишувнинг ўзига хос хусусиятлари қиёсий таҳлил қилинади.

Калит сўзлар: жиноят-процессуал шакл, айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув

институти, соддалаштирилган суд жараёни, “conformidat” тартиби, “pattegiamento”
тартиби.

ANALYSIS OF THE LEGISLATION AND THEORETICAL DATA OF FOREIGN

COUNTRIES ON THE CONCLUSION OF PLEA AGREEMENTS WITH

INVESTIGATIVE BODIES AND PROSECUTORS BY PERSONS UNDER CRIMINAL

PROSECUTION

Abstract. The article examines the problem of application of such an institution as plea

bargaining in criminal proceedings, which is relevant for theory and practice, and conducts a
comparative analysis of the features of plea bargaining in criminal proceedings in foreign
countries.

Keywords: criminal procedure form, plea bargaining institution, simplified trial

procedure, “conformidat” procedure, “pattegiamento” procedure.

АНАЛИЗ ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА И ТЕОРЕТИЧЕСКИХ ДАННЫХ ЗАРУБЕЖНЫХ

СТРАН ПО ВОПРОСУ ЗАКЛЮЧЕНИЯ ЛИЦАМИ, НАХОДЯЩИМИСЯ ПОД

УГОЛОВНЫМ ПРЕСЛЕДОВАНИЕМ, СОГЛАШЕНИЙ О ПРИЗНАНИИ ВИНЫ СО

СЛЕДСТВЕННЫМИ ОРГАНАМИ И ПРОКУРОРАМИ

Аннотация. B статье исследована актуальная для теории и практики проблема

применения в уголовном производстве такого института, как соглашение о признании
вины, проведен сравнительный анализ особенностей соглашение о признании вины в
уголовном процессе зарубежных государств.

Ключевые слова: уголовно-процессуальная форма, институт соглашений о

признании вины, упрощенная процедура судебного разбирательства, процедура
“conformidat”, процедура “pattegiamento”.

Ўзбекистон

Республикаси

Жиноят-процессуал

қонунчилигини

янада

такомиллаштиришнинг мақсади жиноят ишлари бўйича ҳақиқатни аниқлаш, жиноятга
алоқадор барча ҳолатларни тез, тўлиқ, холисона ўрганиш ва жиноят процесси
иштирокчиларининг ҳуқуқлари, эркинликлари ҳамда қонуний манфаатларини ҳимоя
қилишни таъминлаш ўртасидаги энг мақбул мувозанатни яратиш ҳисобланади. Ушбу
мақсадга илғор хорижий тажрибага мурожаат қилмасдан эришиб бўлмайди. Хорижий


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

387

давлатларнинг жиноят-процессуал қонунчилигини чуқур ўрганиш Ўзбекистон
Республикаси Жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш йўналишларини, шу
жумладан, амалиётда ўз самарадорлигини кўрсатган ҳуқуқий институтлар ва тартибларни
миллий қонунчиликка татбиқ этиш имконини беради.

Жиноят-процессуал қонунчиликни такомиллаштириш йўлидаги муҳим масала

инсоннинг одил судловдан эркин фойдаланиш ҳуқуқини амалга оширишни энг самарали
таъминлайдиган, шунингдек одил судловни амалга ошириш учун ажратилган ресурслардан
оқилона фойдаланишга, жиноят ишларини кўриб чиқиш муддатларини қисқартиришга ва
судларнинг иш ҳажмини камайтиришга ёрдам берадиган амалдаги жиноят-процессуал
шаклини оптималлаштириш зарурати ҳисобланди. Жиноят процессини тезлаштиришнинг
самарали процессуал механизмларидан бири бу – айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувдир.

Мамлакатимиз жиноят-процессуал қонунчилиги тарихида мутлақо янги

ҳисобланган ушбу институт АҚШ, Европа ва МДҲ мамлакатларида кенг қўлланиб
келинади. Хусусан, ушбу институт Англия, Италия, Испания, Германия, АҚШ, Франция
каби мамлакатларнинг амалиётида ўзининг самадорлигини кўрсатган.

