Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Judicial supervision in criminal justice
Gulnoza YUSUPDJANOVA
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received July 2023
Received in revised form
15 August 2023
Accepted 25 August 2023
Available online
15 September 2023
Today, the number of procedural compulsions and
investigative actions allowed by the court in the criminal
procedure legislation of our republic has reached 10 types.
These include deprivation of liberty, removal from office,
placement in a medical institution, application of an amnesty
act, house arrest, detention or extension of house arrest,
extension of the accused
’
s staying in a medical institution,
suspension of passport (travel document), correspondence of
postal and telegraphic items, exhumation of a corpse. At the
same time, the Institute of judicial control is constantly
developing, and now it is planning to expand its scope of
application. This article analyzes the opinions and views of
scientists on judicial control, suggestions and recommendations
were also made to increase the role of the judiciary in the
consideration of a criminal case in order to pass a fair sentence.
2181-
1415/©
2023 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol4-iss7/S-pp15-20
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
“Habeas corpus”,
judicial control,
human rights and freedoms,
criminal proceedings,
experience of foreign states.
Жиноят
-
судлов юритувида суд назорати
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
“Хабеас корпус”,
суд назорати,
шахс ҳуқуқ ва
эркинликлари,
жиноят
-
судлов юритуви,
хориж тажрибаси.
Бугунги кунга келиб республикамиз жиноят
-
судлов
қонунчилигида
суд томонидан рухсат бериладиган
процессуал мажбурлов ва тергов ҳаракатларининг сони
10 турга етди. Буларга қуйидагилар киради: қамоққа олиш,
лавозимидан
четлаштириш,
тиббий
муассасага
жойлаштириш, амнистия актини қўллаш, уй қамоғи,
қамоқда сақлаш ёки уй қамоғи муддатини узайтириш,
айбланувчининг тиббий муассасада бўлиши муддатини
узайтириш, паспортнинг (ҳаракатланиш ҳужжатининг)
амал
қилишини
тўхтатиб
туриш,
почта
-
телеграф
жўнатмаларини хатлаш, мурдани эксгумация қилиш. Шу
1
Lecturer, Tashkent State University of Law.
Е
-mail: gyusupdjanova@mail.ru
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
16
билан бирга, суд назорати институти доимий равишда
ривожланиб бормоқда ва ҳозирда унинг қамровини
кенгайтириш назарда тутилмоқда. Жумладан, тинтув
ўтказиш,
телефонлар
орқали
олиб
бориладиган
сўзлашувларни эшитиб туриш, мол
-
мулкни хатлаш
ваколатини судларга бериш режалаштирилмоқда. Ушбу
мақолада суд назорати тўғрисида олимларнинг фикрлари
ва қарашлари таҳлил қилинади, шунингдек адолатли
ҳукмнинг қарор топиши учун жиноят иши устидан суд
органларининг ролини ошириш бўйича таклиф ва
тавсиялар берилди.
Судебный контроль в уголовном правосудии
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
«Хабеас корпус»
,
судебный контроль,
права и свободы человека,
уголовное
судопроизводство,
опыт зарубежных
государств.
На сегодняшний день количество процессуальных
принуждений и следственных действий, разрешенных
судом в уголовно
-
процессуальном законодательстве нашей
республики,
достигло 10 видов. К ним относятся: лишение
свободы, отстранение от должности, помещение в
медицинское учреждение, применение акта амнистии,
домашний арест, содержание под стражей или продление
срока домашнего ареста, продление срока пребывания
обвиняемого в медицинском учреждении, приостановление
действия паспорта (документа о передвижении), переписка
почтово
-
телеграфных отправлений, эксгумация трупа. В то же
время институт судебного контроля постоянно развивается, и
теперь предполагается расширить его сферу применения.
В данной статье анализируются мнения и воззрения ученых о
судебном контроле, были также внесены предложения и
рекомендации по повышению роли судебной власти в
рассмотрении уголовного дела с целью вынесения
справедливого приговора.
Миллий қонунчилигимизда “Хабеас Корпус” институтининг таъсир
доирасини янада кенгайтириш ва тергов устидан суд назоратини кучайтириш
борасида долзарб ислоҳотлар амалга оширилмоқда. Ушбу жиҳатдан жиноят
процесси иштирокчиларининг процессуал ҳуқуқларини таъминлаш масалалари
алоҳида долзарбдир. Хусусан, янги Конституциянинг 27
-
моддасида ҳибсга олишга,
қамоққа
олишга ва қамоқда сақлашга фақат суднинг қарорига кўра йўл қўйилиши
белгилаб қўйилди.
