Ўзбекистонда қуёнларни меъёрлаштирилган рационларда боқиш

Annotasiya

Ушбу мақолада Ўзбекистон шароитда турли фаслларда она қуёнларни меъёрлаштирилган рационда озиқлантириш бўйича олиб борилаётган илмий изланишлар хақида маълумотлар ёритилган. Мақолада Қуёнчилик селекцияси ва генетика марказидаги тажрибаларда фойдаланилаётган қуёнларнинг турли - маҳалий, фландр ва калифорния зот куёнларининг дурагай зотларнинг озиқалар истеъмоли хақида маълумотлар ёритилган. Узбекистан ишроитида она қуёнлар физиологик холатлари бўйича мувозанатли озиқлантирилишида омихта емнинг кунлик истеъмол даражасиўртача 97,27%-ни, пичанники 95,5%-ни ташкил этгани аниқланган.

Manba turi: Konferentsiyalar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2024
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
CC BY f
63-67
31

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Юлдашев, Д. (2024). Ўзбекистонда қуёнларни меъёрлаштирилган рационларда боқиш . Перспективы кролиководства: проблемы и решения, 1(1), 63–67. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/prospects-rabbit/article/view/44006
Дилшод Юлдашев, Қуёнчилик селекцияси ва генетика маркази
бўлим мудири, қишлоқ хўжалик фанлари номзоди, катта илмий ходим
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Ушбу мақолада Ўзбекистон шароитда турли фаслларда она қуёнларни меъёрлаштирилган рационда озиқлантириш бўйича олиб борилаётган илмий изланишлар хақида маълумотлар ёритилган. Мақолада Қуёнчилик селекцияси ва генетика марказидаги тажрибаларда фойдаланилаётган қуёнларнинг турли - маҳалий, фландр ва калифорния зот куёнларининг дурагай зотларнинг озиқалар истеъмоли хақида маълумотлар ёритилган. Узбекистан ишроитида она қуёнлар физиологик холатлари бўйича мувозанатли озиқлантирилишида омихта емнинг кунлик истеъмол даражасиўртача 97,27%-ни, пичанники 95,5%-ни ташкил этгани аниқланган.


background image

Международная научно

-

практическая конференция

«ПЕРСПЕКТИВЫ КРОЛИКОВОДСТВА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ»

63

ЎЗБЕКИСТОНДА ҚУЁНЛАРНИ МЕЪЁРЛАШТИРИЛГАН

РАЦИОНЛАРДА БОҚИШ

Юлдашев Дилшод Қўлдошевич

Қуёнчилик

селекцияси ва генетика маркази бўлим мудири

,

қишлоқ хўжалик фанлари номзоди, катта илмий ходим

Аннотация:

Ушбу мақолада Ўзбекистон шароитда турли фаслларда

она

қуёнларни меъёрлаштирилган рационда озиқлантириш бўйича олиб

борилаётган илмий изланишлар хақида маълумотлар ёритилган. Мақолада

Қуёнчилик селекцияси ва генетика марказидаги тажрибаларда

фойдаланилаётган қуёнларнинг турли –

маҳалий, фландр ва калифорния

зот қуёнларининг дурагай зотларнинг озиқалар истеъмоли хақида

маълумотлар ёритилган. Ўзбекистон шароитида она қуёнлар физиологик

холатлари бўйича мувозанатли озиқлантирилишида омихта емнинг кунлик

истеъмол даражаси ўртача 97,27%

-

ни, пичанники 95,5%

-

ни ташкил этгани

аниқланган.

Калит сўзлар:

қуёнчилик, она формалари, авлодлари, озуқалар,

пичанлар, омихта емлар, премикслар, рацион, озуқа қолдиқлари.

Аннотация:

В данной статье изложены сведения о научных

исследованиях по рациональному кормлению крольчих в разные сезоны года

в условиях Узбекистана. В статье освещены сведения о пищевом

потреблении кроликов разных пород, используемых в экспериментах в

центре кролиководства и генетики, –

местных, фламандских и гибридных

пород калифорнийских кроликов. В условиях Узбекистана установлено, что

среднесуточное потребление комбикорма составило 97,27%, сена –

95,5%.

Ключевые слова:

кролиководство, материнские формы, потомство,

корма, сено, комбикорма, премиксы, рацион, остатки кормов.

Abstract:

In this article, the information about the scientific research on

feeding mother rabbits with balanced diet in different seasons in the conditions of

Uzbekistan is covered. In the article, information about the food consumption of

different breeds of rabbits used in experiments at the center of rabbit breeding and

genetics

local, Flemish and hybrid breeds of California rabbits

is highlighted. In

the conditions of Uzbekistan, it was found that the average daily consumption of

mixed fodder was 97.27% and that of hay was 95.5%.

