«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
GOJI (
L. CHINENSE ВА L. BARBARUM
) КЎЧАТЛАРИНИ
ПАРВАРИШЛАШ ТЕХНОЛОГИЯСИ (НАМАНГАН ВИЛОЯТИ
ШАРОИТИДА)
Д.М. Аликариева
1
, А.Т.Мерганов
2
1
Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий Университети,
e-mail:
2
Наманган муҳандислик-технология институти,
e-mail:
Аннотация
.
Мазкур мақолада Goji (
L. chinense ва L. barbarum
)
ўсимлигининг Наманган вилояти шароитида етиштириш технологияси, экиш
схемалари, суғориш усуллари, турли тупроқларда ҳосилдорлик даражасига
таъсири ўрганилди. Тадқиқот натижаларига кўра, мўътадил суғориш шароитида
юқори ва экологик соф ҳосил олиш мумкинлиги аниқланди.
Калит сўзлар
: Goji, экиш технологияси, сув таъминоти, ҳосилдорлик,
тупроқ шароити
Аннотация.
В статье исследуются агротехнологии выращивания Goji (
L.
chi
nense и L. barbarum
) в условиях Наманганской области. Рассмотрены схемы
посадки, способы полива, влияние различных типов почв на урожайность.
Установлено, что умеренный полив способствуют получению экологически
чистого и высокого урожая.
Ключевые слова:
годжи, технология посадки, водообеспечение,
урожайность, типы почв
Annotation
. The article examines the agricultural technologies for cultivating
Goji
(Lycium chinense and Lycium barbarum)
under the conditions of the Namangan
region. It covers planting patterns, irrigation methods, and the impact of different soil
types on yield. The findings demonstrate that moderate irrigation contributes to
achieving high and environmentally friendly crop productivity.
Keywords:
Goji, planting technology, water supply, o yield, soil conditions
Кириш
.
Goji (Lycium chinense ва Lycium barbarum)
—
шифобахш
хусусиятларга эга бўлган, мевали ва экспортбоп ўсимликдир. Унинг мевалари
витамини C, антиоксидантлар ва
полисахаридларга бой бўлиб, тиббиётда ва озиқ
-
203
«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
овқат саноатида кенг қўлланилади. Goji ўсимлиги озуқавий ва дармоний
хусусиятлари билан кўплаб мамлакатларда оммалашган.
Мазкур мақолада Goji ўсимлигини Наманган вилояти шароитида
парваришлашнинг агротехнологик жиҳатлари, экиш схемалари, суғориш
усуллари ва тупроқ унумдорлигига таъсири таҳлил қилинди. Мақсад
—
Наманган
вилоятида Goji ўсимлигини самарали етиштириш учун агротехник тадбирларни
аниқлаш ва уларнинг ҳосилдорликка таъсирини ўрганиш. Ушбу тадқиқотни олиб
бориш орқали аҳолини махаллабай дастури доирасида махаллаларда, шунингдек
маҳаллий фермерлар ва агрономлар учун ёрдамчи тавсиялар ишлаб чиқилиши ва
Goji ўсимлигининг мамлакатда кенг тармоқларга тарқалиш имкониятлари олиб
келиши кутилмоқда. Тадқиқот шунингдек, экологик тозалик ва юқори ҳосил
олишга имконият яратиш билан экологик жиҳатдан соф ҳосилларни олишнинг
истиқболларини аниқлаган [2,4,9].
Материаллар ва тадқиқот усуллари
Агротехник тадбирлар тажриба далаларида (Намаган вилояти) ерларни
текислаш, шудгорлаш, ерларни экишга тайёрлаш, эгат олиш, экиш чуқурлиги,
қатор
оралиғи, ўсимликларни экиш, вегетация даврида ўсимликларни суғориш,
қатор
оралиғига ишлов бериш, бегона ўтларга, зараркунандаларга, касалликларга
қарши
курашиш умумий қабул қилинган услуб асосида олиб борилди.