Мазкур институт XIX аср бошларида англо-саксон ҳуқуқ тизимида пайдо бўлган ва

амалиётда 150 йилдан кўпроқ вақт давомида қўлланилиб келади. Америкалик адвокат
Реймонд Молли таъкидлаганидек, 1839 йилда Нью-Йорк штатидаги жиноий ишлар бўйича
суд ҳукмларининг 22 фоизи айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув билан тамомланган
бўлса, 1920 йилда жиноят ишларининг 80 фоиздан ортиғи айбига иқрор бўлиш йўли билан
ҳал этилган

1

.

Шуни таъкидлаш жоизки, АҚШ жиноят процессуал қонунчилигининг

ривожланишида айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институтининг пайдо бўлиши
кутилмаган ҳолат эмас эди. Тарихий-ҳуқуқий таҳлиллар шуни кўрсатадики, жиноят
ишларини ҳал этиш услубиятидаги ўзгаришлар босқичма-босқич содир бўлган. Ўз
навбатида, судьялар томонидан кейинчалик айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувни
қўллаган ҳолда кўрилган ишлар сони тўлиқ суд муҳокамасида (умумий тартибда) кўрилган
ишлар сонидан ошиб кетган. Буюк Британия ва АҚШда ишларни кўриб чиқишнинг тўлиқ
тартиби камдан-кам учрайдиган ҳодисага айланиб борган.

Қўшма Штатлар Федерал судлари томонидан чиқарилган ҳукмларнинг қарийб 98

фоизини, штатлар судлари томонидан чиқарилган ҳукмларнинг 95 фоизини айбга иқрорлик
тўғрисидаги келишувлар ташкил қилади.

2

Л.Фридман таъкидлаганидек, АҚШда айбни тан олиш тўғрисидаги келишувга

асосланган жиноий иш юритуви айбланувчининг тақдирини ҳал қилишнинг одатий усулига
айланган. Мамлакатнинг айрим ҳудудларида судланганларнинг 90 фоизи мазкур йўлни
танлаши ҳам ушбу ҳолатни тасдиқлайди

3

.

1

Бернам У. Правоваясистема США. М., 2006. 3-сон. 626 б.

2

Lucian E. Dervan. Fourteen Principles and a Path Forward for Plea Bargaining Reform.

https://www.americanbar.org/groups/criminal_justice/publications/criminal-justice-magazine/2024/winter/fourteen-
principles-path-forward-plea-bargaining-reform

3

Фридмэн Л. Введение в американское право: пер. с англ. / под ред. М. Калантаровой. М., 1992. С. 140.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

388

В.Н. Махов ва М.А. Пешковнинг тушунтиришича, АҚШдаги жиноий ишларнинг

90% дан ортиғи суд муҳокамасидан ўтмайди. Чунки, баъзи ҳолларда айбни тан олиниши
судда соддалаштирилган тартибни талаб қилади. Бошқа ҳолларда эса, яъни дастлабки
тергов органлари айбланувчи ўз айбига иқрор бўлмасдан туриб, унинг айбини исботловчи
далиллар тўплай олмайди ва айбланувчи билан айбни тан олиш битими тузилади.

4

Д.В. Филин эса, ушбу фикрга қўшилмайди, унинг фикрича, америкалик олимлар

айбни эътироф этишни жиноят иши бўйича айбланувчини айбини исботловчи далилларни
аниқлай олмаслик билан эмас, балки, биринчи навбатда, айбланувчи ва прокурорнинг
ҳакамлар суди олдида айтиб бўлмайдиган ҳолатлардан қочиш истаги, айниқса, адвокат ва
прокурорнинг истеъдоди ва касбий маҳорати билан натижа белгиланадиган ҳолатлар билан
боғлайди.

