24
13. Хужаназаров М. Наскалные вопросы периодизации и сюжетно-
стилистического анализа наскальных рисунков Варзика. Ўзбекистон
моддий маданияти тарихи, №30. Самарканд, 1999, с. 55-67.
14. Хужаназаров М. М. Памятники Узбекистана // Памятники
наскального искусства Центральной Азии. Общественное участие,
менеджмент, консервация, документация. Алматы. 2004.
15. Хужаназаров М. М. Наскальные изображения Ходжакента и
Каракиясая. Самарканд, 1995, с.1.
16. Ненахов Ю. Н. Древнейшие наскальные изображения в трудах
академика А.П.Окладникова: методический аспект семантического
анализа. 2020. Universum Humanitarium.
17. Шер А. Я. Методы археологических исследований. Москва:
Высшая школа. 2002. С. 95.
18. Миклашевич Е. А., Бове Л. Л. Гравировки на скалах Хакасии:
новые технологии документирования. Вестник КЕМГУ №3, 2013, 74-82.
19. Бове Л. Л. Гравировка скал Хакасии: новые технологии
документирования. Труды IV (XX) Всеросийского археологического
съезда. Казань. Отечества. 2014, с. 75-79.
20. Солодейников А. Документирование наскальных изображений
тепсея: история и современность. Изобразительные и технологические
традиции ранних форм исскуства, Москва-Кемерова. Труды САИПИ. 2017.
Вып. XI.
21. Солодейников А. Новые возможности документирование
наскальных изображений, выполненых краской (на примере Кавказской
писаницы в Минусинской котловины). Научное обозрение Саяно-Алтая,
2013. С.176-190.
22. Солодейников А. Методы работы с плохо различными цветными
изображениями. 2020. Universum Humanitarium.
АРХЕОЛОГИЯДА МАСОФАДАН ТАДҚИҚ ЭТИШ УСУЛЛАРИ
Аннаев Ж.Т.
т.ф.ф.д. (PhD), доц. в.б.
Ўзбекистон Миллий университети
Замонавий технология – бу илмий-техникавий тараққиётнинг
ажралмас қисми бўлиб, замонавий цивилизация тараққиёти даражасини
белгилаб беради. Ахборот воситалари ва усулларининг фаол қўлланилиши
ХХI аср гуманитар билимлар соҳасидаги асосий ёндашувлардан бири
ҳисобланиб, ХХI аср, шубҳасиз, ахборот асри сифатида эътироф
25
этилмоқда. Ахборот кундан-кун жамиятни тараққий эттирувчи муҳим
ресурслардан бирига айланиб бормоқда.
Компьютер техникасининг тараққий этиши маълумотларни нафақат
қайта ишлаш, балки янги маълумотларни жалб этиш, шунингдек фаннинг
янги соҳаларини компьютерлаштириш ва бошқаришни тақозо этмоқда.
Ахборот технологияларини амалиётда қўлланилишини тақозо этувчи
дастурлар ва техник воситалар, ўз навбатида, ахборот ресурсларидан
фойдаланиш учун мўлжалланган. Бугунги кунда ахборотларнинг каттагина
қисми ҳудудий боғлиқликга эгадир [16]. Янги ахборот технологияларининг
муҳим қисмини ҳудудий маълумотларни қайта ишлаш тизими ташкил
этади ва бу ерда географик ахборот тизими муҳим ўрингга эгадир. Ер
юзида жойлашган объектларни масофадан туриб тадқиқ этиш борасидаги
дастлабки қадам XIX асрда фотографиянинг кашф этилиши билан боғлиқ
[1]. Бунинг натижасида ер юзидаги объектларни доимий қайд этиб бориш
имкониятига эга бўлинди. Кейинчалик 1789 йилда Фредерик Уильям
Гершел томонидан инфрақизил нурланиш [2], 1887 йилда Генрих Рудольф
Герц томонидан эса радиотўлқин кашфиётлари амалга оширилди [3]. 1863
йилда Джеймс Клерк Максвелл томонидан электромагнит назарияси кашф
этилади [4]. 1909 йилда бошлаб эса самолётлардан туриб ер юзидаги
объектларни масофадан суратга олиш усуллари қўлланила бошланди. Ўрта
Осиё археологияси тарихида биринчи маротаба археологик ёдгорликларни
масофадан туриб суратга олиш ва ўрганиш 1946 йилда С.П. Толстов
бошчилигидаги Хоразм археологик ва этнографик экспедицияси фаолияти
билан боғлиқ. Айнан ушбу экспедиция раҳбари С.П. Толстов томонидан
археологик тадқиқотлар жараёнида аэроусулларнинг қўлланилиши
туфайли Амударё ва Сирдарё қуйи оқимида жойлашган турли даврларга
оид ҳамда сақланиш ҳолати турлича бўлган юздан ортиқ ёдгорликларни
аниқлаш имкониятига эга бўлинди [5]. Узоқ асрлар давомида ташқи
таъсирлар туфайли емирилиши натижасида айрим турдаги ёдгорликларни
ер юзида аниқлаш ва ўрганишда маълум бир қийинчиликларга дуч
келинади. Айнан аэроусулларни қўллаш туфайли ёдгорликлар ўрни,
улардаги мавжуд меъморий иншоотлар тарҳи, қадимги кўчалар,
майдонлар, боғ-чорвоғ мажмуалари, мудофаа деворлари, қадимги суғориш
тизими изларини аниқлаш ва ўрганиш имкониятига эга бўлинди [15].
Археологияда ҳам бошқа соҳаларда бўлгани каби ГАТ нинг
сермаҳсул қўлланилишини ер юзини сунъий йўлдошлардан фойдаланган
ҳолда тадқиқ этиш усулларисиз тасаввур этиб бўлмайди. Космик
техниканинг яратилиши ва жадал суръатлар билан ривожланиши
натижасида ер юзини масофадан тадқиқ этиш усуллари географик ахборот
технологияларида кенг қўлланила бошланди. Ер юзини масофадан тадқиқ
этиш бу алоҳида илмий йўналиш бўлиб, ер юзи ва ундаги объектлар
ҳақида маълумотлар тўплашга асосланади.
