YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
54
AКЦИЯДОРЛИК ЖАМИЯТЛАРИГА ХОРИЖИЙ ИНВЕСТОРЛАРНИ ЖАЛБ
ҚИЛИШ ЖАРАЁНИДА КОРПОРАТИВ БОШҚАРУВНИНГ ТУТГАН РОЛИ
МАҚСУДОВ А.Х.
Инвестициялар савдо ва саноат вазирлиги
https://doi.org/10.5281/zenodo.13828759
Бозор иқтисодиёти шароитида корпоратив тузилмалар ва давлат ўртасидаги
муносабатларни ташкил этишнинг бирон бир идеал модели мавжуд эмас. Шунинг учун
ҳам ривожланган бозор иқтисодиётига эга мамлакатларда ҳам давлат томонидан
тартибга солиш амал қилиб келмоқда. Бунда давлат улуши билан бирга маҳаллий
ҳокимиятлар улушини ҳам стратегик аҳамиятга эга йирик корпоратив тузилмалар устав
капиталига киритиш орқали давлат иштирокини таъминлаш амалиёти хорижий
мамлакатларда кенг қўлланилади ва бу жиҳат корпоратив бошқарув муҳим аҳамиятга
эга ҳисобланади. Ҳозирги вақтда Ўзбекистонда корхоналарни бошқариш соҳасида икки
яққол шаклланган тенденцияларни ажратиб қўрсатиш мумкин:
биринчиси - корпоратив бошқарувнинг замонавий стандартларини тадбиқ этиш
ва бунинг натижасида бизнеснинг шаффофлиги ва корхоналарни бошқаришда
кузатувчилик кенгашларининг ролини ошириш;
иккинчиси - вертикал-интеграциялашган холдинг тузилмалари (давлат ҳолдинг
компаниялари)ни шакллантириш.
Ўзбекистон корхоналари фаолиятининг амалиётига корпоратив бошқарувнинг
замонавий стандартларини тадбиқ этиш давлат аҳамиятига молик муҳим вазифалардан
бири деб эътироф этилган ва мувофиқ қонунлар, ички корпоратив ҳужжатлар ишлаб
чиқилган ва қабул қилинган.
Ҳозирги кунда давлат корхоналари асосан учта бошқарув маркази: умумий
йиғилиш, Кузатув кенгаши, холдинг компаниялари томонидан бошқарилаётганини
кўриш мумкин. Корхоналарнинг акциядорлар умумий йиғилиши ва кузатув кенгаши
билан муносабати амалдаги корпоратив қонунчилик асосида қурилган бўлса,
корхоналарнинг холдинг тузилмалари билан ўзаро муносабатларида қуйидаги
муаммолар юзага келиши мумкин:
1.
Давлат ҳолдинг компанияларини шакллантиришга топширилган акцияларнинг
пакетлари амалда мулк мақомини йўқотади. Бу ҳаттоки буткул давлат мулкидан ҳам
ёмонроқдир, негаки у бирор кимсага бириктириб қўйилмаган ҳисоблансада, давлат
мулки давлат идоралари, тармоқ вазирликлари ва бошқалар тимсолида жавобгар
бошқарувчиларга эга бўлади. Ушбу шахслар уларга оператив эгалик қилиш ва
бошқаришга
берилган
мулк
учун
жавоб
беришади.
Давлат
ҳолдинг
компаниялариларнинг устав жамғармаларини шакллантириш учун берилган мулк,
одатда, уларга даромад олиб келмайди, давлатнинг ҳолдинг компаниялари балансидаги
маблағ ўлик юк бўлиб ётади. Холдинг компаниялари ўзига қарашли корхоналар
акцияларининг котировкаларига ва ликвидлигига бефарқ бўлади. Агар акция фонд
бозорида котировка қилинмаса, акциядорлик жамияти кўринишидаги корхонани
умуман тузмаган маъқул, негаки бу бошқариш, молиявий ресурсларни жалб қилиш,
фойдани тақсимлаш ва модернизация қилиш дастурларини рўёбга чиқариш учун
қўшимча муаммоларни яратади. Тадқиқотчи томонидан мулкнинг яримдавлат шакли
давлатникига қараганда ёмонроқ эканлигини яна бир бор таъкидланган.