Ушбу қоидалар суд назоратининг алоҳида тури бўлган “Хабеас корпус”
институтига тегишли бўлиб, “Хабеас корпус”
–
махсус қонунчилик ҳужжати
ҳисобланадиҳамда 1679 йил 26 майда Англия парламенти томонидан қабул
қилинган. Ушбу ҳужжатга кўра, қўриқчилар, қамоқхоналар ёки шахсни ушлаш ёки
ҳибсга олишда иштирок этган бошқа шахслар ушлашга рухсат бериш тўғрисида
қарор
қабул қилиш учун ушланган шахсни лордга ёки судьяга олиб келишлари
керак эди. Айбланувчи ёки гумон қилинувчини ушлаб туриш тартиби устидан суд
назоратини ўрнатиш жиноят процессида шахснинг ҳуқуқларини ҳимоя қилишда
катта аҳамиятга эга.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
17
“Хабеас корпус” институти Ўзбекистонда 2008 йилдан бошлаб, қамоққа
олишга санкция бериш ҳуқуқи судларга ўтказилганда жорий этилган. Кейинги
йилларда тергов устидан суд назоратининг ушбу шакли процессуал мажбурлов
чораларини қўллаш билан боғлиқ бўлган бир қанча ваколатларнинг судларга
ўтказилиши натижасида кенгайтирилди.
Янги Конституциянинг 31
-
моддаси 4
-
5 қисмларида, ҳар ким уй
-
жой
дахлсизлиги ҳуқуқига эгалиги, ҳеч ким уй
-
жойга унда яшовчи шахсларнинг
хоҳишига қарши кириши мумкин эмаслиги, уй
-
жойга киришга, шунингдек унда
олиб қўйишни ва кўздан кечиришни ўтказишга фақат қонунда назарда тутилган
ҳолларда
ва тартибда йўл қўйилиши ва уй
-
жойда тинтув ўтказишга фақат қонунга
мувофиқ ва суднинг қарорига асосан йўл қўйилиши белгилаб қўйилди.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг жорий йилнинг январ ойидаги
ПФ–
11-
сонли Фармонинг 2023–2026 йилларга мўлжалланган суд тизимини сифат
жиҳатидан янги босқичга олиб чиқишнинг қисқа муддатли стратегиясини амалга
ошириш бўйича ҳаракатлар дастурида инсон қадрини улуғлашга қаратилган
нормаларни такомиллаштириш мақсадида “Хабеас корпус”
институтини
амалиётга янада
кенгроқ жорий этиш
йўлида яна бир муҳим қадам: тинтув
ўтказиш, телефон сўзлашувини эшитиш ва мулкни хатлашга санкция бериш
ваколатини прокурорлардан судларга ўтказиш масаласи илгари сурилди.
Халқаро тажрибага мурожаат қиладиган бўлсак, суд назорати институти
Фуқаровий ва сиёсий ҳуқуқлар тўғрисидаги халқаро пактнинг 9
-
моддасида
мустаҳкамланган бўлиб, ушбу моддага мувофиқ жиноий айблов бўйича ҳибсга
олинган ёки ушлаб турилган ҳар бир шахс зудлик билан судья ёки қонун бўйича
суд ҳокимиятини амалга ошириш ҳуқуқи бўлган бошқа мансабдор шахс ҳузурига
келтирилади ва оқилона муддатда суд муҳокамаси ўтказилиши ёки озод қилиб
юборилиши ҳуқуқига эга. Инсон ҳуқуқлари умумжаҳон декларациясининг
9-
моддасида ҳеч ким асоссиз қамалиши, ушланиши ёки қувғин қилиниши мумкин
эмаслиги қайд этилган.
Суд назорати институти АҚШ, Германия, Италия, Испания, Австрия, Буюк
Британия, Португалия ва бошқа мамлакатлар Конституцияси нормаларида акс
этган. Жумладан, Германия Федератив Республикасининг Жиноят
-
процессуал
қонунчилигида
тинтув ўтказиш тўғрисидаги қарор фақат судья томонидан
чиқарилиши белгиланган бўлиб, фақатгина кечикиш хавфи мавжуд бўлган
тақдирдагина буни прокуратура чиқаришга ҳақли.
РФ ЖПКсида ҳам уй
-
жойда тинтув ўтказиш ва айрим ҳолатларда шахсий
тинтув ўтказиш ҳам суднинг қарори билан амалга оширилади. Агар турар жойни
кўздан кечириш, турар жойда тинтув
ўтказиш ва олиб қўйиш, шунингдек шахсий
тинтув терговчининг қарори асосида суд қарорини олмасдан амалга оширилса,
терговчи Россия Федерацияси Жиноят
-
процессуал кодексининг 165
-
моддасига
биноан судья ва прокурорни ушбу тергов ҳаракатини амалга оширган вақтидан
бошлаб уч суткадан кечиктирмай хабардор қилиши лозим. Ушбу хабарнома
дастлабки тергов олиб борилаётган ҳудуддаги туман судининг судяси томонидан
якка тартибда
ёки тегишли даражадаги ҳарбий суд томонидан кўриб чиқилади.
