Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
The criminal-legal nature of compulsory community
service and its role in the penal system
Turgun KUCHKAROV
Ministry of Internal Affairs Academy of the Republic of Uzbekistan
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received February 2024
Received in revised form
15 February 2024
Accepted 15 March 2024
Available online
25 April 2024
In this article, the author analyzed the role of mandatory
community service in the criminal-legal punishment system and
the theory of this science. The author engaged in a scientific
discussion with leading scientists in the research work and
proposed a number of his solutions for the use of the term
compulsory community service in legislation and criminal-legal
theory. The proposed scientific innovations have a positive
effect on the improvement of legislation and theory.
2181-
1415/©
2024 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol5-iss2-pp62-69
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
criminal-legal theory,
crime,
criminal legislation,
punishment for crime,
compulsory community
service,
deprivation of liberty,
the penal system of foreign
countries,
prospects for improving
legislation.
Мажбурий жамоат ишларининг жиноят
-
ҳуқуқий
моҳияти ва унинг жазо тизимидаги ўрни
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
жиноят
-
ҳуқуқий назария,
жиноят,
жиноят қонунчилиги,
жиноят учун жазо,
мажбурий жамоат ишлари,
озодликдан маҳрум этиш,
хорижий давлатлар жазо
тизими,
қонунчиликни
такомиллаштириш
истиқболлари.
Мазкур мақолада муаллиф мажбурий жамоат ишлари
жазосининг жиноят
-
ҳуқуқий жазо тизими, ушбу фан
назариясидаги ўрни таҳлил қилган. Муаллиф тадқиқот
ишида етакчи олимлар билан илмий мунозарага киришиб,
мажбурий жамоат ишлари иборасини қонунчилик ҳамда
жиноий
-
ҳуқуқий назарияда қўллаш учун ўзининг бир қатор
ечимларини таклиф этган. Таклиф қилинган илмий
янгиликлар қонунчилик ва назарияни такомиллаштиришда
ўзининг ижобий самарасини беради.
1
Independent researcher, the Ministry of Internal Affairs Academy of the Republic of Uzbekistan.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
63
Уголовно
-
правовая природа обязательных общественных
работ и их роль в уголовно
-
исполнительной системе
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
уголовно
-
правовая
теория,
преступление,
уголовное
законодательство,
наказание за
преступление,
обязательные
общественные работы,
лишение свободы,
уголовно
-
исполнительная
система зарубежных
стран,
перспективы
совершенствования
законодательства.
В данной статье автор проанализировал роль
обязательных общественных работ в системе уголовно
-
правового наказания и теорию этой науки. В ходе
исследовательской работы автор вступил в научную
дискуссию с ведущими учёными и предложил ряд своих
решений по использованию термина обязательные
общественные работы в законодательстве и уголовно
-
правовой теории. Предлагаемые научные инновации
положительно
влияют
на
совершенствование
законодательства и теории.
Мамлакатимизда кўп соҳаларда изчил ислоҳотлар амалга оширилмоқда.
Хусусан, жиноят
-
ҳуқуқий соҳада олиб борилаётган ишлар ҳам шулар
жумласидандир. Агар мавзуга синчиклаб предметли ёндашсак, жиноят
-
ҳуқуқий
соҳанинг жазо тизимига кириб келган мажбурий жамоат ишлари жазоси гарчан
шахс жиноят содир этган бўлса ҳам, унинг ҳуқуқлари давлат учун муҳим саналиши,
давлатнинг пировард сиёсати эканлигидан далолат беради.
Мажбурий жамоат ишлари жазоси ўз табиати, мақсади, вазифаларига кўра
алоҳида ижтимоий
-
ҳуқуқий ҳодиса сифатида намоён бўлади. Файласуф,
ҳуқуқшунос
ва сиёсатшунослар томонидан жазолар тўғрисида турлича қарашлар
мавжуд. Хусусан, В.В.
