JOURNAL OF IQRO – ЖУРНАЛ ИҚРО – IQRO JURNALI – volume 16, issue 02, 2025
ISSN: 2181-4341, IMPACT FACTOR ( RESEARCH BIB ) – 7,245, SJIF – 5,431
ILMIY METODIK JURNAL
З.А.Ергашева
Андижон давлат тиббиёт институти ички касалликлар кафедраси мудири, доцент.
Н.А.Тиллабоев
Андижон давлат тиббиёт институти ички касалликлар кафедраси ассистенти.
КОРОНАВИРУС БИЛАН КАСАЛЛАНГАН БЕМОРЛАРДА ГЕПАТОБИЛИАР
ЎЗГАРИШЛАР
Аннотация:
2019-йилнинг оҳирида Хитой Халқ Республикасида янги коронавирус
инфекциясининг кўтарилиши кузатилди, унинг епицентри. Уҳан шахри-Хубей вилоятида
бўлган.
Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти (ЖССТ) 2020-йил 11-февралда янги
коронавирус томонидан чиқарилган инфекциянинг расмий номини белгилаб берди
CОВИД-19 (<<Cоронавирус 2019>>) Халқаро қўмита 2020-йил 11-февралда вируслар
токсономияси бўйича ифекция қўзғатувчисига САРС-CоВ-2 расмий номини берди.
САРС-CоВ-2 бир занжирли РНК-ушловчи вирус бўлиб, cоронавириде оиласига мансуб.
САРС-CоВ-2 нинг С-оқсили ангиотензин айлантириб берувчи фермент (АПФ2) га ўхшаш.
Вирус инсон организмига юқори нафас йўлларидан тушгач, респиратор епителий,
алвеолоцитлар, алвеола моноцити, томирлар эндотелийси, ошқозон-ичак эпителийси,
пешоб йўллари эпителийси, Макрофаглар, хатто миокард ва марказий нерв тизими каби
бошқа система ва органлар рецепторларига тасир кўрсатади. Бу касалликнинг туб
патогенлик мохияти деструктив-продуктив тромбоваскулит ва гиперкоагуляцияли
синдром, микроангиопатия ва иммун тизимнинг ноадекват жавоби
хиcобланади.
Касаллар организмида САРС-CоВ-2 га жавобан иммун тизимини гиперергик қўзғалиши,
кучли тизимли яллиғланиш синдромига, ўпка алвеоляр тўқимаси ва бошқа азоларнинг
оғир ўзгаришига алтерацияси ва септик шок ривожланошига сабабчи бўлади.
Калит сузлар:
САРС-CоВ-2, алвеола, С-оқсил, гиперкоагуляция, макрофаг, тўқима,
липопротеин, оқсил.
ГЕПАТОБИЛИАРНЫЕ ИЗМЕНЕНИЯ У ПАЦИЕНТОВ, ЗАБОЛЕВШИХ
КОРОНАВИРУСНОЙ ИНФЕКЦИЕЙ
Аннотация:
В конце 2019 года в Китайской Народной Республике было зафиксировано
вспышка новой коронавирусной инфекции, эпицентром которой стал город Ухань,
провинция Хубэй. 11 февраля 2020 года Всемирная организация здравоохранения (ВОЗ)
официально присвоила название новой инфекции, вызванной коронавирусом — COVID-
19 (Coronavirus Disease 2019). В тот же день Международный комитет по таксономии
вирусов присвоил возбудителю официальное название SARS-CoV-2. SARS-CoV-2 — это
одноцепочечный РНК-содержащий вирус, относящийся к семейству Coronaviridae. S-
белок SARS-CoV-2 сходен с ангиотензин-превращающим ферментом 2 (АПФ2). Попадая
в организм человека через верхние дыхательные пути, вирус оказывает влияние на
рецепторы дыхательного эпителия, альвеолоцитов, моноцитов альвеол, эндотелия сосудов,
эпителия желудочно-кишечного тракта, мочевыводящих путей, макрофагов, а также таких
органов и систем, как миокард и центральная нервная система.
