Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная
лингвистика
и
лингводидактика
–
Foreign
Linguistics and Linguodidactics
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/foreign-linguistics
Linguistic features of a rhetorical sentence in the Uzbek
language
Dilorom ABDULLAEVA
1
Bukhara State Medical Institute
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received September 2024
Received in revised form
10 October 2024
Accepted 25 October 2024
Available online
15 November 2024
The article focuses on the psycholinguistic study of the
concept of linguistic consciousness, the emergence of
psycholinguistics as a field, its foundational figures, and the
analysis of concepts and units associated with linguistic
consciousness within the disciplines of psycholinguistics and
linguistics.
2181-3701
/©
2024 in Science LLC.
DOI:
https://doi.org/10.47689/2181-3701-vol2-iss6-pp7
3-76
This is an open-access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (
https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru
Keywords:
linguistic consciousness,
psycholinguistics,
cognitive linguistics,
language levels,
native speaker.
Ўзбек тилида риторик гапнинг лисоний хусусиятлари
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар:
лисоний онг,
психолингвистика,
когнитив тилшунослик,
тил сатҳлари,
тил ташувчиси.
Ushbu maqolada boshlang‘ich sinf o‘quvchilariga ingliz tilida
gapirishni o‘rgatish jarayoniga oid sinf tadqiqoti yoritiladi.
Tadqiqot jarayonida
o‘quvchilarning nutqiy ko‘nikmalarini
rivojlantirishga qaratilgan hikoya qilish, rolli o‘yinlar va
interaktiv o‘yinlar kabi metodlardan foydalanildi. Natijalar shuni
ko'rsatadiki, o‘quvchi shaxsiga qaratilgan qiziqarli mashg'ulotlar
nutq qobiliyatini sezilarli darajada shakllantiradi.
Лингвистические
особенности
риторического
предложения на узбекском языке
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
языковое сознание,
психолингвистика,
Статья
посвящена
психолингвистическому
исследованию понятия языкового сознания. В ней
рассматривается становление психолингвистики как
1
PhD Student, Namangan State University. E-mail: malikamutallieva@gmail.com
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
6 (2024) / ISSN 2181-3701
74
когнитивная лингвистика,
уровни языка,
носитель языка.
научной дисциплины, анализируются ключевые понятия и
единицы, объединяющие лингвистическое сознание.
Особое внимание уделено основателям психолингвистики,
а
также
результатам
исследований
в
области
психолингвистики и лингвистики.
Лисоний онг –
муайян тил вакилининг лексик ва грамматик сатҳ бирликлари
орқали оламни идрок этиш ва англаш жараёнини ифодаловчи когнитив
тилшунослик категориясидир [1]. Т.Н. Ушакованинг таъкидлашича, “лисоний онг”
атамаси алоҳида, лекин бир
-
бирига алоқадор бўлган психология ва тилшунослик
соҳаларига оид тушунчаларни ифодаловчи сўзлардан ташкил топган ва уларни
бирлаштирувчи бирикмадир.
Бир
-
бирига мос тушунчаларнинг бу тарздаги уйғунлашувига, бизнингча,
тараққий этиш белгиси деб қараш керак. Бундай хулосага келишимизнинг сабаби
шундаки, уларнинг ўзаро мувофиқлигини доимий алоқадорлик ҳаракатида
кузатишимиз мумкин. Дарҳақиқат, инсоннинг бирор фикрни ифодалашда тил
бирликларидан нутқда фойдаланиши унинг руҳий олами инъикоси сифатида юзага
келадиган жараёндир. Шубҳасиз, тил ва нутқ тушунчаларининг моҳияти ҳам шунда.
“ХХ асрнинг биринчи ярмида тилшунослик марказида тилга тизим сифатида,
адабиётшуносликда –
адабиётга санъат соҳаси қаралган бўлса, аср охирига келиб
ҳар иккала фан марказида ҳам
homo loquens
категорияси турибди” [2]. Фақат
биринчи ҳолатда икки томонлама “сўзловчи –
тингловчи” тарзида юқори
даражадаги мулоқот вакиллари назарда тутилса, иккинчи ҳолатда “муаллиф –
ўқувчи” сифатида алоҳидаалоҳида функция бажарувчи тарафлар мавжуд.
Ижтимоий муҳит тараққиётига мувофиқ равишда тил орқали коммуникатив
фаолиятнинг “Журналист –
Ўқувчи”, “Рекламачи –
Реклама истеъмолчиси”,
“Жамоатчилик билан алоқалар мутахассиси –
Жамоатчилик” ва бошқа анъанавий
мулоқот модификациялари каби янгидан
-
янги турлари пайдо бўлишига замин
яратилди.