5

АҚШ

судлари жиноий ишларнинг тез ва сифатли кўриб чиқилишини таъминлаш

зарурлигини инобатга олиб, айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув асосидаги жиноят
ишларини ҳакамлар суди томонидан умумий тартибда кўриб чиқилганидан кўра, анча арзон
ва анча тез давом этишини таъкидлашди.

Шундай қилиб, АҚШ Олий суди айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувни жиноят

ишлари бўйича одил судловнинг асосий процессуал тамойилларини қонуний қўллаш ва
уларга риоя қилиш орқали қўллаб-қувватланиши керак бўлган одил судлов тизимининг
асосий элементларидан бири деб тавсифлади.

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувни тузиш тартиби АҚШ округ судларида

жиноят процессининг Федерал қоидалари (1997 йил)да батафсил ёритиб берилган. Унинг
11-бандига кўра, айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув бир томондан айбланувчи ва
ҳимоячи, иккинчи томондан прокурор ўртасида тузиладиган, аниқ бир жиноят иши бўйича
айбланувчини айблаш ва жазолашнинг барча бандлари юзасидан келишувидир

6

.

Ушбу келишувнинг моҳияти шундан иборатки, айбланувчи амалда ўзи содир этган

унча оғир бўлмаган жиноят бўйича айбини ихтиёрий тан олиши эвазига прокурор судда
унга нисбатан амалда назарда тутилганидан енгилроқ жазо берилишини қўллаб-
қувватлайди.

Ушбу келишувни судда клерк (судьянинг ёрдамчиси, профессионал юрист) федерал

судья, прокурор, айбланувчи ва унинг ҳимоячиси, алоҳида ҳолларда жабрланувчи
иштирокида расмийлаштиради. Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувни тузишнинг
мажбурий шарти прокурор ва айбланувчининг ҳимоячиси уни тузиш учун рози бўлишлари
керак.

АҚШда айбланувчининг ўз айбига иқрорлиги натижасида суд процессини

қуйидагича соддалаштиради:

а) жиноят иши бўйича дастлабки эшитув босқичи ўтказилиши шарт бўлмайди;
б) айбланувчи келишувни тузиш орқали ҳакамлар судига бўлган ҳуқуқидан воз

кечади;

4

Махов В., Пешков М. Сделка о признании вины // Рос. юстиция. 1998. № 7. С. 17.

5

Филин Д.В. Соглашение о признании вины и возможность ее применения в уголовном судопроизводстве

Украины // Форум права. 2011. № 1. С. 1033 URL: http://www.nbuv.gov.ua/e-journals/FP/2011-1/11fdvk-cu.pdf.

6

Гуценко К.Ф., Головко Л.В., Филимонов Б.А. Уголовный процесс западных государств. М., 2001. С. 7.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

389

в) келишув томонларнинг айбланувчини айблилиги масаласида тортишувини

бартараф этади;

г) судда далиллар амалда текширилмайди;
д) агар айбланувчи келишувдан бош тортмаган бўлса ва бошқа ҳолат юз бермаган

бўлса, ишни судда кўриш айблов ҳукми билан тугайди.

АҚШда айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув жиноят ишни умумий тартибда кўриб

чиқиб ҳукм чиқариш тартиби ўрнини босади, бироқ суд томонидан хатоларга йўл қўйилиши
хавфини бартараф этмайди. Чунки, жиноий жавобгарликк тортиш учун далиллар базаси
қанчалик заиф бўлса, айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув эҳтимоли шунчалик юқори
бўлади.

АҚШдаги айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувнинг англосаксон модели ўзига хос

муҳим жиҳати шуки, ушбу келишув айблов томонининг деяли мутлақ ихтиёрига боғлиқ
бўлиб, прокурор уни ўз хоҳишига кўра қўллаши мумкинлигидадир

7

.

Бизнинг қарашимизча, қонунийлик тамойилига қаттиқ амал қилган ҳолда бундай

ваколатлардан фойдаланиш одил судловни амалга оширишга сезиларли даражада ёрдам
бериши мумкин, бироқ бошқача шароитларда айблов томони ушбу ваколатларни
суиистеъмол қилиши эҳтимоли жуда каттадир.

