https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/issue/feedThe value of digital technologies in the study of the history of Uzbekistan2022-10-26T04:39:06+08:00Open Journal Systems<p>A-OT-2021-542 - Creation of an electronic platform and a multimedia complex for a deeper study of the heritage and perpetuating the memory of the victims of repression and emphasizing the importance of their socio-political, spiritual and educational ideas in education and upbringing.</p>https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13518Тошкент шаҳрининг иқтисодий ривожланишида ҳунармандчилик, савдо-саноат ва банклар2022-10-23T09:49:49+08:00N Musaevinfo@nlibrary.uz<p>Мавзуда куйилган масалаларнинг купчилиги Туркистонда Россия империяси хукмронлиги даврида тупланган архив маълумотларига асосланган булиб,уларни туплаш ва бир тизимга солишда ракамли тарихдан фойдаланиш катта кулайликлар яратиб, ишни самарадарлигини оширади. Бунда архив манбалари, хариталар, турли суратлар ва бошкаларни визуаллаштириш оркали урганиш яхши самара бсради. Таъкидлаш жоизки, мавзуни ёритишда илгари фойдаланиб кслинган анъанавий усулларни ракамли тарих билан бирлаштирилганда куплаб кулайликларни юзага кслтиради. Жумладан, укиш кийин булган фотоплёнкаларни визуаллаштириш, юзлаб архив хужжатларни алмаштириш оркали зарур маълумотларни топиб олишдаги кийинчиликларни камайтиради.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Мусаевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13598Бухоро амирлигида расмий қабул маросимлари хусусида айрим мулоҳазалар2022-10-24T11:55:05+08:00A Xolikulovinfo@nlibrary.uz<p>И.В.Хохлов келтирган маълумотларда Бухоро хонлигининг девонбеги, қушбеги, шиғавул, ясавул каби олий мартабали амалдорлари ичида додҳоҳ-ясавул мансабини эслаб ўтади. Бу мансаб эгасининг вазифаларига юқори тоифали меҳмонлардан, элчилардан совғаларни қабул қилиш ва хонга етказиш бўлган</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Холикуловhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13597ХIX асрнинг иккинчи ярми – хх аср бошларида бухоро амирлигидагида таълим тизими2022-10-24T11:54:00+08:00F Ochildievinfo@nlibrary.uz<p>Бухоро амирлиги маркази ҳисобланган Бухоро шаҳри ислом дини устуни, ислом паноҳгоҳи сифатида мусулмон оламининг ўчоғи саналган. Бу ерга нафақат Бухоро амирлигининг турли вилоятлари ва туманларидан, қолаверса, хорижий юртлардан, жумладан Уфа, Оренбург, Қозон, Троицк, Оқмачит, Қрим ва Кавказдан ҳам ислом илмини эгаллаш учун бошқирд, татар, доғистонлик талабалар, ўз илмини ошириш учун уламо аҳли вакиллари ҳам келишар эди. Уламо аҳли ва талабалар оқими ҳамда ислом дини ва маданияти маркази сабабли амирлик пойтахти Бухоройи шариф номи билан довруғ қозонган. Бошқа жиҳатдан Бухоро тасаввуфнинг йирик тариқати – нақшбандийликнинг ҳам ўчоғи сифатида машҳур эди</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ф Очилдиевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13579Олий таълим маконида фан ва таълимнинг рақамли трансформацияси2022-10-24T07:14:24+08:00R Siddikovinfo@nlibrary.uz<p>Глобаллашув даврининг ўзига хос жиҳатларидан бири олий таълим маконида технологик ривожланиш туфайли ахборот технологиялари, масофавий ўқитиш ва бошқа янгиликларнинг пайдо бўлиши натижасида анъанавий университет тушунчаси эскириши яққол кузга ташланди. Бу жараён фикримизча, анъанавий университетнинг аҳамиятини тез орада пасайишига олиб келмайди. Чунки ,олий таълим маконидаги тенденциялар ҳамма ерда бир вақтда ва бир кўринишда ривожланиб бормаяпти.Янги ахборот ва рақамли технологияларни таълим жараёнига жалб қилиш ва улардан ҳамма жойда таълим сифатини яхшилаш воситаси сифатида фойдаланишда ривожланган ва ривожланаётган давлатлар ўртасида катта фарқ мавжуд. Бироқ, ХХI асрда жаҳонда академик муҳитни ўзгартиришнинг асосий омилларидан бири бўлган жиддий ўзгаришлар рўй бермоқда</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Р Сиддиковhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13578Ўзбекистонда немис диаспораси: тарих ва ҳозирги замон2022-10-24T06:58:46+08:00O Buriyevinfo@nlibrary.uzA Mahmudovinfo@nlibrary.uz<p>Жахондаги энг йирик этнослардан бири нсмислар узларини “дойче” (“Deutsche”) деб атайдилар ва Европа китъасидаги Германия давлати ахолисининг 90 фоизини (82,16 млн. нафардан ортик) ташкил этади. У мумий сони 86 млн. нафар киши. Россия Фсдсрациясида - 843 нафар, Козогистонда - 958 минг нафар, Узбекистонда 25 минг нафардан зиёд нсмислар истикомат килишади.</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 О Буриев, А Маҳмудовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13577Class vr как современный важный фактор качественного образования2022-10-24T06:46:46+08:00S Beknazarovainfo@nlibrary.uzSh Ganievainfo@nlibrary.uz<p>Исследователи в области науки и медицины уже широко используют иммерсивные технологии [6]. Хотя расширенные симуляции и представления внутри тела, очевидно, являются отличными инструментами для обучения, такая простая вещь, как познанием и рас точки зрения пожилого пациента с деменцией, может иметь огромное продолжительное влияние на подход студента-медика</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Бекназарова, Ш Ганиеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13576Ta’lim biznesida raqamli innovatsion texnologiyalar2022-10-24T06:33:55+08:00S Khamrayevainfo@nlibrary.uzR Ergashevinfo@nlibrary.uz<p>Tа’lim tizimini rаqаmlаshtirish odаtiy dаrsliklаrning rаqаmli nusxаsini yarаtish, hujjаtlаr аylаnmаsini rаqаmlаshtirish vа bаrchа mаktаblаrni yuqori tezlikdа Internetgа ulаnishni tа’minlаsh bilаn cheklаnishi mumkin emаs. Bu poydevor hаqidа o‘ylаsh o‘rnigа yangi uy qurilishini devorgа gulqog‘oz yopishtir vа qаndil tаnlаshdаn boshlаsh bilаn bir xildir. Yondаshuvning o‘zi, nimа vа qаndаy o‘qitish o‘zgаrishi kerаk</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Хамраева, Р Эргашевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13575O‘zbekistonda ta’limning raqamli transformatsiyasi2022-10-24T06:01:19+08:00S Khamrayevainfo@nlibrary.uz<p>Zamonaviy elcktron ta’lim tushunchasi intcmetga ulanish tcxnologiyalari bilan birgalikda rivojlandi va elcktron qo‘llanmalar yordamida olingan nazariyani qo‘llab-quvvatlash, bajarilgan vazifani topshirish va o'qituvchi bilan maslahatlashish uchun dcyarli har qanday joydan qo‘shimcha matcriallami yuklab olish imkoniyatini o‘z ichiga oladi. Asosiysi, bu funksiyalaming barchasi elcktron dasturlaming tashuvehisi tomonidan qabul qilinishi lozim. Endi elcktron ta’limni rivojlantirish bevosita tashuvchilaming rivojlanishiga bog‘liq, ammo uning imkoniyatlarini to‘liq ochib bcradigan elcktron darsliklar ishlab chiqish jarayonida.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Хамраеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13574Роль интернет ресурсов при ведении научного исследования2022-10-24T05:37:54+08:00Z Pardaevainfo@nlibrary.uz<p>В последнее время ведение научного исследования без использования ресурсов Интернета немыслимо. Сеть Интернет несёт большой потенциал научно-исследовательского материала. Это и электронная почта, и электронные библиотеки, и поисковые системы,которые универсальны для всестороннего изучения разных проблем. Бесспорно, что массовая информационная сеть представляет собой массивный многообразный ресурс. Но, в то же время, данный ресурс неоднозначный,«разнокачественный», всегда обладающий уверительностью, но и в то же время противоречивый и требующий испытания его достоверности</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Пардаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13573«Ўзбекистоннинг жаҳон ҳамжамиятига интеграциялашуви» мавзусини ўқитишнинг технологик харитаси2022-10-24T05:15:49+08:00S Atajanovainfo@nlibrary.uz<p>Узбекистонни 165 давлат тан олди; Жахоннинг 120 мамлакати билан дипломатии ал окал ар урнатилди; Тошкентда 43 та элчихона, 1та бош консулхона, 9 та фахрий консул, 10 та халкаро ташкилот ваколатхонаси, 5 та халкаро молиявий ташкилот ваколатхонаси, 3 та савдо ваколатхонаси фаолият юритмокда; Узбекистан Рсспубликасининг 46 та дипломатии ва консуллик ваколатхонаси чет давлатларда ва халкаро ташкилотлар хузурида фаолият юритмокда.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Атаджановаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13530XХ Аср иккинчи ярмидаги совет даври тарихини ўқитишнинг технологик харитаси2022-10-23T10:55:13+08:00A Odilovinfo@nlibrary.uz<p>Муаммоли савол уртага ташланиб, талабаларнинг бу хакидаги мустакил фикрлари тупланади. Бунинг учун хар бир гурухга А4 форматам KOFO3 ва рангли фломастсрлар таркатилиб, улар уз фикрларини когозга туширадилар. Сунгра хар бир гурухдан 1 нафар вакил фикрлар ёзилган когозни доскага ёпиштирган холда уз хулосаларини асослаб тушунтиради. Ксйинги гурух узи тайёрлаган когозни аввалги гурух когози тагига ёпиштиради. Шу тарзда 4та гурухнинг ушбу савол юзасидан мулохазаларини яккол намоён булади. Укитувчи билдирилган фикрни хулосалаб, энг тугри жавобни курсатади. Шу тарика кучли фикрловчи гурух ажратилади.