Keywords:

rabbit breeding, maternal forms, offspring, feeds, hay, mixed

feeds, premixes, ration, feed residues.


background image

Международная научно

-

практическая конференция

«ПЕРСПЕКТИВЫ КРОЛИКОВОДСТВА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ»

64

Муаммонинг долзарблиги

Қуёнларни

саноат шароитида кўпайтириб сайлашнинг кўпгина

афзалликлари мавжуд бўлиб улар қуён кўпайтиришни хонадонлар эгалари,

деҳқонлар ва ҳаваскорлар, ҳама тадбиркорлар учун учун жозибадор қилади.

Бу асосий афзалликларга:

Иқтисодий

самарадорлиги: қуёнлар бошқа хайвонларга, айниқса

қорамолга қараганда камроқ озуқалар талаб қилади. Улар тез ўсиши ва

кўпайиши сабабли 2 ёки 3 бош

она қундан бир йил давомида пархезли қуён

гўштини кўп миқдорда ишлаб чиқаришни ташкил этиш мумкин.

Кўп туғиғиши

:

Қуёнлар деярли хар ойда туғиши мумкин ва хар бир

туғишда 10

-

12 тагача қуён болаларини беришлари мумкин, бу эса на фақат

ўз подасини тез қайта тиклашни балки кўп гўшт олишни таъминлайди.

Қуён

гўшти афзалликлари

:

Қуён гўшти парҳезбоп ва жуда тез

хазмланувчан ноаллергик таркибли ҳисобланади. Унинг таркиби

протеинга, В

витаминлари

бой, ёғ

миқдори кам хисобланади

.

Экологик тозалиги афзалликлари

:

Қуёнлар ховлидаги яшил ўтлар,

кўкатлардан,

овқатга

ишладиладиган

пўчоқлардан

самарали

фойдаланишади ва уларни гўштга айлантиради

.

Уларнинг бу ҳусусияти

озиқ

-

овқат чиқиндиларини камайтиришга ёрдам беради.

Улар бошқа

хайвонларга нисбатан ва чиқитлар чиқарадилар ва экологияга катта зарар
етказмайди

.

Ўғит: Қуён гўнги органик моддаларига бой бўлган ўғитдир, уни

боғбонлар ва дехқонлар ерларни ўғитлаш учун фойдаланиши мумкин.

Парваришлашда кам харажат

:

қуёнларни

ҳатто кичик жойларда

ёки ҳовлиларда ҳам турли этажли катакларда сақлаш мумкин ва уларни

парвариш қилиш минимал харажатлар ва куч талаб қилади.

Зотларнинг хилма

-

хиллиги

: Инсонларнинг турли талабларини

мақсадларини қондириш учун гўшт, мўйна ёки уй ҳайвонлари сифатида

турли қуён зотлари мавжуд.

Ижтимоий кўникмалари афзалликлари

: Қуёнлар кўпинча

инсонларга дўстона муносабада бўлишади, уларнинг бу хулқ атвори уларни

яхши уй ҳайвонлари қаторига қўшади ва уларни боқаётган одамларда

хайвонларга ғамхўрлик кўникмаларини ривожлантиришни ортиради.

Тез ўсиш афзалликлари

:

Қуёнлар 2,0 кг ва ундан ортиқ сўйиш

вазнига атиги 8

-

12 ҳафта ичида етиб боради, уларнинг бу кўрсатгичлари

уларни гўшти учун етиштиришни кў’пайтиришни фойдали эканлигини

кўрсатади.

Қуёнларнининг

юқоридаги афзалликлари уларни Ўзбекистон

шароитида етиштириш ва кўпайтириш мумкинлигини, бозории пархезбоб

қуён гўшти билан тўлдириш долзарблигини кўрсатади.

Олинган натижалар

Чорва моллари каби қуёнлардан кўп маҳсулотлар олиш учун қуёнё

зотлари ва уларнинг озиқлантиришларига эътибор бериш лозим.


background image

Международная научно

-

практическая конференция

«ПЕРСПЕКТИВЫ КРОЛИКОВОДСТВА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ»

65

Қуёнчилик

селекция ва генетика маркази томонидан 2022 йилдан

бери олиб борилаётган ПЗ.202012261 АЛМ

-

202210016 сонли “Бройлер

турига мансуб қуёнларнинг дурагай авлодларини яратиш” мавзусидаги

амалий лойихасида маҳаллий, фландр ва калифорния зотли қуёнларни

кетма кетликда 4 этапда ўзаро чатиштириш натижасида кўп бола берувчи

ва тез етилувчан бройлер зотини яратиш назарда тутилган (1

-

расм).

1-

расм. Бройлер қуёнлар линиялари яратиш схемаси

Чатиштиришда ишлатилаётган 3 зот қуёнлар турли йўналишдаги

қуёнлар бўлиб Ўзбекистонда шароитга фақат маҳаллий қуёнлар

мослашгандир. Улар мослашиши натижасида ўз рационининг асосий

қисмини беда ва турли маҳаллий ўтлардан олинган пичанлар, яшил ўтлар

ва омихта емлар ташкил этади. Уларга йилнинг иссиқ ойларда янги ўт,

сабзавотлар ва лавлаги, сабзи барглари ва турп каби яшил озуқ берилади.