Буш
таъкидлаганидек, “Жазо қадимий цивилизация
давомида жиноят содир этган шахсдан ўч олиш воситасида, ўтган кўп асрлар
давомида мураккаб трансформацияни бошидан ўтказди. Ўч олишнинг баъзи
хусусиятларини сақлаб қолган ҳолда, у ҳозирги вақтда ижтимоий адолатни
тиклаш, маҳкумни ахлоқан тузатиш ва янги жиноятлар содир этилишининг
олдини олиш воситаси сифатида қаралади”. Ўзбекистон Республикаси Жиноят
кодексининг 42
-
моддасига асосан “Жазо жиноят содир этишда айбли деб топилган
шахсга нисбатан давлат номидан суд ҳукми билан қўлланадиган ва маҳкумни
қонунда
назарда тутилган муайян ҳуқуқ ва эркинликлардан маҳрум қилиш ёки
уларни чеклашдан иборат мажбурлов чорасидир”.
Жиноят ҳуқуқи назариясида жазонинг белгилари анча кенг таҳлил
этилганлигини кузатиш мумкин. Хусусан, М.Х.
Рустамбаев жазонинг еттита
белгисини, А.С.
Якубов, Б.A.
Мирeнский, И.А.
Соттиев, М.
Усмоналиевлар эса унинг
олтита белгисини ажратиб кўрсатади. Мазкур белгилар муаллифлар томонидан
турлича талқин қилинган бўлса
-
да, уларнинг барчаси Жиноят кодексида жазога
берилган таърифни ёритиш мақсадида ва унинг доирасида таҳлил этилган.
Жиноят кодексида белгиланган жазонинг тушунчаси барча жазо турларининг
умумий белгиларини ташкил этиб, ушбу белгилар асосида шакллантирилади ва
амалда қўлланилади.
Шу ўринда мажбурий жамоат ишлари жазосининг жиноят
-
ҳуқуқий
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
64
моҳиятини таҳлил этишдан аввал, у жазонинг қонунчиликда белгиланган
тушунчаси ва ҳуқуқ назариясида илгари сурилган қарашларга қанчалик
мувофиқлигини таҳлил қилиш мақсадга мувофиқ.
Мажбурий жамоат ишлари жазосининг қонунчиликда белгиланган жазонинг
умумий белгилари билан қиёсий таҳлил қилинганида, асосан уларнинг ўзаро
мувофиқлигини кузатиш мумкин, бироқ улар айрим белгиларининг ўзига хос
хусусиятлари билан фарқланади.
Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексининг
42-
моддасида жазонинг
тушунчаси баён этилганида
“жазонинг давлат номидан қўлланилиши”
жумласидан
фойдаланилган бўлиб, бу ҳуқуқ назариясида алоҳида белги сифатида ўрганилади.
Бу борада М.Х.
Рустамбаев жазони қўллаш фақат давлатнинг ваколати бўлиб,
бундай ҳуқуқнинг хусусий ёки турли ижтимоий корхона ва ташкилотларга
берилмаслигини таъкидлайди, В.В.
Буш жазо давлат номидан ва ўзининг барча
фуқаролари, бутун жамият манфаатлари йўлида тайинланишини эътироф этади.
Бошқа адабиётларда шу восита орқали суд жиноятчига ва унинг қилмишига
давлат томонидан берилган салбий баҳони ифодалайди дея қайд этилади.
Юқоридаги муаллифларнинг билдирган фикрларидан хулоса қилиш
мумкинки, барча жазо турлари жазонинг шахсий хусусиятга эга эмаслиги ва у
фақатгина давлатнинг функциясини амалга ошириш воситаси эканлигини
кузатиш мумкин.
Шу ўринда А.И.
Рарога, давлат ҳокимияти ривожланиши билан бирга, шахсий
қасос
олиш каби фикрлар ўрнини жазо фақатгина ихтисослаштирилган давлат
органлари томонидан амалга ошириладиган давлатнинг таъсир чораси бўлиши
кераклиги тўғрисида фикрларни билдиради. Муаллифнинг мазкур фикрига тўлиқ
қўшилиб
бўлмайди. Чунки жазо давлат номидан қўлланилиши белгиси, жазони
амалга оширувчи (ижро этувчи) субъектни эмас, балки жазо –
субъект сифатида
фақатгина давлат номидан қўлланилишини назарда тутади. Яъни муаллиф
томонидан жазонинг ушбу белгиси таҳлил этилганда унинг жиноят
-
ҳуқуқий ва
жиноят
-
ижроия ҳуқуқий субъектлари ажратиб кўрсатилмаган. Чунончи,
Ўзбекистон Республикасининг ЖК 45
1
-
моддаси 2
-
қисмига кўра, маҳкумлар
мажбурий жамоат ишларини ўташи мумкин бўлган жойлар (объектлар) ва
мажбурий жамоат ишларининг тури мазкур жазонинг ижросини назорат қилувчи
органлар томонидан белгиланиши назарда тутилган. Шунингдек, мажбурий
жамоат ишлари тариқасидаги жазони ижро этишнинг субъекти Э.Н.