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Одиловhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13522Мустақилликнинг дастлабки йилларида Ўзбекистонни ижтимоий-иқтисодий ривожланиш стратегияси2022-10-23T10:19:58+08:00A Muminovinfo@nlibrary.uz<p>Х,ар кандай давлат борки, юксак даражадаги тараккистга эришиш, ривожланган давлатлар каторида муносиб уринга эта булиш, уз фукаролари учуй фаровон турмуш тарзини яратиш максадида муайян ислохотларни амалга оширади. Ислохотлар мазмун-мохиятига кура бир канча турларга булинади. Улар жумласига иктисодий, ижтимоий, сиёсий, маънавий, маданий ва х.к сохалардаги ислохотларни киритиш мумкин.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Муминовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13599XIX аср ўрталарида Қўқон ва Хива хонликларининг усмонийлар давлати билан дипломатик муносабатлар тарихидан2022-10-24T11:55:55+08:00Z Rakhmankulovainfo@nlibrary.uz<p>XIX асрнинг биринчи ярмида Ўрта Осиё хонликлари мураккаб, нотинч даврни бошдан кечирар эдилар. Бу даврга келиб, Қўқон хонлиги қудрати кучайиб бораётган эди. Бухоро амири эса ўз мавқеини мустаҳкамлаш мақсадида қўшнилари билан урушлар олиб борар, Англия билан Россия ўлкага таъсирини мустаҳкамлаш истагида ўзаро рақобатни давом эттирмоқда эди. Юзага келган вазият Хива, Қўқон хонлиги ва Бухоро амирликлари Истанбул билан элчилик алоқаларини давом эттиришига ижобий таъсир қилган. Ўрта Осиё ҳукмдорлари эса мактубларида ўзаро низолар тўғрисида умуман баҳс этмаган: фақат Россия босқини хавфи тўғрисидаги хавотирларини билдириб, уни бартараф этишда Усмонийлар султонидан ёрдам сўраганлар. Усмонийлар давлати мамлакат ичкарисидаги сиёсий инқирозни бартараф этиш учун курашаётган бир даврда Ўрта Осиё масаласига эътибор бермади</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Рахманкуловаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13516Ўзбекистон тарихий маданий ёдгорликларига муносабатнинг 1980 йиллардаги ҳолати2022-10-23T09:41:37+08:00Kh Yunusovainfo@nlibrary.uz<p>Ўзбекистон нафақат иттифоқда, балки бутун дунёда ўзининг бетакрор меъморий обидалари билан машҳур бўлган очиқ осмон остидаги музей бўлган. 1980 йил бошларида республикадаги 7056 та йирик маданий тарихий ёдгорликлар илмий асосда ўрганилиб, уларнинг тарихий ва маданий аҳамияти аниқланган ҳамда давлат рўйхатига олинган эди</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Х Юнусоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13514Преимущества проведения занятия по новым методам визуальности и средств обучения на уроках новейшей истории Узбекистана2022-10-23T09:29:51+08:00R Kholikovainfo@nlibrary.uz<p>Новейшая история Узбекистана является неотъемлемой частью новейшей истории человечества, она тесно переплетена с региональными и глобальными процессами. Объявив государственную независимость, Узбекистан взял курс на коренное преобразование всей политической и социально-экономической системы страны. Этот процесс проходил в условиях сложных политических, мировоззренческих и социально-экономических трансформаций.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Р Холиқоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13512Using technology to change practices in preschool classrooms – can it work?2022-10-23T09:15:59+08:00Sherri Le Motteeinfo@nlibrary.uz<p>Learning from the design and implementation of the innovative playful learning approaches to improve children’s readiness for primary education in Uzbekistan.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Шерри Ле Моттиhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13510Электронное портфолио студентов как один из ключевых способов повышения качества образования в современных вузах2022-10-23T08:56:48+08:00J Syzdykovainfo@nlibrary.uz<p>Преимущества использования электронного портфолио в качестве инструмента оценки заключаются в том, что оно способствует обучению на протяжении всей жизни, поскольку оно помогает собирать, контролировать и изучать опыт обучения студентов, с его помощью преподаватели и студенты могут улучшить метапознание, передать истинную концепцию или новую информацию и использовать анализ данных (Chang, Chou & Liang, 2018); студенты могут использовать мультимедийные артефакты, включая видео и аудио, чтобы сделать портфолио более интересным; кроме того, электронное портфолио более практично по сравнению с обычными методами, потому что оно хранится на флэш- или виртуальных накопителях и не требует большого пространства (Mohamad, Embi & Nordin, 2016)</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ж Сыздыковаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13508Обзор интернет-ресурсов о подвигах узбекистанцев во второй мировой войне2022-10-23T08:49:35+08:00M Abdurakhmanovainfo@nlibrary.uz<p>Изучение истории участия узбскистанцсв на фронтах Второй мировой войны, а также великого вклада Узбекистана в победу является на сегодняшний день очень актуальным. Исследование военного периода, помогает извлечь уроки из горького прошлого, увековечивание памяти погибших на воинов способствует формированию чувства благодарности и ответственности в деле сохранения мира и стабильности в каждой стране</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Абдурахмановаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13505Қатағон қурбони-Тожихон Аҳмедова2022-10-23T08:31:15+08:00A Akhrorovainfo@nlibrary.uz<p>1937 йил 15 августда СССР ХКС кошидаги НКВД раиси “нарком” Н.Ежов томонидан № 00486 сонли “Ватан хоинларининг хотинларини катагон килиш тугрисида”ги буйруги тайсрланди. Узбскистонда хам бошка собик иттифок давлатлари каторида НКВД нинг бу буйруги буйича катагонга учраган эркаклар каторида уларнинг купчилиги уй бскаси булган асллари хам катагон гирдобига тортилди. Сиёсий катагон булганларнинг аёллари, хатто болалари хам у ёки бу шаклда катагон тигига учраган, улар учун алох.ида, махсус лагсрлар, болалар уйлари ташкил этилган [6].</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Ахророваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13502Усмон юсупов мемориал уй-музейининг виртуал платформасини яратиш хусусида2022-10-23T08:03:07+08:00R Muhammadievinfo@nlibrary.uz<p>Covid-2019 пандсмияси пайтида дунёнинг куплаб машхур музсйларига уйдан чикмасдан ташриф буюриш имконияти яратилди. Музейларга онлайн сасхатлар имконияти Париждаги Лувр, Амстсрдамдаги Ван Гог, Лондондаги Британия музейи, Ватикандаги Секстин капелласи каби музейлар томонидан хам таклиф килинди. Эндиликда маданият муассасалари аста-секин пандсмиядан олдинги одатий иш таквимига кайтган булсада, бирок янги хавфсизлик коидалари туфайли улар куп сонли ташриф буюрувчиларни кабул кила олмайди. Факат онлайн платформаси мавжуд булган музейлар бундай муаммога дуч келмайди. Онлайн-лойихалар туфайли маданият сохасига кизикувчи барча одамлар яшаш жойи ва молиявий имкониятидан катъи назар, тарих ва моддий маданият ютуклари билан танишиш имкониятига эга булмокдалар.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Р Мухаммадиевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13501ХIX Асрнинг иккинчи ярми - XX аср бошларида Фарғона водийсида пахта тозалаш саноат корхоналари фаолияти2022-10-23T07:43:17+08:00Kh Saifullayevinfo@nlibrary.uz<p>XIX асрнинг иккинчи ярмида Россия импсрияси томонидан Урта Осиёда пахта майдонларининг ксскин купайиши, пахтани кайта ишлаш корхоналари пахта тозалаш заводлари курилиши кснгайишига олиб кслди. Бу даврда Фаргона водийсида хам пахта майдонларининг кенгайиши, пахта тозалаш саноати корхоналарининг кенг микёсда курилишига олиб келганини куришимиз мумкин. Ушбу пахта тозалаш корхоналари курилиш ва ташкил этилишида бсвосита хукуматнинг куллаб-кувватлаши мухим урин тутди. Натижада рус тадбиркорлари ва махаллий тадбиркорлар орасида хам пахта тозалаш саноат корхоналари билан шугулланувчи катлам пайдо булди [11].</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Х Сайфуллаевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13500Создание электронной базы данных документов национального архива узбекистана по истории эвакуации населения в годы войны2022-10-23T07:30:51+08:00Z Khasanovainfo@nlibrary.uz<p>Государственные архивы являются крупными информационными системами регионального информационного пространства. Возможности такой информационной системы зависят от объема и характера находящихся на государственном хранении документов, с одной стороны, и от доступности информационных ресурсов в процессе их использования, с другой. Если первая составляющая целиком и полностью зависит от профиля архива, то вторая - от наличия, достоверности и полноты справочно-поисковых средств и свидетельствует об информационной открытости архивного учреждения.</p>2022-10-24T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Хасановаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13476Значение цифровых источников в изучении фронтовых писем2022-10-22T13:09:40+08:00R Qayumovainfo@nlibrary.uz<p>XXI век - эпоха динамичного развития высокоскоростных, масштабных информационных систем и телекоммуникационных технологий. Сегодня цифровые технологии практически внедрены во все сферы жизни и деятельности человека, и как следствие, глобализации информационного пространства, что оказало и продолжает оказывать существенное влияние на развитие мирового сообщества. Характерным становится интенсивное расширение потребностей людей в активном информационном взаимодействии, как внутри своей страны, так и с внешним миром. При таких высоких темпах развития информационной сферы, роста ее потенциала и возможностей, широкое их применение в различных направлениях общественной и государственной жизни может стать одним из важных факторов, определяющих развитие человечества.