Натижалар ва уларнинг таҳлили
Наманган
вилоят шароитида Goji ўсимлик плантацияларини ташкил этиш
учун, ўсимликни тупроққа, органик ўғитларга ва сувга бўлган эҳтиёжини
ўрганиш, ўсимликни гуллаш ва мевасини пишиш фазалари устида бир қатор
илмий тадқиқотлар олиб борилди. Goji плантациясини ташкил этиш учун тупроқ
шароитларига кўра ерларга куз ойида 20
-
25 тонна органик ўғит ва 200 кг
фосфорли ва 300 кг калийли ўғитлар солиниб, 35
-
40 см чуқурликда ҳайдалади,
эрта баҳорда ёки кеч кузда ер текисланиб 3х2 м
2
схемада кўчат экиш учун
тайёрланди. 2
-
3 ёшли кўчатлар экилиши яхши самара беради. Экиб бўлинган
майдонлар 400
-
450 м
3
миқдорида кўчат суви берилиб, апрель ойида 1 маротаба,
июнь
-
июль ойида 2 маротаба, сентябрь ойида 1 марта, вегетация давомида 2000
-
2500 м
3
сув берилиши тавсия этилади
[1].
Куз ойида ўғитланмаган майдонлар кўчат экиш учун тайёрланган
чуқурларга 2
-
3 кг чириган ўғит ва 100 г миқдорида фосфорли ва 50 г калийли
204
«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
ўғит солиб экилиши ўсимликни яхши ривожланиб, тез хосилга киришини
таъминлайди. 5
-
6 ёшли ўсимликлардан 1500
-
2000 кг гача ҳосил олинади.
Ўсимликни ривожланиш даврларида куз ёки эрта баҳорда хосилдан қолган ва
қуриган
шохлари кесилиши ва ёшартириб турилиши яхши самара беради.
Сув таъминоти кам ва шартли суғориладиган ерларда экилган кўчатлар
атрофи куз ва баҳорги ёғингарчиликдаги намликни сақлаш учун косачасимон
қилиб
қўйилгани суғориш меъёрини камайтиради, ўсимлик сувсизлик шароитида
хам мўтадил ривожланади.
Goji ўсимлигининг ҳосилдорлигига тупроқ иқлим шароитлари ва
унумдорлигини таъсирини ўрганиш учун назорат (St) вариантида тошлоқ, адирли
ва суғориладиган бўз тупроқ шароитларида L.
barbarum
туридан 0,10 га майдонга
уч такрорийликда экилиб, уларни ҳосилдорлиги аниқланди.
Ҳосилдорликни
аниқлаш учун ҳар бир вариантдан 10 тупдан ўсимлик
ажратилиб, бир туп ўсимликдан мевалар сони, 1000 дона меванинг оғирлиги,
ўсимликдан олинган ҳосил миқдори ва бир гектардан олиниши мумкин бўлган
ҳосилдорлик
аниқланди. Кузатиш натижасига кўра назорат (
St
) вариантдаги бир
туп ўсимликдан 300, адир шароитидаги ўсимликдан 320 ва суғориладиган бўз
тупроқли вариантидан 400 граммгача ҳосил олиниши, бир гектар майдондан эса
назорат ваиантда 4,8 тажриба вариантларида 510
-
640 кг/га ҳосил олиниши
аниқланди.
Ушбу таҳлиллар шуни кўрсатадики,
Goji ўсимлигини Наманган
вилоятининг турли тупроқ иқлим шароитларида етиштириш мумкин бўлиб,
ҳосилдорлиги
эса тупроқ бонитетини ортиб бориши билан изоҳланиб, 2 йили 2
-3
ёшли ўсимлик майдонларидан ўртача 540 кг/га ҳосил олиниши аниқланди. Goji
ўсимлигини Наманган вилояти иқлим шароитида ўсимлик апрель ойидан бошлаб
ғунчалаш
ва май ойидан октабрь ойигача кетма
-
кетликда гуллаши, гулининг
ранги оч сиёҳранг, меванинг шакллланиши июнь ойини биринчи ўн кунлигида,
етилиши фазаси эса июнь ойининг учинчи ўн кунлигида, меванинг тўлиқ пишиш
даври эса июль ойидан навбатма
-
навбат пишиб етилиши, ранги қизғиш бўлиши
кузатилди. (1
-
жадвал)
[5,6,8]
.