Яхшибекян
томонидан таҳлил этилар экан, мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазони
ижро этувчи субъектлар маҳкум яшайдиган ҳудуддаги жазони ижро этувчи
инспекция, шунингдек маҳкумлар томонидан мажбурий жамоат ишлари
ўтайдиган ташкилотнинг маъмурияти ҳисобланишини таъкидлайди. Жазонинг
давлат номидан қўлланилиши хусусида М.Х.
Рустамбаев таъкидлаганидек,
“Жазони қўллаш –
бу хусусий шахсларнинг ёки жамоат ташкилотларининг ёхуд
уларга тенг тарзда турли хил корхоналар, муассасалар ва ташкилотларнинг ҳуқуқи
эмас, балки давлатнинг алоҳида ваколатидир, фақат Ўзбекистон Республикаси
номидан, унинг томонидан ваколат берилган органлар жиноий жазони ижро этиш
ҳуқуқига
эгадирлар, унга мувофиқ тегишли органлар ўз номидан эмас, балки ЖК
42-
моддаси 1
-
қисмида баён этилган қоидалардан келиб чиққан ҳолда давлат
номидан ҳаракат қиладилар”.
Жазо
“давлат номидан қўлланилиши”
ва
“мажбурлов чораси эканлиги”
белгилари ҳуқуқ назарияси ва илмий адабиётларда бир бирига яқинроқ мазмунда
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
65
баён этилади. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилигида
“жазонинг мажбурлов чораси”
эканлиги белгиланган. Лекин айрим юридик
адабиётларда, шунингдек хорижий давлатлар жиноят қонунчилигида мазкур жазо
белгиси
“давлатнинг мажбурлов чораси”
деб белгиланганлигини кузатиш мумкин.
Россия Федерацияси (ЖК 43
-
м., 1
-
қ.), Қозоғистон (ЖК 39
-
м., 1
-
қ.), Тожикистон
(ЖК 46
-
м., 1
-
қ.) давлатлари қонунчилигида жазо тушунчасида, жазо давлатнинг
мажбурлов чораси эканлиги қайд этилади ва Қирғизистон (ЖК 59
-
м., 1
-
қ.),
Озарбайжон (ЖК 41.1
-
м.) қонунчилигида эса, унинг мажбурлов чораси эканлиги
баён этилса
-
да, унинг давлат мажбурлов чораси эканлиги кўрсатилмайди. Ўзбек
ҳуқуқшунос
олимлари, жиноят қонунчилиги бўйича жазонинг белгиларини таҳлил
этиб, давлатнинг мажбурлов чораси эканлигини баён этишади. Хусусан,
М.Х.
Рустамбаев, жиноий жазо давлатнинг мажбурлов чораси ҳисобланиши,
А.С.
Якубов ва Р.
Кабуловлар жазо давлатнинг мажбурлов чораси сифатида,
давлатнинг бошқа мажбурлов чораларидан фарқ қилишини, таъкидлайдилар.
Назаримизда, жазонинг тушунчасини баён этишда унинг давлатнинг
мажбурлов чораси эканлигини кўрсатишнинг амалий аҳамияти сезилмасада,
бироқ унинг кўрсатилмаганлиги айрим турдаги, хусусан мажбурий жамоат ишлари
жазосининг халқаро ҳуқуқий моҳиятини ва юридик табиатини тубдан ўзгартириб
талқин қилинишига сабаб бўлиши мумкинлигини истисно қилмайди.