</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Р Каюмоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13475Значение цифровых технологий в проведении генеалогических исследований об эвакуированном населении в годы второй мировой войны2022-10-22T13:06:45+08:00M Isakovainfo@nlibrary.uz<p>Информационный потенциал государственных архивов Узбекистана по проведению родословных изысканий об эвакуированном населении в годы Второй мировой войны нс был объектом научных публикаций.Особенно информативность фондов архивов Узбекистана в целом, остается малоизвестной</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Исаковаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13666Ta’lim biznesida raqamli innovatsion texnologiyalar 2022-10-25T06:15:24+08:00S Xamrayevainfo@nlibrary.uzR Ergashevinfo@nlibrary.uz<p>Tа’lim tizimini rаqаmlаshtirish odаtiy dаrsliklаrning rаqаmli nusxаsini yarаtish, hujjаtlаr аylаnmаsini rаqаmlаshtirish vа bаrchа mаktаblаrni yuqori tezlikdа Internetgа ulаnishni tа’minlаsh bilаn cheklаnishi mumkin emаs. Bu poydevor hаqidа o‘ylаsh o‘rnigа yangi uy qurilishini devorgа gulqog‘oz yopishtir vа qаndil tаnlаshdаn boshlаsh bilаn bir xildir. Yondаshuvning o‘zi, nimа vа qаndаy o‘qitish o‘zgаrishi kerаk</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Хамраева, Р Эргашевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13730Навоий вилоятида касаначилик ва қўл меҳнати2022-10-26T04:39:06+08:00N Rakhmatovainfo@nlibrary.uz<p>Глобаллашув даврида асллар ва эркаклар хукук хамда имкониятларининг тенглиги БМТ томонидан асосий кадриятлардан бири сифатида тан олиниши билан биргаликда Узбскистонда хам бу сиёсатга давлат ахамияти даражасида каралди. Аёллар хукукларини кснгайтириш 2000 йилда 191 давлатнинг, шу жумладан, Узбекистоннинг, 147 нафар давлат рахбарлари ва вакиллари кабул килган хужжат - БМТнинг Минг йиллик Деклорациясига мувофик шакллантирилган минг йилликнинг ривожланиш максадларидан бири булди.[1, - Б. 6] Хориж тадкикотчиларининг берган маълумот-ларига кура, дунёда хотин -кизлар билимининг ошиши ахоли жон бошига тугри келадиган ялпи ички махсулотнинг усиши билан боглик булган.[2, -Б. 28]</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Рахматоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13700Туркистон ўлкасига келган хорижлик фотографлар фаолияти2022-10-25T16:03:27+08:00J Inayatovinfo@nlibrary.uz<p>Фотография тасвирий санъат тараккиётида илгари куйилган бир кадам деб эътироф этилди. Шу боисдан биринчи фотографларни “ёруглик тасвирчилари” дсб аташган. Фотообразлар фотопластинкага туширилган хужжат сифатида кадрланади. Чунки улар замондошларнинг жонли бадиий кисфаси тасвири булиб колади.</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ж Инаятовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13699Илк ўрта асрлар даври чоч тарихини ўрганишга доир мулоҳазалар2022-10-25T15:50:09+08:00Ya Muxamedovinfo@nlibrary.uz<p>Чоч хукмдорлигининг VI - VIII юз йилликлардаги сиёсий хаёти тадкик этишда тугридан-тугри Турк хоконлиги билан бсвосита боглик х,олда ксчгани. Жумладан, “Суй-шу”да VI юз йиллик урталаригача воханинг Эфталитлар давлати ичида булганлиги, Турк хоконлиги кушинлари эса узларининг гарбга томон юришлари давомида 560-йилларда биринчилардан булиб Чочни кулга киритганлиги ёзилган[1, Б 229-281]. Бу эса 550 - йилларнинг дастлабки йилларда уз давлати марказини Олтой тоглари атрофида белгилаган Ашина туркларининг Тяншан тогларининг марказий кисмларидан гарбга силжиб, олдин Еттисувни, ксйин эса унга кушни Чоч оркали Амударё - Сирдарё оралигига етиб кслганлар, дсб хисоблашга имкон бсради. Дсмак, Турк хоконлиги кушинлари Тяншан тогларининг шимолий этаклари буйлаб гарбга ва жануби-гарбга силжиш мобайнида Чу - Талас дарёларининг юкори окимларидан утиб, Мингбулок (Меркс) - хозирги Коратог (кад. Корачук) ва Киргиз Олатови оралигидан утиб, Исфижоб (Сайрам) оркали Чочга, сунгра эса Сугдга стиб кслишган.</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Я Мухамедовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13683Ўзбек халқининг этник шаклланиши масаласига оид2022-10-25T12:38:07+08:00R Xomitovinfo@nlibrary.uz<p>Маълумки, ўзбек халқи қадимдан дарёларнинг оралиғи ва ён-бағрида қўниб топиб, ўтроқ ва янги ерларни ўзлаштириб, халқ хўжалигининг барчасоҳаларидан унумли фойдаланган ҳолда, уни янада такомиллаштириб ҳаёт тарзини давом эттирганига олиб борилган тадқиқотлар гувоҳлик беради </p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Р Хомитовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13680Тарих фанини ўқитиш ҳақида айрим мулоҳазалар (2-бўлимдан)2022-10-25T12:22:45+08:00N Alievainfo@nlibrary.uz<p>Дунёда х,еч бир халк ёки миллат йукки, узининг миллий ва бстакрор тарихи булмаса, шундай экан хар бир миллат ва халк уз тарихини яратишга ва уни авайлаб асрашга ва кслажак авлодга кандай булса шундайлигича колдиришга харакат килади. Бунда айникса мактаб таълимининг урни катта хисобланади. Таълим жараёнида эса тарих фанини укитиш, унда миллий асосга таяниш, халкимизнинг маърифатпарварлик, багрикснглик, мсхмондустлик каби анъаналари, андишалилик, иймон-инсоф, мсхр-окибат, ор-номус каби фазилатларини чукур урганиш ва уларни ёшлар калбига сингдириш асосий вазифа сифатида бслгилаб бсрилган.</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Алиеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13673Замонавий таълимнинг ўзига хос хусусиятлари2022-10-25T09:31:38+08:00X Khushvaktovinfo@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда Рсспубликамизда миллий ахборат комуникация сохасининг ривожланиши хисобига юртимизда юкори ва замонавий технологияларни жорий этишга эришилмокда, бу эса, уз навбатида барча сохаларни янада юксалтириш, уларнинг иш самарадорлигини ошириш имконини бсрмокда. Шу билан бирга, таълим тизимини замонавийлаштириш ва янги-янги таълимнинг шаклларини хаётга жалб этиш борасида хам улкан ишлар амалга оширилмокда. Шу боне, “ракамли таълим”, “масофавий таълим” ва шу каби тушунчалар ва уларнинг таркибий кисмлари хаётимизга узил-кесил кириб келди. Уларнинг кундалик хаётда турмушимизни чечогли осонлаштириши, харажатларни камайтириши, муаммоларни хал килишини купчилигимиз уз тажрибамиздан билиб олишга улгурдик ва тараккиётдаги ахдмиятини хисобга олиб, мамлакатимизда халк хужалигининг барча сохаларини янги форматга утказиш барча сохалар учун устивор вазифа килиб белгиланди.</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Х Хушвактовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13672Тўй маросимининг локал аҳамият касб этиши хусусида айрим мулоҳазалар2022-10-25T08:10:46+08:00Z Kasimovinfo@nlibrary.uz<p>Локаллик тушунчаси ўзига хос хусусиятларга эга. Маълум бир халқ фольклор маданияти турли хил ўзига хос кўринишларида чегараланади</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Касимоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13671Тарихий хариталарни тузишда картографик методлардан фойдаланишнинг аҳамияти2022-10-25T08:09:51+08:00M Primovinfo@nlibrary.uz<p>Ҳодисаларни тасвирлаш, таҳлил қилиш ва билиш учун хариталардан фойдаланиш, улар тўғрисида янги билим ва хусусиятларни олиш, уларнинг фазовий муносабатлари ва прогнозларини ўрганишни биз картографик тадқиқот усули деб номлаймиз</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Примовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13670Глобаллашув жараёнида инсон капитали ва интеллектуал миграция2022-10-25T07:17:57+08:00G Azamatovainfo@nlibrary.uz<p>Глобаллашув айни вактда инсониятнинг бутун дунё буйлаб харакатланиши билан биргаликда мамлакатлардаги миграция жараёнининг ошишига ёрдам бсрмокда. Дархакикат, хозирги тараккиёт даврида бирор давлат миграцион жараёнлардан четда колгани йук, сабаби ахоли миграцияси мамлакатларнинг иктисодий-ижтимоий ривожланишининг мухим омилига айланиб бормокда. Сунгги йилларда бутун дунёда олий маълумотли ва юкори малакали кадрларни камраб олаётган - интеллектуал миграция жараёни хам жадаллашиб бормокда. Энг билимли ва истикболли кадрларнинг миграцияси мамлакатда инсон капиталининг камайишига олиб келади, бу холат, албатта, мамлакатнинг тараккий этиш имкониятларига уз таъсирини утказади.Чунки миграция, одатда, мехнат фаолиятини инсон капиталининг бахоси юкори булган сохаларга кучиришга кумаклашади [1,273]. Х,озирги кунга кадар фанда интеллектуал миграция тушунчасини изох этадиган ягона ёндошувлар мавжуд эмас. Аммо, бу тушунча тор маънода илм ахдини, олимлар ва турли соха фан тадкикотчиларининг миграциясини ифода этиб, бу инновацион гояларнинг тараккий этишига ва глобаллашув жараёнларининг тезлашишига богликдир.