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
55
2.
Давлат ҳолдинг компаниялари устав жамғармаларидаги давлат улуши ва АЖ
улуши ҳам АЖ, ҳам ДУКнинг ўзига тўғридан-тўғри (стратегик) инвестицияларни
қўшимча равишда жалб қилишга тўсқинлик қилмоқда:
А) негаки ҳар қандай стратегик инвестор қиритилган маблағларга қўшимча акциялар
чиқарилишини талаб этади, ва бу давлат улушининг камайишига олиб келади.
Б) акциядорлик жамиятлари устав фондини ошириш юзасидан қабул қилинган
қарорлар самарасиз бўлади. Чунки давлат улушини сақлаб қолиш мақсадида устав
жамғармасини
ошириш
кўпчилик
ҳолатларда
тақсимланмаган
фойдани
капиталлаштириш ва шу ҳисобига аввал чиқарилган акцияларнинг номинал
қийматини ошириш йўли билан ўтказилди.
Бундай ошириш:
- эълон қилинган акциялар фонд бозорида реализация қилгандаги каби АЖга ҳақиқий
молиявий ресурсларни олиб келмади;
- акциялар бозор қийматининг тушиши ва АЖ инвестицион жозибадорлигининг
йўқолишига олиб келди;
- «қўшилган капитал» бухгалтерлик ҳисобварағида тўпланган маблағларнинг
капиталлаштирилиши йўли билан ўтказилган кўпайтириш бир қатор АЖларда
акциядорлар ҳуқуқларининг бузилишига олиб келди.
С) АЖда бошқалар ҳисобига яшаш кайфиятига олиб келади, негаки тармоқдаги
умумий юқори даражани қўллаб-қувватлаш зарурати давлат ҳолдинг компаниялари
раҳбариятини энг яхши АЖлар ҳисобига энг ёмон АЖларнинг кўрсаткичларини
яхшилаш (ёрдам бериш)га мажбур қилади.
Д) давлат ҳолдинг компанияларива АЖнинг мақсадли интилишлари бир-бирига
мос келмайди. АЖнинг мақсади юқори фойдани олиш, давлат ҳолдинг компаниялари
эса давлат мақсадларининг йўл кўрсатиб борувчиси ҳисобланади.
3. Бу ерда объектив равишда давлат ҳолдинг компаниялари АЖнинг ички
корпоратив ишларига аралаша бошлайди. Бунда, акцияларнинг ҳар қандай пакетига
эгалик қилгани ҳолда, давлат ҳолдинг компанияларибунга ҳам қонуний, ҳам бошқа
имконият ва ваколатларга эга бўлади.
4. Вертикал интеграцияланган тузилмалар чиқимларни самарали бошқара
олишолмайди. Шу муносабат билан маҳсулот таннархи ва ноишлаб чиқариш
харажатларининг доимий ўсиши қайд этилади.
Юқорида таъкидлаб ўтилган муаммоларни бартараф этиш учун қуйидаги
тавсияларни таклиф этилган:
Ривожланаётган мамлакатларнинг молия бозорларидаги бир қатор инқирозлар,
корпоратив жанжаллар ва банкротликлардан кейин охирги пайтда инвестициявий
хавфларни пасайтириш ва акциядорларнинг қонуний манфаатларини ҳимоя қилишни
яхшилаш учун қўшимча чора-тадбирларни қўллаш бўйича инвесторларнинг талаблари
ортиб бормоқда. Кўплаб давлатлар ва фонд майдончалари қимматли қоғозлар
эмитентлари компаниялар томонидан мунтазам равишда корпоратив бошқарув
меъёрларига риоя қилишлари тўғрисида маълумотларнинг тақдим этилишини
қонуний равишда талаб қилишмоқда.