Основу патогенеза заболевания составляют деструктивно-продуктивный тромбоваскулит,
гиперкоагуляционный синдром, микроангиопатия, а также неадекватный иммунный ответ.
В организме пациентов в ответ на SARS-CoV-2 развивается гиперергическая активация
иммунной системы, что приводит к тяжелому системному воспалительному синдрому,
JOURNAL OF IQRO – ЖУРНАЛ ИҚРО – IQRO JURNALI – volume 16, issue 02, 2025
ISSN: 2181-4341, IMPACT FACTOR ( RESEARCH BIB ) – 7,245, SJIF – 5,431
ILMIY METODIK JURNAL
альтерации альвеолярной ткани легких и других органов, а также к развитию
септического шока.
Ключевые слова:
SARS-CoV-2, альвеолы, S-белок, гиперкоагуляция, макрофаги, ткань,
липопротеины, белок.
HEPATOBILIARY CHANGES IN PATIENTS INFECTED WITH CORONAVIRUS
Abstract:
At the end of 2019, an outbreak of a new coronavirus infection was observed in the
People's Republic of China, with its epicenter located in Wuhan City, Hubei Province. On
February 11, 2020, the World Health Organization (WHO) officially named the infection caused
by the new coronavirus — COVID-19 (Coronavirus Disease 2019). On the same day, the
International Committee on Taxonomy of Viruses assigned the official name SARS-CoV-2 to
the causative agent. SARS-CoV-2 is a single-stranded RNA-containing virus belonging to the
Coronaviridae family. The S-protein of SARS-CoV-2 is structurally similar to angiotensin-
converting enzyme 2 (ACE2). After entering the human div through the upper respiratory tract,
the virus affects receptors of the respiratory epithelium, alveolocytes, alveolar monocytes,
vascular endothelium, gastrointestinal and urinary tract epithelium, macrophages, as well as
other systems and organs such as the myocardium and the central nervous system. The core
pathogenic mechanism of this disease includes destructive-productive thrombovasculitis,
hypercoagulation syndrome, microangiopathy, and an inadequate immune response. In response
to SARS-CoV-2, a hyperergic activation of the immune system develops in patients, leading to a
severe systemic inflammatory syndrome, alteration of alveolar lung tissue and other organs, and
the development of septic shock.
Keywords:
SARS-CoV-2, alveoli, S-protein, hypercoagulation, macrophage, tissue, lipoprotein,
protein.
Кириш:
CОВИД-19 нинг критик холати ситокинли тўфоннинг турларидан бири бўлиб,
унинг намоён бўлишида бирламчи ва иккиламчи гемофагоцитар лимфогистиоцитоз ёки
макрофагларнинг фаоллашиш синдроми хисобланади. Ситокин бўрони келтириб чиқарган
ўзига ҳос, вирусли
САРС-CоВ-2-эндотелит
деб
номланган, патогенезида
микросиркулятор оқимнинг шикастланиши муҳим рол ўйнайди. Аутопсия тадқиқот
материалларига хамда касалликнинг клиник манзарасига асосан минимал даражада
CОВИД-19 нинг қуйидаги морфологик ва клиник турларини ажратиш мумкин: юрак, мия,
ичак, буйрак, жигар, диабетик, тромбоемболик (ўпка артериясининг тромбоемболиясида),
септик (бактериал ва микотик сепсис мавжуд бўлмаганда), CОВИД-19 билан касалланган
беморларда ошқозон- ичак тракти шикастланишининг асосий патогенетик механизмлари
сифатида вируснинг эпителиоцитларга
бевосита тасири, ситокинли бўрон ичак
нейрорегуляциясига билвосита тасир қилади.
CОВИД-19да жигар шикастланиши:
бир нечта тадқиқотлар шуни кўрсатдики cовид-19 ифекциясида жигар шикастланиши,
асосан гепатоцитлар ўртача ситолизи ва жигар трансаминазалари даражасининг ошиши
билан намоён бўлади.