Тилдан фойдаланувчи ҳар бир шахс бошқа одамларни ўз нутқига
қизиқтиришга интилади, шунинг учун барча нотиқлик усуллари учун характерли
бўлган тагмаъно ёки яширин маъно ифодалаш, хусусан, метафора, эпитет, қиёслаш,
метонимия, такрор, риторик сўроқ, сўзларни тушириб қолдириш ва бошқа
воситаларга таянади. Сўздаги яширин маънолар сўзловчининг атрофдаги дунё,
нарса
-
ҳодисалар хусусиятларини билишига асосланади. Тил ташувчисининг
шахсияти миллий ва маданий жиҳатдан ўзига хосдир. Сўзловчи бошқа одамлар
билан мулоқотга киришганда кўпроқ “бахт”, “пул”, “тинчлик”, “ҳақиқат”, “тақдир”,
“оила”, “ватан” каби асосий тушунчаларга мурожаат қилади. Миллий ўзига хослик
шундаки, у ёки бу сўзнинг маъноси бирор ҳолат билан боғлиқ ҳолда юзага келса
-
да,
метафорик ёки метонимик кўчма маъно тамоман бошқа тушунча билан боғлиқ
тарзда юзага келиши мумкин [3]. Ҳар бир сўздаги концептуал маънони ўзгартирган
ҳолдаги яширин мазмун сўзловчининг олам, одамлар, атрофдаги воқелик, дунёдаги
сиёсий жараёнлар ва ҳоказоларни англашдаги дунёқарашидан пайдо бўлади.
Инсоннинг фаолияти ва хатти
-
ҳаракати маълум даражада унинг билим ва
тасаввурларига боғлиқ”лигини эътироф этадилар. Бунда инсон нутқида унинг
фикри тўлиқ ифодаланмаган бўлиши мумкинлиги назарда тутилиши керак, негаки,
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
6 (2024) / ISSN 2181-3701
75
мулоқот жараёни сўзловчи билан бирга тингловчининг иштирокини ҳам қамраб
олади.
Тилшуносликда тилнинг вазифаси ташқи дунё элементларини лисоний
бирликлар орқали ифодалашда деб ҳисоблайдиган қадимий анъана мавжуд.
Шу нуқтаи назардан қаралганда, ҳолатлар маълум тил бирлигига мос
келадиган бир қатор қисмларга бўлиниши мумкин.
Воқеликнинг ўзига хос талқини визуал идрок этилаётган вазиятдаги муайян
унсурларни ифодалаш билан бирга кўриш майдонимиздан ташқаридаги
белгиларни ҳам ўз ичига олади. Бошқача қилиб айтганда, бид кўриб чиқаётган
мавзу доирасида, кўп ҳолларда субъект етакчи иштирокчидир. Тилшуносликда
кейинги ўттиз йил давомида фаол қўлланиб келаётган “тил ташувчиси” атамаси
психолингвистиканинг марказий қисми сифатида “дунёнинг тилдаги ифодаси”
атамаси билан чамбарчас боғлиқдир. Узоқ тарихга эга бўлган ва Вильгельм фон
Гумбольтга бориб тақаладиган ушбу тушунча ХХ асрнинг етакчи чет эл ва рус
тилшунослари асарларида ривожлантирилди ва ХХ
I
аср арафасига келиб, бу
муаммога қизиқиш яна кучайди [4]. Ҳар бир алоҳида тил, В. Фон Гумбольдт
таърифича, ўзига хос тузилишга, “миллий руҳнинг ўзига хослиги” туфайли юзага
келган “ички шакл”га эга бўлиб, биринчи навбатда фразеологизмлар ва мақол
-
маталлари орқали халқнинг жамоавий онгини ифодалай оладиган воситадир.
Ҳар бир алоҳида тил дунёни миллий маданият нуқтаи назаридан талқин
қилади. Гарчи “тил ташувчиси” атамасининг ўзи ушбу шахснинг ўз
-
ўзини
англашида ҳар бир тил
бирлигига сингган дунёни тушунишнинг баъзи бир
фундаментал, энг муҳим хусусиятлари борасида алоҳида фикрлар тўғридан
-
тўғри
акс этишини назарда тутса
-
да, аммо биз муайян минтақадаги дунёнинг ўзига хос
хусусиятлари ва уларда одамнинг ўрни ҳақидаги ғоялар хусусида гапиришимиз
мумкин. “Тил ташувчиси” атамасининг ўзиёқ тилга анторопоцентрик ёндашув
туфайли юзага келган инсон омилининг тилдаги роли билан бевосита боғлиқ
бўлиб, шахснинг бутун когнитив фаолиятини, шунингдек, унинг атрофдаги табиий
дунё, ижтимоий қадриятлар, бошқа инсонлар ва ўз
-
ўзига бўлган муносабатни акс
эттиради. Ҳар бир алоҳида тил ҳақиқатдан фарқ қиладиган кўплаб бошқа
оламларни яратади. Тил ташувчисининг онги ҳаёл билан белгиланади, шу билан
бирга, нутқ ҳақиқий ва ҳаёлий олам, мумкин бўлган ва тасаввурга сиғмайдиган
ҳолатларни бирлаштиради. Тилшунослик дунёси ҳақидаги билимларнинг аксарият
қисми тил туфайли шаклланади, аммо у агар дунёни ғайритабиий нуқтаи назардан
талқин қилган бўлса, давр ўтиши билан дунёнинг ўзига хос хусусиятлари тўғрисида
турли халқлар орасида тушунмовчиликлар кучаяр эди. Лекин бу нарса
кутилмаслиги керак, негаки, турли тил ва маданиятлар бўлишига қарамай, вақт
ўтиши билан, маданиятлараро алоқалар туфайли дунё ҳақидаги билимларни
мувофиқлаштиришда нафақат сўз бойлиги, балки фразеологизмларни ҳам
ўзлаштиришга тўғри келади.