</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Г Азаматоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13669The historical significance of the silk road2022-10-25T07:16:48+08:00Bei Bei Chuinfo@nlibrary.uz<p>The Silk Road spanned the birthplaces of Egyptian, Babylonian, Indian and Chinese civilisations, and the settlements of people of different nationalities and colours. By seeking common ground while preserving differences, being open and tolerant, different civilisations painted together a magnificent chapter of human civilisation's prosperity. The ancient Silk Road has become a model of civilizational exchange, mutual appreciation and coexistence in human history, and is of great historical value</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Бей Бей Чуhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13668Шарқий Туркистонлик мигрантларнинг Туркистон генерал-губернаторлигидаги иқтисодий ҳаёти2022-10-25T07:15:37+08:00B Xaynazarovinfo@nlibrary.uz<p>XIX аср охиридан бери Шарқий Туркистон ўзининг ғарбий қўшниси Россия империяси билан ўзаро муносабатларга қаттиқ боғлиқ эди. Россия ёнғоқ, майиз, чорвачилик, ипак хомашёси, тамакининг асосий харидори бўлиб, ўзи эса Шарқий Туркистонга тайёр саноат маҳсулотларини етказиб берувчи сифатида қарар эди. Шунинг учун Россия империяси Шарқий Туркистонга катта аҳамият берган</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Б Хайназаровhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13470Гулду тузилмасидаги қатағон қурбонлари хотираси музейини рақамлаштириш хусусида2022-10-22T12:18:21+08:00U Erbutaevainfo@nlibrary.uzX Umanovinfo@nlibrary.uz<p>Бугунги замонда рақамли билимлар ва замонавий ахборот технологиялари тараққиётга эришишнинг муҳим шартларидан биридир</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ў Эрбўтаева, Ҳ Ўрмоновhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13628Рақамли таълим ва Ўзбекистонда тадбиркор хотинқизлар фаолияти2022-10-24T16:26:07+08:00M Baltabaevainfo@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда рақамли технологиялар дунё давлатларига, жамият ҳаётининг барча соҳаларига жадал кириб боряпти. Иқтисодиётни рақамлашуви тараққиётнинг муҳим омили бўлмоқда. Мамлакатимизда ҳам рақамли иқтисодиётни ривожлантириш энг муҳим вазифага айланган. 2020 йил “Илм-маърифат ва рақамли иқтисодиётни ривожлантириш йили” деб эълон қилинди. Шу муносабат билан давлат раҳбарининг парламентга<br />қилган мурожаатномасида мамлакатни 2020 йил ва кейинги беш йилга ривожлантириш мақсадлари белгилаб берилди</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Балтабаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13627Қадимги Хоразм мудофаа иншоотларининг моддий манбаларда акс этиши2022-10-24T16:20:40+08:00K Sobirov info@nlibrary.uzF Karimovinfo@nlibrary.uz<p>Жамиятнинг ижтимоий-иқтисодий ва маданий жиҳатидан турли тарихий тараққиёт босқичларида ривожланиш жараёнини шаҳарсозлик маданияти ёрқин тасирлайди. Ўтроқ ҳаёт, суғорма деҳқончилик, хўжалик соҳасидаги барча билимларнинг тараққиёти асосида вужудга келган шаҳарлар жамиятнинг ижтимоий иқтисодий ва маданий-этник жиҳатидан қудратини, далатчилик масалаларини намоён этади</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 К Собиров, Ф Каримовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13624Трансформация системы образования Узбекистана и подготовка новых кадров в эпоху цифровизации2022-10-24T16:10:08+08:00D Okhunovinfo@nlibrary.uzM Oxunovinfo@nlibrary.uz<p>Современная система образования должна предоставить обществу уверенный переход в цифровую эпоху, нацеленную на рост производительности, новые виды труда, нужды человека, что можно осуществить посредством включения в процесс образования всех слоев населения, выстраивания индивидуальных маршрутов обучения, управления своими результатами обучения, виртуальную и дополненную реальность</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Д Охунов, М Охуновhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13623Опыт использования qr-кодов и технологий дополненной реальности на уроках в школах Узбекистана. (на примере темы «жизнь и деятельности выдающегося государственного и общественного деятеля, писателя и поэта Ш. Р. Рашидова)2022-10-24T16:07:26+08:00S Rashidovainfo@nlibrary.uz<p>Международным Общественным Фондом Шарафа Рашидова и узбекской компанией OOO «Smart Chain», специализирующейся в области инновационных цифровых информационным технологий, совместно была разработанна образовательная среда с применением QR – кодов и технологий дополненной реальности (англ. «augmented reality» – AR) для школ джизакского региона, описывающая жизнь и деятельность выдающегося государственного и общественного деятеля, писателя Шарафа Рашидовича Рашидова</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Рашидоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13612Artificial intelligence systems2022-10-24T15:28:16+08:00O Abdullayevainfo@nlibrary.uzM Engalichevinfo@nlibrary.uz<p>Today, artificial intelligence is becoming more and more popular in almost every aspect of our daily lives. Artificial intelligence is usually concerned withthe creation of computer systems with the capabilities of the human mind: understanding, learning, discussing, solving problems, translating, and so on. During the study of artificial intelligence, human-intelligent programming, technologies and tools for designing intelligent systems, databases, knowledge bases, database management systems, speech interfaces, computer linguistics, computer graphics, computer networks and web programming , information security in computer systems</p>2022-10-26T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 О Абдуллаева, М Енгаличевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13611Изучение вопроса женщины в промышленности узбекистана с помощью современных2022-10-24T15:25:00+08:00F Akramovainfo@nlibrary.uz<p>В эпоху бурного развития цифровых технологий в Узбекистане остро ощущается необходимость широкого использования цифровых технологий в образовании и научных исследованиях. Для этого, в первую очередь, от высших учебных заведений требуется выполнение нескольких задач. В основном высшие учебные заведения должны использовать имеющиеся у них возможности и потенциал, для исследователей должны создавать научные лаборатории и технопарки, патентовать существующие научные разработки и инновации и внедрять их в производство</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ф Акрамоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13607Theoretical foundations for the development of information and management competencies of magistrates of higher educational institutions2022-10-24T13:53:34+08:00O Abdullayevainfo@nlibrary.uzM Engalichevinfo@nlibrary.uz<p>In a fairly short period of independence, Uzbekistan has achieved significant economic growth in many areas of activity. However, the condition for the long-term economic well-being of the country is the development of human capital, namely its educational and intellectual potential. The field of information technology has become a vast field of practical activity of people, characterized by an ever-expanding scope and an ever-increasing demand for highly professional staffing. This is due to the use of information technologies in various fields of activity, the implementation of the concept of a global information infrastructure. The training of highly professional specialists in the republic, who are able to use and implement advanced information technology developments in practice, is becoming a strategically important task for society</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 О Абдуллаева, М Енгаличевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13604“Авесто” ва “Ригведа” муштараклиги2022-10-24T13:14:53+08:00G Shaydullaevainfo@nlibrary.uz<p>Осиё ва Европа халқларининг жуда катта қисми, жумладан Ўрта Осиё ва Ҳиндистон халқлари ҳам қадимда арийлар деб аталган. Ўрта Осиё халқлари тарихига оид энг қадимги ёзма манба “Авесто”да арийлар тўғрисида шундай маълумот бор, “энг аввал мен, Ахура Мазда, одамлар учун илк макон этиб Даитийа дарёси бўйидаги сўлим ўлка Арйанам Ваэжўни яратдим...[1]. Бизнинг тушунчамиз бўйича Арйанам Ваэжў тарихий ҳудудимизга оид энг қадимги географик терминдир, яъни Турон, Туркистон, Моварауннаҳр, Трансоксиана, Ўрта Осиё, Марказий Осиё сингари</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Г Шайдуллаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13602Археологик ёдгорликлар – ёшларда ватанпарварлик туйғусини шакллантиришнинг муҳим омили2022-10-24T13:05:27+08:00S Kudratovinfo@nlibrary.uz<p>Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш. Мирзиёев 2022 йил 29 август куни Урганч шаҳрида Жалолиддин Мангубериди ёдгорлик мажмуасининг очилиш маросимида сўзлаган нутқида, бугунги “таҳликали вазиятда жондан азиз фарзандларимизни юксак ватанпарварлик руҳида тарбиялаш ҳал қилувчи аҳамиятга эга”лигини таъкидладилар</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Кудратовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13600Национально-территориальное размежевание в средней азии и его основные причины2022-10-24T11:56:22+08:00A Narbekovinfo@nlibrary.uz<p>Одним из основных направлении политики Советского государства была национальный вопрос. Поэтому одним из первых нормативных актов которая была принята Советским государством является «Декларация прав народов России» (2(15) ноября 1917 г). По своему значению этот документ был уникальным. Потому что впервые в истории впервые признавалась право на равенство, сувсрсннность и самоопределение народов в многонациональной стране. Исследователи этот документ приравнивают с Вестфальской системой международных отношений [1]. На наш взгляд Вестфальская система в межгосударственных отношениях внедрила«принцип национального государственного суверенитета». Декларация не только признала, но и притворила в жизнь равенство и суверенность народов, входящих в многонациональное государство.