ЎЗБЕК ТИЛИ, АДАБИЁТИ ВА ФОЛЬКЛОРИ ИНСТИТУТИ
ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ DSc.
27.06.2017. Fil. 46.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕК ТИЛИ, АДАБИЁТИ ВА ФОЛЬКЛОРИ ИНСТИТУТИ
ХАСАНОВ НОДИРХОН ДАДАХАНОВИЧ
ЯССАВИЙЛИККА ДОИР МАНБАЛАР
ВА «ДЕВОНИ ҲИКМАТ»
10.00.02 – Ўзбек адабиёти
(филология фанлари)
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ДОКТОРЛИК (DSc) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2017
УДК: 821.512.133(091) (Яссавий)
Докторлик (DSc) диссертацияси автореферати мундарижаси
Оглавление автореферата докторской диссертации
Contents of the abstract of doctoral dissertation
Ҳасанов Нодирхон Дадаханович
Яссавийликка доир манбалар ва «Девони ҳикмат» тадқиқи......................5
Хасанов Надирхан Дадаханович
Источники Яссавия и исследования «Дивани хикмат»............................35
Khasanov Nodirkhon Dadakhanovich
Sources about Yassawi heritage and the study of «Dewani hikmat»
(Collection of wise
tellings)...........................................................................70
Эълон қилинган ишлар рўйхати
Список опубликованных работ
List of published works..................................................................................79
2
ЎЗБЕК ТИЛИ, АДАБИЁТИ ВА ФОЛЬКЛОРИ ИНСТИТУТИ
ҲУЗУРИДАГИ ИЛМИЙ ДАРАЖАЛАР БЕРУВЧИ DSc.
27.06.2017. Fil. 46.01 РАҚАМЛИ ИЛМИЙ КЕНГАШ
ЎЗБЕК ТИЛИ, АДАБИЁТИ ВА ФОЛЬКЛОРИ ИНСТИТУТИ
ХАСАНОВ НОДИРХОН ДАДАХАНОВИЧ
«ЯССАВИЙЛИККА ДОИР МАНБАЛАР
ВА «ДЕВОНИ ҲИКМАТ»
10.00.02 – Ўзбек адабиёти
(филология фанлари)
ФИЛОЛОГИЯ ФАНЛАРИ БЎЙИЧА ДОКТОРЛИК (DSc) ДИССЕРТАЦИЯСИ
АВТОРЕФЕРАТИ
Тошкент – 2017
3
Докторлик диссертацияси (DSc) мавзуси Ўзбекистон Республикаси Вазирлар
Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясида В2017.DSc/Fil2 рақами билан
рўйхатга олинган.
Диссертация Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Ўзбек тили, адабиѐти ва
фольклори институтида бажарилган.
Диссертация автореферати уч тилда (ўзбек, рус, инглиз (резюме)) Илмий кенгаш веб
саҳифасида (
www.tai.uz
) ва «Ziyonet» Ахборот таълим порталида (
www.ziyonet.uz
)
жойлаштирилган.
Илмий маслаҳатчи: Ҳаққулов Иброҳим Чориевич
филология фанлари доктори
Расмий оппонентлар: Ҳомидий Ҳомиджон
филология фанлари доктори, профессор
Болтабоев Ҳамидулла Убайдуллаевич
филология фанлари доктори, профессор
Салоҳий Дилором
филология фанлари доктори, профессор
Етакчи ташкилот:
Алишер Навоий номидаги Тошкент
давлат ўзбек тили ва адабиёти
университети
Диссертация ҳимояси Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Ўзбек тили, адабиѐти ва
фольклори институти ҳузуридаги илмий даражалар берувчи DSc.27.06.2017.Fil.46.01 рақамли
Илмий кенгашнинг 2017 йил «___» ______________соат _____даги мажлисида бўлиб ўтади
(Манзил: 100060, Тошкент, Шаҳрисабз тор кўчаси, 5. Тел: (99871) 233-36-50, факс: (99871)
233-71-44; e-mail: uzlit@uzsci.net).
Диссертация билан Ўзбекистон Республикаси Фанлар академиясининг Асосий
кутубхонасида танишиш мумкин (___рақами билан рўйхатга олинган). (Манзил: 100100, Тошкент,
Зиѐлилар кўчаси, 13. Тел.: (99871) 262-74-58.
Диссертация автореферати 2017 йил «____ » __________ да тарқатилди.
(2017 йил «___» __________ даги _______ рақамли реестр баѐнномаси)
Б.А.Назаров,
Илмий даражалар берувчи
илмий кенгаш раиси, академик
Р.Баракаев,
Илмий даражалар берувчи
илмий кенгаш илмий котиби, филол.ф.н.
Н.Ф.Каримов,
Илмий даражалар берувчи илмий
кенгаш қошидаги илмий семинар раиси,
филол.ф.д. профессор
4
КИРИШ (докторлик диссертацияси аннотацияси)
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати.
Аҳмад Яссавий
ўзбек мумтоз адабиѐтининг машҳур намояндаси, туркий тасаввуф
шеъриятининг асосчиси, ўзбек адабиѐтида ҳикматнавислик анъанасининг
бошловчисидир. Асрлар мобайнида барча туркий халқларнинг маданий
ҳаѐтида ўчмас из қолдирган, маънавий ҳаѐтида беқиѐс ўрин тутадиган
муршиди комил сифатида жаҳон адабиѐтшунослигида ҳам Аҳмад Яссавий
номи, таълимоти ҳамда ҳикматлари маълум ва машҳур. 2016 йилда ЮНЕСКО
Бош конференциясининг Аҳмад Яссавий вафотининг 850 йиллигини кенг
нишонлаш ҳақида чиқарган қарори ҳам фикримизни яна бир карра
тасдиқлайди
1
.
Истиқлол шарофати билан миллий меросимиз, жумладан, буюк
аждодларимиз қаламларига мансуб бой адабий-илмий меросни янада кенг
кўламда тадқиқ этиш имконияти пайдо бўлганлиги Хожа Аҳмад Яссавий
ижодиѐтини туркий тасаввуф шеъриятини бошлаб берган улкан ижодкор
сифатида соф адабиѐтшунослик нуқтаи назаридан мутлақо янгидан тадқиқ
этишга йўл очиб берди. Аҳмад Яссавий тариқати ва шеърияти туркий
халқлар адабиѐти, маданияти, умуман, маънавий ҳаѐтига беқиѐс ижобий
таъсир кўрсатганлиги учун ҳам «ҳар биримиз Хожа Аҳмад Яссавий номини
тилга олар эканмиз, алоҳида ғурурни ҳис этамиз. Унинг фаолияти донолик ва
адолат мезони бўлиб, Туркистондаги барча халқларни бирлаштириб,
жипслаштириб турибди»
2
. Шу боисдан ҳам Аҳмад Яссавий асос солган
ҳикматнавислик анъанасининг ўзбек адабиѐти тарихидаги ўрни ва
аҳамиятини кўрсатиб бериш миллий бадиий тафаккур ривожининг етакчи
тамойилларини аниқлаш имконини беради. Зеро, Ўзбекистон Республика
сини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегиясида ҳам ижтимоий
соҳани, жумладан, илм-фан, адабиѐт, санъат соҳаларини ривожлантиришга
алоҳида эътибор қаратиш зарурлиги таъкидланган
3
.
Жаҳон адабиѐтшунослигида тасаввуф адабиѐтининг Шарқ халқлари
адабиѐтларида тутган мавқеи, инсон маънавий камолотини таъминлашдаги
маърифий-эстетик ва тарбиявий аҳамияти, хусусан, Яссавий тариқати ва
шеъриятининг туркий халқлар адабиѐтига таъсири жаҳоншумул аҳамиятга
эга эканлиги, туркий тасаввуф адабиѐтининг майдонга келиши, тараққиѐти,
туркий халқлар адабиѐтларига ижобий таъсири, Яссавий ва издошлари,
ҳикматнавислик анъанаси муаммолари турли аспектларда ўрганилиб, бу
борада муайян натижаларга эришилган. Бинобарин, туркий халқлар орасида
юзлаб йиллар мобайнида давом этиб келган ҳикматнавислик анъанаси ҳам
Яссавийнинг адабиѐтимиз тарихидан муносиб ўрин эгаллашга, туркий
1
http://www.unesco.org.tr/page=15:0:1:english
2
Каримов И. Туркистон умумий уйимиз. – Тошкент: Ўзбекистон, 1995. – Б. 34.
3
Қаранг: “Халқ сўзи” / Тошкент, 2017 йил 8 февраль.
