РУҲИЙ КАСАЛЛИКЛАРДА БЕМОРЛАРНИ ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ

Annotasiya

Биламизки охирги ӯн йилликларда жахон тиббиёти махсус лаборотор текширувлар ёрдамида одам организимининг турли аъзоларидаги патологик жараённи эрта аниқлашда оз хиссасини кӯшиб келмокда, лекин руҳий касалликларни аниқлашда юкорида тилга олинган лаборатор текширувлар хозирги кунгача фақатгина ёрдамчи усул болибгина қолмоқда. Руҳий касалликларга аниқ ташхис қӯйишда енг самарали усул, клиник текшириш усулидир.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2022
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Абдуллаева, Х. (2024). РУҲИЙ КАСАЛЛИКЛАРДА БЕМОРЛАРНИ ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ. Zamonaviy Fan Va Tadqiqotlar, 3(8), 32–34. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/36640
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Биламизки охирги ӯн йилликларда жахон тиббиёти махсус лаборотор текширувлар ёрдамида одам организимининг турли аъзоларидаги патологик жараённи эрта аниқлашда оз хиссасини кӯшиб келмокда, лекин руҳий касалликларни аниқлашда юкорида тилга олинган лаборатор текширувлар хозирги кунгача фақатгина ёрдамчи усул болибгина қолмоқда. Руҳий касалликларга аниқ ташхис қӯйишда енг самарали усул, клиник текшириш усулидир.


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 8 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

32

РУҲИЙ КАСАЛЛИКЛАРДА БЕМОРЛАРНИ ТЕКШИРИШ УСУЛЛАРИ

Абдуллаева Хилола Ешниязовна

Республика ихтисослаштирилган руҳий саломатлик

илмий-амалий тиббиёт марказининг психиатрия бӯйича

Ⱪоракалпоғистон Республикаси филиали психиатр шифокори.

https://doi.org/10.5281/zenodo.13311971

Аннотация.

Биламизки охирги ӯн йилликларда жахон тиббиёти махсус лаборотор

текширувлар ёрдамида одам организимининг турли аъзоларидаги патологик жараённи
эрта аниқлашда оз хиссасини кӯшиб келмокда, лекин руҳий касалликларни аниқлашда
юкорида тилга олинган лаборатор текширувлар хозирги кунгача фақатгина ёрдамчи усул
болибгина қолмоқда. Руҳий касалликларга аниқ ташхис қӯйишда енг самарали усул, клиник
текшириш усулидир.

Калит сӯзлар:

руҳий холат, субъектив ва объектив анамнез, диссимуляция,

аггравация, симуляция.

METHODS OF EXAMINATION OF PATIENTS WITH MENTAL DISEASES

Abstract.

We know that in recent years, the world medicine has made a small contribution

to the early detection of the pathological process in various organs of the human div with the
help of special laboratory tests, but the above-mentioned laboratory tests remain only an auxiliary
method in the diagnosis of mental diseases. The most effective method for the accurate diagnosis
of mental disorders is the clinical examination method.

Key words:

mental state, subjective and objective anamnesis, dissimulation, aggravation,

simulation.

МЕТОДЫ ОБСЛЕДОВАНИЯ БОЛЬНЫХ ПСИХИЧЕСКИМИ

ЗАБОЛЕВАНИЯМИ

Аннотация.

Мы знаем, что в последние годы мировая медицина внесла небольшой

вклад в раннее выявление патологического процесса в различных органах человеческого
тела с помощью специальных лабораторных исследований, но вышеупомянутые
лабораторные исследования остаются лишь вспомогательный метод в диагностике
психических заболеваний. Наиболее эффективным методом точной диагностики
психических расстройств является метод клинического обследования.

Ключевые слова:

психическое состояние, субъективный и объективный анамнез,

притворство, обострение, симуляция.