АҚШдаги айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институтининг ўзига хос жиҳатлари

сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин:

а) шахс ўз айбига иқрор бўлганида айбловчи томон бутунлай исботлаш

мажбуриятидан озод қилинади;

б) агар айбловчи томон айбга иқрорлик келишувига асосан шахсни жиноий таъқиб

қилишни тўхтатса, суд ишни тўлиқ суд муҳокамаси ўтказиш орқали умумий тартибда жазо
тайинлаб айблов ҳукми чиқаришга ҳақли эмас;

в) айбланувчи айбга иқрор бўлса, иқрорликни ихтиёрийлигидан келиб чиқиб, суд

терговни ўтказмасдан айблов ҳукми чиқариши ва жазо тайинлаш лозим.

г) агар айбланувчи ва айбловчи томон музокаралар давомида ўзаро келишувга

эришмаса, айбланувчи бундай музокарани тўғридан тўғри судья билан амалга ошириши
ҳуқуқига эга;

5) агар шахс айбга иқрорлик келишувидан бош тортса, суд ҳакамлар суди билан

биргаликда кўпинча айбланувчига нисбатан оғирроқ жазо тайинлайди

8

.

Умуман олганда, АҚШ жиноят процессида айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувни

қўллашнинг бош мақсади – ҳакамлар суди билан биргаликда катта ҳажмли суд терговини
ўтказишни олдини олиш ҳисобланади. Бундай келишувлар бутун ҳуқуқни муҳофаза қилиш
органлари (суд-ҳуқуқ) тизими учун жуда қулайдир. Биринчи навбатда, бундан полиция ва
айбловчи томон манфаатдор. Чунки, айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув уларни

7

Кравчук В. Соглашение о признании вины как способ повышения эффективности деятельности прокуратуры

в сфере уголовного процесса (иностранный опыт и предложения для Украины) // Вестн. Нац. академии
прокуратуры Украины. 2011. № 1. С. 116.

8

Середа Г. Особливості угоди про визнання винуватості в кримінальному провадженні // Вісник Національної

академії прокуратури України. 2012. № 2. С. 6–9.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

390

исботлаш мажбуриятида озод этса, ўз навбатида, судларга процессуал чиқимларни тежаш
имконини беради

9

.

Европа давлатлари ҳуқуқ тизимида, хусусан Бельгия, Нидерландия, Италия,

Испания, Германия, Польша, Францияда жиноят ишларини соддалаштирган ва
қисқартирилган тартибда кўриб чиқиш тобора кенг қўлланилмоқда. Бироқ, айбга иқрорлик
тўғрисидаги келишув Европа қитъаси давлатлари жиноят процессуал ҳуқуқида бир қатор
фундаментал фарқларга эга бўлиб, улар мақсадга мувофиқлик ва қонунийлик
тамойилларини таъминлаш зарурати билан боғлиқ.

Нидерландия

ва

Франция

да прокурорнинг айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув

масаласидаги ваколатлари АҚШдаги каби унинг ихтиёрига боғлиқ эмас. Прокурорнинг
жиноий таъқибни амалга ошириш билан боғлиқ ваколатлари қонунда аниқ кўрсатиб
қўйилган ва қатъий тартибга солинган.

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув

Германия

қонунчилигида 2009 йилда

мустаҳкамланган. Айнан айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институти Германия
жиноят-процессининг диспозитивлигини ёрқин мисоли бўлади ва 3 хил шаклга эга:

1) прокурор унча оғир бўлмаган жиноят содир этган айбланувчини етказилган зарар

қопланган ва жамият манфаати жиноий таъқибни давом эттиришни тақозо этмаса, жиноий
жавобгарликдан озод этиши мумкин.