5
адабиѐт тараққиѐтига улкан улуш қўшган даҳо шоирлар қаторидан жой
олишга лойиқ ижодкор эканини тасдиқлайди.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 24 майдаги
ПҚ-2995-сонли «Қадимий ѐзма манбаларни сақлаш, тадқиқ ва тарғиб қилиш
тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида»ги Фармони,
2006 йил 25 августдаги ПҚ-451-сонли «Миллий ғоя тарғиботи ва маънавий
маърифий ишлар самарадорлигини ошириш тўғрисида»ги, 2010 йил 27
январдаги ПҚ-1271-сонли «Баркамол авлод йили» давлат дастури ҳақида»ги,
2017 йил 20 июндаги ПҚ-3074-сонли «Ўзбекистонга оид хориждаги маданий
бойликларни тадқиқ этиш марказини ташкил этиш тўғрисида»ги, 2017 йил 13
сентябрдаги ПҚ-3271-сонли “Китоб маҳсулотларини нашр этиш ва тарқатиш
тизимини ривожлантириш, китоб мутолааси ва китобхонлик маданиятини
ошириш ҳамда тарғиб қилиш бўйича комплекс чора-тадбирлар дастури
тўғрисида”ги қарорлари ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъѐрий
ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишда ушбу
диссертация иши маълум маънода хизмат қилади.
Тадқиқотнинг республика фан ва технологиялари ривожланиши
нинг устувор йўналишларига мослиги.
Диссертация тадқиқоти республика
фан ва технологиялар тараққиѐтининг I. «Демократик ва ҳуқуқий жамиятни
маънавий-ахлоқий ва маданий ривожлантириш, инновацион иқтисодиѐтни
шакллантириш» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган.
Диссертация мавзуси бўйича хорижий илмий тадқиқотлар шарҳи
4
.
Аҳмад Яссавий ва издошларининг ҳаѐти, асарлари, фикр-қарашлари бўйича
дунѐнинг йирик илмий марказлари ва олий таълим муассасаларида,
жумладан, University of Indiana, University of California (АҚШ), Marmara
Üniversitesi, Istanbul Üniversitesi, Hacettepe Üniversitesi, Selçuk Üniversitesi,
Ankara Üniversitesi, Erciyes Üniversitesi, Başkent Üniversitesi (Туркия), Ahmet
Yesevi University (Қозоғистон), Санкт-Петербург университети, Россия
Фанлар академияси Шарқшунослик институтида (РФ), шунингдек, ЎзР ФА
Ўзбек тили, адабиѐти ва фольклори институти, Абу Райҳон Беруний
номидаги Шарқшунослик институти, Тошкент давлат Шарқшунослик
институти (Ўзбекистон)да илмий-амалий тадқиқотлар олиб борилмоқда.
Яссавийшуносликда кўплаб илмий-тадқиқотлар яратилди, «Девони
ҳикмат»нинг турли илмий ва оммабоп нашрлари чоп этилди (Ankara
Üniversitesi, Marmara Üniversitesi, Erciyes Üniversitesi, Ahmet Yesevi
University). Яссавийнинг туркий халқлар адабиѐти ва маънавий ҳаѐтига
кўрсатган таъсири кўрсатилди (Selçuk Üniversitesi, Hacettepe Üniversitesi,
Россия Фанлар академияси Шарқшунослик институти). Яссавий ва унинг
издошлари таъсирида XIII асрдан эътиборан Онадўлида диний-маърифий
турк адабиѐти шакллангани тасдиқланди (Istanbul Üniversitesi, Başkent
4
www.indiana.edu
,
www.universityofcalifornia.edu
,
www.nelc.ucla.edu
,
www.marmara.edu.tr
,
www.istanbul.edu.tr
,
www.hacettepe.edu.tr
,
www.selcuk.edu.tr
,
www.ankara.edu.tr
,
www.erciyes.edu.tr
,
www.baskent.edu.tr
,
www.ayu.edu.tr
,
www.spbu.ru
,
www.ivran.ru
,
www.ziyonet.uz
6
Üniversitesi). Яссавий ва «Девони ҳикмат»га доир илмий ишлар амалга
оширилиб, Яссавийнинг манқабалари ва мақбараси тўғрисидаги мулоҳазалар,
ҳикмат намуналаридан таржималар, Яссавийнинг маънавий нуфузи,
таъсирига доир илмий хулосалар чиқарилди (University of California,
University of Indiana, Санкт-Петербург университети). Яссавийликка оид
айрим янги топилган манбалар илмий таомилга киритилди (Marmara
Üniversitesi, Yıldız Üniversitesi, Anadolu Üniversitesi).
Яссавийшуносликда бугунги кунда яссавийликка доир янги манба
ларни илмий истеъмолга киритиш; Аҳмад Яссавий ва издошлари ҳаѐти,
асарлари ва таълимотининг янги қирраларини аниқлаш; Яссавий мактаби
ижодкорлари томонидан давом эттирилган ҳикмат анъанасининг шаклланиш
ва тараққиѐт жараѐнларини асослаш; яссавийлик таълимотининг туркий
адабиѐтда тутган ўрнини белгилаш; Яссавий ва издошларининг туркий
халқлар маънавиятига кўрсатган таъсирини аниқлаш сингари устувор
йўналишларда илмий изланишлар олиб борилмоқда.
Муаммонинг ўрганилганлик даражаси.
Яссавий ҳаѐти, ижоди,
тариқати ва таълимотини ўрганиш унинг тириклигидаѐқ бошланган. Бу
ўринда, аввало, Сўфий Муҳаммад Донишманднинг «Миръот ул-қулуб»,
Мавлоно Ўрунг Қўйлоқий томонидан туркийга ўгирилган «Насабнома»,
Аҳмад Ҳазинийинг «Жавоҳир ул-аброр» ва «Манбаъ ул-абҳор» каби
асарларини қайд этиш жоиз. XIX асрга келиб Ғарб дунѐсида ҳам турк, татар,
туркман, қозоқ, рус, немис, инглиз, олимлари томонидан бир қанча ишлар
бажарилди
5
. Истиқлол шарофати билан миллий, маданий, адабий, тарихий ва
диний қадриятларимизни тиклаш имконияти яратилганлиги туфайли сўнгги
чорак аср мобайнида ўзбек олимларининг Яссавий ҳаѐти, ижоди, тариқати ва
унинг издошларига бағишланган кўплаб тадқиқот ва мақолалари яратилди
ҳамда уларнинг бир қисми хорижда ҳам чоп этилди
6
.
1995 йилда «Ўзбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараққиѐти
(ғоявийлик, издошлик, образлар олами)» мавзусига бағишланган тадқиқотда
Яссавий ижодий мероси илк маротаба диссертация объекти сифатида тадқиқ
этилди
7
. «Девони ҳикмат»нинг ЎзР ФА Шарқшунослик институти ҳамда
Ҳамид Сулаймон номидаги собиқ Қўлѐзмалар институти фондларида
сақланаѐтган қўлѐзма ва тошбосма нусхаларини ўрганишга бағишлаб
номзодлик диссертацияси ҳимоя қилинди, 2006 йилда «Девони ҳикмат»
5
Мавзу юзасидан қилинган ишлар ҳақида диссертацияда батафсил маълумот берилган.
6
Ahmed
Yesevi (Hikmetleri). Haz. İbrahim Hakkulov. Çeviren ve sadeleştiren E.S.Toplu. – Ankara: MEB
yayınları. 1995. – 330 s; Hamit Gulamoğlu Nigmetov. Yesevi‟ye ait bazı seneler. Milletlerarası Ahmed
Yesevi Sempozyumu Bildirileri. – Ankara, 1992. – 256 s; Dilaram Nişanova. "Hoca Ahmet Yesevîy
Hakkında Özbekistandagı Tatkikadlar". Milletlerarası Hoca Ahmet Yesevi Sempozyumu Bildirileri,
Kayseri, 1993. – 434 s; Muminov A. Yeseviyye tarikatının doğuşu hakkında, Yedi İklim, Sanat, kültür,
edebiyat dergisi. – C. 5, sy. 42. Eylül 1993, s.10-13; Муминов A. Ясауийа бастаулары / Сборник статей
«Ясауи тағылымы». – Туркестан, 1996. – С. 22-30.
7
Ҳаққулов И. Ўзбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик, издошлик,
образлар олами): Филол.фан.д–ри ... дис. – Тошкент, 1999. – 282 б.
7
қўлѐзмалари тавсифланган китоб нашр эттирилди, 2008 йилда Яссавий
ҳикматларининг йиғма-қиѐсий матнидан намуналар эълон қилинди
8
. 2006
йилда Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма каталоги чоп этилди
9
. Бироқ
сўнгги аср яссавийшунослик тарихига назар солиш амалга оширилган ишлар
билан биргаликда бугунги кунда «Девони ҳикмат»нинг ишончли илмий
матнини
тузиш,
Яссавийнинг
илмий таржимаи ҳолини яратиш,
ҳикматнавислик мактабининг ташаккули ва тараққиѐт босқичларини
аниқлаш, Яссавий ҳаѐту ижодиѐтини янги топилган манбалар асосида
ўрганиш каби бир қатор муҳим илмий изланишлар турганлигини
тасдиқлайди.