26
ХХ асрнинг 70-йилларида географик маълумотлар тизими
координаталар тизимига боғланган маълумотларни компьютер мониторида
тасвирлаш ёки хариталарни таҳрирлаш ҳамда уларни чоп этишда кенг
қўлланила бошланди. ХХ асрнинг 60-йиллари охирларида АҚШнинг
аҳолини рўйхатга олиш бўлими (U.S. Census Bureau) ходимлари томонидан
маълум бир ҳудудга оид маълумотларни компьютерлаштириш ва
кейинчалик эса ушбу маълумотлар устида ишлаш ғояси вужудга келади.
Улар томонидан “GBF-DIME” (Geographic Base File, Dual Independent Map
Encoding) яъни географик маълумотларни ўзида акс эттирувчи формати
ишлаб чиқилади. Бу форматда биринчи маротаба топология деб аталувчи,
объектлар ўртасидаги ҳудудий боғлиқликни аниқловчи схема ишлаб
чиқилган. ХХ асрнинг 70-йиллари давомида АҚШнинг барча шаҳарлари
учун “GBF-DIME” форматидаги хариталар яратилади. Кейинчалик “GBF-
DIME” формати “Tiger” номи билан ўзгартирилади. Бу жараёнга
математик Жеймс Корбетт ҳамда дастурчи Дональд Куклар муҳим ҳисса
қўшганлар[14]. Ҳозирги кунда айнан мана шу технологияни замонавий
географик ахборотлар тизимлари қўллаб келмоқдалар [6]. ГАТ соҳасидаги
янги ғоялар Массачусетс технология институти “Гарвард компьютер
графикаси ва соҳавий таҳлил” лабораториясида вужудга келади. Айнан
мана шу лаборатория фаолияти географик ахборот тизимининг тараққий
этишига муҳим ҳисса қўшган. Ушбу лаборатория асосчиси Говард Фишер
ва дастурчи Дана Томлин томонидан “Map Analysis Package-MAP”,
“PMAP”, “Amap”, яъни растр дастурлари воситалари яратилади [7]. Ушбу
лабораториянинг энг яхши маҳсулотлари “SYMAP”, “Calform”, “SYMVU”
ҳамда “ARC Info”нинг дастлабки вакили “ODYSSEY” дастурлари
ҳисобланади.
ГАТ
технологиясининг
жадал
суръатлар
билан
ривожланишига АҚШ, Канада, Франция, Англия ҳамда Швеция
давлатларида география соҳасида ўтказилган тадқиқотлар муҳим рол
ўйнаган. ГАТнинг янада тараққий этишига Канада Географик ахборот
тизимининг ишлаб чиқилиши ва яратилиши ҳам муҳим ўрингга эгадир.
Канада географик ахборот тизими ХХ асрнинг 60-йилларида ишлаб
чиқилган ва ҳозирги кунда ҳам жадал суръатлар билан тараққий этмоқда.
Канада географик ахборот тизими асосчиси эса Роджер Томлинсон
ҳисобланади[8]. У томонидан кўплаб ГИС, яъни ГАТ соҳасидаги
концептуал ва техникавий ечимлар ишлаб чиқилган ҳамда амалга
оширилган. Агар тарихга мурожаат этсак, турли маълумотларни
хариталарда акс эттириш ғояси компьютерлар ихтиро қилингунга қадар
вужудга келган. Масалан: 1781 йилда франциялик хариташунос Луи-
Александр Бертье (Louis-Alexandre Berthier) Йорктаун (Yorktown)
остонасидаги жангда қўшиннинг ҳаракатланиши йўналишини асосий
харитада шаффоф қатламлар асосида акс этиришга ҳаракат қилган [12].
1854 йилда врач Джон Сноу томонидан Лондон марказида холера
27
тарқалиши йўналишини харитада акс эттириш орқали инфекция ўчоғини
аниқлашга ҳаракат қилган [9].
1980 йиллар охири ва 1990 йиллар бошларида ГАТ Россия
Федерациясида ҳам кенг қўлланила бошланди [10].
Бугунги кунда ГАТ “Google”, “NASA”, “Refraction Research”,
“Integraph”, “Microsoft”, “Esri (Arc Gis)” ва бошқа кўплаб йирик
компаниялар иш олиб борувчи юқори ахборот технологиялар бозоридаги
тез суръатлар билан ривожланиб бораётган соҳалардан бири ҳисобланади.
ГАТ дастурларидан асосан “Arc Info” ва “Map Info” археология соҳасида
маълумотлар таҳлили учун бошқа дастурларга нисбатан кўпроқ
қўлланилади. “Arc Info” дастурини ишлаб чиқиш ғояси Жек Данжермонд
ва унинг рафиқаси Лаура Данжермондга (Jack ва Laura Dangermond)
тегишлидир. Улар 1970 йилларнинг ўрталарида “Гарвард компьютер
графикаси ва ҳудудий таҳлил” лабораториясида фаолият олиб боришган.
Улар Калифорнияда ўзларининг компанияларига асос соладилар. Бу
компания картография соҳасида хизмат кўрсатиш фаолияти билан
шуғулланган ва у “Атроф-муҳит тизимини тадқиқ этиш институти”, яъни
“Environmental Systems Research Institute”- қисқача ESRI деб
номланган[11]. Улар томонидан яратилган “Arc Info” ҳозирги кунда “Arc
Gis” деб аталувчи дастурнинг таркибий қисми ҳисобланади. Arc Gis
қуйидаги дастурий таъминотларни ўз ичига олади.