2) прокурор жиноят содир этган шахсни айблаш ва унга қандай жазо тайинлашни

назарда тутувчи ҳужжат тайёрлайди. Ушбу айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув
шаклининг ўзига хос жиҳати шундаки, фақат жарима, бир йилгача озодликдан маҳрум
қилиш, муайян ҳуқуқларни чеклаш, жиноят натижасида орттирилган даромадларни
конфискация қилиш жазо сифатида қўлланилади. ҳужжат кучга кириши учун прокурор
судьянинг рухсатини олиши керак бўлади. Шундан сўнг ҳужжат айбланувчига тақдим
этилади. Айбланувчи 14 кун ичида таклиф этилган келишув шартлари қабул қилади ёки
ўзига нисбатан қўзғатилган ишни умумий асосларда суд муҳокамасида кўрилишини
танлайди

10

.

3) прокурор ва айбланувчи ҳамда унинг ҳимоячиси ўртасида музокара ўтказиш йўли

билан айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузилади. Ушбу келишув шаклининг
юқоридагилардан фарқли томони шундаки, келишув суд томонидан кўриб чиқилади. Ушбу
келишувнинг прокурор учун афзаллиги шундаки, айбига иқрорлик ишни суд томонидан
кўриб чиқиш муддатини қисқартиради, айбланувчи учун афзаллиги эса, прокурор уни унча
оғир бўлмаган жиноят бўйича айб эълон қилади ҳамда судда енгилроқ жазо тайинланиши
мумкин

11

.

Умуман олганда, айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузиш – жиноят содир этишда

айбланаётган шахснинг ҳуқуқидир. Айбланувчи келишувни тузишдан олдин айбланувчи
жиноят иши материаллари билан танишиш ҳуқуқига эга бўлади. Ушбу ҳуқуқни амалга

9

Крыжановский В. Соглашение о признании вины в США // Экономика, финансы, право. 2001. № 1. С. 27.

10

Bagirov Anar Ramiz оglu. Techical paper on Plea bargaining and issues related to its implementation in Azerbaijan

// Support to the anticorruption strategy of Azerbaijan (AZPAC). 2008. Р. 7.

11

Ma Y. Prosecutorial discretion and plea bargaining in the United States, France, Germany and Italy: a comparative

perspective // International Criminal Justice Review. 2002. Vol. 12. P. 37.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

391

оширилиши айбланувчига айбловчи томоннинг исботлаш базаси ҳақида тасаввур ҳосил
қилиш ва музокаралар вақтида ўз имкониятларини реал баҳолаш имконини беради. Жиноят
процессида ушбу келишувнинг тузилиши айблов томонини ишнинг барча муҳим
ҳолатларини исбот қилишдан озод этмайди.

Францияда

айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институти 1999 йилдаги Жиноят-

процессуал кодексида мустаҳкамлаб қўйилган. Бундай келишувларнинг ўзига хос жиҳати
шундан иборатки, улар фақат қонун билан белгиланган муайян тоифадаги жиноятлар
(содир этганлик учун жарима ёки 5 йилгача озодликдан маҳрум қилиш жазоси назарда
тутилган) учун тузилиши мумкин. Жиноят ишини кўришнинг қисқартирилган суд тартиби
икки босқичда амалга оширилади: судья томонидан айбланувчини тинглаш, жиноий
айбловни бошқариш, яъни тузилган битим устидан суд назоратини амалга ошириш. Муҳим
процессуал кафолат шундан иборатки, жазо прокурор ва айбланувчи ўртасида тузилган
келишув суд томонидан мақулланганида эмас, балки судья томонидан тасдиқланганидан
кейин кучга киради

12

.