Тадқиқотнинг диссертация бажарилган илмий-тадқиқот
муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги.
Диссертация тадқиқоти ФА-Ф8-032 рақамли «15 жилдли ўзбек фольклори ва
адабиѐти тарихи» мавзусидаги фундаментал илмий лойиҳа (2007–2011 йй.);
ФМ-7-190 рақамли «Ҳазиний ва унинг ижодий мероси» мавзусидаги ѐш
олимлар фундаментал тадқиқоти (2004–2006 йй.); ФА-Ф1-Г039 рақамли
«Алишер Навоий (2 жилдлик) ва Абдулла Қодирий қомусларини яратиш»
(2012-2016 йй.) каби илмий лойиҳалар доирасида бажарилган.
Тадқиқотнинг мақсади
: Яссавийнинг маърифатпарварлик фаолияти,
туркий тасаввуф адабиѐтини шакллантиришдаги тарихий хизматларини
белгилаш; «Девони ҳикмат»нинг тил хусусияти, ифода тарзи; туркий
адабиѐтдаги мавқеи ва мумтоз адабиѐт тараққиѐтига таъсирини ҳар
томонлама ѐритиш; унинг маъно, тимсол, рамз ва истилоҳлардаги ўзига
хосликларини кўрсатишдан иборатдир.
Тадқиқотнинг вазифалари:
Яссавий ҳаѐти, ижоди ва таълимотининг ўрганилиш тарихига назар
ташлаш, бу соҳада қилинган ишларни илмий нуқтаи назардан баҳолаш; Ғарб
ва Шарқ адабиѐтшунослигидаги Аҳмад Яссавий ҳаѐти ва ижодига тааллуқли
тадқиқотларнинг асосий ютуқ ва янгиликларини умумлаштириб, тегишли
хулосалар чиқариш;
яссавийликка доир асосий тарихий, тасаввуфий, илмий-адабий
манбаларни изчил тадқиқ ва таҳлил этиш ҳамда илмий истеъмолга олиб
кириш; уларга таянган ҳолда Яссавий ҳаѐти, ижоди ва таълимотига тегишли
янгиликларни илмий жамоатчилик эътиборига ҳавола қилиш;
Аҳмад Яссавий ҳаѐти ва ижоди ҳамда тариқатига бағишланган хорижда
ва юртимизда сақланаѐтган «Миръот ул-қулуб», «Ҳадиқат ул-орифин»,
«Жавоҳир ул-аброр», «Манбаъ ул-абҳор», «Жомиъ ул-муршидин», «Ҳужжат
8
Ишмухамедова М. «Девони ҳикмат»нинг қўлѐзмалари: Филол.фан.номзоди ... дисс. – Тошкент,
1995. – 154 б; Эшмухамедова М. Девони ҳикмат қўлѐзмалари. – Тошкент, 2003. – 84 б; Хожа
Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Йиғма-қиѐсий матн. Нашрга тай. Эшмухамедова М. – Тошкент,
2007. – 204 б.
9
ЎзР ФА Шарқшунослик институтидаги Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма
каталоги. – Туркистон, 2006. – 328 б.
8
ул-аброр», «Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс», «Самарат ул-машойих», «Рисола
дар таржимаи Аҳмад Яссавий», «Рисолаи султон Хожа Аҳмад Яссавий» каби
илмий, тарихий, манқабавий манбаларни илмий истеъмолга олиб кириш;
Яссавий ҳикматларини «Миръот ул-қулуб», «Ҳадиқат ул-орифин»,
«Жавоҳир ул-аброр», «Манбаъ ул-абҳор», «Жомиъ ул-муршидин», «Ҳужжат
ул-аброр», «Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс», «Самарат ул-машойих» сингари
манбалар билан қиѐсий аспектда ўрганиш;
ўрганилган бирламчи манбаларга таянган ҳолда Яссавийнинг илмий
таржимаи ҳолини яратиш;
Аҳмад Яссавийнинг таржимаи ҳоли, адабий мероси, таълимотига доир
асосий маълумотларни яхлит тизимга келтириб, ҳикматларнинг муаллифлик
масаласига муайян аниқликлар киритиш;
яссавийлик таълимоти ва ҳикматнавислик анъанасининг юзага келиш,
ривожланиш ва тарқалиш тажрибасини ѐритиш;
адабий анъанадаги ғоявий-бадиий ўзига хосликнинг умумлашма
манзарасини очиш.
Тадқиқотнинг объекти
сифатида Аҳмад Яссавий ҳаѐти, ижоди,
таълимоти ва яссавийликка доир илмий, тарихий, адабий ва манқабавий
асарлар, «Девони ҳикмат»нинг турли йилларда кўчирилган қўлѐзма ва
тошбосма нусхалари олинди.
Тадқиқотнинг предметини
Аҳмад Яссавий ҳаѐти, ижоди, таълимоти
ва яссавийликка доир илмий, тарихий, адабий ва манқабавий асарлар тадқиқи
ва таҳлили асосида олинган илмий натижалар, Аҳмад Яссавий асос солган
ҳикматнавислик анъанасининг ўзбек адабиѐтидаги тарихий-тадрижий
ривожи ва ўрнини кўрсатувчи манба ва адабиѐтлар ташкил этади.
Тадқиқотнинг усуллари.
Тадқиқот мавзусини ѐритишда тавсифлаш,
таснифлаш, тарихий-қиѐсий, қиѐсий-типологик, контекстуал ва комплекс
таҳлил усулларидан фойдаланилди.
Диссертация тадқиқотининг илмий янгилиги
қуйидагилардан
иборат:
Аҳмад Яссавий туркий адабиѐтда ҳикматнавислик тажрибасини
бошлаб бергани “Девони ҳикмат” ҳикматларининг ўзига хосликлари асосида
исботланган;
«Девони ҳикмат»нинг ирфоний маъно, ахлоқий-дидактик моҳияти,
уларни ўзига хос бадиий тасвир усуллари асосида акс эттирилганлиги очиб
берилган;
Туркий адабиѐтда ҳикматнавислик мактабининг юзага келиш тарихи ва
тараққиѐт йўллари аниқланган ҳамда ушбу мактабнинг Ҳаким ота (Сулаймон
Боқирғоний), Шайбоний, Убайдий каби вакиллари адабий меросига Яссавий
анъаналарининг таъсири қиѐсий-типологик нуқтаи назардан кўрсатилган;
Аҳмад Ҳазиний ва Олим Шайхнинг ҳаѐти ҳамда илмий фаолияти илк
бора яссавийшуносликнинг муҳим манбаси сифатида очиб берилган.
9
Марказий Осиѐда тасаввуф таълимотининг такомили ва унда Аҳмад Яссавий
ҳамда издошларининг улкан мавқеи Алишер Навоийнинг «Насойим
ул-муҳаббат» асаридаги фикрлар асосида, шунингдек, Яссавийнинг Навоий
ижодига таъсири издошликнинг ўзига хос кўриниши сифатида асосланган;
Шайбоний ва Убайдийнинг Яссавийга издошлиги тил халқоналиги,
ўзбек мумтоз адабиѐтида ушбу тил бадиий имкониятларини намоѐн қилиши
улар шеъриятидаги муштаракликлар асосида белгилаб берилган.