•
Шахсий ГИС дастурлари- ArcInfo, ArcEditor, ArcView, ArcReader,
ArcGISExtensions;
•
ГИС сервери-ArcGIS Server, ArcGIS Explorer, ArcGISImage
•
Server, ArcIMS;
•
Географик маълумотлар базаси;
•
ГИС ишланмалари учун асбоблар дастури- ArcGIS Engine;
•
Мобил ГИС- ArcPad, ArcGIS Mobile, ArcGIS Desktop.
Юқорида санаб ўтилган дастурлар ичидан тарих фанлари соҳасида
тадқиқотчининг фойдаланиш даражаси ва ечилаётган муаммолар
мураккаблик даражасидан келиб чиққан ҳолда кўпроқ “ArcView” ёки
“ArcInfo” дастурлари ҳам қўлланилади[11].
Бугунги кунда археологик объектларни маълум бир ҳудудга боғлаш
ахборот технологиялари соҳасидаги янги йўналиш, яъни географик
ахборот тизимининг археология соҳасида кенг қўлланилишини тақозо
этмоқда. ГАТ ёрдамида қадимги тарихий хариталарни ўрганиш,
археологик ёдгорликлар тарҳини тузиш ёки маълум бир географик
ҳудудларнинг археологияга оид маълумотлар тизимини яратиш имконияти
вужудга келмоқда [13].
Шунингдек, ГАТ нафақат археологик топилманинг ҳудудий
жойлашуви балки, ёдгорликлар, археологик маданиятларнинг ёйилиш
ҳудудини ҳам аниқлаш борасидаги муаммоларни бир қадар ечиш
имконини беради.
28
Адабиётлар:
1.
Гурьева М.М. Проблемы истории фотографии // Известия РГПУ
им. А. И. Герцена. 2009. С. 338–342.
2.
Замшин В.В. История возникновения и развития аэрокосмических
методов исследования Земли // Geomatics. № 3. 2014. С. 67–79.
3.
Самохин В. П., Тихомирова Е.А. На заре радиосвязи // Наука и
образование. МГТУ им. Н.Э. Баумана. Электронный журнал. 2017. № 06.
C. 164–184.
4.
Баранов
М.
И.
Джеймс
Клерк
Максвелл
и
теория
электромагнитного поля // Electrical engineering & Electromechanics. 2005.
№ 1. С. 5–7.
5.
Игонин Н.И. Исследование археологических памятников по
материалам крупномасштабной аэрофотосъёмки. // История, археология и
этнография Средней Азии. М.: 1968. С. 257–267.
6.
Самардак А.С. Геоинформационные системы: Учебное пособие. -
Владивосток: ТИДОТ ДВГУ, 2005. C. 12.
7.
Журкин И.Г., Шайтура С.В. Геоинформационные системы.
Учебное пособие. М.: КУДИЦ-ПРЕСС, 2009. С. 7–8.
8.
Ковин Р.В. Геоинформационные системы: Учебное пособие.
Томск: Изд-во Томского политехнического университета, 2008. С. 13.
9.
Логвинова И.К. Этнография и географические информационные
системы трудовых ресурсов: учебно-методическое пособие. Ростов на
Дону. 2017. С. 9–10.
10.
Коробов Д.С. Основы геоинформатики в археологии. Учебное
пособие. М.: Издательство Московского университета, 2011. С. 10–11.
Ципилева Т.А. Геоинформационные системы. - Учебное пособие,
Издательство ТМЦДО, 2004. С. 16–17.
11.
Sagdullaev, Anatoliy, et al. "Problems Of Cartography Of Ancient
EthnoCultural Processes In Central Asia."
INTERNATIONAL JOURNAL OF-
SCIENTIFIC-& TECHNOLOGY RESEARCH
9.04 (2020): 745-748.
12.
Togaev, J. E., and U. A. Usarov. "CHARACTERISTICS OF
ARCHITECTURE OF ANCIENT BACTRIA."
IN EXAMPLE SAPALLITEPA
AND JARKUTAN. ISJ Theoretical & Applied Science
10.54 (2017): 28-31.
13.
Anatoliy, S., T. Jasur, and A. Utkir. "Socio-economic relations during
the bronze age in Central Asia."
Journal of Critical Reviews
7.9 (2020): 905-
907.
14.
Togaev, J. E., and U. A. Usarov. "CHARACTERISTICS OF
ARCHITECTURE OF ANCIENT BACTRIA."
IN EXAMPLE SAPALLITEPA
AND JARKUTAN. ISJ Theoretical & Applied Science
10.54 (2017): 28-31.
15.
Sagdullaev, Anatoliy, and Togaev Jasur. "Bronze age migrations in
Central Asia."
International Journal of Advanced Research in Management and
Social Sciences
7.12 (2018): 86-92.
29
16.
Anatoliy, S., T. Jasur, and A. Utkir. "Socio-economic relations during
the bronze age in Central Asia."
Journal of Critical Reviews
7.9 (2020): 905-
907.
ҚАДИМГИ ДАВР МЕЪМОРЧИЛИГИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДА
ИНШООТЛАРНИНГ РЕКОНСТРУКЦИЯ МОДЕЛЛАРИНИНГ
АҲАМИЯТИ
Тоғаев Ж.Э.
т.ф.ф.д. (PhD), доц.в.б.
Ўзбекистон Миллий университети
Қадимги давр меъморчилиги тарихини ўрганишда иншоотларнинг
реконструкция моделлари ҳам муҳим илимий аҳамиятга эга. Мазкур
реконструкция моделлари тадқиқотнинг энг муҳим хулосаларини ўзида акс
эттириши ҳамда барча соҳа вакиллари учун тушунарли бўлиши билан ҳам
ўзига хос ўринга эга.
Шуни ҳам алоҳида таъкидлаб ўтиш жоизки, Ўрта Осиё қадимги давр
турар-жойлари, манзилгоҳлар, ибодатхоналарининг реконструкциялари
борасида тадқиқотларда эътибор қаратилган бўлиб, уларнинг аксарияти
қўлда чизилган тасвирлар орқали реконструкция қилинган. Масалан,
Жонбосқалъа, Олтинтепа, Замонбобо, Даштли, Гонур, Сополлитепа,
Жарқўтон, Қизилча 6, Талашкантепа ва бошқалар шулар жумласидандир
[1, С. 136].