Испаниянинг

жиноят процессида жиноий ишларни соддалаштирилган тарзда кўриб

чиқиш турларидан бири бу – “conformidat” тартиби бўлиб, ўз мазмунига кўра, у айбга
иқрорлик битими эмас, балки айблов томони билан тузилган келишувдир. Айбланувчи
айблов томони эълон қилинган айб ва жазога бевосита жиноят ишини биринчи инстанция
судида кўриш бошланишидан олдин ёки ҳакамлар суди томонидан далилларни текшириш
якунида рози бўлиши мумкин. “Conformidat” тартибининг ўзига хос хусусияти шундаки,
айбланувчининг эълон қилинган айбга ва жазога розилиги, судьяни айбланувчини қўйилган
айбловларга розилик билдиришини фактик асосларини таҳлил қилиш мажбуриятидан озод
этмайди. Ҳатто судья, илгари сурилган айбловларга айбланувчи рози эканлигига қарамай,
айблаш учун далиллар етарли бўлмаса, шахсни оқлаши ҳам мумкин.

Италияда

“pattegiamento” тартиби мавжуд бўлиб, ушбу институт Италиянинг 1989

йилдаги Жиноят-процессуал кодексида мустаҳкамлаб қўйилган. Дастлабки терговда ёки
жиноят иши бўйича дастлабки суд эшитувида айбланувчи ва прокурор жиноят иши бўйича
айбланувчига жарима ёки икки йилгача озодликдан маҳрум қилиш тарзидаги жазо
тайинлаш тўғрисида келишиб олишга ҳақлидир

13

. Бундай келишувга эришилган тақдирда

улар дастлабки терговни назорат қилувчи судьяга ёки келишувни тасдиқлаш тўғрисидаги
илтимосномага асосан жиноят иши бўйича дастлабки эшитувни ўтказиш учун ўз иш
юритувига қабул қилган судьяга мурожаат қиладилар. Бундай илтимоснома фақат
жабрланувчининг эътирозлари бўлмаса, суд муҳокамасидан олдин берилиши мумкин.

Тегишли судья илтимосномани қабул қилиб, расмий ва процессуал талабларга амал

қилинганлигини текшириб, сўнгра айбланувчи ва прокурор ўртасидаги келишувни
тасдиқлайди. Судья томонидан тасдиқланган келишув айблов ҳукми кучига эга бўлиб,
унинг устидан апелляция тартибида шикоят қилиниши мумкин эмас, фақат кассация
тартибида шикоят қилиш мумкин. Шу билан бирга, судья ишни моҳиятан баҳолаш
ҳуқуқига эга бўлиб, келишувни тасдиқлашдан бош тортиши мумкин. Масалан, жазо содир

12

Fisher G. Plea bargaining’s triumph: a history of plea bargaining in America. Stanford, CA, 2003. Р. 31.

13

Головко Л.В. Альтернативы уголовному преследованию в современном праве. СПб., 2002. С. 194.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

392

этилган жиноий ҳуқуқбузарликнинг оғирлик даражасига ҳақиқатдан мос келмаса ёки
айбланувчининг айбли эканлигига шубҳа туғилганда судья келишувни тасдиқламаслиги
мумкин.

Айбланувчи учун pattegiamento тартибининг афзалликлари қуйидагилардан иборат:

жазонинг мулкий хусусиятга эгами ёки озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқлигидан
қатъи назар, жазонинг автоматик равишда 1/3 қисмига қисқартирилади; суд чиқимлари
олинмайди; қўшимча жазо турлари қўлланилиши мумкин эмас, алоҳида ҳоллардан мол-
мулкни мусодара қилиниши бундан мустасно; битимнинг суд томонидан тасдиқланиши
фуқаролик ва маъмурий судларда преюдиция кучига эга бўлмайди.

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув

” институти

Россия Федерацияси

(ЖПКнинг 317

1

-317

9

- моддалари)

14

,

Украина

(ЖПКнинг 468-476-моддалари)

15

,

Қозоғистон

(ЖПКнинг 612-621-моддалари)

16

,

Грузия

(ЖПКнинг 218-моддаси)

17

Молдова

(ЖПКнинг 504-509

10

-моддалари)

18

,

Қирғизистон

(ЖПКнинг 500-504-моддалари)

19

каби

давлатларнинг жиноят-процессуал қонунчилигида ҳам мавжуд.