Тадқиқотнинг амалий натижалари
қуйидагилардан иборат: “Девони
ҳикмат”нинг Ўзбекистон ва хориж кутубхоналарида сақланаѐтган бир қанча
қўлѐзма нусхаларига таяниб илк бора йиғма-қиѐсий матн яратилган, луғат ва
изоҳлар билан таъминланиб, алоҳида китоб ҳолида нашр қилинган. Бу эса
Яссавий ижодиѐтини оммага имкон қадар тўлиқроқ ва ишончли матн асосида
етказишга имкон беради;
“Девони ҳикмат” устидаги изланишлар натижасида янги топилган ҳикмат
намуналари ҳам тўплам шаклида китобхонларга тақдим этилган. Ушбу
китобда Яссавийнинг 73 ҳикмати биринчи марта нашр қилинган;
Сўфи Муҳаммад Донишманднинг яссавийлик таълимотини акс
эттирувчи “Миръот ул-қулуб” рисоласи илк маротаба эълон қилинган;
Яссавийликка доир қадимий манбалар, “Девони ҳикмат”нинг ғоявий-бадиий
олами, Яссавий издошларининг адабий мероси илмий жамоатчиликка
етказилган;
Яссавийликка доир манбалар ҳамда Яссавий ва издошлари адабий
меросини
текшириш
натижасида
чиқарилган
илмий
хулосалар
адабиѐтшунослик ва тасаввуфшунослик фанларини янги илмий-назарий
қарашлар билан бойитган;
Мазкур
қарашлар
асосида
ўзбек
адабиѐти
тарихи
ва
тасаввуфшуносликка доир дарслик ва қўлланмаларга тегишли тавсия ва
кўрсатмалар тақдим этилган;
Илмий иш объекти бўлган асарлардаги комил инсон тимсоли ҳозирги
замон ўқувчисининг маънавий-ахлоқий ва эстетик шаклланишида муҳим
аҳамиятга эга эканлиги аниқланган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги
туркий халқлар тарихи,
адабиѐти, тафаккури ва маънавиятида асрлар мобайнида муҳим ўрин тутиб
келган Хожа Аҳмад Яссавий ва издошларининг ҳаѐти, шахсияти, ижодиѐти ва
фикр-қарашларига кенг ўрин берилган яссавийликка доир қимматли
манбалар асосида ва адабиѐтшуносликдаги назарий қарашларга мувофиқ
илмий натижа ва хулосалар чиқарилганлиги билан белгиланади.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот
натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти диссертацияда ҳикматнавислик
анъанаси асосчиси Аҳмад Яссавий ҳаѐти ва ижодиѐти ўрганилиши,
мутасаввиф шоир ижоди, таълимотига доир маълумотлар, адиб фикр
қарашларининг яссавийликка доир бирламчи манбалар асосида тадқиқ ва
10
тақдим этилиши, Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма нусхалар ҳамда мазкур
асарлар асосида таҳлилга тортилишида намоѐн бўлади.
Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти шундан иборатки, улардан
миллий маънавий, адабий, диний қадриятларимизни тиклашда, ўзбек
адабиѐти тарихи, ўзбек адабиѐтшунослиги, Яссавий мактаби шоирлари,
диний-дидактик адабиѐт, тасаввуфшунослик, яссавийшунослик, миллий
истиқлол ғояси каби йўналишларда талаба, магистр ва мутахассислар учун
ўқув, услубий қўлланма, дарсликлар тайѐрлашда, Яссавий ва издошларининг
асарларини оммага етказишда фойдаланиш мумкин.
Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши.
“Яссавийликка доир
манбалар ва “Девони ҳикмат” мавзусида эришилган илмий натижалардан:
Хожа Аҳмад Яссавий ҳамда унинг издошлари ҳаѐти, ижодиѐти ва таъсирлари
бўйича Ўзбек тили, адабиѐти ва фольклори институтида 2007– 2011 йилларда
бажарилган ФА-Ф8-032 рақамли «15 жилдли ўзбек фольклори ва адабиѐти
тарихи» мавзусидаги фундаментал илмий лойиҳада фойдаланил ган (Фан ва
технологиялар агентлигининг ФТК-03-13/524-сонли маълумот номаси). Ушбу
илмий натижалар «Хожа Аҳмад Яссавийнинг ҳаѐти, ижоди ва таълимоти»,
«Девони ҳикмат», унинг ғоя, мазмун ва тил масалалари», «Ҳикматнавислик
анъанасининг ўзбек адабиѐтидаги тараққиѐти», «Яссавий ижодининг ўзбек
адабиѐти намояндалари ижодига таъсири» мавзуларидаги обзор ва
персоналия илмий мақолаларининг асосини ташкил қилган; Яссавийликка
доир манбалар юзасидан чиқарган назарий хулосалар ҳамда изланишлар
натижасида аниқланган «Девони ҳикмат»нинг янги намуналарига доир
умумлашмалардан 8Ф-151 рақамли «Адабиѐт энциклопедияси» илмий
лойиҳасида фойдаланилган (Фан ва технологиялар агентлигининг
ФТК-0313/528-сонли маълумотномаси). “Девони ҳикмат” нашрлари қиѐси
янги топилган манбалар ва Аҳмад Яссавийнинг муаллифлик масаласига
муайян аниқликлар киритиш имконини берган;
Тадқиқот материаллари ва хулосаларидан Наждат Тўсуннинг “Türkistan
dervişlerinden yadigar. Orta Asya Türkçesiyle yazılmış tasavvufi eserler” (İstanbul,
2011), “Ahmed Yesevi” (Ankara, 2015), Ҳаѐти Биженинг “Hoca Ahmed Yesevi.
Divan-ı Hikmet” (Ankara, 2009) ва “Pir-i Türkistan Hoca Ahmed Yesevi”
(İstanbul, 2011) монографияларида фойдаланилиши яссавийликка доир
мавжуд илмий ва тарихий манбаларга аниқлик киритиш ҳамда Яссавий
адабий меросига янгича ѐндошиш
тамойилларини бошлаб берган.
Изланишлар натижасида топилган ҳикматларнинг
«Девони ҳикмат»
нашрларида тутган ўрни ойдинлаштирилган ҳамда Аҳмад Яссавийнинг
ҳаѐти, таълим-тарбияси, сайру сулуки ва туркий ѐзма адабиѐт тараққиѐтига
қўшган ҳиссасини тадқиқ этишга доир янги адабий манбалар илмий
муомалага киритилган.
Тадқиқот натижаларининг апробацияси
. Тадқиқот натижалари 14 та
илмий-амалий анжуманда, шу жумладан, 20 та халқаро конференцияда
апробациядан ўтган.
11
Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги.
Диссертация
мавзуси бўйича жами 60 та илмий иш чоп этилган, шулардан, 1 та
монография, 2 та илмий китоб (улардан бири ҳаммуаллифликда), ЎзР
Вазирлар Маҳкамаси ҳузуридаги Олий аттестация комиссиясининг
докторлик диссертациялари асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия
этилган илмий нашрларда 16 та мақола, жумладан, 12 таси республика ва 4
таси хорижий журналларда нашр этилган.
Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми.
Диссертация кириш, 4 та боб,
хулоса ва фойдаланилган адабиѐтлар рўйхатидан ташкил топган бўлиб,
умумий ҳажми 270 саҳифадан иборат.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
Кириш
қисмида ўтказилган тадқиқотларнинг долзарблиги ва зарурияти
асосланган, тадқиқотнинг мақсад ва вазифалари, объект ва предметлари
тавсифланган, республика фан ва технологиялари ривожланиши устувор
йўналишларига мослиги кўрсатилган, тадқиқотнинг илмий янгилиги ва
амалий натижалари баѐн қилинган, олинган натижаларнинг илмий ва амалий
аҳамияти очиб берилган, тадқиқот натижаларини амалиѐтга жорий қилиш,
нашр этилган ишлар ва диссертация тузилиши бўйича маълумотлар
келтирилган.
Диссертациянинг
«Хожа Аҳмад Яссавий ҳаёти ва ижодиётининг
ўрганилиш тарихи»
деб номланган биринчи бобида Аҳмад Яссавийнинг
ҳаѐти, ижодиѐти ва таълимоти мавзусида юртимизда ҳамда хорижда қилинган
илмий
тадқиқотлардан
баҳс
юритилган.
Бобнинг
«Ўзбекистонда
яссавийшунослик»
деб номланган дастлабки фаслида Яссавийга доир
юртимизда амалга оширилган илмий ишларга тўхталинган.
Маълумки, «реакцион ижодкор» сифатида қаралгани учун Яссавий
ҳаѐти ва ижодиѐти ҳам шўро даврида нисбатан жуда оз ва бирѐқлама
ўрганилган эди. Шундай бўлса-да, Ўзбекистонда А.Саъдий, А.Фитрат,
И.Мўминов, Э.Рустамов, О.Усмон, И.Ҳаққулов, Н.Комилов каби олимлар
томонидан Яссавий ҳаѐти, ижоди ва адабий меросининг у ѐки бу қиррасини
ѐритувчи бир қатор тадқиқотлар амалга оширилди
10
. Проф. Абдурауф Фитрат
биринчи бўлиб, Яссавий яшаган даврдаги ижтимоий, маънавий муҳит, унинг
ҳаѐт саҳифалари, яссавийлик тариқатига асос солиши, «Девони ҳикмат»
10
Саъдий А. Яссавий ким эди? // Инқилоб. – Тошкент, 1922. – №2; Фитрат А. Аҳмад Яссавий //
Маориф ва ўқитғучи. – Тошкент, 1927. – № 6,7-8. – Б. 29-35, 39-44; Фитрат А. Яссавий мактаби
шоирлари тўғрисида текширишлар // Маориф ва ўқитғучи. – Тошкент, 1928. – № 5-6. – Б. 49-52;
Мўминов И. Мирзо Бедилнинг фалсафий қарашлари. – Тошкент: Фан, 1958. – Б. 102; Рустамов Э.