Корпоратив бошқарувнинг рейтинги муайян компания инвестициявий
микроиқлимининг қулайлигини белгилашга чақирилган. Рейтинглаштириш жараёни
YOSH OLIMLAR
ILMIY-AMALIY KONFERENSIYASI
in-academy.uz/index.php/yo
56
корпоратив бошқарув энг яхши амалиётининг бутун дунёда тан олинган мувофиқлиги
аломатларининг параметрик баҳоси ва биринчи навбатда, компанияда ўтказилувчи
Иқтисодий Ҳамкорлик ва Тараққиёт Ташкилоти ишлаб чиққан корпоратив бошқарув
тамойилларининг менежмент амалиётига мувофиқлигини кўзда тутади.
Корпоратив бошқарув рейтинги акциялари узоқ вақтдан бери фонд бозорида
айланаётган акциядорлик жамиятлари учун кўпроқ фойда беради. Бироқ, янги
хусусийлаштирилган корхона қимматли қоғозларини бирламчи жойлаштиргандан
кейин хорижий инвесторларга қайта сотиш учун уюштириладиган SPO дастурларини
ахборотий қўллаб-қувватлаш учун корпоратив бошқарув рейтинги яхши ёрдамчи
восита ролини ўташи мумкин.
1.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2022-yil 28-yanvardagi PF-60-son Farmoni
bilan tasdiqlangan “2022 — 2026-yillarga mo‘ljallangan Yangi O‘zbekistonning “Taraqqiyot
strategiyasi”.
2.
O‘zbekiston Respublikasi Vazirlar Mahkamasining 2022 yil 15 avgustdagi “Davlat
ishtirokidagi yirik korxonalar aksiyalarini fond birjasida birlamchi va ikkilamchi ommaviy
joylashtirish to‘g‘risida”gi 446-sonli qarori.
O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 09.07.2019 yildagi "Iqtisodiyotni va aholini
yenergiya resurslari bilan barqaror ta’minlash, moliyaviy sog‘liqni saqlash va neft-gaz sanoatini
boshqarish tizimini takomillashtirish chora-tadbirlari to‘g‘risida"gi PQ-4388-sonli qarori.
References:
1.
Asian Development Bank(ADB) .Edimon Ginting And Kaukab Naqv. (2020) Reforms,
Opportunities,
And
Challenges
For
State-Owned
Enterprises.
Doi:
Http://Dx.Doi.Org/10.22617tcs200201-2
2.
Asian development bank. July 2020. Reforms, opportunities, and challenges for state-
owned enterprises. Edited by Edimon Ginting and Kaukab Naqvi
3.
Vagliasindi, M. 2008. “Governance Arrangements for State-owned Enterprises.” Policy
Research Working Paper, 4542. Washington, DC: World Bank
4.
Azrilian A. N., Economic and legal dictionary, 638 (Institute of the New Economy, Moscow,
2014)
5.
Bodie, Zvi, Robert C. Merton, and David L. Cleeton (2009). Financial Economics,
2nd.Edition, Pearson.
6.
Brealey, R. A., S. C. Myers, and F. Allen (2006). Principles of Corporate Finance, 8th Edition,
New York McGraw-Hill Irwin.
7.
Corporative governance of State-owned enterprises in Europe and Central Asia. A Survey.
2020 The International Bank for Reconstruction and Development/The World Bank.
https://doi.org/10.1596/35011
8.
Gibson, Charles H. (2013) Financial Statement Analysis, 13rd International Edition, South-
Western, CENGAGE Learning.
9.
Kowalski, P. et al (2013), ”State-Owned Enterprises: Trade Effects and Policy
Implications”, OECD Trade Policy Papers, No. 147, OECD Publishing
10.
Matuszak, P., Kabacnski, B., 2021. Non-commercial goals and financial performance of
state-owned enterprises – some evidence from the electricity sector in the EU countries. J.
Comparative Econ. https://doi.org/10.1016/j.jce.2021.03.002.