Айбига иқрорлик тўғрисидаги келишув тузиш ҳақида илтимоснома гумон

қилинувчи, айбланувчи томонидан

Қирғиз республикасида

айб эълон қилинган вақтдан

бошлаб суд муҳокамаси якунлангунга қадар (ЖПК 487-модда.)

20

,

Қозоғистон

да иш

юритишнинг исталган босқичида, бироқ суд маслаҳатхонага киргунга қадар (ЖПК 613, 615-
моддалари.)

21

,

Молдовада

эса илтимоснома айб эълон қилинган вақтдан бошлаб, суд

муҳокамаси бошлангунга қадар (ЖПК 504-моддаси)

22

берилиши мумкин

Хулоса тариқасида қуйидагиларни келтириб ўтишимиз мумкин:
1) айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув институти ва ишларни соддалаштирилган

тартибда кўришнинг бошқа шакллари умумий ҳуқуқ тизими (

Буюк Британия, АҚШ

) ҳам

ва континентал ҳуқуқ тизимида (

Белгия,

Голландия, Испания, Италия, Германия,

Франция

ва ҳ.к.) ҳам қўлланилади.

2) умумий ҳуқуқ тизимига эга давлатларда келишув институтларини шаклланиши ва

ривожланиши норасмий суд амалиёти асосида амалга ошган бўлиб, бунинг натижасида бир
қатор суд прецедентлари ишлаб чиқилган;

3) континентал ҳуқуқ тизимига эга давлатларда айбга иқрорлик тўғрисидаги

келишув институти англо-саксон тажрибасини қабул қилиш натижасида вужудга келган.

Шунинг учун ҳар бир давлат ушбу институтнинг конституциявий тамойиллар ва

ҳуқуқий анъаналарга зид бўлмаган элементларини ўзлаштирган;

14

https://base.garant.ru/12125178/49b58775af93d0102114aaefc4de4643/

15

https://continent-online.com/Document/?doc_id=31197178#pos=4745;-56

16

https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=31575852&pos=8289;-54#pos=8289;-54

17

https://matsne.gov.ge/ru/document/view/90034?publication=163

18

https://continent-online.com/Document/?doc_id=30397729#pos=6096;-25

19

https://continent-online.com/Document/?doc_id=36639004#pos=5040;-56

20

https://continent-online.com/Document/?doc_id=30397729#pos=6096;-25

21

https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=31575852&pos=8289;-54#pos=8289;-54

22

https://continent-online.com/Document/?doc_id=30397729#pos=6096;-25


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN

SCIENCE

АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 9 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

393

4) жиноят-процессуал шакллардан, шу жумладан жиноят процессида айбга иқрорлик

институтидан жиноят ишларини суд тартибида тўлиқ кўриб чиқишнинг муқобил шакли
сифатида фойдаланиш мавжуд процессуал кафолатларни чекламаслиги лозим.

REFERENCES

1.

Ўзбекистон

Республикасининг

Конституцияси.

2023.

136-модда.

https://lex.uz/docs/6445145

2.

Ўзбекистон Республикасининг 2021 йил 18 февралдаги ЎРҚ-675-сонли Қонунига
асосан киритилган-Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси. 18.08.2021 й.
03/21/675/0126-сон.

3.

Бернам У. Правоваясистема США. М., 2006. 3-сон. 626 б.

4.

Lucian E. Dervan. Fourteen Principles and a Path Forward for Plea Bargaining Reform.
https://www.americanbar.org/groups/criminal_justice/
publications/criminal-justice-magazine/2024/winter/fourteen-principles-path-forward-plea-
bargaining-reform

5.

Фридмэн Л. Введение в американское право: пер. с англ. / под ред. М. Калантаровой.
М., 1992. С. 140.

6.

Махов В., Пешков М. Сделка о признании вины // Рос. юстиция. 1998. № 7. С. 17.

7.

Филин Д.В. Соглашение о признании вины и возможность ее применения в уголовном
судопроизводстве Украины // Форум права. 2011. № 1. С. 1033 URL:
http://www.nbuv.gov.ua/e-journals/FP/2011-1/11fdvk-cu.pdf.