Ушбу жараён вируснинг гепатоцитларга бевосита тасири
натижасида келиб чиқади.
Хитойнинг: Ухан, Чзецян, Жуанжоу, Ланчжоу каби вилоятларида беморларда олиб
борилган тадқиқотларда, беморларнинг: иштаҳа пасайиш, кўнгил айниш, қусиш, диарея,
ҳид ва тамнинг ўзгариши кабилар аниқланди. Америка гастроентерологлар малумотига
кўра жигар ферментларининг кўтарилиши cовид-19 билан касалланган ва тасдиқланган
беморларнинг 20-30 фоизида учрайди. Ушбу вилоятларда Н.Чен ва бошқалар малумотига
кўра ўрганилган 99 ҳолатдан беморларнинг 30 фоиздан кўпроғида жигар шикастланиши
JOURNAL OF IQRO – ЖУРНАЛ ИҚРО – IQRO JURNALI – volume 16, issue 02, 2025
ISSN: 2181-4341, IMPACT FACTOR ( RESEARCH BIB ) – 7,245, SJIF – 5,431
ILMIY METODIK JURNAL
белгилари
АЛТ,
АСТ,
С-реактив
оқсил
кабилар
кўтарилиши
аксинча
гипоалбуминемия(40г/л)гача камайиши
аниқланган. Бу кўрсаткичлар юқоридаги
вилоятларда яшовчи беморларда турлича эканлиги аниқланди. Чзецян вилояти 16%,
Ланчжоу вилояти 6.2%-22%, енг юқори кўрсаткич Ухан вилоятида эканлиги аниқланди
(24,1%-36,6% гача). Олимлар бунга сабаб қилиб вирусли юклама, қонда виремия
даражаларини юқорилигини сабаб қилиб кўрсатишди. Беморлар жинсига кўра юқоридаги
фоизларнинг касалланган беморларнинг 58.2%-73.2% фоизи еркакларга, 26.8% -41.9%
фоизи аёлларга тўғри келиши аниқланган.
Хулоса:
Cовид-19 фонида жигар дисфунксияси учун ўзига хос гепатотропик терапия
тамойиллари етарлича ишлаб чиқилмаган. Даволашда асосий рўл беморларнинг ҳолатини
етарлича бахолаш, ўз вақтида тўғри муолажалар олиб боришга асосланади. Беморнинг
иштахасини пасайиши, гипоалбуминемияни бартараф қилиш, ўпка вентиляциясини
тиклаш билан антиагрегант, антикоагулянт ва албатта гепатопротекторлар бериш
ситокинли бўронга қарши курашиш беморларда даво муолажаларни самарали бўлганлиги
жигар синамаларини меёрга келиши бемор шикоятларини камайиши динамикада бемор
ҳолатини яхшиланиб бориши даволаш ишларини тоғри бораётганлигини ифодалаб
беради.
Фойдаланилган адабиётлар:
1. Профилактика, диагностика и лечение новой коронавирусной инфекции (CОВИД-19).
Версия 9 от 26.10.20. Временные методические рекомендации Министерства
здравоохранения Российской Федерации.
2. Ивашкин В.Т., Шептулин А.А., Зольникова О.Ю., Охлобыстин А.В., Полуектова Е.А.,
Трухманов А.С., Широкова Е.А., Гоник М.И., Трофимовская Н.И. Новая коронавирусная
инфекция (CОВИД-19) и система органов пищеварения. Российский журнал
гастроентерологии, гепатологии, колопроктологии
3. Веттер П, Ву ДЛ, ЛҲуиллиер АГ, Счиблер М, Каисер Л, Жаcқуериоз Ф. Cлиниcал
феатурес оф cовид-19. БМЖ.
4. Аляви Б. А. Значение биохимических маркёров некроза миокарда при остром
коронарном синдроме. // Медицинский журнал Узбекистана. - Ташкент, - 2008. - Н3. - C.
76-78.
1.