Масалан, Жонбосқалъа ёдгорлиги С.П.Толстов томонидан тадқиқ
қилинган. Унинг қурилиш услуби хусусида қизиқарли маълумотлар
мавжуд. Олимнинг фикрича, мазкур ёдгорликда аниқланган кулба
баландлиги 8-10 метрдан иборат бўлиб, умумий майдони 290 м
2
ни ташкил
қилган [2, С. 60-61]. Тўсин, хода ва қамишдан фойдаланган ҳолда текислик
устида барпо қилинганлиги қайд этилади [3, Б. 45]. Этнографик
маълумотлар қиёсий таҳлили асосида (манданлар, бакаир ва андаманлар
мисолида) С.П.Толстов бу кулбанинг том қисми ёпилиши конуссимон
шаклда эканлигини қайд этиб (кулба айни шу асосда реконструкция
қилинган), тахминан 100-125 киши яшаганлигини қайд этади [2, С. 62].
Шунингдек, Жонбосқалъа турар жойи кўринишини моделлаштириш
борасида М.П.Грязнов варианти ҳам муҳим. Олим фикрича, бу турар-жой
ертўла шаклида бўлиб, тепа қисми саккизбурчак шаклида ёпилган ҳамда
унинг баландлиги 4 метрни ташкил этган. Бу реконструкция Хоразм
иқлимини ҳисобга олган ҳолда ишлаб чиқилганлиги қайд этилади [4, С.
136-137].
30
1-жадвал
1-расм. С.П.Толстов реконструкцияси
2-расм. М.П.Грязнов реконструкцияси
Олиб борилган тадқиқотларда [9] ифодаланган бронза ва илк темир
даврининг айрим ёдгорликларининг меъморий режалари ва реконструкция
намуналарига оид қуйидаги жадвални келтириш мумкин:
2-жадвал
Ёдгорлик
Меъморий тарҳ
Реконструкция модели
Замонбобо
Сополлитепа
31
Жарқўтон
ибодатхонаси
Қизилча 6
Талашкантепа
Бугунги кунда ахборот технологияларидан самарали фойдаланган
ҳолда қадимги давр меъморий ёдгорликларининг реконструкция
моделларини яратиш имконияти мавжуд.
Умуман олганда, тарихий жараёнларнинг замонавий компьютер
моделлаштириш типологиясини уч: статистик, иммитацион, аналитик
синфларга ажратиш мумкин. Мазкур классификация тарихий ва
социологик жараёнларни моделлаштирган америкалик мутахассислар
Дж.Р.Холлингсворт ва Р.Ханнеманларнинг қарашларига амалий жиҳатдан
тўғри келади [5, С. 50].
Бугунги кунга келиб, иммитацион моделлаштиришнинг икки типи:
динамик жараёнларнинг комьпютер реконструкцияси (статистик манбалар
асосида) ва объектларнинг уч ўлчамли виртуал реконструкциясини
ажратиб кўрсатиш мумкин.
Ахборот технологияларининг ривожланиши тарихий материални
виртуал модделаштириш орқали намоён этишда устувор аҳамият касб эта
бошлади [6]. Ўтган асрнинг 80-90-йилларидан ривожланган Америка ва
Европа мамлакатлари, 2000-йиллардан бошлаб Россия олимлари
томонидан тарихий ва археологик тадқиқотларда уч ўлчамли
32
моделлаштиришдан фойдаланиш масаласига оид қатор илмий изланишлар
олиб борилди ҳамда мақолалар эълон қилинди [10].
Бугунги кунда компьютер технологияларидан фойдаланган ҳолда
археологик манзилгоҳлар, қадимги давр меъморий иншоотларини
реконструкция (қайта тиклаш) қилиш мумкин. Хорижий археологлар кенг
миқиёсда AutoCad, MicroStation, AutoCad Map, Easy Cad, 3DsMax,
Autodesk Maya, ArhiCAD, 3DWorldStudio, Unity 3DQuest 3D, 3DVia Studio
(Virtual Tools), Unigine, 3D Game Studio ва бошқа шу каби махсус
дастурлардан фойдаланадилар. Мазкур дастурлардан тарихчи-археологлар
дала тадқиқот ишларида, манзилгоҳлар, меъморий иншоотлар, археологик
топилмаларнинг уч ўлчамли моделларини қайта тиклашда самарали
фойдаланишлари мумкин [11].
Тадқиқотчи Д.И.Жеребятьевнинг илмий ишида уч ўлчовли
моделлаштиришнинг тарих ва археология соҳасида қўлланилиш масаласи
ёритилган [7]. Тарихий тадқиқотларда уч ўлчовли технологиялардан
фойдаланишнинг ташаббускори тарихчи, архитектор, санъатшунос
олимлар жамоаси ҳисобланиб, улар ахборот технологияси мутахассислари
ёрдамида тарихий-маданий мерос объектларини виртуал қайта тикладилар.
Тарихий маданий мерос ёдгорликларини виртуал модделларини
яратиш масаласи фанлараро масала бўлиб, бу масала билан тарихчилар,
ахборот технологияси бўйича мутахассислар ва архитекторлар
ҳамкорликда шуғуллангани ҳам мақсадга мувофиқ. Тарихий-маданий
мерос ёдгорликларини илмий жиҳатдан ўрганиш ҳамда уларни тарғиб
қилиш мақсадида халқаро лойиҳалар асосида бир қатор интернет
сайтларида [8] ҳам ёдгорликларнинг 3D моделлари ўрин олган. Таълим ва
илмий тадқиқотлар жараёнида бундай сайтларда келтирилган виртуал
реконструкциялар намуналарининг аҳамияти беқиёс.