Шу ўринда эътибор қаратиш лозимки, Халқаро Меҳнат ташкилоти
29-
Конвенциясининг 2
-
моддаси 2
-
қисми “с” бандида, “зўрлаб ишлатиш ёки
мажбурий меҳнат” атамаси қандайдир шахсдан суд органининг қарори билан
чиқарилган ҳукм оқибатида талаб қилинадиган ҳар қандай иш ёки хизмат, агарда
бу иш ёки хизмат давлат ҳокимиятларининг кузатуви ва назорати остида бажариш
ва кўрсатилган шахсни хусусий шахслар, компаниялар ёки жамиятлар ихтиёрига
инъом қилмаслик ёки бермаслик шарти билан амалга оширилса, ушбу Конвенция
мақсадлари билан қамраб олинмаслиги (мажбурий меҳнат ҳисобланмаслиги)
назарда тутилган. Шу боисдан, мажбурий жамоат ишлари жазоси гарчи хусусий
корхона, ташкилот ва муассасаларда иш ёки хизматларини бажариши мумкинлиги
ва бу иш ёки хизматларни бажариш шахсларнинг ихтиёрига инъом этмаслигини
мустаҳкамлаш мақсадида, Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунига мувофиқ
жазонинг тушунчасини баён этишда, у
давлатнинг мажбурлов чораси
эканлигини
белгилаб берилиши муҳим аҳамият касб этади.
Фикримизча,
юқоридаги таҳлилларга асосан Ўзбекистон Республикаси
Жиноят кодекси 42
-
моддасида назарда тутилган жазо тушунчасида “мажбурлов
чораси” жумласини ўрнига “давлатнинг мажбурлов чораси” жумласини белгилаш
мақсадга мувофиқ.
Шунингдек, Ўзбекистон Республикаси жиноят қонунчилиги бўйича
жазонинг тушунчаси назарий жиҳатдан таҳлил этилганда, унинг “маҳрум
қилинадиган
ёки чекланадиган муайян ҳуқуқ ва эркинликларнинг қонунда
назарда тутилганлиги”
белгиланган. Жазонинг мазкур белгиси жиноят
қонунчилиги таҳлилига кўра,
“қонунда
назарда тутилган муайян ҳуқуқ ва
эркинликлардан маҳрум қилиш ёки уларни чеклашдан иборат”
деб баён этилган.
Бироқ мазкур белги бироз мушоҳадали, чунки ушбу жумлада “қонунда”
иборасидан
фойдаланилганлиги
ва
унинг
айнан
қайси
қонунда
белгиланганлигининг
аниқлаштирилмаган,
барча
турдаги
жазоларнинг
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
66
моҳиятини тўлиқ англашда қийинчиликларни вужудга келтириши табиий.
Бу борада хорижий давлатлар жиноят қонунчилиги таҳлил этилганда жазо
тушунчасида “мазкур кодексда”, “жиноят қонунида” жумласи ишлатилганлигини
кузатиш мумкин. Масалан, Россия Федерацияси (ЖК 43
-
модда), Қозоғистон
Республикаси (ЖК 39
-
модда), Қирғизистон Республикаси (ЖК 59
-
модда),
Озарбайжон
Республикаси
(ЖК
41
-
модда),
Тожикистон
Республикаси
(ЖК 46
-
модда)да “маҳрум қилинадиган ёки чекланадиган муайян ҳуқуқ ва
эркинликларнинг ушбу кодексда назарда тутилганлиги”, МДҲ давлатлари
наъмунавий
Жиноят
кодексининг
45
-
моддасида
ҳамда
Туркманистон
(ЖК 43
-
модда)да “жиноят қонунида назарда тутилган”лиги, Франция
(ЖК 111
-3-
модда)да “ҳеч ким қонунда назарда тутилмаган жазога тортилиши
мумкин эмаслиги”, Молдова (ЖК 61
-
модда)да эса “жазонинг фақатгина ҳуқуқ ва
эркинликлардан
маҳрум
қилиши”,
шунингдек
Беларусь
Республикаси
(ЖК 47
-
модда), Украина (ЖК 50
-
модда)да эса, Ўзбекистон Республикаси Жиноят
кодекси 42
-
моддасида баён этилганидек, “қонунида назарда тутилганлиги”
жумласи белгиланган.
Шу
билан
бирга,
М.Х.
Рустамбаев
жазо
тушунчасини
миллий
қонунчилигимиз
бўйича таҳлил қилар экан, махсус ҳуқуқ ва эркинликлардан
маҳрум қилиш фақат жиноят қонунида кўрсатилади, –
деб баҳолайди.
Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 20
-
моддасида “Инсоннинг
Конституция ва қонунларда мустаҳкамлаб қўйилган ҳуқуқ ва эркинликлари
дахлсиздир ҳамда улардан суд қарорисиз маҳрум этишга ёки уларни чеклаб
қўйишга
ҳеч ким ҳақли эмас” эканлиги
белгиланган.
Юқоридаги фикрлардан келиб чиқиб айбдор шахснинг муайян ҳуқуқ ва
эркинликлардан маҳрум қилиниши ёки уларнинг чекланиши барча турдаги
жазолар учун Жиноят кодексининг ўзида белгиланиши мақсадга мувофиқдир. Шу
ўринда, мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазони тайинлаш ва уни ижро
этишга оид қонун ҳужжатлари таҳлили қилиб ўрганилганида, айрим ҳолатларда бу
жазога ҳукм этилган маҳкумларнинг Жиноят кодексида ва суд ҳукмида кўрсатилган
мажбурият ва чекловлардан ҳам ортиқ ёки уларда кўрсатилмаган бошқа
ҳуқуқларининг
чекланиши ҳолатлари кўрсатилганлиги кузатилади. Мажбурий
жамоат ишлари тариқасидаги жазони тайинлаш ва ижро этиш тартибларини
назарда тутувчи норматив
-
ҳуқуқий ҳужжатларда Ўзбекистон Республикаси Жиноят
кодексида белгиланган қоидалардан бошқа, шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларини
чеклаш ёки улардан маҳрум қилишга оид қоидалар белгиланиши мумкин эмас.
Аммо, Ўзбекистон Республикаси Жиноят
-
ижроия кодекси 25
1
-
моддасининг
3-
қисмида маҳкумга асосий иш жойидан навбатдаги ҳар йилги меҳнат таътилининг
берилиши мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг ижросини тўхтатиб
турмаслиги белгиланган. Шунингдек, Вазирлар Маҳкамасининг 2018 йил 8 майдаги
“Мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг ижросини ташкил этиш
тартиби ҳақидаги низомни ҳамда мажбурий жамоат ишлари турларининг
рўйхатини тасдиқлаш тўғрисида”ги 346
-
сон қарори билан тасдиқланган Низомнинг
28-
бандида мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазога жалб этилган
маҳкумнинг мажбуриятлари белгиланган бўлиб, ушбу банднинг 3
-
қисмида
маҳкумга ички ишлар органининг рухсатисиз Ўзбекистон Республикаси ҳудудидан
четга чиқиш тақиқланиши белгиланган. Мазкур қоида мажбурий жамоат ишлари
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
67
тариқасидаги жазони ижро этиш воситаси сифатида қаралса
-
да, бунда шахснинг
айрим конституциявий ҳуқуқларининг чекланиши ҳолатлари ҳам мавжудлигини
таъкидлаш зарур. Хусусан, Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг
28-
моддасида “Қонуний
асосларда Ўзбекистон Республикаси ҳудудида бўлиб турган
ҳар ким мамлакат бўйлаб эркин ҳаракатланиш, турар ва яшаш жойини танлаш
ҳуқуқига
эга, бундан қонунда белгиланган чекловлар мустасно”, деб белгиланган.
Лекин, шахс мажбурий жамоат ишлари жазосига ҳукм этилганда, суд унинг мазкур
ҳуқуқдан
маҳрум қилинишини ҳукмда кўрсатмайди. Аммо, шахс жазони ижро
этишга жалб этилган ҳолатда унинг мазкур конституциявий ҳуқуқидан маҳрум
этилиши белгиланади.
Фикримизча, жиноят содир этган айбдор шахс тайинланган жазони ижро
этишда унинг Конституцияда мустаҳкамланган ҳуқуқлари чекланмаслигини суд
ҳукмида
баён этилиши мақсадга мувофиқ бўлади. Шу ўринда, Ўзбекистон
Республикаси ЖПК 468
-
моддасининг 4
-
қисмида “Барча ҳолларда тайинланган
жазо шундай ифодаланиши лозимки, токи ҳукмни ижро этишда суд тайинлаган
жазо тури ва меъёри хусусида ҳеч қандай шубҳа туғилмасин”, деб белгиланганлиги
ушбу фикримизнинг тасдиғи бўлиб, унинг амалда жорий этилиши фуқароларнинг
қонуний
ҳуқуқ ва манфаатларини ишончли ҳимоя қилиш воситаси сифатида
қаралади.