Хабарномага тергов ҳаракати тўғрисидаги қарорнинг нусхалари ва тергов
ҳаракати
баённомаси илова қилинади. Ушбу хабарномани қонунда назарда
тутилган муддатда олган судья амалга оширилган тергов ҳаракатининг
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
18
қонунийлигини
текширади ва унинг қонунийлиги ёки ноқонунийлиги тўғрисида
қарор қабул қилади. Агар судья амалга оширилган тергов ҳаракатини ноқонуний
деб топса, бундай тергов ҳаракати давомида олинган барча далиллар ЖПКнинг
тегишли моддасига мувофиқ йўл қўйилмайдиган далиллар деб топилади.
Жиноят
-
процесси доктринасида тинтув пайтида суд назорати зарурлиги
ҳақидаги
мунозаралар турли баҳсларга сабаб бўлган. Баъзи процессуалист
олимлар суд назорати функцияси суднинг ҳуқуқий
давлатдаги ваколатларига мос
бўлмай
айблов ва ишни ҳал қилиш функцияларининг бирлашишига олиб келади,
деб айтадилар. Россиялик олим M.K.
Свиридовнинг фикрича, суд битта функцияга
эга бўлиши керак –
жиноят ишини моҳиятан ҳал қилиш ва конституциявий
-
ҳуқуқий
назоратни ҳисобга олган ҳолда, бу ишни конституциявий судловга
боғлаш ёки федерал судлар таркибида конституциявий ишлар бўйича махсус
конституциявий раёсатларни тузиш кераклигини таклиф қилади [1].
Суд назоратини дастлабки тергов босқичига жорий қилиш жиноят
процессининг бошқа босқичлари ўртасида узвий боғлиқликни вужудга келтиради,
натижада назоратнинг сифати ошади, мақсадлар тизими самарали бўлади [2].
З.Ф.
Иноғомжонованинг таъкидлашича, суд назорати –
жиноят процессининг
деярли барча босқичларида амалда бўладиган, фуқароларнинг конституциявий
ҳуқуқ
ва эркинликларини муҳофаза қилишга қаратилган, қарорлар, ҳаракат ва
ҳаракатсизлик ҳамда дастлабки тергов ва суд қарорларининг (кучга кирган
кирмаганлигидан қатъи назар) қонунийлиги, асослилиги ва адолатлилигини
кафолатлашга хизмат қиладиган фаолият сифатида эътироф этилгандагина унинг
ҳуқуқий
табиати ойдинлашади [3].
И.Е.
Слепневанинг фикрига кўра, суд назорати жиноят процессининг судгача
бўлган босқичида дастлабки тергов органлари томонидан қабул қилинган қарорлар
фуқароларнинг конституциявий ҳақ
-
ҳуқуқларини бузганда юзага келади [4].
Н.А.
Колоколов, “суд назорати функцияси фақат дастлабки терговга
тааллуқли, яъни фақат шу босқичга хос” [5], дейди. Ўзбекистон Республикаси
процессуалист олими З.Ф.
Иноғомжонова юқоридаги фикрларни рад этиб, суд
назорати дастлабки терговдан ташқари жиноят ишини судда кўриш учун
тайинлаш ҳамда ҳукм, ажрим ва қарорларнинг қонунийлигини, асослилиги ва
адолатлилигини текшириш босқичида ҳам амалда бўлади дея таъкидлайди [6].
О.В.
Химичеванинг фикрича, суд назорати жиноят ишини қўзғатишда ва
дастлабки терговда суд ҳокимиятининг фаолият йўналиши ҳисобланади. Шунинг
учун ҳам уни жиноят процессининг функцияси деб айтиш мумкин. Унда суд
текшириш, огоҳлантириш ва ҳуқуқни тиклаш тизимини ўз ичига олиб, дастлабки
тергов органларининг шахснинг ҳуқуқ ва эркинликларини чеклашга оид қарор ва
ҳаракатларининг
қонуний ва асослантирилган бўлишини таъминлашга хизмат
қилади [7].
В.Н.
Галузонинг таъкидлашича, суд назорати –
суднинг мустақил жиноят
-
процессуал функцияси бўлиб, ушбу функция ушлаб туриш, қамоққа олиш ва
қамоқда
сақлаш муддатини узайтириш тўғрисидаги қарорларнинг қонунийлиги
ва асослилигини текшириш ва гумон қилинувчи ва айбланувчига нисбатан
нотўғри қўлланилган мажбурлов чоралари учун тегишли мансабдор шахсларга
нисбатан чора кўриш фаолиятидан иборат [8].
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
19
Н.Н.
Ковтун ҳам, суд назорати жиноят процессининг мустақил институти ва
суд фаолиятининг шакли деб, уни жиноят процессининг фаолият йўналиши
эканлигини эътироф этади [9].