</p>2022-10-25T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Нарбековhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13316Digital storytelling (цифровое повествование) – историческое образование по-другому2022-10-18T09:09:52+08:00A Utegalieva info@nlibrary.uz<p>В последние годы использование новых технологий в педагогической практике изменило ландшафт образования во всем мире, поскольку цифровые камеры, ноутбуки и планшеты, сканеры и простое в использовании программное обеспечение стали доступны для преподавателей чтобы освоить цифровой мир. Влияние цифровых технологий на образовательный контекст было в основном положительным, поскольку новые технологии дали преподавателям возможность улучшить свои знания, навыки и, следовательно, повысить уровень образования</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Утегалиева https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13327Электрон архивнинг ўзига хос хусусиятлари2022-10-18T11:46:36+08:00D Yusupova info@nlibrary.uz<p>Ўзбекистоннинг мустақиликка эришганидан сўнг, архив иши соҳасида амалга оширилган ислоҳотларни ва тарихни ёритишда архив манбаларини қўллаш, тасвирий ва аудиовизуал материалларнинг тарихий манба сифатидаги ахамиятини ўрганиш масалаларига эътибор кучайди</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Д Юсуповаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13326Ўзбекистонда виртуал музейлар: маданий маконни рақамлаштириш масалалари2022-10-18T11:33:38+08:00N Kenjayeva info@nlibrary.uz<p>Мамлакатимизда маданий соҳадаги ҳуқуқ ва эркинликлар жамият маънавий тараққиётининг асосини ташкил этади, бу эса, ўз навбатида, ҳаёт<br />сифатининг ўсиши ва давлатнинг ижтимоий-иқтисодий ривожланишининг муҳим омилларидан бири ҳисобланади. Маданий ҳуқуқларни тарғиб<br />қилиш ва ҳимоя этиш давлатнинг устувор вазифаларидан бири бўлиб, маданиятни ривожлантиришнинг мақсадлари ва стратегиясини<br />тушунишни тақозо этади</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Кенжаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13325Визуализация цифровой документальной базы данных о деятельности Шарафа Рашидова2022-10-18T11:28:23+08:00I Muminovinfo@nlibrary.uz<p>Были собраны и оцифрованы разнотипные и разновременные материалы о деятельности Шарафа Рашидова и той эпохи. Показан его вклад в развитие Узбекистана в период с 1950 по 1983 года. Нами была разработана “форма” для наполнения её контентом о деятельности Шарафа Рашидова. Были получены предварителные данные о том, что за период деятельности Шарафа Рашидова было создано 3 области, 37 новых районов, 77 поселков городского типа получили статус города, было построено с нуля 9 городов. Разработана визуализация цифровой документальной базы данных коллективной памяти о деятельности Шарафа Рашидова. На веб-графической основе. Она позволяет оперативно обновлять материалы, обмениваться ими, проводить научные исследования, а также использоваться в качестве наглядного пособия на лекциях по новой истории и экономике Узбекистана</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 И Муминов https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13324Рақамли архивлаш хусусида2022-10-18T11:22:56+08:00A Nazarov info@nlibrary.uz<p>Ўзбек халқи тарихини тадқиқ этишда архив ҳужжатларининг аҳамияти муҳим ўрин эгаллайди, чунки архив фондларида асосан ўрганилмаган тарихий маълумотлар мужассамлашаган</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Назаровhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13323ХX аср бошларида туркистон ўлкасида суғориш усуллари масаласини ўрганишда “autocad” дастурининг қўлланилиши2022-10-18T11:12:37+08:00U Usarov info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда ХХ аср бошида Туркистон ўлкаси маҳаллий миришкор деҳқонларининг қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштиришда бир неча суғориш усулларидан кенг фойдаланган ҳолда суғориладиган ерлардан кўп ҳосил олганлиги кўплаб манбаларда учрайди. Шулардан келиб чиқиб, замонавий ахборот технологиялари дастурларидан кенг фойдаланган холда уларни ўрганиш ҳамда бу мавзу доирасида маълумотларни ўқувчиларга янада ариқроқ етказиш долзарб аҳамиятга эга. Ана шундай дастурлардан бири “AutoCad” дастури ҳисобланади. Ушбу дастур орқали ХХ аср бошидаги ўлкада қўлланилган суғориш усулларининг турлари ҳақидаги маълумотларни расм холатида ишлаш ва бу маълумотларига аниқлик киритилади</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 У Усаровhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13322Применение цифровых технологий в изучении истории печати Ферганской долины2022-10-18T09:56:39+08:00D Alinazarova info@nlibrary.uz<p>Одним из важнейших трендов современности является цифровизация, влияние которой пронизывает все сферы. Особое значение имеет интеграция технических и гуманитарных знаний</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Д Алиназарова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13321Визуал антропологияда рақамли технологияларнинг ўрни2022-10-18T09:50:36+08:00S Anarkulov info@nlibrary.uz<p>Визуал антропология – бу фотосуратлар, видео ва аудио ёзувларга асосланган маданият ҳодисаларини тавсифлаш ва таҳлил қилиш усули ҳисобланади. Бугунги кундаги глобаллашув ва трансформация жараёнлари шароитида дунёда антропологиянинг турли илмий йўналишлари шаклланиши ва ривожланишини талаб этмоқда. Бу жараёнда маданий (ижтимоий) антропологиянинг таркибий қисми сифатида визуал антропология ҳам ўз ўрнига эга бўлиб бормоқда. Визуал антропология фан йўналиши сифатида шакилланмасдан анча олдин ҳам, хусусан, 1880- йиллардан европалик ва америкалик этнологлар ўз тадқиқотларида фотоапаратлардан фойдаланганлар. Бу тадқиқот йўналишини улар, асосан, бирор маданятни йўқ бўлиб кетиш арафасида деб ҳисоблаб, уни баъзи бир жабҳаларини сақлаб қолиш мақсадида ўз тадқиқот усулларига қўшган</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Анаркуловhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13320Ижтимоий-гуманитар фанларни ўқитишда padlet онлайн доскасидан фойдаланишнинг самарали йўллари2022-10-18T09:46:50+08:00M Ganiyeva info@nlibrary.uz<p>Бугунги кунда ахборотлашган жамиятда маълумотларнинг алмашиниши жадал суръатларда ошди. Технологиянинг ривожланиши, ўқитиш тизимида техник воситалардан фойдаланиш таълим сифатини оширишнинг муҳим омилларидан бири бўлиб қолди. Ижтимоий-гуманитар фанларда ҳам ўқув материалларни турли онлайн-сервислар ёрдамида визуал технология асосида тақдим этиш ҳамда уларни амалда қўллашнинг янги методлари яратилди. Онлайн хизматлардан бири интерактив Padlet онлайн-доска ана шундай самарали воситалардан бири ҳисобланади</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Ганиеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13319Ўзбекистон миллий архивида ҳужжатларни рақамлаштириш тартиб қоидалари2022-10-18T09:37:58+08:00Sh Choriyev info@nlibrary.uzR Duschanov info@nlibrary.uz<p>Жаҳон глобаллашув жараёнида рақамли архивлар, кутубхоналар ва музейларга бўлган эҳтиёж кескин ошиб бормоқда. Жаҳон архивлари тарихидан маълумки, қадимги даврларда ҳужжатлар сопол, ёғоч тахтачаларда, тош жисмлар, деворлар, қоятошларда, папирусларда, дарахт пўстлоқларида, махсус ишлов берилган териларга битилган. Ўзбекистонда архивларнинг пайдо бўлиши бевосита уч минг йиллик давлатчилик тарихи билан боғлиқ ҳисобланади</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ш Чориев, Р Душановhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13318Вопросы цифровизации библиотечных коллекций туркестанского края колониального периода2022-10-18T09:30:01+08:00E Smesovainfo@nlibrary.uz<p>Современные технологии библиотечно-информационной деятельности стали частью повседневности во втором десятилетии ХХI века. К цифровизации все активнее подключаются библиотечные учреждения. В отрасли все активнее используют информационные системы учета посетителей, формируют электронные базы данных, создают сложноустроенные порталы и виртуальные выставки, внедряют технологии дополненной и виртуальной реальности</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Е Смесова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13317Цифровизация архивных документов 1920-30-х гг. в республике Казахстан2022-10-18T09:19:56+08:00A Utegalieva info@nlibrary.uz<p>Указ президента Республики Казахстан Касым-Жомарта Токаева о создании Государственной комиссии по полной реабилитации жертв политических репрессий [5] знаменует новый этап переосмысления отечественной истории и восстановления исторической