Аҳмад Яссавий ҳикматларида тарих ва ҳаѐт садоси // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 1972. –
№4. – Б. 21-25; – №5. – Б. 22-28; Ҳаққул И. Навоий азиз билган… // Ёшлик. – Тошкент, 1988. – №4.
– Б. 67-72; Комилов Н. Аҳмад Яссавий // Гулхан. – Тошкент, 1990. №11. – Б. 27-28; Усмон О.
Ваҳдат шаробин ичдим // Мулоқот. – Тошкент, 1991. – №6. – Б. 51-57.
12
тарихи, ҳикматларнинг маъно-моҳияти, адабий қиммати, Яссавийга
издошлик сингари масалаларни атрофлича ўрганиб чиққан. Яссавийнинг
ирфоний ва адабий даражасини юқори баҳолаган Фитрат, унинг илмий ва
маърифий даражаси баландлиги ва адабиѐт қонун-қоидаларини ҳам яхши
билганлигини алоҳида қайд этади. Унингча, Яссавий халқ орасидан чиққан,
оддий фуқаро дардини куйлаган ижодкор сифатида эътирофга лойиқдир.
Шунингдек, у Яссавий ҳикматларининг туркий тил ривожидаги хизматлари
хусусида мулоҳаза юритиб, уларнинг «Қутадғу билиг»дан бир аср кейин,
«Ҳибат ул-ҳақойиқ» билан бир даврда ѐзилгани боис адабиѐтимиз ва
тарихимиз учун муҳим аҳамиятга моликлигини, туркий адабиѐт тажрибасида
Яссавий мактаби жуда нуфузли ўрин тутиб келганлигига эътиборни қаратади.
Ҳақиқатан ҳам Яссавий ҳикматлари йўлида шеър ѐзиш ўзбек адабиѐтида
алоҳида бир анъанага айланган эди. Илмий тадқиқотлар эса Яссавий
фикр-қарашлари туркий халқларнинг нафақат тасаввуфий адабиѐтига, балки,
маънавий, маданий ва руҳоний ҳаѐтига ҳам сезиларли таъсир ўтказганлигини
кўрсатади.
Шўро даври қатағонларига қарамай, айрим олимлар Яссавий
ижодиѐтини тўғри баҳолашга уринишган. Масалан, А.Саъдий Яссавийнинг
туркий халқлар адабиѐтида тутган ўрнини муносиб баҳолар экан, уни туркий
шоирларнинг муршидларидан бири деб ҳисоблайди
11
, О.Шарафиддинов ва
С.Ҳусайн «Яссавий ва Боқирғоний асарларидаги тилнинг соддалиги,
ифоданинг равшанлиги ва форма томонидан фольклорга яқин туриши»ни
таъкидлайдилар
12
. Академик И.Мўминов ҳикматларнинг ўзбек адабиѐтининг
қимматбаҳо ѐдгорлиги, муаллифнинг савияси кенг ва чуқур бўлганлигини
ѐзган
13
. Проф. Э.Рустамов эса Яссавийнинг адабиѐт тарихида тутган
мавқеини янгича баҳолашга уринади
14
. Лекин Яссавийнинг миллий маданият,
тил ва адабиѐт тарихидаги хизматларини тўғри баҳолаш йўлидаги барча
уринишлар шўро мафкураси вакиллари томонидан кескин қораланган эди
15
.
Аммо хорижда, хусусан, Туркияда яссавийшунослик тўхтаб қолмай давом
этган. Ниҳоят, мустақиллик арафасида ва ундан кейин Ўзбекистонда
яссавийшунослик соҳасида янги давр бошланди. Яссавий ҳикматларини
ўқиб-ўрганиш, нашр этиш ва оммага етказиш бўйича турли ишлар амалга
оширилди. «Девони ҳикмат»нинг мустақил нашрлари бирин-кетин ўқувчилар
11
Саъдий А. Ўша мақола.
12
Шарафиддинов О., Ҳусайн С. Ўзбек адабиѐти: Ўн беш йил ичида ўзбек совет адабиѐти. –
Тошкент, 1939. – Б. 14.
13
Мўминов И.Ўша асар. – Б. 36-41.
14
Рустамов Э. Ўша мақола.
15
Адабиѐтшунослик фанининг партиявийлиги ва ғоявийлиги учун // Ўзбек тили ва адабиѐти. –
Тошкент, 1973. – №3. – Б. 5; Маллаев Н.М. Ўзбек адабиѐти тарихи. 1-китоб (XVII асргача). –
Тошкент, 1976. – Б. 158-159; Каримов Ғ. Қисқача ўзбек адабиѐти тарихи. – Тошкент, 1978. – Б. 48-
50, 65-71.
13
ҳукмига ҳавола этилди
16
. Вақтли матбуотда Яссавий ҳаѐти ва ижодига доир
ўнлаб мақола, рисола ва китоб чоп қилинди, илмий тадқиқотлар яратилди
17
.
Яссавий ва унинг издошларига бағишлаб ўтказилган илмий анжуманлар
материаллари асосида тайѐрланган мақолалар тўплами нашр этилди
18
. Сўнгги
йигирма беш йил давомида ўзбек олимларининг Яссавийнинг ҳаѐти, ижоди,
тариқати ва издошларига бағишланган кўплаб мақола ва тадқиқотлардан бир
қанчаси хорижда ҳам эълон қилинди
19
. 1995 йил Яссавий ижодий мероси илк
16
Аҳмад Яссавий. Ҳикматлар. Нашрга тай., сўзбоши ва изоҳлар муал. И.Ҳаққулов. – Тошкент:
Адабиѐт ва санъат, 1991. – 256 б; Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Нашрга тай. Р.Ашурбой ўғли
Абдушукуров. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги НМБ, 1992. – 208 б; Хожа Аҳмад Яссавий.
Девони ҳикмат (Янги топилган намуналар). Нашрга тай. Нодирхон Ҳасан. – Тошкент:
Мовароуннаҳр, 2004. – 176 б; Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Нашрга тай.: Иброҳим
Ҳаққул, Нодирхон Ҳасан. – Тошкент: Мовароуннаҳр, 2006. – 272 б; Аҳмад Яссавий. Сулаймон
Боқирғоний. Ҳикматлар куллиѐтидан. – Тошкент: Ўзбекистон, 2011.
17
Бозоров А., Қораев Т. Ҳикматлар куллиѐтидан // Шарқ юлдузи. – Тошкент, 1992. – № 1. – Б.
3-19; Неъматов Ҳ. Аҳмад Яссавий ҳаѐтига оид баъзи саналар // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент,
1992. – № 2. – Б. 3-6; Қосимов Б. Ҳикматлар шеърияти // Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. –
Тошкент, 1993. – № 29; Ўрдабекли Б. Яссавий тариқати // Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. –
Тошкент, 1993. – № 43-44; Даврон Х. Турк машойихининг киборидин... // Ўзбекистон адабиѐти ва
санъати. – Тошкент, 1993. – № 37; Алиев А. Тилимиз донишманди // Ўзбекистон адабиѐти ва
санъати. – Тошкент, 1993. – № 43-44; Мўминов А. Яссавия: илдиз ва манбалар // Фан ва турмуш. –
Тошкент, 1993. – № 9-10. – Б. 18-21; Яссавий ким эди? (Мақолалар ва ҳикматлардан парчалар),
тўплаб нашрга тайѐрловчи ва сўзбоши муаллифи Б.Дўстқораев. – Тошкент: Халқ мероси, 1994;
Жабборов Н. Хожа Аҳмад Яссавий – туркий тасаввуфнинг порлоқ қуѐши. – Тошкент, 1994;
Мўминов А., Жандарбеков З. Яссавия таълимоти вужудга келган муҳит ҳақида янги муҳим манба
// Шарқшунослик. – Тошкент, 1994. – № 5. – Б. 82-88; Султон И. Баҳовуддин Нақшбанд абадияти. –
Тошкент, 1994. – 88 б; Носиров О. Аҳмад Яссавийнинг диний-ахлоқий қарашлари // Ўзбекистонда
ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан. – Тошкент, 1995; Туркияда яссавийшунос
лик. – Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 1999; Тўйчиев У. Аҳмад Яссавий ва ўзбек шеър тузилиши //
Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 1999. – № 2; Ҳасанов Н. Султон Аҳмад Ҳазинийнинг
«Жавоҳир ул-аброр мин амвож ил биҳор» асари ва унинг яссавийшуносликдаги илмий-тарихий
қиммати: Филол.фан.ном. ... дис. – Тошкент, 1999; Каримов Э.Э. Ясавия и Ходжаган Накшбандия:
история действительная и вымышленная. – Ташкент: Узбекистан, 2000; Ҳаққул И. Аҳмад Яссавий.
– Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 2001; Неъматова Ж. Яссавийлик ва унинг ижтимоий
фалсафий фикр ривожидаги ўрни: Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 2002; Хажиева М. Хожа
Аҳмад Яссавийнинг маънавий-тарбиявий қарашлари: Филол.фан.ном ... дисс. – Тошкент, 2004;
Абдуллаев А. «Девони ҳикмат»да яссавия тариқати ғоялари // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент,
2005. – № 6 ва б.
18
Хожа Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, ижоди ва анъаналари. Тўпловчи ва нашрга тай.: И.Ҳаққул,
Н.Ҳасан ва А.Бектош. – Тошкент: Адабиѐт жамғармаси, 2001. – 336 б.
19
Milletlerarasi Hoca Ahmet Yesevi Sempozyumu Bildirileri, Kayseri 26-29 Mayis 1993, Erciyes
Üniversitesi Yayınları, Kayseri. – 434 б; Muminov A. Yeseviyye tarikatının doğuşu hakkında. Yedi İklim.
Sanat, kültür, edebiyat dergisi. İstanbul, 1993. C. 5, sy. 42. – S. 10-13; Hakkul İ. Ahmed Yesevi. Türk
Yurdu. Ahmed-i Yesevi özel sayisi. no: 73, 1993; Ahmed Yesevi. Hikmetler. Haz. Hakkulov İ. Çeviren ve
sadeleştiren E.S.Toplu. – Ankara: MEB yayınları 1995. – 330 s; Hasan N. Hazini‟nin «Menba‟ul-Ebhar
fi Riyazi‟l-Ebrar» adlı eseri // Tasavvuf İlmi ve Akademik Araştırma Dergisi. – Ankara, 2001. Sy.7. – S.
243-248; Бабаджанов Б. Зикр джахр и сама: сакрализация профанного или профанация
сакрального? / Подвижники Ислама, культ святых и суфизм в Ср. Азии и на Кавказе. – М., 2003. –
С. 237-250; Erkinov A. Une Priyre (munajat) attribuye а Ahmad Yasawi. Journal of The History of
Sufism, nr: 4, 2003. – P. 279-291; Erkinov А. Die eigenschaften der bucher volkstumlicher verbreitung.
Der beispiel des Diwan-ı Hikmat des Ahmad Yasawi. Manuscripta Orientalia. İnternational Journal for
Oriental Manuscript Research, Vol. 9, no 3. September, 2003. – P. 48-51; Erkinov А. Prayer
14
маротаба диссертация объекти сифатида тадқиқ этилди. Яссавий ҳикматлари
жамланган тўплам ва мажмуалар каталоглаштирилди. Яссавий
ҳикматларининг Ўзбекистондаги бир қанча қўлѐзмалари асосида унинг йиғма
қиѐсий матни эълон қилинди. Шунингдек, Беруний номидаги Шарқ
қўлѐзмалари марказида сақланаѐтган Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма
каталоги чоп этилди
20
. Демак, яссавийшуносликда амалга оширилган мазкур
тадқиқотларни четлаб Яссавий ҳаѐти, ижоди ва тариқати бўйича эътиборга
сазовор бирор иш қилиш қийин. Зеро, ушбу соҳада ўрганилиши ва ҳал
этилиши лозим бўлган муаммолар ҳали анча.
Биринчи бобнинг «
Шарқда яссавийшунослик
» номли иккинчи фаслида бир
қанча Шарқ мамлакатларида Яссавий мавзусида қилинган илмий ишлар
ҳақида баҳс юритилган. Онадўли, Дашти Қипчоқ, Идил-Уралгача бориб
етган, асрлар мобайнида бу минтақа халқлари шоирлари учун маънавий озиқ
ва илҳом манбаи бўлиб келган Яссавий фикр-қарашлари туркий халқлар
орасида ХХ аср охирларига келиб ўрганила бошланди. Чунончи,
Қозоғистонда Яссавий ва унинг издошларига доир бир қатор оммабоп мақола
ва китоблар эълон қилиниб, илмий тадқиқотлар амалга оширилган,
илмий-амалий анжуманлар ўтказилиб, «Девони ҳикмат» нашр этилган
21
.
against Fever, Connected with the Name of Khwaga Ahmad Yasawi. Manuscripta Orientalia.
International Journal for Oriental Manuscript Research, no 10/2, Helsinki. – S-Pb, 2004. – P. 53-56;
Бабаджанов Б. О видах зикра джахр у братств Центральной Азии // Историко-культурные
взаимосвязи Ирана и Дашт-и Кипчака в XIII-XVIII вв. – Алматы, 2004. – С. 133-158 и др.
20
Ҳаққулов И. Ўзбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик,
издошлик, образлар олами): Филол.фан.д–ри... дисс. – Тошкент, 1995. – 282 б; Ишмухамедова М.
«Девони ҳикмат»нинг қўлѐзмалари: Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 1995. – 154 б;
Эшмухамедова М. Девони ҳикмат қўлѐзмалари. – Тошкент, 2006. – 84 б; Шу муаллиф. Девони
ҳикмат йиғма қиѐсий матни. – Тошкент, 2007. – 204 б.; ЎзР ФА Шарқшунослик институтидаги
Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма каталоги. – Туркистон, 2006. – 328 б;
21
Басенов Т. Мемориальный комплекс Ахмеда Яссави. – Алматы, 1972. - 32 с; Такибаева С.
Тайни небесной глазури. – Алматы, 1987. – 120 с; Nurmuhammedoğlu N. Hoca Ahmed Yesevi türbesi.
– Ankara, 1991. – 67 s; Kenzhetatayev D. Hoca Ahmet Yesevi`nin düşünce sistemi, Ankara Üniv., SBE,
Doktora Tezi, – Ankara, 2003; Азирет Султан Хожа Ахмет Йасауи. Конилдин айнаси (Мират-ул
қулуб). Дайиндаған: Досай Кенжетай Турсинбайулы. – Анқара, Қыркуйек, 2000. – 120 c;
Мирхолдорўғли М. Аҳмад Яссавий кароматлари. – Чимкент, 2003; Carmuhammedulı M. Hoca
Ahmet Yesevi ve Türkistan. – Ankara, Yeni Avrasya yayınları, 2001; Жандарбеков З. Қўжа Ахмет
Ясауи. Жибек йўли. – Almati, 1993. – № 1-2. – Б. 17-19; Nişanbay A. Qoja Ahmet Yassawidin
duniyetanimi men filosofiyasi // Bir. – İstanbul, 1995. – № 3. – S. 75-87; Tuyakbayev M. Hoca Ahmed
Yesevi kesenesinde yerleşen Muhammed urpakları, Yesevi Tağılımı. Ahmed Yesevi Uluslararası Kazak
Türk Üniversitesi, Hazret Sultan Korık Muzeyi. – Türkistan, 1996. – S. 96-105; Kojayev M. Yesevi‟nin
üstazı Arslan Bab. – Şimkent, 1997; İbrahimov Ş. Ahmed Yesevi düşünceleri ve tengrilik. I. Uluslararası
Hacı Bektaş Veli sempozyumu bildirileri. – Ankara, 2000, 27-29 Nisan. – S. 89-92; Абуов А.
Мировоззрение Ходжа Ахмеда Ясави. – Алматы, 1997. – 196 c; Жандарбек З. Яссавия и этническая
история населения Дашти Кипчака / Подвижники Ислама. Культ святых и суфизм в Ср. Азии и на
Кавказе. – М., 2003. – С. 326-335; Абдирасилкызы А., Кожа Ахмет Йасауидин акиндик алеми. –
Алматы, 2007; Kydyr T. Kazakistan Milli kütüphanesindeki Süleyman Bakırgani eserinin Kazakistan‟da
yayınlanması ve araştırılması, Uluslar arası Hoca Ahmed Yesevi Sempozyumu, 20-21 Şubat 2010,
Bağcılar, İstаnbul.; Кожа Ахмет Ясауи мураси мен илиминин зерттелу меселелери, Халыкаралык
гылыми-тежирибелик конференция, 30 кыркуйук. – Туркистан, 2008. - 250 с; Кожа Ахмет Ясауи.
15
Татар ва бошқирд олимларининг Яссавий ва унинг издошлари мавзусидаги
изланишлари ҳам эътиборга лойиқдир. Уларда Яссавий фикр-қарашларининг
татар халқи маънавий ҳаѐти ва адабиѐтига кўрсатган таъсири далиллар
асосида ѐритилган
22
. Шунга яқин фикрни Туркманистонда Яссавий
мавзусида амалга оширилган тадқиқотлар хусусида ҳам айтиш мумкин
23
.
Яссавий ҳаѐти, ижоди ва таълимотига бағишлаб Туркияда яратилган
тадқиқотлар яссавийшуносликнинг салмоқли саҳифаларини ташкил этади.