205
«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
1-
жадвал
Goji ўсимлик ҳосилдорлигига тупроқ шароитлари ва унумдорлигининг
таъсири (
L. barbarum)
Ўсимликни сувга бўлган эҳтиёжини ўрганиш учун уч такрорийликда
тўртта вариантда, яъни вегетация давомида 900, 1200, 1500 ва 2000 м
3
миқдорида
суғориб, ўсимликнинг ўсиш ва ривожланиши, суғориш меъёрларини
ҳосилдорликка
таъсири ўрганилди
[3,7].
Назорат (
St
) варианти учун 0,10 га майдондаги ўсимликни 300
м
3
дан уч
маротаба суғорилганда ўсимликнинг ўсиш даражаси паст ва ҳосил шохларини
камлиги ҳисобига экилган майдондан 48, тажриба учун ажратилган 1200 м
3
вариантда 56, 1500 м
3
миқдорда суғорилган майдондан 64 ва вегетация давомида
2000 м
3
миқдорида суғорилган майдондаги ўсимликдан 66,0 килограммгача
ҳосил
олиниши аниқланди.
2-
жадвал
Goji ўсимлигининг ҳосилдорлигига суғориш меъёрларининг таъсири
№ Вариантлар
Экилган
майдон
Бир туп
ўсимликда,
г
0,10 га
майдондан
олинган
ҳосил, кг
Назоратга
нисбатан
фарқи, ±
Вариант
Тупроқ
бонит
етиба
лл
Экилга
н
майдо
н, га
Бир
туп
ўсимли
к дан
олинга
н
ҳосил,
г
Экилган
майдон
дан
олинган
ҳосил,
кг
Бир
гектар
майдонда
н олиш
мумкин
бўлган
ҳосил, кг
Назора
т
га
нисба
тан
фарқи,
+-
Тошлоқ ер
шароити
35-40
0,10
300
48,0
480,0
Адирли тупроқ
шароити
45-50
0,10
320
51,2
512,0
+32,0
Суғориладиган бўз
тупроқ
шароитлари
60-70
0,10
400
64,0
640,0
+160,0
Ўртача
0,10
340
54,4
544,0
206
«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
1
900 м
3
(
St
)
0,10
300,0
48,0
2
1200 м
3
0,10
350,0
56,0
+8,0
3
1500 м
3
0,10
400,0
64,0
+16,0
4
2000 м
3
0,10
410,0
66,0
+18,0
Олиб борилган тадқиқот натижаларига асосан Goji ўсимлигини бошқа
резавор ўсимликларга нисбатан қурғоқчиликка чидамли бўлиб, сув таъминоти
яхши бўлган шароитларда юқори ҳосил олиниши исботланди. Ўсимликни
мўтадил
муҳит шароитида ўсиши ва ривожланиши учун 1500
-
2000 м
3
миқдорида
суғориш яхши самара бериши аниқланди (2
-
жадвал).
Хулоса
Тадқиқот натижалари, Goji (Lycium chinense ва Lycium barbarum)
ўсимликларини Наманган вилояти агроклиматик шароитида етиштиришда
мўтадил суғориш ва оптимал тупроқ шароитларида юқори ҳосил олиш
мумкинлигини кўрсатди. Суғориш меъёрларининг 1500
-
2000 м³ гача бўлиши
ўсимликларнинг ўсишини ва ҳосилдорлигини сезиларли даражада оширади.