правды</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Утегалиева https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13328Применение цифровых технологий в изучении предмета истории в школах Узбекистана2022-10-18T11:50:11+08:00D Alinazarovainfo@nlibrary.uzM Achilovainfo@nlibrary.uz<p>Согласно данным государственный комитет по статистике, стало известно, что в 2021-2022 учебном году, в городах Узбекистана насчитывается 3921 общеобразовательное учреждение. В 2017-2018 учебном году, данный показатель был почти на 6% ниже и составлял 3706 общеобразовательных учреждений. Помимо этого, Госкомстат, также опубликовал данные и за другие периоды. В 2018-2019 учебном году насчитывалось 3730 общеобразовательных учреждений, в 2019-2020 учебном году - 3861, в 2020-2021 – 3893 [1]. Сегодня в Узбекистане число учеников составляет 6,24 млн [2]. Важно отметить, что более 60 процентов населения Узбекистана составляет молодежь. Поэтому одними из главнейших задач является ее привлечение к участию в современных процессах цифровизации, обеспечение юношей и девушек работой путем поддержки в создании программных продуктов</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Д Алиназарова , М Ачилова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13315Визуальный архив и его место в истории Туркестана2022-10-18T08:44:37+08:00D Saprinskaya info@nlibrary.uz<p>Доминанта «визуального» в современной культуре все больше подталкивает нас к поиску иллюстраций нашего прошлого. Фотография, как материальный источник, кажется говорит ярче и больше об ушедшей эпохе, чем это делал бы текст. Обращаясь к «археологическому подходу» Мишеля Фуко [2], изображение позволяет исследователю вслед за фотографом интерпретировать конкретный пример реальности. А возможность репродукции фотографии делает её как источник доступным для понимания широкой публики, не требуя того, что требует текст от своего читателя</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Д Сапрынская https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13314Вопросы цифровизации истории великого шелкового пути на примере создания одноименной онлайн-платформы2022-10-18T08:44:06+08:00O Kobzeva info@nlibrary.uzN Vaisova info@nlibrary.uz<p>Великий Шёлковый путь на протяжении многих столетий служил ближению различных народов. Великий Шелковый путь как торговая магистраль, сохранившаяся до наших дней, уходит своими корнями в доисторические времена и, объединяет людей с совершенно разными культурными традициями, религиозными убеждениями и говорящих на разных языках. Наследие Шелкового пути повлияло на формирование мира, в котором мы живём сегодня: языки, искусство, наука, технологии и духовные верования. Проект ЮНЕСКО «Комплексное исследование Шелковых путей – путей диалога» начался в 1988 году, объединив сотни соискателей со всего мира, как из ЮНЕСКО, так и из научных учреждений партнеров, которые представили значительное количество исследований и проектов о разных аспектах истории Великого шелкового пути. Эта инициатива продолжена различными академическими, культурными и художественными учреждениями по всему миру путем создания онлайнплатформы</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 O Кобзева , Н Ваисова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13313Информационно-картографическое обеспечение исторических исследований Транссибирской магистрали2022-10-18T07:53:44+08:00V Vladimirov info@nlibrary.uzE Krupochkin info@nlibrary.uz<p>Исследование проводится в рамках научного проекта «Роль Транссибирской магистрали в развитии инфраструктуры, экономики и социально-демографического потенциала восточных районов позднеимперской России», поддержанного в 2021 г. Русским географическим обществом (РГО)</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 В Владимиров , Е Крупочкин https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13312Интеграция цифровых технологий как важное условие обучения истории в республике Узбекистан2022-10-18T07:51:43+08:00N Makhkamova info@nlibrary.uz<p>История развития общества определяет необходимость интеграции новых цифровых технологий во всех сферах жизни, и особенно в системе образования. Однако реакция самих обучаемых на использование данных технологий в учебном процессе может быть неоднозначной, ведь на неё влияют множество факторов</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Махкамова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13311Визуал тадқиқотларда рақамли технологиялардан фойдаланиш масалалари2022-10-18T07:28:43+08:00S Shadmanova info@nlibrary.uz<p>ХХI аср - юқори компьютер технологиялари асри ҳисобланади. Замонавий технологияларнинг ривожланиб бориши билан, барча фан соҳаларида бўлганидек, тарих фанида ҳам тадқиқот ва изланишлар олиб боришнинг янги манбалари ва усуллари шаклланди.</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Шадманова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13310Информационные технологии в сохранении культурного наследия2022-10-18T07:26:56+08:00M Khasanova info@nlibrary.uz<p>Сохранения культурного наследия во все времена относится к наиболее актуальным и дискуссионным проблемам: что сохранять и как? Необходимо помнить, что не вся производимая в обществе информация социально необходима, и не все входит в активно используемую часть инфофонда. Некоторая информация может быть вообще не используется в человеческой практике. Но тот факт, что информация не используется здесь и сейчас не означает, что она не потребуется в будущем. Поэтому создание культурного фонда – задача наиважнейшая</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Хасанова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13309Madaniy meros obyektlarining 3 d modelini yaratishning ahamiyati (Jizzax vohasi misolida)2022-10-18T07:26:38+08:00J Saidov info@nlibrary.uz<p>Dunyodagi turli hududlar va mamlakatlarning integratsiyalashuvida o‘zaro iqtisodiy, siyosiy, ijtimoiy va madaniy aloqalar muhim ahamiyatga ega. Hozirda rivojlangan davlatlardagi yetakchi ilmiy markazlar turli mintaqalarning ichki va tashqi aloqalari tizimida karvon yo‘llari va u bilan bog‘liq infratuzilmalarning tarixi va o‘sha davrdagi qiyofasini tiklash borasidagi ishlarga jiddiy e'tibor qaratmoqdalar. Jumladan, Buyuk Ipak yo‘lining chorrahasida joylashgan Markaziy Osiyoning iqtisodiy-madaniy shakllanishi va rivojlanishi natijasida o‘ziga xos sivilizatsiyasining vujudga kelganligi va uning atrof mintaqalar bilan o‘zaro bog’liqligini o‘rganish xalqaro ahamiyatga ega tadqiqotlar sirasiga kiradi</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Дж Саидов https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13308Қадимги давр меъморчилиги тарихини ўрганишда иншоотларнинг реконструкция моделларининг аҳамияти2022-10-18T07:17:31+08:00J Togayevinfo@nlibrary.uz<p>Қадимги давр меъморчилиги тарихини ўрганишда иншоотларнинг реконструкция моделлари ҳам муҳим илимий аҳамиятга эга. Мазкур реконструкция моделлари тадқиқотнинг энг муҳим хулосаларини ўзида акс эттириши ҳамда барча соҳа вакиллари учун тушунарли бўлиши билан ҳам ўзига хос ўринга эга</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ж Тогаевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13307Археологияда масофадан тадқиқ этиш усуллари2022-10-18T07:17:09+08:00J Annayev info@nlibrary.uz<p>Замонавий технология – бу илмий-техникавий тараққиётнинг ажралмас қисми бўлиб, замонавий цивилизация тараққиёти даражасини белгилаб беради. Ахборот воситалари ва усулларининг фаол қўлланилиши ХХI аср гуманитар билимлар соҳасидаги асосий ёндашувлардан бири ҳисобланиб, ХХI аср, шубҳасиз, ахборот асри сифатида эътироф этилмоқда. Ахборот кундан-кун жамиятни тараққий эттирувчи муҳим ресурслардан бирига айланиб бормоқда</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ж Аннаевhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13306Қоятош суратларини ўрганиш ва сақлашда рақамли технологияларнинг ўрни2022-10-18T07:07:36+08:00B Kushnerenkoinfo@nlibrary.uz<p>Ўзбекистон қоятош тасвир ёдгорликлари – жаҳон маданий меъросининг ажралмас таркибий қисми ҳисобланади. Кўп жиҳатдан улар қадим ўтмиш халқларининг маданий, ижтимоий, бадиий, маънавий-диний дунёқарашини англашга ёрдам берувчи манба ҳисобланади. Қоятош тасвирлари ўзларининг кўргазмалилиги, ўзига хос бадиий чиройи билан қадимий маданият ва замонавий хаёт ўртасидаги алоқаларни очиб беради</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Б Туйчибоев https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13305Erkurgan/Naxshab y el final de la protohistoria de Sogdia2022-10-18T06:50:12+08:00Jesús Fuensantainfo@nlibrary.uzO Muminov info@nlibrary.uz<p>En nuestra anterior memoria preliminar de las actividades realizadas por el SURPAD en anos previos, centrabamos nuestros trabajos Erkurgan, la antigua Naxshab, cuya ocupacion es tecieron en el oasis de Tashkent (territorio de Chach) y que al contrario de Naxshab y la Sogdiana supusieron el ascenso urbano de la actual capital de Uzbekistan</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Джус Фуэнсанта, О Муминовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13366Роль цифровых технологий в развитии туризма