Умуман олганда, археологик ёдгорликларининг 3D моделларини
қайта тиклашнинг аҳамияти қуйидагиларда намоён бўлади:
–
бронза ва илк темир даври давлатчилик тарихида муҳим давр
ҳисобланиб, мазкур давр ёдгорликлари тузилишини илмий жиҳатдан
ўрганишда муҳим ўрин тутади;
–
ёдгорликларнинг 3D моделлари ташқи таъсирдан ҳоли бўлиб,
тегишли мутахассислар хулосалари асосида яратилган мукаммал моделлар
келажак авлод учун мазкур ёдгорликларни етказишнинг самарали
усулидир;
–
ёдгорликларнинг 3D моделларининг яратилиши ва интернет
орқали оммалаштирилиши Ўзбекистонда янги туристик маршрутларини
шаклланишига (археология ва тарих соҳалари билан боғлиқ) муносиб
ҳисса қўшади;
–
мазкур моделлардан таълим тизимида, яъни замонавий ўқув
адабиётларида самарали фойдаланиш мумкин. Бундай моделлардан
айниқса масофавий таълимда кўргазмали материал сифатида фойдаланиш
33
талаба ва ўқувчиларнинг қадимги давр шаҳарсозлиги ва меъморчилиги
тўғрисидаги қарашларини шаклланишида муҳим аҳамиятга эга;
–
бундай моделлардан виртуал музей экспонатлари сифатида
фойдаланиш мумкин;
–
Ўзбекистоннинг энг машҳур қадимий меъморий иншоотларининг
3D моделлари тўпламини яратиш орқали тарихий-маданий меросимизни
кенг тарғиб қилиш мумкин.
Адабиётлар:
1.
Толстов С.П. По следам древнехорезмийской цивилизации. – М., –
Л.: Наука, 1948. – С. 66-67; Средняя Азия в эпоху камня и бронзы. Отв.
редактор В.М.Массон. – М., – Л.: Наука, 1966.
2.
Толстов С.П. Древний Хорезм. – М., 1948.
3.
Ғуломов Я.Ғ. Хоразмнинг суғорилиш тарихи. – Тошкент, 1959.
4.
Средняя Азия в эпоху камня и бронзы. Отв. редактор В.М.Массон.
– М., – Л.: Наука, 1966.
5.
Бородкин Л.И., Жеребятов Д.И. Технологии 3D-моделирования в
исторических исследованиях: от визуализации к аналитике // Историческая
информатика. №2, 2012.
6.
http://hist.msu.ru/Departments/Inf/Asp/Zrb05.pdf
7.
Жеребятьев
Д.И.
Методы
исторической
реконструкции
памятников истории и культуры России средствами трёхмерного
компьютерного моделирования. Автореф. дисс. канд. ист. наук. – Москва.
2013. – 28 с.
8.
https://www.europeana.eu/en/search?page=3&query=3D&view=grid,
http://3darchaeology.3dn.ru/dir/3
9.
Аскаров А.А. Сапаллитепа. – Ташкент: Фан, 1973. – 172 с.;
Аскаров А.А., Абдуллаев Б.Н. Джаркутан. – Ташкент: Фан, 1983. – 120 с.;
Аскаров А.А., Ширинов Т.Ш. Ранняя городская культура эпохи бронзы
юга Средней Азии. – Самарканд: ИА АН РУз, 1993. – 162 с.; Сагдуллаев
А.С. Усадьбы древней Бактрии. – Ташкент: Фан, 1987. – 136 с. илл.;
Шайдуллаев Ш.Б. Северная Бактрия в эпоху раннего железнего века. –
Самарканд: Институт археология, 2000. – 119 с.; Выдающиеся памятники
археологии Узбекистана. – Ташкент: SAN’AT, 2013. – 316 c.
10.
Togaev, J. E., and U. A. Usarov. "CHARACTERISTICS OF
ARCHITECTURE OF ANCIENT BACTRIA."
IN EXAMPLE SAPALLITEPA
AND JARKUTAN. ISJ Theoretical & Applied Science
10.54 (2017): 28-31.
11.
Anatoliy, S., T. Jasur, and A. Utkir. "Socio-economic relations during
the bronze age in Central Asia."
Journal of Critical Reviews
7.9
(2020): 905-907.
34
MADANIY MEROS OBYEKTLARINING 3D MODELINI
YARATISHNING AHAMIYATI (JIZZAX VOHASI MISOLIDA)
Saidov J.O.
o‘qituvchi,
Jizzax davlat pedagogika universiteti
Dunyodagi turli hududlar va mamlakatlarning integratsiyalashuvida
o‘zaro iqtisodiy, siyosiy, ijtimoiy va madaniy aloqalar muhim ahamiyatga ega.
Hozirda rivojlangan davlatlardagi yetakchi ilmiy markazlar turli mintaqalarning
ichki va tashqi aloqalari tizimida karvon yo‘llari va u bilan bog‘liq
infratuzilmalarning tarixi va o‘sha davrdagi qiyofasini tiklash borasidagi
ishlarga jiddiy e'tibor qaratmoqdalar. Jumladan, Buyuk Ipak yo‘lining
chorrahasida joylashgan Markaziy Osiyoning iqtisodiy-madaniy shakllanishi va
rivojlanishi natijasida o‘ziga xos sivilizatsiyasining vujudga kelganligi va uning
atrof mintaqalar bilan o‘zaro bog’liqligini o‘rganish xalqaro ahamiyatga ega
tadqiqotlar sirasiga kiradi [10].
O‘zbekistonning turli tarixiy o‘lkalari qatori Buyuk karvon yo‘lida
joylashgan Ustrushona mintaqasining ijtimoiy-iqtisodiy, siyosiy va madaniy
taraqqiyoti o‘ziga xos tarixga ega. Sug‘diyonadan Choch vohasiga va Farg‘ona
vodiysiga yo‘l ilk o‘rta asrlarda Ustrushona hududi orqali o‘tgan. Ustrushona bu
davrga mansub Xitoy manbalarida Sao (Suyshu) hamda Shudaydushana,
Suyduyshana (Tanshu) kabi nomlar bilan atalib [1, B. 44], bu hudud orqali
Sug‘diyonaning Xitoy bilan aloqalari ham amalga oshirilgan.