Асосий қисм:

Клиник усул мақсади руҳий касалликларнинг келиб чиқиши ва

кечишидаги руҳий феноменларни аниқлашга қаратилган ва суҳбат, кузатиш, анамнез
маълумотларни йиғишни ӯз ичига олади. Психиатрияда суҳбат текширишнинг асосий
бӯлаги ҳисобланади, кӯпчилик холатларда руҳий бузилиш белгиларини фақатгина
беморнинг сӯзларидан, жавобларидан (психик автоматизм, шилқим гоялар, дереализация,
деперсонализация), баъзи руҳий бузилишларни бемор ӯзини тутиши ва харакатларидан
билиб олиш мумкин (галлюцинация, таъқиб қилиш васвасаси). Суҳбат одатда бемор билан
якка тартибда, ва беморнинг оила аъзолари, яқинлари билан алоҳида олиб борилади. Суҳбат
жараёнини юмшатиш, бемор ишончига кириш, у билан яқинлашиш мақсадида биринчи


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 8 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

33

навбатда бемор билан яқиндан танишиш саволлари яъни ёши, касби, оилавий ахволи
хаққида сӯралади. Суҳбат давомида доимий турда беморнинг юз ифодаси, интонацияси,
жестикуляцияси (имо-ишора)га алоҳида этибор берилади. Айниқса баёнотларнинг маъноси
ва хис-туйғуларнинг ташқи ифодаси ӯртасидаги номувофиқликни таъкидлаш лозим, яъни
агар бемор ота-онасини яхши кӯришини даъво қилса, лекин буни монотон ва хиссиётсиз
айтса, аслида у уларга нисбатан кучли хис-туйғуларга эга эмас. Суҳбат давомида олинган
маълумотлар бемор билан алоқа қилиш имконияти, дезориентация, ташқи кӯриниш, нутқ
ва суҳбат давомид ӯзини тутиш услуби беморнинг идрок бузилиши билан намоён бӯлади,
фикрлаш, хотира, интеллект, хис-туйғулари ва ирода шифокор билан суҳбатдан ташқари
беморнинг, унинг касаллиги хаққидаги фикрлари, танқиднинг мавжудлиги, келажакга
қаратилган режалар маълум бир тартибда касаллик тарихида қайд этилади.

Беморнинг руҳий холатини текшириш пайтида анамнестик маълумотларни

тӯплашга жуда катта этибор берилади. Фақатгина беморнинг касаллик тарихини ӯрганиш
орқали касалликнинг бошланиш вакти, унинг табиати ва касаллик йиллари давомида
беморнинг характеридаги ӯзгаришлар мавжудлиги каби ташҳис учун мухим
маълумотларни аниқлаш мумкин. Анамнезни беморнинг сӯзларидан алохида таърифлаш
афзалдир (субъектив анамнез) ва яқинларининг сӯзларидан (объектив анамнез). Беморнинг
хаёти тӯғрисида маълумотларни йиғиш жараёнида биринчи навбатда ирсиятнинг
нобоплигига ота-она, қариндош-уруғнинг руҳий соғлигини аниқлаб олишга аҳамият бериш
керак. Бундан ташқари, ӯз хаётига суиқасд қилганлик, ӯзини ғалати тутадиган, ақли заиф,
тутқаноги бор шахслар, кашандалар, ичкиликбоз, турли хил соматик касалликларга
алоқадор шахслар бор-йӯклигини аниқлаш лозим. Мазкур касалликнинг қандай
бошланганлигини сӯзлаб бераётганда касаллик қандай бошланганлиги, касалликнинг
бошланган вақти ва жойи, шунингдек унинг сабаблари, биринчи аломатлари, зӯрайиши,
кечишини белгилаш, турмуш тарзи ӯзгаришларининг таъсирини, қилинган давога ахамият
бериш керак.

Кундалик амалиётда шифокор психиатр доимо касалликнинг клиник кӯринишини

атайлаб бузиш муаммосига дуч келади.

Диссимуляция - мавжуд бузилишларни қасддан яшириш, уларнинг сабаблари

одатда ташвиш ва қӯрқувдир. Шу сабабли диссимуляцияда шифокор фақат беморнинг
манфаатларини кӯзлаб иш тутаётганини, тиббий сирни бузмоқчи эмаслигини, агарда руҳий
касаллик мавжуд бӯлса хам унинг давоси борлиги ва тӯғри даволаш беморнинг ижтимоий
мавқеини сақлаб колишга ёрдам беришини тӯғри тушинтириши керак.

Стимуляция -бемор касаллик мавжуд бӯлмаса хам қасддан касаллик белгиларини

бор каби кӯрсатиши. Бу харакатларни бемор асосан ӯз манфаатини кӯзлаб қилади, яъни
жиноий жазодан қочиш, ишдан йенгиллик олиш, харбий хизматни ӯтамаслик мақсадида. Бу
каби холатларда шифокор беморнинг анамнез маълумотларига ахамият беради, чунки
беморда касалликга олиб келувчи холатлар бӯлганми? Бу холатда касаллик асосан аниқ бир
жараёндан кейин бошланган бӯлади (харбий хизматга чақирик, оғир мехнат, жиноят).