Шу маънода айниқса, академик М.Ф.Кўпрулунинг «Турк адабиѐтида илк
мутасаввифлар» китоби ҳанузгача ўз илмий қимматини бой бермаганлигини
таъкидлаш жоиздир. Унда ѐзилишича, Яссавий ва унинг издошлари таъсири
остида XIII асрдаѐқ Онадўлида диний-маърифий турк адабиѐти шаклланган
эди. Бу адабиѐт Яссавийдан бошлаб Эмрогача ва ундан кейин яқин кунларга
Диуани хикмет (Акыл китаби) Ред. M.Жармухамедули. – Алматы: Мураттас, 1993. - 260 с; Кожа
Ахмет Ясауи. Хикметтер. – Алматы, 1995; Кожа Ахмет Ясауи. Хикметтер (ЮНЕСКО). – Алматы,
2000; Хазирет Султан Ахмет Ясауи. Хикмет. – Aлматы: Жалын, 2002; Каратышканова К.Р.,
Мировоззрение Х.А. Яссави и значение религиозно-суфийских понятии в Дивани Хикмет. –
Автореф.дис. … канд.филол.наук. – Алматы, 2002. – 34 с; Қожа Ахмет Иассауи. Диуани хикмет.
Баспаға дайынд. Д.Серикбайулы. – Алматы, 2001 ва б.
22
Калинин А. Ходжа Ахмад Ясави // Туркестанские ведомости. 1906. – № 126; Сардор А.
Хазрати Хожа Аҳмад Яссавий // Шўро. – Уфа, 1915. – №24; Togan A.Z.V. Umumi Türk Tarihine .Х
Усмонов
;
ﻢﯿﺣر
.،ا
ﺰﯾﺰﻋ
.ا
رﺎﺗﺎﺗ
ﯽﺗﺎﯿﺑدا
.ﯽﺨﯾرﺎﺗ
٢
ﺬﻠﺟ
نازﺎﻗ
٢٢٢٢
;
267
.S – 1981. ,Enderun :İstanbul – .Giriş Вклад
Кул Гали в развитие Тюркского стиха / Поэт-гуманист Кул Гали. – Казань: 1987. – 178 с; Ахмеров
П.Н. Описание печати Ахмеда Ясави. Надписи мечети Ахмеда Ясави / Восточные заметки. Статьи
и исследования А.Диваева, П.Ахмерова и Н.Катанова. – Казань, 1896. – С. 3-24; Диваев А.
Подлинный текст жалованной грамоты данной Тимуром Туркестанской мечети Хазрята Яссави /
ПТКЛА. – Год 2. – 1897. – С. 75-80; Hakimcan F. Ahmed Yesevi ve Orta Çağ İdil boyu edebi dili /
Milletlerarasi Hoca Ahmed Yesevi Sempozyumu bildirileri. – Kayseri: 26-29 Mayis 1993; Сибғатуллина
А. Аҳмад Яссавий ҳикматларининг татар адабиѐтига таъсири ҳақида / Хожа Аҳмад Яссавий:
ҳаѐти, ижоди, таъсирлари. – Тошкент, 2001; Татар адабиѐти тарихи. – Қозон, 1984. 1-ж. – Б. 126-464
ва б.
23
Туркман адабиѐти тарихи. I жилд. – Ашхабод, 1975. – Б. 56-128; Amanguliyeva G. Hakim
Süleyman Ata // Türk Lehçeleri ve Edebiyatı Dergisi, sy.13, Haziran, 1997; «Мадинада Муҳаммад,
Туркистонда Хожа Аҳмад». Нашрга тай. А.Авезов. – М., 1992; Бертельс Е. Литературное прошлое
туркменского народа // Совет эдебияти. – Ашхабат, 1944. – № 9-10. – С. 144, 193-194; Агаджанов
С. Очерки истории огузов и туркмен Средней Азии IX-XII вв. – Ашхабад: Ылым, 1969 – 295 с;
Geldiyev G. Hoca Ahmed Yesevi ve XVIII-XIX asır Türkmen şiiri / Milletlerarasi Hoca Ahmet Yesevi
Sempozyumu Bildirileri. 26-29 Mayis 1993. – Kayseri: Erciyes Üniversitesi Yayınları. – S. 142;
Самойлович А. Материалы по Среднеазиатско-турецкой литературе. II-III. – С. 127-153 (Стихи
Давлат-Мухаммеда Молла отца Maхтумкули) // ЗВОРАО. Т. XXII (1913-14). – Петроград, 1915. – С.
146-147; Самойлович А. Махтум-Кули и Хаким-Ата // Туркменоведение. – 1929. – № 12. – С. 28-29;
Самойлович А. Очерки по истории туркменской литературы / Туркмения. Вып. (том) 1. – М., 1929.
– С. 136,186; Geldiуev G. Türkmenistan‟da Hoca Ahmed Yesevi‟nin araştırılması / Hoca Ahmed
Yesevi: hayatı, eserleri, tesirleri. – İstanbul, 1996; Хаджиева О. Влияние суфизма на творчество
Махтумкули; Ахметзянов М. Письменные источники по истории суфизма у татарского народа /
Суфизм в Иране и Центральной Азии. Материалы международной конференции 2-3 мая
2006 г. – Алматы, 2007. – С. 266-277; Mahdum A. Mahdumkulu Feragi ve tasavvuf / Türk dünyası
araştırmaları. – İstanbul, Aralık, 2003. Sy. 147. – S. 205-220; Mahmedov А., Kazak Y. Türkmen şiiri /
Türkmenistan‟da toplum ve kültür (derleyen: B.Ersanlı ve O.Akaev). – Ankara., 1998. – S. 67; Akgül Y.
Hoca Ahmet Yesevi‟nin Hazar ötesi Türkmenlerine tesiri ve bu çerçevede bazı tespitler / Bilig, 8 / Kış,
1999. – S. 48.
16
қадар давом этиб келган
24
. Кўпрулу бошлаб берган яссавийшунослик ишлари
анча танаффусдан сўнг яна ривож топди
25
.
Яссавий мавзуси Европа олимларини ҳам жиддий қизиқтирган.
Бобнинг «
Ғарбда яссавийшунослик
» номли учинчи фаслида АҚШ ва Европа
олимлари амалга оширган тадқиқотларга махсус ўрин ажратилди. Хусусан,
XIX асрдан эътиборан бир қатор немис, инглиз, венгер ва рус
шарқшунослари Яссавий ва яссавийлик мавзусини тадқиқ этишга
киришдилар. Уларни бир неча гуруҳга бўлиш мумкин. Биринчи гуруҳни
китоб, қомус, библиографик луғат ва каталогларда берилган Яссавий ва
«Девони ҳикмат»га доир турли савиядаги таъриф-у маълумотлар ташкил
этади
26
. Иккинчиси, Яссавий ҳаѐти, манқабалари ва мақбараси тўғрисидаги
фикр-мулоҳазалардан иборат
27
. Яссавийнинг ижод намуналарини ҳам
24
Köprülü. Ўша асар. – Б. 234, 239, 355-357; Gibb E. A History of Ottoman Poetry. – London, 1958,
– P . 169; Tahralı M. Yunus Emre‟nin şiirlerinde tasavvufi mefhumlar akisleri / Kubbealti Akademik
Mecmuasi. – İstanbul, 1992/1. – S. 13; Гарбузова В. Турк адабиѐти классиклари. – Тошкент, 1960. – Б.
22; Coşan Е. Haci Bektas-i Veli. Makalat.
–
Ankara, 1971. – S. XXXVI; Banarlı N. Resimli Türk
edebiyatı. – C. 1. – İstanbul, 1972. – S. 335; Yılmaz A. Ahmed Yesevi‟nin hikmetleri ile Yunus Emre‟nin
şiirlerinde tasavvufi muhteva benzerlikleri // Diyanet İlmi Dergisi. – İstanbul, 1993. – C. 29. – Sy. 4.
Ocak A.Y. Türk Sufiliğine Bakışlar. – İstanbul, 1999. – S. 132-133; Yunus Emre. Divan ve Risaletu‟n
nushiyye. Haz. M.Tatçı. – Ankara, 2004. – S. 14-15; Akarpınar B. Divan-i Hikmеt ve etkileri / Türk
Edebiyatı Tarihi. – İstanbul, 2006. – S. 211-217.
25
Baran Ş. Ahmet Yesevi'nin hayati, eserleri ve eserlerindeki bilgi meselesi. Selçuk Üniversitesi
Sosyal Bilimler Enstitüsü (SBE), Yüksek Lisant Tezi (YLT). – Konya, 1990; Türkyılmaz B. Ahmet
Yesevi`nin şahıslar dünyası. – Dicle Üniv., SBE, YLT. – Diyarbakır, 1998; Şimşek M. Yesevilik ve
Anadolu'nun Türkleşmesinde Yesevi dervişlerin rolü. – Sakarya Üniv.. SBE, YLT. 2005; Atmaca A.