Turk xoqonligi davrida Buyuk Ipak yo‘li shimoliy tarmog‘ining
ahamiyatini oshishi natijasida Sharqiy Turkistondan Tyanshan tog‘ dovonlari
orqali Yettisuvga o‘tuvchi yo‘llardan foydalanish, tog‘ dovonlarini o‘zlashtirish
yanada rivojlanadi [2, B. 14-20]. Shimoliy yo‘lning bir tarmog‘i Zomindan
Shosh orqali Isfijob, Taroz, Uchbuloq, Qulan (hozirgi Lugovaya stansiyasi),
Chu vodiysidagi Aspara, Navket, Suyob shahri (Oq-Beshim) orqali
Issiqko‘lning janubiy-sharqiy qishlog‘ida joylashgan Yuqori Barskanga kelingan
[3, B. 39].
Ustrushona mintaqasi hozirda bir qancha hududlarni o‘z ichiga olgan yirik
tarixiy o‘lka bo‘lib, uning shimoliy-g‘arbiy qismida hozirgi Jizzax vohasi
joylashgan. Jizzax vohasi tarkibiga tarixda Feknon nomi bilan atalgan hudud
ham kirgan va voha hayotida muhim o‘rin tutgan. Haqiqatdan ham o‘zining
geografik o‘rni tufayli Feknon rustoqining bosh shahri – Dizak siyosiy,
iqtisodiy, madaniy sohalarda va ayniqsa, karvonlar savdosida bir qator qulaylik
va imtiyozlarga ega bo‘lgan. O‘rta asrlarda Movarounnahrning quruqlikdagi
“savdo bandargohi” sifatida e’tirof etilgan Dizak, Samarqand uchun
Y.G‘ulomov ta’biri bilan aytganda, tabiiy “sharqiy darvoza” vazifasini o‘tagan
[4. B. 92-93]. Chunki Samarqandni Xitoy va boshqa sharqiy mamlakatlar bilan
35
bog‘lovchi karvonlar deyarli barcha hollarda Dizak va Ilono‘tti darasi (Temir
darvoza) orqali quyidagi manzil va yo‘nalishlar – Xitoy – Sharqiy Turkiston –
Choch – Dizak; Xitoy - Farg’ona – Xovos – Dizak; Xitoy – Farg‘ona – Bunjikat
– Sabat – Zomin – Dizak bo’yicha o’tgan [5, B. 89-90].
Buyuk Ipak yo‘li tizimida joylashgan Jizzax vohasida turli sohalari qatori
me’morchilik sohasi ham o‘ziga xos rivojlanish bosqichiga ega. Vohaning
karvonlar o‘tuvchi joylarida sardoba, rabot, karvonsaroy, ko‘prik, quduqlar
kabi yo’lbo’yi inshootlari barpo etilgan. Keyingi yillarda mintaqa tarixini tiklash
borasida qadimgi manzilgohlarda taniqli arxeologlarimiz tomonidan jiddiy
izlanishlar olib borilayotganligi tahsinga sazovordir. Arxeologik tadqiqotlar
natijasida vohaning yo‘lbo‘yi inshootlari haqida qimmatli ma’lumotlar qo’lga
kiritilishi natijasida tarixiy manzilgohlar qiyofasi ochiqlanmoqda.
O‘rta asr arab mualliflari Istahriy, Ibn Havqal asarlarida vohada
joylashgan karvonsaroylar haqida qimmatli ma’lumotlar berilgan. Jumladan,
Dizak shahridan 1-2 farsax masofa uzoqlikda Ustrushona afshini Kovusning
o‘g‘li, valiahd Haydar al-Afshin tashabbusi bilan IX asrning birinchi choragida
bunyod etilgan Xudaysar raboti joylashgan. Al-Istahriy ta’kidlashicha “ ...
Ushbu rabot singari yog‘iylar yurtiga juda yaqin joyda qurilgan boshqa birorta
rabot yo‘qdir” [6, B. 27]. Xususan, 1975-yilda Jizzax vohasi arxeologiya
yodgorliklari majmuasini tuzish bo‘yicha qidiruv tadqiqotlari o‘tkazgan
O‘.Alimov Xudaysarni Jizzax vohasining shimoliy-sharqiy qismida joylashgan
Ko‘kravat yodgorligi o‘rnida bo‘lgan, deb ta’kidlaydi [7, B. 2].
O‘rta asr mualliflari asarlarida Hasan raboti nomi bilan qayd etilgan
navbatdagi karvonsaroy X asrda Badr Qushayr ismli shaxs tomonidan Dizak
shahrida yoki shaharga ancha yaqin joyda – Abu Ahmad raboti hamda
Katvondiz, Sug‘d va Ustrushonaning chegarasida qurilgani bayon etilgan.
Jizzax vohasida joylashgan yana bir karvonsaroy Zomin tumani G‘ulbo
qishlog‘ining shimoliy qismida joylashgan To‘rtko‘ltepa karvonsaroyi (X – XII
asrlar) va uning atrofidagi mozorqo‘rg‘onlar majmuasi (II-IV asrlar) ham 2000-
yildan
buyon
o‘rganilmoqda.
Ushbu tadqiqotlar natijasida G’arbiy
Ustrushonaning Buyuk Ipak yo‘li savdosidagi o‘rni, ko‘chmanchi chorvadorlar
tarixiga oid qimmatli ma’lumotlar olinmoqda [8, B. 37].
Mazkur karvonsaroylarning joylashgan o‘rni so‘nggi paytlarga qadar
aniqlanmagan edi. Holbuki, Jizzax atrofi va Zomin o‘rtasidagi hudud arxeologik
yodgorliklarini hisobga olib, o‘rganib chiqqan mutaxassislarning qayd etishicha,
o‘rta asrlarda bu mavzeda 10 ga yaqin karvonsaroylar faoliyat ko’rsatgan.