и популяризации историко-культурного наследия Узбекистана2022-10-19T06:31:07+08:00Yu Ergasheva info@nlibrary.uz<p>Глобализация и универсализация современной цивилизации в реалиях XXI века ставят новые задачи и порождают новые противоречия в функционировании и дальнейшем развитии каждого государства в целом и по отдельности. Любое государство заинтересовано в развитии интеллектуального и духовного потенциала страны. Ибо в эпоху глобализации образованность становится важнейшим компонентом экономического развития и накопления национального богатства страны, а высокий духовный уровень населения позволит органично формировать правовую культуру, способность нации жить и трудиться в свободном, демократическом государстве</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ю Эргашева https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13469Цифровизация архивов фонда Шарафа Рашидова – поэта, писателя и государственного деятеля Узбекистана2022-10-22T12:17:26+08:00S Rashidovainfo@nlibrary.uz<p>Сегодня мы живем в эпоху цифровых технологий или цифровой век. Цифровые технологии дают нам необъятные возможности, наиболее актуальным из которых на сегодняшний день для нас является цифровизация архивов. Цифровизация (анг. Digitalization) это процесс создания нового информационного носителя в цифровой форме, в более узком смысле digitization (оцифровка) представляет собой перенос информации с физических носителей на цифровые, например сканирование документа. [ЛН Мазур, 2018. Стратегии дигитализации архивных массовых источников: электронный архив и база данных.] Но не только это, цифровизация архивов также подразумевает выбор цифрового инструмента, при помощи которого оцифрованные данные (грубо-говоря сканированные) станут доступны массам. Внедрение цифровых технологий в каждодневный процесс позволяет нс только усовершенствовать внутренние процессы, но и существенно облегчить работу с архивами.</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Рашидоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13466Совет даврида қатағонга учраган завод ва фабрика ишчи-ходимларининг фаолиятини тадқиқ этишда рақамли технологияларнинг ўрни (Тошкент вилояти мисолида)2022-10-22T11:41:00+08:00Sh Bazarbaevainfo@nlibrary.uz<p>1937-1946 йилларда Узбекистан ССРда совет хокимияти томонидан катагон сиёсати олиб борилган. Ушбу катагонга давлат, фан, маданият арбоблари, зиёлилар ва уламолар билан биргаликда завод ва фабрикаларда фаолият юритган ишчи ходимлар хам учраган. Хусусан, Тошкент вилоятида жойлашган завод ва фабрика ишчиларининг айримлари катагонга учраган. Бугунги кунда катагонга учраган завод ишчи ва ходимлари тугрисида маълумотлар архивларда сакланиб келмокда. Катагонга учраган завод ва фабрика ишчи-ходимларининг фаолиятини ва уларнигн катагонга учраш холатини урганишда ракамли технологиялар мухим ахамият касб этади. Чунки, мазкур катагон курбонлари тугрисида маълумотлар камрок булиб, уларни маълум услуб оркали урганиш максадга мувофикдир [13].</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ш Базарбаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13465Математико-статистические методы и компьютерные технологии в изучении репрессий против байства на рубеже 1920–1930-х гг2022-10-22T11:40:35+08:00S Zhakishevainfo@nlibrary.uzK Baltabaevainfo@nlibrary.uz<p>Экспроприации казахского байства проявилась в виде непосильного налогообложения, лишения избирательного права, незаконной конфискации имущества и скота, выселения семей с мест постоянного проживания. Она оказала существенное влияние на стагнацию индивидуального хозяйства и предпринимательства, осложнение социально-демографической ситуации в Казахстане, нарушила традиционную структуру жизнеобеспечения, устоявшиеся веками морально-этические традиции казахского народа, нанесла удар, как и по всей стране, крестьянскому традиционализму.</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Жакишева, К Балтабаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13464Изучение истории репрессивной политики советской власти: опыт и проблемы2022-10-22T11:29:59+08:00Z Ishankhodzhaevainfo@nlibrary.uz<p>Развитие цифровых технологий, формирование информационного пространства является одним из важнейших факторов развития цифровой экономики, в русле с инновациями. Цифровые технологии постепенно становятся важными для поддержания национальных интересов, информационного и технологического суверенитета, конкурентоспособности государств в мировом сообществе, которое движется в направлении создания «умной планеты»</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Ишанходжаеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13462Цифровизация и инновационное развитие в рамках шанхайской организации сотрудничества2022-10-22T11:13:49+08:00Z Kamalovainfo@nlibrary.uz<p>Цифровое развитие важный обобщающий процесс всех сфер общественной жизни под влиянием инновационных технологий. Несмотря на трудности социальной адаптации, которыми сопровождаются любые масштабные изменения, необходимо учиться работать с такими явлениями и получать из этого максимум пользы</p>2022-10-23T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Камаловаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13459Тарихий тадқиқотларни олиб боришда BIM технологиясининг ўрни2022-10-22T10:41:35+08:00J Adilovinfo@nlibrary.uzN Tolibovinfo@nlibrary.uz<p>ХХ асрнинг сўнгги чорагидан бошлаб ижтимоий фанларга ахборот технологиялар (Information technologies – IT) жорий этила бошланди. ХХI га келиб бу жараён янада жадаллашди[5, Б. 31]. Бунга иккита омил сабаб бўлди. Биринчидан, ахборот технологияларининг ўтган даврда янада ривожланиши ва эндиликда фақат аниқ ва табиий фанлар эмас, балки ижтимоий фанлар эҳтиёжлари учун ҳам кенг кўламда махсус хизмат кўрсата олиш имконияти пайдо бўлди. Иккинчидан, ижтимоий фанлар хусусан тарих фанида фанлараро ёндашув усулларидан фойдаланиш ва IT ёрдамида тарихий тадқиқотларни олиб боришга ўтилди</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ж Адилов, Н Толибовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13456Роль интернет-ресурсов при анализе художественного перевода2022-10-22T10:25:02+08:00F Shukurovainfo@nlibrary.uz<p>В настоящее время проблемы перевода привлекают огромное внимание, что вызвано, прежде всего, быстрым ростом значения переводческой деятельности. Сегодня Интернет-технологии являются неотъемлемой частью повседневной жизни во всех ее сферах и проявлениях, в особенности их доминирующая роль проявляется в акселерации процессов межкультурной коммуникации. В процессе перевода язык изменяется согласно контексту и цели использования,именно поэтому приоритетной задачей переводчика является корректное обеспечение коммуникации, сохраняя при переводе эквивалентность сообщения и гарантируя эквивалентное восприятие адресатом текста оригинала</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ф Шукуроваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13370Применение цифровых технологий в изучении истории чайного пути2022-10-19T08:18:58+08:00M Mamatovainfo@nlibrary.uz<p>В нынешнюю эпоху глобализации Чайный торговый путь вносит большой вклад в объединение различных народов, стран и культур. Принимая во внимание положительное влияние чая на организм человека, с целью популяризации этого напитка и дальнейшего развития чайной индустрии с 2005 года 15 декабря отмечается как «Международный день чая». Признавая<br />важное культурное и экономическое значение чая во всем мире, в 2019 г. Генеральная Ассамблея Организации Объединенных Наций провозгласила 21 мая «Международным днем чая» [1]. отмечая, что его производство и переработка способствуют сокращению масштабов крайней нищеты, борьбе с голодом, расширению прав и возможностей женщин (именно они являются основными сборщиками чайного листа) и рациональному использованию земных экосистем.