Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021
70
DOI: 10.38095/2181-466X-20211014-70-72 УДК 616.72-002-084.262.1
АЁЛЛАРДА ЮРАК-ҚОН ТОМИР КАСАЛЛИКЛАРИ УЧУН ХАВФ ОМИЛЛАРИ
Д. Б. Рахматова, Г. И. Ахмедова
Бухоро давлат тиббиѐт институти, Бухоро, Ўзбекистон
Таянч сўзлар:
хавф омиллари, юрак-қон томир касалликлари, профилактика.
Ключевые слова:
факторы риска, сердечно-сосудистые заболевания, профилактика.
Key words:
risk factors, cardiovascular diseases, prevention.
Ҳозирги кунда аҳоли орасида юрак-қон томир касалликлари билан касалланиш йилдан йилга ортиб
бормоқда. Айниқса, ушбу касалликлар оқибатида юзага келадиган ўлим ҳолатлари бўйича юрак-қон томир
касалликлари нафақат бизнинг юртимизда, балки бутун дунѐда ҳам биринчи ўринда туради. Бунинг асосий
сабаблари ташқи муҳитнинг ўзгариши, аҳоли ўртасида камҳаракатлилик-гиподинамия, жисмоний ва руҳий
зўриқиш, рационда ҳайвон ѐғлари кўп бўлган маҳсулотларни кўп истеъмол қилиш, чекиш ва спиртли
ичимликларга ружу қўйишдир. Ушбу омилларни юрак-қон томир касалликларининг аҳоли орасида кенг
тарқалишига ва ѐшариб бораѐтганига асосий сабаб сифатида кўрсатиш мумкин. Дунѐ миқѐсида олиб
қарайдиган бўлсак, ҳар йили 17,5 млн. аҳоли, 2025 йилга бориб, 1,5 миллиондан ортиқ аҳоли, яъни 25 ѐшдан
ошган аҳолининг деярли учдан бир қисми юрак-қон томир касалликлари гуруҳига кирадиган юқори қон
босимидан азият чекади.
ФАКТОРЫ РИСКА СЕРДЕЧНО – СОСУДИСТЫХ ЗАБОЛЕВАНИЙ У ЖЕНЩИН
Д. Б. Рахматова, Г. И. Ахмедова
Бухарский государственный медицинский институт, Бухара, Узбекистан
В настоящее время заболеваемость сердечно-сосудистыми заболеваниями среди населения год от года
увеличивается. Сердечно-сосудистые заболевания - причина смерти номер один не только в нашей стране, но
и в мире. Основными причинами этого являются изменения внешней среды, малоподвижность населения -
гиподинамия, физические и умственные нагрузки, чрезмерное употребление продуктов с высоким содержани-
ем животных жиров в рационе, курение и алкоголизм. Эти факторы можно назвать основной причиной рас-
пространѐнности и омоложения сердечно-сосудистых заболеваний среди населения. Ежегодно в мире умирает
17,5 миллиона человек, населения, то к 2025 году более 1,5 млн человек, то есть почти треть населения старше
25 лет, будут страдать от повышенного артериального давления, которое относится к группе сердечно-
сосудистых заболеваний.
RISK FACTORS FOR CARDIOVASCULAR DISEASES AMONG WOMEN
D. B. Rakhmatova, G. I. Akhmedova
Bukhara state medical institute, Bukhara, Uzbekistan
Currently, the incidence of cardiovascular diseases among the population is increasing from year to year. Cardi-
ovascular disease is the number one cause of death not only in our country, but also in the world. The main reasons for
this are changes in the external environment, inactivity of the population - physical inactivity, physical and mental
stress, excessive consumption of foods high in animal fats in the diet, smoking and alcoholism. These factors can be
called the main reason for the prevalence and rejuvenation of cardiovascular diseases in the population. 17.5 million
people die every year in the world. population, then by 2025 more than 1.5 million people, that is, almost a third of the
population over 25 years old, will suffer from high blood pressure, which belongs to the group of cardiovascular dis-
eases.
Долзарблиги:
ЖССТ маълумотларига кўра, саломатлик 50-55% турмуш тарзи ва
ижтимоий шароитга, 20-22% - генетик омилларга, 19-20% - яшаш муҳитига ва фақат 7-10%
- соғлиқни сақлаш тизими даражасига ва тиббий ѐрдам сифатига боғлиқ. Ҳатто битта хавф
омилининг мавжудлиги 50-69 ѐшли эркакларнинг ўлим даражасини 3,5 баравар, бир неча
омилларнинг умумий таъсири эса 5-7 баробар оширади. Асосий хавф омилларининг (чекиш,
дислипидемия, артериал гипертензия) 3 тасини комбинацияси аѐлларда юрак ишемик касал-
ликлари (ЮИК) хавфини 40%, эркакларда эса бу хавф омиллари бўлмаган шахсларга нисба-
тан 100% га оширади [1,4].