Xususan, Qoraqo‘yli qishlog‘i yaqinidagi Sarboztepa, Uchtepa janubidagi
Ko‘kravat,
Galaquduq
mavzesidagi
G‘ishttepa,
Ravot
qishlog‘idagi
Qo‘rg‘ontepa,
G‘ulbo
qishlog‘i
shimolidagi
To‘rtko‘ltepa,
Oqbuloq
qishlog‘idagi Machitlitepa, Forish tumanidagi Kaltepa shular jumlasidandir [5,
B. 92]. Vohada arxeologik ekspeditsiya va qazuv ishlari davom ettirilsa
yuqoridagi yo‘lbo‘yi inshootlari soni yanada oshishi mumkin [9].
36
Jizzax vohasidagi karvonsaroylarning qurilish loyihasi odatda bir xil
ko‘rinishda bo‘lgan, mustahkam tort devor ya’ni o‘rtasida hovlining atrofi bir,
ikki qavatli hujralar bilan o‘ralgan, harbiy minorali qal’aband ko‘rinishidagi
istehkom – inshoot bo’lgan. Ta’kidlash o‘rinliki, vaqt o‘tishi bilan rabotlar –
g‘oziylar qarorgohiga ehtiyoj qolmagan. Bunga sabab, Movarounnahrda islom
dini qat’iy qaror topgan, markazlashgan qudratli davlatlar ta’sirida, xususan
somoniylar davridan boshlab o‘troq va ko‘chmanchilar o‘rtasida stabil holat
yuzaga kelgan, shu sababli rabotlar karvonsaroylarga aylantirilgan [5, B. 88].
Odatda, karvonsaroylar qurilishi uzoq o‘tmishga borib taqalib, uning
tarkibida markaziy hovli, hovlini to‘rt tomondan o‘rab turgan ayvonlar, odamlar
yashashi uchun hujralar, yuk saqlanadigan omborxonalar, ot-ulovlar uchun oldi
yopiq sayisxonalar bo‘lgan. Ba’zi hollarda karvonsaroylarning hajmi, mamlakat
iqtisodiyoti va boshqaruv ma’muriyatida tutgan o‘rni va geografik joylashuviga
ko‘ra masjidlar ham bunyod etilgan [5, B. 92].
Xulosa o‘rnida shuni aytish lozimki, Buyuk karvon yo’lida qad rostlagan
yo‘lbo‘yi inshootlari hozirda ma’lum tarixiy tepalik yoki qazuv natijasida
ochilgan madaniy meros hisoblanadi. Zamonaviy ilm-fan texnologiyalarini
tarixiy haqiqatni tiklash borasida safarbar etish ijobiy natijalar beradi. Xususan,
vohadagi arxeologik qazuv natijasida ochilgan ma’lum karvonsaroylarni
kompyuter yutuqlari asosida 3D modelini tiklash va shu asnoda tarixda binoning
qanday ko‘rinishga ega bo‘lganligi xususida ma’lum tasavvurga ega bo‘lish
mumkin.
Adabiyotlar:
1. A.Sagdullayev, O‘.Mavlonov, D.Mahkamova. O‘rta Osiyoda o‘rta
asrlar savdo sotiq tizimi. Toshkent, “Akademiya”. 2004.
2. Байпаков К.М. Великий Шелковый путь и судьбы цивилизациий.
Алматы. 2006.
3. Бартольд В.В. Очерки истории Семиречья /Соч. В 9 томах. Т. 2. Ч.
1. М.: “Наука”, 1963.
4. Гулямов Я.Г. Кладбище Кульпи-Сар..// IMKУ. Вып. 2. Taшкент,
“Фан”, 1996.
5. M.H.Pardayev, J.I.G‘ofurov Markaziy Osiyo Buyuk Ipak yo‘li tizimida
(Qadim va o‘rta asrlar). Toshkent.: “Lesson press” nashri, 2021.
6. Материалы по истории киргизов и киргизы. Вып.1. M., 1973.
7. Алимов У. Отчёт Джизакского археологического отряда по
составлению свода археологических памятников. Самарқанд, 1976.
8. M.Pardayev, J.G‘ofurov. Ustrushonaning ilk o‘rta asr qishloq
makonlari (yozma va arxeologiya manbalari asosida). T.: “Press nashriyoti”,
2016.
9. Sagdullaev, Anatoliy, et al. "Problems Of Cartography Of Ancient
EthnoCultural Processes In Central Asia."
INTERNATIONAL JOURNAL OF-
SCIENTIFIC-& TECHNOLOGY RESEARCH
9.04 (2020): 745-748.
37
10. Togaev, J. E., and U. A. Usarov. "CHARACTERISTICS OF
ARCHITECTURE OF ANCIENT BACTRIA."
IN EXAMPLE SAPALLITEPA
AND JARKUTAN. ISJ Theoretical & Applied Science
10.54 (2017): 28-31.
ИНФОРМАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В СОХРАНЕНИИ
КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ
Хасанова М.С.
соискатель,
Национальный университет Узбекистана
Сохранения культурного наследия во все времена относится к
наиболее актуальным и дискуссионным проблемам: что сохранять и как?
Необходимо помнить, что не вся производимая в обществе информация
социально необходима, и не все входит в активно используемую часть
инфофонда. Некоторая информация может быть вообще не используется
в человеческой практике. Но тот факт, что информация не используется
здесь и сейчас не означает, что она не потребуется в будущем. Поэтому
создание культурного фонда – задача наиважнейшая.