Тадқиқотлар шуни аниқладики, Goji ўсимлигини етиштиришда тупроқ
унумдорлиги, суғориш режими ва агротехник тадбирлар муваффақиятнинг
асосий омилларидир. Ушбу тадқиқотлар Наманган вилоятида Goji ўсимлигини
етиштиришни оптимизациялашга ва фермерлар учун самарали агротехник
тавсиялар ишлаб чиқишга хизмат қилади.
Фойдаланилган адабиётлар
1.
Аликариева Д.М.,
А.Т.Мерганов, Н.А.Турсунов.
Goji плантациясини
ташкил этиш бўйича Тавсиянома.
Наманган, 2022.
–
Б. 44.
2.
Alikarieva D., Kamalova M., Merganov A., Tursunov N.
Technologies of
cultivation and processing of
Lycium chinense
Mill. and
Lycium barbarum
L.
fruits in the conditions of Uzbekistan // E3S Web of Conferences. – EDP
Sciences, 2023. –
Т
. 390. – 02026.
https://doi.org/10.105/e3sconf/202339002026 - P. 1-15
3.
Tursunov N. A., Alikarieva D.M. Manufacture of canned products from “GOJI”
fruit and its economic aspects // European Journal of Agricultural and Rural
Education (EJARE). Vol. 3 No. 5, May 2022 ISSN: 2660-5643. - P. 11 – 14.
(Impact Factor: SJIF 2021: 7.354).
207
«EKOLOGIYA VA ATROF MUHIT MUHOFAZASI
MUAMMOLARI VA ULARNING INNOVATSION YECHIMLARI»
mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy konferensiya
4.
Камалова М.Д., Аликариева Д.М.,
Ёдгорова Д.Ш.
,
Атабаева
Н.К
.
Экологическая адаптация после
COVID-
19 в Узбекистане
//
Инфекция,
иммунитет и фармакология.
–
Тошкент
, 2023
.
№
1.
–
б. 105
-112 ISSN 2181-
5534 (03.00.00., №7)
5.
Аликариева Д.М., Мерганов А.Т., Камалова М.Д. Научно
-
практические
основы технологии выращивания и переработки плодов Lycium chinense
Mill. и Lycium barbarum L.
//
Актуальные проблемы экологии и
природопользования.
Сборник трудов XXIII Международной научно
-
практической конференции: в 3 т.
–
Москва: РУДН, 2022.
ISBN 978-5-209-
11277-8
Т. 2.
–
503 с.: ил.
–
С
. 293-300.
6.
Аликариева Д.М. Об устойчивости видов в условиях аридной зоны
Узбекистана
//
Материалы VI Международной научно
-
практической
конференции в рамках
VII научного форума «Неделя науки в Крутах
–
2022», 3 марта 2022 г., с. Круты, Черниговская обл., Украина
. –
С
. 36-41.
7.
Аликариева Д.М., Камалова М.Д., Мерганов А.Т., Есов Р. Влияние нормы
полива, удобрений и стимуляторов на урожайность растений
Lycium
barbarum
L. и
Lycium chinense
Mill. // Atrof-muhit muhofazasi ecologic
rayonlashtirish: muammo va yechimlar mavzusidagi xalgaro ilmiy-amaliy
anjuman maqolalar va tezislari to’plami. -Toshkent, 2023. -412-421 b.
8.
Alikarieva D.M., Bahshi M
.А.
Phytocenological study of
L. chinense
Mill. and
L. barbarum
L. in the Tashkent Botanical Garden // Texas Journal of Medical
Science. – 2024. –
Т
. 32. – P. 27-32. ISSN: 2770-2936. DOI: 10.62480 (Impact
Factor: SJIF 2024: 7.903).
9.
Аликариева Д.М.
Licium
(годжи)
–
новая ягодная культура в условиях
Узбекистана
//
Материалы V Международной научно
-
практической
конференции в рамках VI научного форума «Неделя науки в Крутах
–
2021», 11 марта 2021 г., с. Круты, Черниговская обл., Украина
. –
С
. 14-17.
208