Қирғизистон
Республикаси Жиноят кодексининг 63
-
моддасида “жиноят
-
ҳуқуқий таъсир этишнинг мажбурлов чораларидан бири ҳисобланиши”,
“маҳкумнинг Кодексда назарда тутилган ҳуқуқ ва эркинликларини чеклашда”
ҳамда
“унга маълум мажбуриятлар юклашда ифодаланиши” каби зарурий
белгиларни киритиш орқали бошқа давлатлар жиноят қонунчилигига нисбатан
мукаммалроқ таъриф берилишига эришилган. Аммо, айнан жазо давлатнинг
мажбурлов чораларидан бири эканлигининг белгиланмаган.
Юқоридаги таҳлилларга асосланган ҳолда, Ўзбекистон Республикаси
Жиноят кодексида белгиланган жазо тушунчаси ва жазо тизимида назарда
тутилган жазоларнинг, хусусан мажбурий жамоат ишлари тариқасидаги жазонинг
моҳиятидан келиб чиққан ҳолда, жазо тушунчасини мақбуллаштириш ва
қонунчиликда
белгилаш, жазонинг нафақат жиноят қонунчилигидаги моҳиятини
англашда, балки мамлакатимизнинг жиноятчиликка қарши курашиш сиёсатида
жазонинг функцияларини тўлиқ ёритиш муҳим аҳамият касб этади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Буш В.В. Принудительные работы как вид наказания в уголовном праве
России: Дис. … канд. юрид. наук. –
Ставрополь, 2015. ‒ С. 99 (200).
2.
Рустамбаев М.Х. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексига шарҳ.
Умумий қисм. ‒ Тошкент: «Адолат», ‒ 2016. ‒ Б. 333 (608).
3.
Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / А. С. Якубов, Р. Кабулов ва бошқ. –
Т.: Ўзбeкистон Рeспубликаси
ИИВ Акадeмияси, 2009. –
Б. 291 (374); Жинoят ҳуқуқи.
Умумий қисм: Дaрслик (Тўлдирилган ва қайта ишланган иккинчи нашри) / Р.
Кабулов, А.А. Отажонов вa бoшқ. –
Т.: Ўзбeкистoн Рeспубликaси ИИВ Aкaдeмияси,
2012.
–
Б. 319 (482).
4.
Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм. Олий ўқув юртлари учун дарслик. ‒ Т.,
«Янги аср авлоди», 2005 ‒ Б. 374 (662).
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
68
5.
Рустамбаев М.Х. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексига шарҳ.
Умумий қисм. ‒ Тошкент: «Адолат», ‒ 2016. ‒ Б. 334 (608).
6.
Буш В.В. Принудительные работы как вид наказания в уголовном праве
России: Дис. … канд. юрид. наук. –
Ставрополь, 2015. ‒ С. 108 (200).
7.
Уголовное право. Общая часть: Учебник / А.С.Якубов, Р.Кабулов и др. –
Т.:
Академия МВД Республики Узбекистан, 2004. –
С. 358 (435); Рустамбаев М.Х. ва
бошқ. Ўзбекистон Республикаси жиноят ҳуқуқи курси. II том. Умумий қисм. Жазо
тўғрисида таълимот. Олий таълим муассасалари учун дарслик // Тўлдирилган ва
қайта
ишланган иккинчи нашр. –
Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси,
2018.
–
Б. 10. (281)
8.
Уголовное право России. Общая часть / Под ред. А.И.Рарога. ‒ М.: Эксмо,
2009. ‒ С. 302 (496).
9.
Яхшибекян Э.Н. Эффективность исполнения, отбывания наказания в виде
обязательных работ: монография –
М.: МГЮУ имени О.Е. Кутафина (МГЮА),
Юстиция, 2017. ‒ С. 35.
10.
Рустамбаев М.Х. ва бошқ. Ўзбекистон Республикаси жиноят ҳуқуқи курси.
II том. Умумий қисм. Жазо тўғрисида таълимот. Олий таълим муассасалари учун
дарслик // Тўлдирилган ва қайта ишланган иккинчи нашр. –
Т.: Ўзбекистон
Республикаси ИИВ Академияси, 2018. –
Б. 8 (281).
11.