Лисоний ўрганиш когнитив тилшунослик вазифаларидан бири бўлиб,
когнитив муаммоларни ва уларнинг тилда акс этишини, тил ташувчиси дунё
хусусидаги маълум ғояларни етказувчи сифатида муайян тил жамоасининг тилда
намоён бўладиган тажриба концентрацияси акс эттирилган объектив ифодалар
тўплами сифатидаги тушунчани ўз ичига олади.
Xorijiy lingvistika va lingvodidaktika
–
Зарубежная лингвистика
и лингводидактика
–
Foreign Linguistics and Linguodidactics
Issue
–
2
№
6 (2024) / ISSN 2181-3701
76
Дунё тилларининг ўхшаш ва фарқли жиҳатлари лингвистик онг фаразига оид
тадқиқотлар доирасида ўрганилиши зарур.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Абдуллаева, Д. (2023). ЯЗЫКОВЕДЧЕСКАЯ РОЛЬ РИТОРИКИ, КАК НАУЧНОГО
ТЕЧЕНИЯ, И ГРАММАТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ РИТОРИЧЕСКИХ ВЫСКАЗЫВАНИЙ В
ПОСТРОЕНИИ НАУЧНОЙ РЕЧИ. Евразийский журнал академических
исследований,
2(4
Part
2),
153
–159.
извлечено
от
https://in-
academy.uz/index.php/ejar/article/view/12444
DOI:
https://doi.org/10.5281/zenodo.7827489
2.
Abdullayeva, D. (2023). STUDYING RHETORICAL SENTENCE IN TERMS OF ITS
SEMANTIC STRUCTURE AND CATEGORIES.
Бюллетень педагогов нового
Узбекистана,
1(4),
116–
1
19.
извлечено
от
https://in-
academy.uz/index.php/yopa/article/view/12429
3.
Abdullaeva Dilorom Akhmedovna. (2022). LINGUISTIC COMPARISON OF
RHETORICAL SENTENCES IN THREE LANGUAGES: ENGLISH, UZBEK AND RUSSIAN.
EURASIAN
JOURNAL
OF
ACADEMIC
RESEARCH,
2(13),
206
–
211.
https://doi.org/10.5281/zenodo.7430701
4.
Abdullayeva Dilorom Akhmedovna. (2022). LINGUISTIC FOUNDATIONS OF
RHETORIC AND THE FORMATION OF SCIENTIFIC SPEECH ON ITS BASIS. EURASIAN
JOURNAL
OF
ACADEMIC
RESEARCH,
2(11),
1123
–
1129.
https://doi.org/10.5281/zenodo.7262954
5.
Абдуллаева Дилором Ахмедовна. (2022). СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ
РИТОРИЧЕСКОГО ПРЕДЛОЖЕНИЯ ПО ЕГО СТРУКТУРЕ И ФУНКЦИЯМ.
EURASIAN JOURNAL OF ACADEMIC RESEARCH, 2(11), 1130
–
1135.
https://doi.org/10.5281/zenodo.7262962
6.
Тарасов Е.Ф. Актуальные проблемы анализа языкового сознания Языковое
сознание и образ мира: Сб. статей/ Отв. Ред. Н.В. Уфимцева, М.: Вече, 2000, –
С.
267.
Уфимцева. указ.соч.
7.
Овчинникова И.Г. Что скрывается за термином «языковое сознание»? //
http://philologicalstudies.org/dokumenti/2008/vol1/1/8.pdf
8.
Красных В.В. Свой среди чужих, чужой среди своих. –
М.: АСТ, 2002.
9.
Чувакин А.А. Теория текста: объект и предмет исследования // Критика и
семиотика. Вып. 7. –
С. 89.
10.
Богданова Л.И. Стилистика русского языка и
культура речи. –
М.: ФЛИНТА
Наука, 2016. –
с.34
11.
Маслова Ж.Н. Поэтическая картина мира и ее репрезентация в языке. –
Дисс.
… д.ф.н. –
Тамбов, 2011. –
С.