Научно-технический прогресс середины пошлого века привел к
бурному распространению новых технологий, изменениям в системе
культуры, к смене мировоззренческих установок, в обществе начинают
преобладать технократические тенденции. В связи с этим в 60-х- начале
70-х годов двадцатого столетия зарождается социальное движение
Counter-Culture,
которое было направлено против дальнейшей
технократизации
общества
и
на
утверждение
приоритета
гуманистических ценностей. Участники движения рассматривали
компьютер как средство борьбы за справедливость, духовный Ренессанс
в технократическом мире, средство мышления, интеллектуальной
деятельности и социальной активности. В 1980 г. Э. Тоффлер в книге
«Третья волна» сделал предположение, что однажды компьютерная сеть
сможет объединить весь мир, как ранее телевидение [1]. В 1981 г.
состоялось представление первого персонального компьютера на пресс-
конференции IBM в Нью-Йорке. И именно эта дата считается началом
эпохи мультимедиа
. Из триады «компьютеризация – медиатизация -
интернетизация» мы выделяем второй компонент, где мультимедийные
технологии, как разновидность информационных технологий, оказывают
наибольшее влияние на качество культуры и культурного пространства и
стимулируют качественные изменения в интеренетизации общества. Это
не просто технология компьютерных имиджей и звуков, идея
мультимедиа гораздо шире, поскольку она проявляется в культурном
разнообразии и в развитии тех изменений, которые происходят в
38
человеке и в пространстве под ее воздействием. В информационный век
увеличивается социальная и культурная роль мультимедиа, наступает
век
цифрового
Ренессанса, в котором люди получают знания в качестве
нового ресурса.
Мировое культурное пространство складывается из множества
сегментов, в том числе и культурного пространства конкретного региона.
В качестве фактора развития подобных сегментов, на наш взгляд, можно
рассматривать коллекции информационных ресурсов, создаваемые в
библиотеках. Такие коллекции позволяют продвигать результаты
культурной деятельности многих поколений широкому кругу
пользователей. Так, в нашей стране реализуется проект по сохранению
книжных памятников культуры. Тамбовская областная универсальная
библиотека участвует в данном проекте, занимаясь оцифровкой книг,
которые попадают под категорию «книжный памятник». Однако, в
каждом регионе есть памятники культуры, имеющие региональное
значение, поэтому целесообразна разработка программы по сохранению
культурного наследия региона, которое является, безусловно, частью
национального и мирового.
Всемирным наследием ЮНЕСКО называют природные или
созданные человеком объекты, приоритетными задачами по отношению к
которым являются сохранение и популяризация в силу их особой
культурной, исторической значимости [1].
Основным способом существования культуры является культурное
наследие. За всю жизнь человек успевает понять и освоить весьма
незначительную часть культурного наследия, перенеся ее сущность в
свой внутренний мир. Освоенное становится доступным после него уже
другим поколениям, преображаясь в наследие для человечества. Однако
это становится возможным только при условии его полноценного
сохранения .
В последнее время в Узбекистане происходит быстрый рост
цифровых ресурсов по культуре. Такие ресурсы формируются с помощью
оцифровки имеющихся у владельцев оригинальных документов, а также
путем сбора документов, которые впоследствии создаются в электронном
виде. Созданием и хранением цифровых ресурсов занимаются как
учреждения и организации различных министерств и ведомств, так и
частные компании и отдельные личности. Учет и инвентаризация
цифровых массивов, в сфере культуры, является предметом ряда многих
проектов. В реестрах и каталогах регистрируются не только ресурсы,
представленные в интернете, но и локальные цифровые ресурсы,
например базы конкретных учреждений, цифровые библиотеки, каталоги,
издания на дисковых носителях.
Эффективной программой должно стать создание Национальной
электронной библиотеки, интегрированного ресурса национального
39
масштаба, сочетающего в себе как программы оцифровки культурного и
научного наследия Узбекистана, так и предоставление доступа к
оцифрованным ресурсам.
Необходимо
упомянуть,
что
размещение
в
Интернете
оцифрованных изображений в рамках электронной библиотеки позволит
выйти на принципиально иной уровень научных исследований.
Совокупность изображений и описаний предмета или комплекса позволит
проводить исследователям компаративный и герменевтический анализ
исторического и культурного развития народов Узбекистана.
1.
Togaev, J. E., and U. A. Usarov. "CHARACTERISTICS OF
ARCHITECTURE OF ANCIENT BACTRIA."
IN EXAMPLE
SAPALLITEPA AND JARKUTAN. ISJ Theoretical & Applied
Science
10.54 (2017): 28-31.
ПРИМЕНЕНИЕ ЦИФРОВЫХ ТЕХНОЛОГИЙ В ИЗУЧЕНИИ
ИСТОРИИ И СПЕЦИАЛЬНЫХ ИСТОРИЧЕСКИХ ДИСЦИПЛИН
ВИЗУАЛ ТАДҚИҚОТЛАРДА РАҚАМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН
ФОЙДАЛАНИШ МАСАЛАЛАРИ
Шадманова С.Б.
т.ф.д., проф.,
Тошкент давлат шарқшунослик университети
ХХI аср - юқори компьютер технологиялари асри ҳисобланади.
Замонавий технологияларнинг ривожланиб бориши билан, барча фан
соҳаларида бўлганидек, тарих фанида ҳам тадқиқот ва изланишлар олиб
боришнинг янги манбалари ва усуллари шаклланди. Визуал материалларни
ўрганиш, шунингдек, ўргатиш жараёнини осонлаштирадиган рақамли
технологиялар тобора ривожланиб бормоқда. Фанда рақамли манбалар -
бу, рақамли технологиялар воситасида сақланадиган, ташиладиган ва осон
тарқатилиш имконини берадиган барча турдаги - визуал антропология
мисолида
визуал
материаллар
тўплами
тушунилади.
Рақамли
технологиялардан фойдаланиш ёрдамида тадқиқотлар давомида қамраб
олинадиган маълумот ҳажмини кескин кўпайтириш, ахборот олиш ва
узатишнинг ўқиб-тушуниш усулига қўшимча кўриб-кузатиш усулидан ҳам
фойдаланиш асосида осонлаштириш мумкин бўлади.