</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 М Маматова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13369Технологии 3 d-моделирования в задачах виртуальной реконструкции индустриального наследия (на примере трехгорного пивоваренного завода в Москве)2022-10-19T07:44:08+08:00A Hasanovinfo@nlibrary.uz<p>Виртуальная 3D-реконструкция культурного наследия предполагает воссоздание ныне утраченных объектов, представлявших историческую или культурную ценность в формате цифровых трехмерных моделей. Опыт применения 3D-технологий в исторических задачах известен еще с 1980-90-х гг. [18], [19]. В последние два десятилетия развитие и совершенствование компьютерной техники, программного обеспечения для трехмерного моделирования, и, несомненно, интерес и усилия исследователей-историков позволили добиться большого прогресса в деле виртуальных реконструкций. Были реализованы и реализуются на данный момент масштабные проекты по виртуальной 3D-реконструкции целых городских районов, насчитывающих сотни отдельных построек</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Гасановhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13368Geographic information system (gis) and Uzbekistan history2022-10-19T06:59:58+08:00Akira Ueda info@nlibrary.uz<p>Geographic Information System (GIS) is a category of computer software that visualizes, integrates, compares, and calculates various data in a spatial<br />context. Recently, many pop1ular applications have integrated these functions. Online map services that include shopping and restaurant information, GPSrelated pedometers and taxi service in smartphones are a type of GIS. Notably, the COVID 19 crisis highlighted the utility of the GIS technique to visualize big data. We have looked graduated colored maps that suggest a seriousness of pandemic. ArcGIS and QGIS are common forms of GIS software used for business and academic purposes [1]. Both software packages have a wide range of spatial investigation functions. When GIS became popular in the 1980s, historians began using this new tool, which many scholars now use [2]. In general, the information collected from various historical sources is organized as independent layers in a single GIS map. Comparing the layers allows the visualization of the relationships between data and changes in regions over time</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Акира Уэдаhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13367Stem soxasidagi ayollarning ta’limdagi ishtiroki: xorij tajribasi va mamlakatimizdagi holat2022-10-19T06:39:51+08:00S Beknazarova info@nlibrary.uzS Ganieva info@nlibrary.uz<p>Kompyuter va axborot texnologiyalarining jadal rivojlanishi zamonaviy moddiy dunyo, kundalik hayot va munosabatlarning qiyofasini o'zgartirmoqda. Vaqt yangi, zamonaviy innovatsiyalarga borgan sari sezgir bo'lib bormoqda. O'zgaruvchan texnologiyalar poygasida hamqadam bo'lish uchun texnologik tartib jamiyatning iqtisodiy va ijtimoiy rivojlanishi tendensiyalari va yangi texnologiyalarga doimiy o'tishda xavflarni kamaytiradigan barqaror rivojlanish tamoyillarini ishlab chiqish haqida aniq tushunchaga ega bo'lish kerak</p>2022-10-22T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Бекназарова , С Ганиева https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13304Қадимги даврнинг тарихий реконструкцияси масалалари2022-10-18T06:37:06+08:00N Egamberdiyeva info@nlibrary.uz<p>Тарих – ижтимоий ҳаёт тарзини ўзида акс эттирувчи кишилик жамиятининг ўтмишидир. Тарих бўлган воқеаларнинг ёритибгина қолмай, ундан сабоқ чиқаришга ва келажакни башорат қилишга ҳам имкон беради. Шу жиҳатдан қараганда, тарихни объектив ва ҳаққоний ўрганиш хар бир даврнинг долзарб масаласи бўлиб келган</p>2022-10-18T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Эгамбердиева https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13365Роль цифровых информационных технологий для научных исследований в Азербайджане2022-10-19T06:23:36+08:00I Niftaliev info@nlibrary.uz<p>В настоящее время в мире быстрыми темпами идет процесс информатизации всех сторон жизни общества, развития и внедрения новых информационных технологий. Компьютерные технологии привели к впечатляющим изменениям в сфере промышленного производства и бизнеса, социальной жизни и образования, науки и культуры</p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 И Нифталиев https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13364Технологии виртуальной реальности в системе высшего образования: опыт зарубежных стран2022-10-19T06:15:36+08:00S Beknazarova info@nlibrary.uz<p>Инструменты виртуальной (VR) и дополненной (AR) реальности уже активно трансформирует подходы к обучению и преподаванию на различных этапах, от предоставления профессиональных компетенций и помощи в понимании сложных предметов до облегчения погружения в языковую среду и виртуальных путешествий. Объем глобального рынка виртуальной реальности оценивается в 15,81 миллиарда долларов США в 2020 году и, как ожидается, будет расти со средне годовым темпом роста (CAGR) 18,0% с 2021 по 2028 год </p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 С Бекназарова https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13363Цифровизация образования как путь к новой парадигме социогуманитарного знания2022-10-19T06:08:21+08:00A Tajibaevinfo@nlibrary.uzT Marmontovainfo@nlibrary.uz<p>Цифровая трансформация шаг за шагом меняет жизнь современного человека. Без сложных цифровых систем в настоящее время не возможно представить эффективно работающую экономику, качественное образование, современную развитую культуру, инновационные производственные процессы. По факту цифровой трансформации подверглась и повседневная жизнь человека, в ускорении этого процесс свою роль сыграла пандемия коронавируса</p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 А Тажибаев, Т Мармонтоваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13362Роль и место инновоционных технологий в исследоввании истории Казахстана2022-10-19T06:01:46+08:00B Ayaganinfo@nlibrary.uzA Satanovinfo@nlibrary.uz<p>Распад СССР и образование независимых государств повлекли за собой не только разграничение материальных ресурсов, установление новых границ между новыми республиками, но и глубокие изменения в исторической науке</p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Б Аяган, А Сатановhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13361Создание электронных копий архивных документов – современный метод сохранения историко-культурного наследия и расширения доступа к нему2022-10-19T05:53:32+08:00Yu Yumashevainfo@nlibrary.uz<p>Одна из центральных задач, которая стоит перед архивами, библиотеками и музеями всего мира это создание электронных фондов пользования копий архивных документов, книг и музейных предметов</p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ю Юмашеваhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13360Новый этап цифровой трансформации исторических исследований: возможности технологий больших данных и искусственного интеллекта2022-10-19T05:20:47+08:00L Borodkin info@nlibrary.uz<p>Процесс цифровой трансформации исторических исследований и образования в последние годы приобретает новые черты. В то время как традиция использования историками статистических методов и компьютерных технологий насчитывает уже шесть десятилетий, с началом XXI века пришло время заметного обновления инструментария, пригодного доля обработки и анализа данных исторических источников. Речь идет о стремительном развитии науки о данных, появлении новых «интеллектуальных» методов и технологий работы с данными (когда данные стали «большими»)</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Л Бородкин https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13359Ўзбекистонда электрон-рақамли кутубхоналарнинг яратилиш тарихидан2022-10-19T05:11:14+08:00K Olimdzhanovinfo@nlibrary.uz<p>Жаҳонда кутубхоналар маънавиятли инсонларни тарбиялашда асосий муассаса бўлиб, жамиятнинг ижтимоий-сиёсий ва маданий онгининг ривожланиши учун жуда кўп вазифаларни бажармоқда. Кутубхоналар бугунга қадар ўтмиш, ҳозир ва келажак ўртасидаги кўприк вазифасини ўтамоқда. Глобаллашув жараёни кутубхоналарга ҳам жуда катта таъсир кўрсатиб, улар аҳолининг маданий, ижтимоий-иқтисодий ва сиёсий муаммоларини бартараф этишда катта таъсирга эга. Кутубхона ассоциациялари ва муассасалари Халқаро Федерацияси (IFLA) маълумотига кўра, жаҳонда 569 мингдан зиёд кутубхоналар фаолият юритмоқда</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 К Олимджановhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13358Формирование и развитие цифрового шелкового пути2022-10-19T05:03:32+08:00N Kuziev info@nlibrary.uz<p>В связи с началом трансформации проекта ОПОП в формат «Цифрового Шелкового пути» (ЦШП), прежде всего в сегменте ЭПШП. Название «Цифрового Шелкового пути» как инновационной составляющей ОПОП было провозглашено на международном форуме, посвященном развитию ОПОП (май 2017 г.), а затем подтверждено на XIX съезде КПК осенью 2017 г. Как заявил Си Цзиньпин (习近 平) в мае 2017 г., «Пояс и путь» должны быть превращены в «дорогу инноваций» и в «Цифровой Шелковый путь» XXI в [1]</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Н Кузиев https://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13357Гастротуризм соҳаси имкониятларини рақамлаштириш орқали кенгайтириш масаласи ва ечимлари (ўзбек миллий таомлари мисолида)2022-10-19T04:45:40+08:00Sh Abdusatorov info@nlibrary.uz<p>Кўпгина маданиятшунослик, санъантшунослик соҳасидаги тадқиқотлар қатори этнология соҳасидаги амалий тадқиқотлар ҳам таомларнинг ўзига хослигини аниқлайди. Шунинг учун таомлар мулоқот воситаси сифатида қабул қилинади</p>2022-10-19T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 Ш Абдусаторовhttps://www.inlibrary.uz/index.php/scientific-practical/article/view/13356Влияние цифровой трансформации образовательных ресурсов в гуманитарной сфере2022-10-19T04:43:14+08:00Z Kasimovainfo@nlibrary.uz<p>В современных условиях наблюдаются быстрые изменения, которые касаются цифровизации множества отраслей. И основными направлениями цифровой трансформации в секторах науки и образования является как государственная политика, так и создание информационной образовательной среды, что должно отвечать всем тем требованиям, которые нацелены на внедрение научно-образовательных платформ в учебных заведениях</p>2022-10-21T00:00:00+08:00Copyright (c) 2022 З Касимова