Бундай озуқаларнинг берилиши қуёнларни қўшимча витаминлар билан

таъминлади.

Фландр зотли қуёнларининг рациони уларнинг соғлом ривожланиши

ва яхши маҳсулдорлигини таъминлаш учун мувозанатли ва хилма

-

хил

бўлиши керак. Уларга маҳаллий қуёнлар каби пичан ва яшил ўтлар, омихта

емлар бериш зарур, улар фландр зотли қуёнлар рационининг муҳим

таркибий қисмидир. Лекин фландр зотли қуёнларни ўстириш учун емлар

таркибида маълум улушларда арпа, сули, буғдой ва маккажўхори донлари,

минерал қўшимчалардан суяк

-

гўшт уни, микроэлементлар, премикслари

бўлиши лозим.

Калифорния зотли қуёнларга, бошқа зотлар каби, уларнинг

саломатлиги ва маҳсулдорлигини сақлаш учун мувозанатли озиқлантириш

лозим.


background image

Международная научно

-

практическая конференция

«ПЕРСПЕКТИВЫ КРОЛИКОВОДСТВА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ»

66

Ушбу амалий лойиҳада барча йиллара она қуёнлар физиологик

холатига кўра турлича меъёрлар бўйича озиқлантирилди (2 расм).

2-

расм

.

Қуёнларни

озиқлантириш меъёрлари.

Қуёнларни

озиқлантириш учун олинган 1 кг омухта емнинг кимёвий

таркибида қуруқ модда 862 г, протеин

-

116,37, ёғ –

15,7 г, клетчатка

-

219,9 г,

АЭМ

-510

г

.

ташкил қилиб, емнинг тўйимлилиги ўртача 0,90 ЭОБ ташкил

қилди.

Турли даврларда олиб борилган кузатувларда она қуёнларнинг турли

озуқаларни ейилиши назорати йилнинг турли фаслида хам она қуёнлар

физиологик холатлари асасида меъёрлар бўйича озиқлантирилишида

омихта емнинг кунлик истеъмол даражаси ўртача 97,27%

-

ни, пичанники

95,5%-

ни ташкил этганини кўрсатди.

Хулоса

1

Ўзбекистон

шароитида

қуёнларни

меъёрлаштирилган

озиқлантиришни ташкил этиш, мавжуд озуқалар тури, миқдори ва сифати,

уларнинг физиологик ҳолатини эътиборга олган холда амалга ошириш

уларнинг турли физиологик холатидаги хаётий талабларини рациондаги

тўйимли моддалар бўйича тўлиқ қондиришини таъминлайди.

2

Ўзбекистон шароитида қуёнлар физиологик холатлари бўйича

меъёрлар бўйича озиқлантирилишида омихта емнинг кунлик истеъмол

даражаси ўртача 97,27%

-

ни, пичанники 95.5%

-

ни ташкил этади.

3

Ўзбекистон шароитида қуёнлар жинси, ёши, физиологик холати,

хайвонларнинг ишлатилишига қараб сифатли озуқаларни қўллаган холда

меъёрлаштирилган озиқлантириш рационларни тузиш ва қўллаш лозим.


background image

Международная научно

-

практическая конференция

«ПЕРСПЕКТИВЫ КРОЛИКОВОДСТВА: ПРОБЛЕМЫ И РЕШЕНИЯ»

67

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1

Балакирев Н. А. и др. Кролиководство. 2022 г.М.Колос.

-

170.0 стр.

2

Косовских Г. Ю. Тинаев Н.И., Балакирев Н.А.,Гладко В. И.

Кролиководства. Московская областьп. Родники 2023 г.350 стр.

3

Рузиев Р.И., Юлдашев Д.К., Хидиров К.И. Бахриддинов Ф. Б., Аллашов

Ф.С. Қуёнларни сақлаш, озиқлантириш ва наслчилик ишлари. 2023 й. Т. Фан

зиёси, 154 б.

4

Хохрин С. Н. Қишлоқ хўжалик хайвонлари озуқалари ва

озиқлантириш. СпБ. 2018 й, Поспект науки, 502 б.

Bibliografik manbalar

Балакирев Н. А. и др. Кролиководство. 2022 г.М.Колос. -170.0 стр.

Косовских Г. Ю. Тинаев Н.И., Балакирев Н.А.,Гладко В. И. Кролиководства. Московская областьп. Родники 2023 г.350 стр.

Рузиев Р.И., Юлдашев Д.К., Хидиров К.И. Бахриддинов Ф. Б., Аллашов Ф.С. Қуёнларни сақлаш, озиқлантириш ва наслчилик ишлари. 2023 й. Т. Фан зиёси, 154 б.

Хохрин С. Н. Қишлоқ хўжалик хайвонлари озуқалари ва озиқлантириш. СпБ. 2018 й, Поспект науки, 502 б.