Maqola lingvistik tushunchalarni o'rganishga bag'ishlangan: turg'un iboralar, beqaror iboralar, frazeologik birliklar, atamalar,qo`shma atamalar, qo`shma otlar. Muallif bu tushunchalarga ta’rif berishni maqsad qilib, ularning nazariy ahamiyatiga e’tibor qaratadi.
Ushbu maqolada nemis tilidagi ellipsisning sintaktik va stilistik xususiyatlari muhokama qilinadi. Ilmiy va badiiy adabiyotlardan elliptik gaplar tahlili berilgan.
Ushbu maqolada mifopoetik merosning milliy madaniyat kontekstidagi o‘rni va ahamiyati muhokama qilinadi, shuningdek,mifologiyaning etnomadaniyatning shakllanishi, rivojlanishi va tiklanishiga ta’sirini qiyosiy tarixiy tahlil qilish.
Bu maqolada g‘azal lirikaning qadimiy janri ekanligi haqidagi taxmin haqida so‘z yuritiladi, biroq ko‘pchilik o‘zbek mumtoz adabiyoti va lirikasini yetarlicha bilmagani uchun bu shaklni sonet bilan solishtirish mumkin emas. Sababi, g‘azallar haligacha G‘arb tillariga, xususan, ingliz tiliga tarjima qilinmagan. Ingliz shoirlaridan Kerol Bang Men o'zimni ushbu shaklda sinab ko'rdim. U forscha g‘azalning o‘ziga xos jihatlari bilan tanish bo‘lsa kerak. Uning g‘azallarini Og‘a Shohid Ali tahlil qilib, ingliz o‘quvchisini g‘azal bilan birinchi bo‘lib tanishtirgan. Ushbu maqolaning maqsadi ushbu ko'rsatilgan ishni tahlil qilishdir.
Ушбу мақолада Чеховнинг «Вишнѐвый сад» пьесасида театрга оид бўлган томошавийлик таҳлил қилинган.
Пьесада ХХ асрга оид бўлган асосий бадиий тенденциялар кўрсатиб берилган. Бундан ташқари «масхарабозлик» асоси кўриб чиқилган.
Мақола рус тилининг ѐрқин акс воситалари бўлган инфинитив ибораларга бағишланган. Тадқиқот марказида С.Есенин ижодиѐтида аниқланган мазкур ибораларнинг тузилмавий-семантик ва стилистик таҳлил турибди, яъни сўроқ, оптатив, ҳикоя, ундов ва инфинитив ибораларнинг мураккаб гаплар таркибидаги ўрни ўрганилган.
Maqolada ma'lumotlar mavjud O‘zbekistonda tarjima va tarjimashunoslikning rivojlanishi va tarjima nazariyotchilarining faoliyati haqida va shuningdek, respublikadagi badiiy tarjima haqida umumiy ma’lumotlar.
Мақолада Ўзбекистонда когнитив лингвистиканинг фан сифатида ривожланиши ҳамда бу соҳада ўзбек тадқиқотчилари томонидан амалга оширилган ишлари ва ютуқлари ѐритилган.
Maqolada mavjud O‘zbekistonda pragmalingvistikaning rivojlanishi va bu boradagi olimlarning faoliyati haqida ma’lumotlar yo'nalishi, shuningdek, pragmalingvistika haqida umumiy ma'lumotlar.
Мақолада инсон мияси ва маданий тушунчанинг тилга алоқадор бўлиши ва маданият ҳамда тил тадқиқотларининг ўзаро муносабатлари тадқиқ этилади. Бу орқали тилдан фойдаланишда тил ва жамият муносабатлари этнолингвистика, социолингвистика, антропологик лингвистика, прагматика, дискурс таҳлил, контрастив риторика, амалий тилшунослик, когнитив лингвистика каби йўналишларда акс этиши исботланади.
Мазкур мақолада ўзбек тилига оид аспектологик тадқиқотларнинг шаклланиши ва Ўзбекистонда
мустақиллик йилларида тараққий этиши борасидаги маълумотлар ўрин олган
Тилшуносликда тиниш белгилари муаммоси муҳим ўрин тутади. Ўзбек тилшунослигида тиниш белгилари масаласи ҳар томонлама ўрганилган. Шунга қарамай, тиниш белгиларининг роли қадимги туркий ёдгорликлар тўлиқ ўрганилмаган. Ушбу мақолада қадимий туркий ёдгорликларнинг тиниш белгиларининг қўлда ёзилган манбалар ёрдамида ўрнатилган муаммолари очиб берилган. У матн тушунчалари учун тиниш белгилари ва хизмат белгиларини таҳлил қилади.
Лисоний ва маданий алоқалар уч хил содир бўлади: таълим, ўзга талаффузли лисоний мулоқот,
маданиятлараро мулоқот, улар лисоний-нутқий ва маданий интерференцияни юзага келтиради, уни енгиш учун мактаб ва олий ўқув юртлари учун махсус машқлар типологияси ишлаб чиқилади.
Мақола таржима жараёнида амалга оширилган еквивалентлик тушунчасининг техник усулларини очиб беришга бағишланган. Еквивалентлик тушунчаси ва унинг категориялари замонавий тилшунослик назариялари асосида ҳар томонлама тадқиқ қилиниб, бойитилган.
Ушбу мақолада инглиз ва ўзбек паремиологик бирликларида "бахт" тушунчасининг вербализацияси (ва семантик маъноси) муҳокама қилинади, бадиий асарлардан мисоллар асосида таҳлил қилинади. Унда "бахт" тушунчасининг ижтимоий-маданий, лингвистик ва маданий хусусиятлари ҳам баён етилган.