Хавф омиллари - бу келажакда маълум бир одамда касалликнинг ривожланиш эҳтимо-
лига таъсир қилувчи индивидуал хусусиятлар жамланмасидир. Генетик мослашув инсон
ҳаѐти давомида мутлақо амалга оширилмайди, ўзгартирилган хавф омилларига қарши ку-
раш юрак қон томир касалликлари ривожланишини истисно қилиши мумкин [2,3]. ЖССТ
Оригинальная статья
Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021
71
маълумотларига кўра, тўсатдан ўлим хавфига олиб келувчи энг ката учта асосий омилларга:
артериал гипертензия, гиперхолестеринемия ва чекиш киради. Касбий фаолият билан
боғлиқ руҳий-ижтимоий ва руҳий – жисмоний омиллар юрак қон томир касалликларининг
ривожланишига таъсир қилиши мумкинлиги ҳақида далиллар мавжуд. Семизлик айниқса,
мувозанатли озиқланишнинг бузилиши туфайли бу касалликлар аѐллар орасида кўп учрай-
ди [2,5]. Ўткир стрессларнинг юрак-қон томир касалликлари билан оғриган аҳоли қатламига
таъсири кўрсатиши исботланган. Стресс қон босими ошиши, аритмия ва юрак етишмовчи-
лигининг ривожланишига олиб келади. Бундан ташқари, миокард инфарктининг тўсатдан
ривожланишига олиб келиши мумкин. Юрак қон томир тизими касалликлари хавфини оши-
ришга олиб келадиган шахсий ва ситуацион омилларнинг таъсирини бартараф этиш меха-
низмлари билан қисқартириш мумкин, бу эса муаммони тушуниш ва вазиятни қабул қилиш
ва уни энг яхши усулда ишлатишга уриниш орқали уни бартараф этишни англатади. Чунки,
юрак-қон томир касалликлари иқтисодий ривожланган мамлакатларда аҳоли ўлимининг
асосий сабаби бўлмоқда. Сўнгги ўн йилликлар давомида Ўзбекистонда юрак-қон томир ти-
зими кўрсаткичларининг барқарор ижобий динамикаси қайд этилди. Ушбу вазиятни барта-
раф этиш учун бирламчи бўғинни ташкил этишни мустаҳкамлаш, профилактика ва тиббий
кўрикдан ўтишни ташкиллаштириш зарур. Маълумки, профилактика тадбирларини ўтказиш
ѐш одамларда энг самарали ҳисобланади. Ёшлар саломатлиги бир бутун халқнинг ижти-
моий фаровонлигининг барометри, шунингдек, уни ўрганиш бугунги кунда алоҳида аҳами-
ят касб этади [1,2,6]. Бироқ, ушбу тоифадаги тиббий кўрикдан ўтиш тамойиллари миллий
лойиҳада аниқланмаган ва амалда ишлаб чиқилмаган.
Мақсад.
Республика шошилинч тиббий ѐрдам илмий маркази Бухоро филиали аѐллар
ўртасида юрак-қон томир касалликлари учун хавф омилларини ўрганиш.
Материаллар ва усуллар.
38-65 ѐшдаги 259 аѐл текширилди, улардан 173 нафари
ўрта ѐшдагилар (38-49 ѐш). Меҳнат фаолиятининг ўзига хос хусусиятларини ҳисобга олиб,
улар 2 гуруҳга бўлинган: I (жисмоний меҳнат билан шуғулланадиганлар) - 82 киши; II
(ақлий меҳнат билан шуғулланадиганлар) - 91 киши.
Натижалар:
II гуруҳ АГ, ЮИК, чап қоринча гипертрофияси, кам жисмоний фаолият,
чекиш, ортиқча тана вазни ва дислипидемия I гуруҳга қараганда тез - тез кузатилган. Ушбу
кузатув АГ, ЮИК ва юрак – қон томир касалликлари аѐлларнинг профессионал фаолияти
билан ўзаро боғлиқлигини кўрсатади. II гуруҳдаги аѐлларнинг 60,0% бу касаллик ҳақида
маълумотга эга бўлишган бўлса-да, юрак-қон томир касалликлари ҳақида аѐлларнинг хабар-
дорлик даражаси аниқланди, шунинг учун I - гуруҳда ҳеч ким юрак-қон томир касаллиги ва
артериал гипертензия ҳақида маълумотга эга эмас эди. Биринчи гуруҳ одамларида гипер-
тензияни назорат қилиш бўйича ҳеч қандай чоралар (дорили ва дорисиз) қўлланилмаганли-
ги аниқ бўлди. Иккинчи гуруҳдаги ақлий меҳнат билан шуғулланувчи аѐллар орасида ЮИК
ва АГ кузатилган бўлиб, 66,6% ҳолларда даволанган. Шу билан бирга, ўтказилган қўшимча
текширувлар (ЭКГ ва ЭХоКГ кундалик мониторинги) I гуруҳдаги шахсларнинг 20% ва II
гуруҳдаги 11,1% ида нишон аъзоларнинг зарарланишини аниқлади, бу эҳтимол даволаниш-
га кўпроқ боғлиқ бўлиши мумкин.