Уголовный кодекс Российской Федерации от 13 июня 1996 года
№
63
-
ФЗ
(по
состоянию
на
21.11.2022
г.)
//
URL:
http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_10699/
12.
Уголовный кодекс Республики Казахстан от 3 июля 2014 года № 226
-
V (с
изменениями и дополнениями по состоянию на 24.11.2022 г.) // URL:
https://online.zakon.kz/document/?doc_id=31575252#pos=897;-44.
13.
Уголовный кодекс Республики Таджикистан от 21 мая 1998 года (по
состоянию
на
19.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30397325#pos=8;-144.
14.
Уголовный Кодекс Кыргызской Республики (по состоянию на 09.08.2022
г.) // URL: http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru
-ru/112309
15.
Уголовный кодекс Азербайджанской Республики от 30 декабря 1999 года
(по
состоянию
на
08.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30420353#pos=117;-44.
16.
Рустамбаев М.Х. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексига шарҳ.
Умумий қисм. ‒ Тошкент: «Адолат», ‒ 2016. ‒ Б. 333 (608).
17.
Жиноят ҳуқуқи. Умумий қисм: Дарслик / А. С. Якубов, Р. Кабулов ва бошқ.
–
Т.: Ўзбeкистон Рeспубликаси ИИВ Акадeмияси, 2009. –
Б. 291 (374).
18.
Конвенция 29. Конвенция о принудительном или обязательном труде //
URL:
https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---ed_norm/---
normes/documents/normativeinstrument/wcms_c029_ru.htm
(дата
обращения:
12.10.2022).
19.
Уголовный кодекс Российской Федерации от 13 июня 1996 года
№
63
-
ФЗ
(по
состоянию
на
21.11.2022
г.)
//
URL:
http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_10699/
20.
Уголовный кодекс Республики Казахстан от 3 июля 2014 года № 226
-
V (с
изменениями и дополнениями по состоянию на 24.11.2022 г.) // URL:
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Issue
–
5
№
2 (2024) / ISSN 2181-1415
69
https://online.zakon.kz/document/?doc_id=31575252#pos=897;-44.
21.
Уголовный Кодекс Кыргызской Республики (по состоянию на 09.08.2022
г.) // URL: http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru
-ru/112309
22.
Уголовный кодекс Азербайджанской Республики от 30 декабря 1999 года
(по
состоянию
на
08.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30420353#pos=117;-44.
23.
Уголовный кодекс Республики Таджикистан от 21 мая 1998 года (по
состоянию
на
19.07.2022
г.)
//
URL:
http://continent
-
online.com/Document/?doc_id=30397325#pos=8;-144.
24.
Модельный Уголовный Кодекс. Рекомендательный законодательный
акт. Принят Постановлением Межпарламентской Ассамблеи государств
–
участников Содружества Независимых Государств 17 февраля 1996 года /
https://www.cisatc.org/1289/135/154/241 (дата обращения: 12.10.2022).
25.
Уголовный кодекс Туркменистана от 12 июня 1997 года № 222
-I
(с изменениями и дополнениями по состоянию на 13.11.2021 г.)
https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=31295286&doc_id2=31295286#activate_do
c=2&pos=6;-98&pos2=329;-98
26.
Уголовный кодекс Франции / https://constitutions.ru/?p=25017 (дата
обращения: 09.09.2022).
27.
Уголовный кодекс Республики Молдова (по состоянию на 19.07.2022 г.)
// URL: http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=3835.
28.
Уголовный Кодекс Республики Беларусь (по состоянию на 13.05.2022 г.)
// URL: http://base.spinform.ru/show_doc.fwx?rgn=1977.
29.
Уголовный кодекс Украины (по состоянию на 28.07.2022 г.) // URL:
http://continent-online.com/Document/?doc_id=30418109#pos=10;-176.
30.
Рустамбаев М.Х. Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексига шарҳ.
Умумий қисм. ‒ Тошкент: «Адолат», ‒ 2016. ‒ Б. 333 (608).
31.
Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Мажбурий жамоат
ишлари тариқасидаги жазонинг ижросини ташкил этиш тартиби ҳақидаги
низомни ҳамда мажбурий жамоат ишлари турларининг рўйхатини тасдиқлаш
тўғрисида”ги қарори / https://lex.uz/docs/3731125 (мурожаат вақти: 29.11.2022).