Аггравация – касалликга чалинган бемор ӯзидаги бор касаллик белгиларини

бӯрттириб, ошириб кӯрсатиши. Бемор буни хам ӯз манфаттини кӯзлаб яъни кӯпрок
енгилликлар олишга, ногиронлик гурухини озгартириш учун хам қилади. Бу холатда


background image

ISSN:

2181-3906

2024

International scientific journal

«MODERN SCIENCE АND RESEARCH»

VOLUME 3 / ISSUE 8 / UIF:8.2 / MODERNSCIENCE.UZ

34

ташхисни аниқлаш учун узоқ муддатли кузатиш ёрдам беради, шифокор сухбатидан
ташқарида беморнинг бӯлимда ӯзини тутиши, гапириши ӯрта ва кичик тиббиёт
ходимларининг хам маълумотлари муҳим ахамият касб этади.

Руҳий холат – инсон хаётий фаолиятининг мумкин бӯлган усулларидан бири бӯлиб,

у физиологик даражада мухим энергия хусусиятлари билан, психологик даражада эса
атрофдаги дунёни ӯзига хос идрок этишни таъминлайдиган психологик филтрлар тизими
билан ажралиб туради.

Беморнинг ӯз шахсини қайерда ва қай вақтдалигини аниқлай олиш қобилияти

текширилади.

Беморнинг фикр юритиш қобилияти хам батафсил равишда таърифланади.

Беморнинг есалаб қолиш қобилияти текширилади.

Бемор туйғуси батафсил равишда баён этилади.

Кӯрсаткичларнинг охирида беморнинг ӯз холатини танқидий бахолаши ва келажак

билан боғлик бӯлган орзулари кӯрсатилади.

Агар беморда ӯткир психопродуктив белгилар булса улар хам аник, очик

кӯрсатилади.

Соматик холат.
Неврологик холат.
Амалий психологик текширув.
Лаборатор текширувлар.
Инструментал нейрофизиологик текширувлар.
Мия структураларни инструментал текшириш.
Юкорида курсатилган текширувлардан кейин руҳий холати бузилган беморларга

аниқ ташхис қӯйилади ва даволанилади.

Хулоса:

Хозирги шиддат билан ривожланаётган даврда инсоният ён атрофида унинг

руҳий холатига салбий таъсир кӯрсатувчи жараёнлар, стрессли холатлар жуда кӯп. Шу
сабабли инсон хамма нарсани ӯзига жуда якин олмаслиги, агарда руҳиятида бирор бир
ӯзгаришларни сезса унинг олдини олиши керак, зеро ӯз вақтда олди олинган руҳий
бузилишларнинг тӯлақонли давоси бор.

CERTIFICATE

1.

Н. И. Ходжаева, А. У. Шоюсупова Психиатрия; Тошкент 2011

2.

М. Л. Аграновский Общая медицинская психология и психопатология; Андижон
нашриёти 2003

3.

Н. М. Жариков, Ю. Г. Тюльпин Психиатрия; Москва, Медицина 2002

4.

М. В. Коркина, Н. Д. Лакосина, А. Е. Личко Психиатрия; Москва, Медицина 1995

5.

Н. Н. Иванец, Ю. Г. Тюльпин, В. В. Чирко, М. А. Кинкулькина Психиатрия и
Наркология; Москва 2012

6.

www.wpanet.org/detail.php?сontent_id=421&saction_

..

7.

Archpsyc.jamenetwork.com/journal.asp

Bibliografik manbalar

Н. И. Ходжаева, А. У. Шоюсупова Психиатрия; Тошкент 2011

М. Л. Аграновский Общая медицинская психология и психопатология; Андижон нашриёти 2003

Н. М. Жариков, Ю. Г. Тюльпин Психиатрия; Москва, Медицина 2002

М. В. Коркина, Н. Д. Лакосина, А. Е. Личко Психиатрия; Москва, Медицина 1995

Н. Н. Иванец, Ю. Г. Тюльпин, В. В. Чирко, М. А. Кинкулькина Психиатрия и Наркология; Москва 2012

www.wpanet.org/detail.php?сontent_id=421&saction_..

Archpsyc.jamenetwork.com/journal.asp