Шундай қилиб, аѐллар учун юрак-кон томир касалликларини олдини олиш ва
соғлиқни сақлаш учун тананинг катта мушак гуруҳларини мунтазам ритмик қисқаришини
таъминлаш мақсадида кўпроқ: тез юриш, енгил югуриш, велосипед, сузиш ва ҳоказолар мос
келади.
Жисмоний машқлар частотаси камида ҳафтада 4-5 марта, 30-40 дақиқа давом этиши,
шу жумладан тананинг қизиш ва совуш даври бўлиши керак. Муайян бемор учун руҳсат
этилган жисмоний машқлар интенсивлигини аниқлашда улар жисмоний фаолиятдан сўнг
максимал юрак уришига қараб аниқланади. Юрак ишемик касалликлари белгилари бўлма-
ган яшаш тарзига эга бўлганларга юрак уриш сони максимал 60-75% бўлган жисмоний
машқлар интенсивлигини танлаш тавсия этилади. Юрак ишемик касаллиги билан оғриган
беморлар учун тавсиялар клиник текширув маълумотларига ва жисмоний фаолият тести-
Д. Б. Рахматова, Г. И. Ахмедова
Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021
72
нинг натижаларига асосланган бўлиши керак. Бундан ташқари, ҳозирги вақтда хавф омил-
лари концепциясига асосланган ҳолда, юрак қон томир касалликларининг олдини олиш
бўйича 2 та стратегия мавжуд:
1. Аҳоли турмуш тарзини яхшилаш ва юрак-қон томир касалликларига олиб келувчи
хавф омилларининг пайдо бўлишига йўл қўймаслик мақсадида аҳолининг катта континген-
тининг турмуш тарзи ва атроф-муҳитини ўзгартиришга қаратилган популяцион, оммавий
профилактика. Ушбу стратегияда умумдавлат тадбирлари муҳим рол ўйнайди, бироқ ушбу
стратегиянинг ташаббускорлари ва "катализаторлари" тиббий ходимлар бўлиши керак.
2. Юрак-қон томир касаллиги ривожланиш хавфини аниқлаш учун профилактик чора-
тадбирлар орқали уни камайтиришга қаратилган юқори хавф. Ушбу стратегия шифокорлар-
га кўпроқ мос келади ва клиникада муваффақиятли ишлатилиши мумкин. Ушбу 2 стратегия
қарама-қаршилик қилмаслиги керак, улар бир-бирини тўлдиради ва фақат иккала стратегия-
ни бирлаштириб, юрак-қон томир касалликлари профилактикасида энг катта муваффақият-
га эришиш мумкин.
Хулоса.
Олинган натижалар "Ёш аѐллар ва уларнинг саломатлиги" маълумотлар база-
сини яратиш ва бирламчи бўғинда ташкил этилган тиббий ва руҳий кузатиш амалга оши-
ришни ўз ичига олади ўрта ѐшдаги аѐлларда жисмоний меҳнатнинг ўзига хос жиҳатлари,
атеросклероз фонида юрак-қон томир касаллиги ва гипертония тарқалиши частотаси
боғлиқлигини кўрсатади. Хулоса қилиб айтганда, турмуш тарзига киритилган кичик ўзгари-
шлар ҳам юракнинг қаришини секинлаштириши мумкин. Соғлом турмуш тарзини бошлаш
жуда кеч эмас. Юрак-қон томир касаллиги белгилари пайдо бўлганидан сўнг, хавф омилла-
ри касалликнинг ривожланишига ҳисса қўшади ва прогнозни ѐмонлаштиради, шунинг учун
уларни тузатиш даволаш усулларининг ажралмас қисми бўлиши керак.
Фойдаланилган адабиѐтлар:
1. Аникин В. Факторы риска развития ишемической болезни сердца при инфаркте миокарда у женщин и
мужчин / В. Аникин, Т. Николаева, Н. Жуков // Врач. – 2009. – № 12. – С. 62–63.
2. Бубнова М.Г., Аронов Д.М., Перова Н.В., Зволинская Е.Ю. Физические нагрузки и атеросклероз: влияние
динамических нагрузок разной интенсивности на показатели липид-транспортной системы и углеводного
обмена у больных коронарной болезнью сердца и сахарным диабетом 2 типа. Кардиология 2005; 11: 33-40.
3. Зайцева В. В. Взаимосвязь факторов риска ИБС и состояния коронарного русла у женщин репродуктивно-
го возраста: автореф. дис. канд. мед. наук / В. В. Зайцева. – М., 2012. –25 с.
4. Суркичин Е. М. Факторы риска развития ишемической болезни сердца у больных с метаболическим син-
дромом: дис. канд. мед. наук / Е. М. Суркичин. – М., 2011. – 154 с.
5. Rakhmatova D.B. Analysis of the risk factors of Chd in persons over 60 years among the population of the city of
Bukhara. /Asian studies. Индия. 2019, №1. 33-38 стр.
6. Rakhmatova D.B. «Main» Symptoms and leading clinical options for the flow of acute coronary syndromes in
women. // Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR) - 2019. Volume: 8, Issue: 11. – P. 69 - 74.
Оригинальная статья