8.

Гуценко К.Ф., Головко Л.В., Филимонов Б.А. Уголовный процесс западных
государств. М., 2001. С. 7.

9.

Кравчук В. Соглашение о признании вины как способ повышения эффективности
деятельности прокуратуры в сфере уголовного процесса (иностранный опыт и
предложения для Украины) // Вестн. Нац. академии прокуратуры Украины. 2011. №
1. С. 116.

10.

Середа Г. Особливості угоди про визнання винуватості в кримінальному провадженні
// Вісник Національної академії прокуратури України. 2012. № 2. С. 6–9.

11.

Крыжановский В. Соглашение о признании вины в США // Экономика, финансы,
право. 2001. № 1. С. 27.

12.

Bagirov Anar Ramiz оglu. Techical paper on Plea bargaining and issues related to its
implementation in Azerbaijan // Support to the anticorruption strategy of Azerbaijan
(AZPAC). 2008. Р. 7.

13.

Ma Y. Prosecutorial discretion and plea bargaining in the United States, France, Germany
and Italy: a comparative perspective // International Criminal Justice Review. 2002. Vol. 12.
P. 37.

14.

Fisher G. Plea bargaining’s triumph: a history of plea bargaining in America. Stanford, CA,
2003. Р. 31.

15.

Головко Л.В. Альтернативы уголовному преследованию в современном праве. СПб.,
2002. С. 194.

References

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси. 2023. 136-модда. https://lex.uz/docs/6445145

Ўзбекистон Республикасининг 2021 йил 18 февралдаги ЎРҚ-675-сонли Қонунига асосан киритилган-Қонун ҳужжатлари маълумотлари миллий базаси. 18.08.2021 й. 03/21/675/0126-сон.

Бернам У. Правоваясистема США. М., 2006. 3-сон. 626 б.

Lucian E. Dervan. Fourteen Principles and a Path Forward for Plea Bargaining Reform. https://www.americanbar.org/groups/criminal_justice/

publications/criminal-justice-magazine/2024/winter/fourteen-principles-path-forward-plea-bargaining-reform

Фридмэн Л. Введение в американское право: пер. с англ. / под ред. М. Калантаровой. М., 1992. С. 140.

Махов В., Пешков М. Сделка о признании вины // Рос. юстиция. 1998. № 7. С. 17.

Филин Д.В. Соглашение о признании вины и возможность ее применения в уголовном судопроизводстве Украины // Форум права. 2011. № 1. С. 1033 URL: http://www.nbuv.gov.ua/e-journals/FP/2011-1/11fdvk-cu.pdf.

Гуценко К.Ф., Головко Л.В., Филимонов Б.А. Уголовный процесс западных государств. М., 2001. С. 7.

Кравчук В. Соглашение о признании вины как способ повышения эффективности деятельности прокуратуры в сфере уголовного процесса (иностранный опыт и предложения для Украины) // Вестн. Нац. академии прокуратуры Украины. 2011. № 1. С. 116.

Середа Г. Особливості угоди про визнання винуватості в кримінальному провадженні // Вісник Національної академії прокуратури України. 2012. № 2. С. 6–9.

Крыжановский В. Соглашение о признании вины в США // Экономика, финансы, право. 2001. № 1. С. 27.

Bagirov Anar Ramiz оglu. Techical paper on Plea bargaining and issues related to its implementation in Azerbaijan // Support to the anticorruption strategy of Azerbaijan (AZPAC). 2008. Р. 7.

Ma Y. Prosecutorial discretion and plea bargaining in the United States, France, Germany and Italy: a comparative perspective // International Criminal Justice Review. 2002. Vol. 12. P. 37.

Fisher G. Plea bargaining’s triumph: a history of plea bargaining in America. Stanford, CA, 2003. Р. 31.

Головко Л.В. Альтернативы уголовному преследованию в современном праве. СПб., 2002. С. 194.