Суд назорати олдини олувчи ва ҳуқуқни тикловчи характерга эга бўлиб,
ишни судга қадар юритиш учун масъул органлар томонидан конституциявий
ҳуқуқларни
чекловчи тергов ва процессуал ҳаракатлар, тезкор тадбирларни
ўтказиш жараёнида қонун бузилишининг олдини олиш, шикоятларни кўриб
чиқиш йўли билан бузилган ҳуқуқларни тиклаш вазифаларини бажаради.
Юқоридагилардан келиб чиқиб қисқача хулоса қиладиган бўлсак, судга
қадар
юритиш устидан суд назоратини такомиллаштиришда амалдаги ЖПКда
мавжуд суд назорати чегарасини кенгайтириш ва уни амалга оширишнинг
процессуал тартибини аниқ белгилаш орқали суд назоратининг самарадорлигини
ошириш, суд назорати доирасини янада кенгайтириш мақсадга мувофиқ бўлади
деб ўйлаймиз. Суднинг одил судловни амалга ошириш юзасидан жиноят
ишларини мазмунан ҳал этиш ва дастлабки тергов устидан назорат фаолияти бир
биридан қатъий чегараланиши даркор. Яъни, судьянинг маълум бир жиноят иши
бўйича назорат ваколатларини амалга ошириши ва кейинчалик худди ўша иш шу
судьяга ишни биринчи инстанция судида муҳокама қилиш учун келиб тушиши
хато деб ҳисоблаймиз. Чунки бу судьянинг холислигига шубҳа туғдириши мумкин.
Шу ўринда яна хориж тажрибасига мурожаат қилсак, бир қатор давлатларда қабул
қилинган
қарорнинг холислигини таъминлаш учун жиноят ишини тергов қилиш
устидан суд назоратини амалга оширадиган, тергов ҳаракатлари ва эҳтиёт
чораларига рухсат берувчи махсус тергов судьяси лавозими мавжуд. Мазкур
лавозим Германия, Австрия, Италия, Бельгия, Голландия, Латвия, Литва,
Қозоғистон, Қирғизистон ва бошқа давлатларда жорий этилган. Ўзбекистон
Республикаси жиноят
-
процессуал қонунчилигига ҳам тергов судьяси лавозимини
жорий қилиш; уй
-
жой дахлсизлиги ҳуқуқи конституциявий норма эканлигини
инобатга олган ҳолда уй
-
жойда тинтув ўтказишга рухсат бериш ваколатини
судларга бериш таклиф қилинади.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Свиридов М.К. Соотношение функций разрешения уголовных дел и
судебного контроля в деятельности суда // Правовые проблемы укрепления
российской государственности, 2001. Вып. 7. С. 3
-6.
2.
Бойков А.Д. Третья власть в России. –
М.: 2002. 224
-
б.
3.
Иноғомжонова З.Ф. Жиноят процессида суд назорати. Ўқув қўлланма.
-
Т.:
ТДЮИ нашриёти.2007. 13
-
б.
4.
Слепнева Е.И. Проверка законности и обоснованности расследования в
досудебных стадиях. Автореф.дисс....канд.юрид.наук. –
Волгоград.: 1998. Б.8.
5.
Колоколов Н.А. Судебный контроль в стадии предварительного
расследования: реальность перспективы.
// Государство и право. 1998 №1. Б.32
-33.
6.
Иноғомжонова З.Ф. Жиноят процессида суд назорати. Ўқув қўлланма.
-
Т.:
ТДЮИ нашриёти.2007. Б.34.
7.
Химичева О.В. Концептуальные основы процессуального контроля и
надзора на досудебных стадиях уголовного судопроизводства. Монография. –
М.:
ЮНИТИ
-
ДАНА, Закон и право.2004. Б.210.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
07 (2023) / ISSN 2181-1415
20
8.
Галузо В.Н. Судебный контроль за законностью и обоснованностью
содержания под стражей подозреваемых и обвиняемых на стадии
предварительного расследования: Автореф.дис. … канд.юрид.наук.
-
М., 1995.
-
Б.15.
9.
Ковтун Н.Н. Судебный контроль в системе уголовного судопроизводства
России. Монография.
-
Н.: Новгород, 2002. Б.43.
10.
Юсупджанова, Г. 2021. Функции суда в системе уголовно
-
процессуальных
отношений. Общество и инновации. 2, 11/S (дек. 2021), 155–
165.
DOI:https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss11/S-pp155-165.
11.
Yusupdjanova, G. (2021). The Role And Functions Of The Court In Criminal
Proceedings In The New Uzbekistan. The American Journal of Political Science Law and
Criminology, 3(11), 37
–
47. https://doi.org/10.37547/tajpslc/Volume03Issue11-07