Ahmet Yesevi'nin inanç ve düşünce dünyası. Cumhuriyet Üniv. SBE, YLT. 2008; Barkan Ö.L.
Kolonizator Türk dervişleri. – İstanbul, (senesiz). – 55 s; Anadol C. Pir-i Türkistan Hoca Ahmed Yesevi
ve Yesevilik. – İstanbul, 1994. – 123 s; Ekinci Y. Hoca Ahmet Yesevi. – Ankara, 1995. – 157 s; Ahmed-i
Yesevi: hayati, eserleri, fikirleri, tesirleri. Haz. Şeker M., Yılmaz N. – İstanbul, 1996. – 604 s; Cunbur M.
Anadolu‟nun butünleşmesinde Ahmed Yesevi‟nin yeri. – Ankara, 1997; Develi H. Ahmed Yesevi. –
İstanbul, 1999. – 168 s; – Yesevilik bilgisi. Haz. C.Kurnaz, M.Tatçı. – Ankara, 2000. – 655 s; Eraslan K.
Ahmed Yesevi / İslam Ansiklopedisi. TDV. – C. 2. – İstanbul, 1989. – S. 159-161; Akar M. Osmanlılarda
Yesevilik // Bir, Sy. 1, – 1994. – S. 11-17; Canım R. Pir-ı Türkistan Hoca Ahmed Yesevi‟de tasavvuf
düşüncesi // Bilig. – Sy. 1, Bahar, 1996. – S. 9-12; Tosun N. Yeseviliğin ilk dönemine ait bir risale:
Mir‟atul kulub // İLAM Araştırma Dergisi. II/2. – İstanbul, 1997. – S. 41-84; Tosun N. Ahmed Yesevinin
menakibi // İLAM Araştırma Dergisi. – III/1. – İstanbul, 1998. – S. 73-81; Tosun N. Yesevilik‟te Zikr-i
Erre // Keşkül. – Sy. 6, – İstanbul, 2005; Hoca Ahmed Yesevi. Divan-i Hikmet. Haz. Y.Azmun. – İstanbul,
1994. – 373 s.
26
Melioransky P. Ahmad Yasawi / Encyclopedie de l‟Islam. – Tome I. – A-D. – Leyde–Paris, 1913. –
Р. 208-209; Ahmad Yasavi. Dictionary of Oriental Literatures. Gen. editor J.Pruşek. Vol. III. – London
(санасиз). – Р. 196; Ахмед Ясави / Большая Советская Энциклопедия. – Т. 2. – М., 1970. – С. 1372;
Blochet E. Catalogue des manuscripts Turcs. – T. II. – Paris, 1933. – Nr: 1191; A history of Ottoman
poetry. By E.Gibb. Vol.I. – London, 1958. – Р. 169; Hofmann H.F. Turkish Literature. A bio
bibliographical survey. – Section III. Moslim Central Asian Turkish literature. Part I. Vol.6. – Utrecht,
1969. – Р. 110-128; Дмитриева Л.В. Описание тюркских рукописей института Востоковедения. III. –
М., 1980. – С. 17-27; Histoire Generale. DuIVe siecle a nos jours, p. 964, 967; Von Martin Hartmann.
Die Ossttürkischen Handschriften Der Sammlung Hartmann. – Berlin, 1904. – S. 10, 15, 21.
27
Лерха П.
Археологическая поездка в Туркестанский край в 1867 г. – С.Пб., 1870. – С. IX, 15-16; Маллицкий
Н. Хазрет Султан (Ходжа Ахмад Ясави, Султан ал-Арифин, туркестанский мистик и святой 12
столетия) / Туркестанские ведомости. 1906. – № 125; Веселовский Н.
17
аслиятда, ҳам таржимада нашр эттирган олимлар Яссавий таълимотини
Европа илмий жамоатчилигига яқиндан танитиб, ҳикматлар устида баҳс
юритишган
28
. Бир қанча рус олимлари эса Яссавий билан бир қаторда
Сулаймон Боқирғонийнинг шахсияти ва ижод намуналарини ҳам
ўрганишган
29
.
Ушбу тадқиқотлардан нафақат Яссавий ҳикматлари ва таълимоти,
балки ўтмишда унинг мақбараси ҳам сиѐсий, ижтимоий ва маънавий
аҳамиятга молик бир марказ вазифасини бажариб келганлигини билишимиз
мумкин. Амалга оширилган ишлар, Яссавий мавзуси дастлаб эркин бир
тарзда тадқиқ этилган бўлса, шўро даврига келиб улуғ шайх ва унинг ижодий
мероси танқидга учраганлигини тасдиқлайди.
Экспедиция в г. Туркестан для снятия планов и зарисовки в красках местной мечети //
Изв.Русс.Комитета для изучения Сред. и Вост. Азии в ист., арх., линг., и этнографическом
отношениях. – С.Пб., 1906. – № 6. – C. 23-26; Маллицкий С. Историко-архитектурное значение
мечети Хазрета Яссавийского в г. Туркестане / Протоколы и сообщения Туркестанского кружка
любителей археологии. Выпуск XII. – Ташкент, 1907. – С. 6-29; Новицкий Ю. Ходжа Султан
Ахмед Ясави (киргизская легенда) // Туркестанские ведомости. – 17 февраля 1912 г.; Умняков И.
Архитектурные памятники Средней Азии. – Ташкент, 1929. – С. 30-32; Массон М.Е. Мавзолей
Ходжа Ахмад Яссави. – Ташкент, 1930. – С. 18-21; Гордлевский В.А. Ходжа Ахмед Ясеви /
Избранные сочинения. Т. 3. – М., 1962. – С. 361-368; Маньковская Л. К изучению приемов
среднеазиатского зодчества конца XIV в. (Мавзолей Ахмеда Ясеви) / Искусство зодчых
Узбекистана. – Ташкент, 1962. – С. 93-142.
28
Vambery Н. Cagataische Sprach-Studien. Philo Press. Amsterdam: Neudruck 1975. Der Ausgabe
Leipzig, 1867 (Choga Ahmed Jesewi. Hikmet, - S. 115-123); Лыкошин Н.С. Премудрость Хазрет
Султана Арифин Ходжа Ахмада Яссави (перевод с тюркского) / Поль жизни в Туркестане. –
Петроград, 1916. – С. 166-187; Гаррицкий А. Из предисловия к «Премудрости» Шейха Ходжи
Ахмеда Есевийского / Сборник Туркестанского Восточного института в честь проф. А.Э.Шмидта.
– Ташкент, 1923. – С. 35-40; Пашино П. Туркестанский край в 1866 г. Путевые заметки /
Туркестанский сборник. Т.XIV. 1868. – С.Пб., 1869; Schuyler E. Turkistan: Notes of a Journey in
Russian Turkistan, Khokand, Bukhara and Kuldja. – New York, 1876. – P. 69-70; Joseph Т. XIV asır
sonuna kadar Türk dili yadigarları / Milli Tetebbulаr Mecmuası. II/4 (Eylül, 1331) – İstanbul, 1912;
Brockelmann С. Alis Qissai Jusuf. – Berlin, 1917; Menzel Th. Die Aeltesten Turkischen Mystyker.
Zeitschr. der Deutsch. Morg. Ges. – Leipzig: T. 79, 1925. – S. 269-289; Семенов А. Мечеть Ходжи
Ахмеда Есевийского в г. Туркестане / Известия Среднеазиатского комитета по делам музеев,
охраны памятников старины, искусства и природы. Средазкомстарис. Выпуск 1. – Ташкент, 1926. –
С. 121-130; Боровков А. Очерки по истории узбекского языка (Определение языка хикматов
Ахмада Ясеви) / Советское востоковедение. – Т. V. – М., 1948. – С. 229-250; Бартольд В.
Сочинения. – Т. V. – М., 1968. – С. 117-609; Самойлович А. Ўша мақолалар; Бертельс Е. Ўша
мақола; Ахмад Яссави. Духовные стихи / Перевод А.Адалис / Библиотека всемирной литературы.
– Серия первая. Т. 55/Поэзия народов СССР IV-XVIII веков. – М., 1972. – С. 147-148; Демидов С.
Суфизм в Туркмении. – Ашхабад, 1978.
29
Малов Е. Ахыр заман китаби. Мухаммеданские учение о кончине мира / Известия Общества
археологии, истории и этнографии при Казанском университете. – Казань, 1897. XIV; Залеман К.
Легенда про Хаким-Ата / Известия императорской Академии Наук. Серия 5. Т.9. №2. – С-Пб, 1898;
Комаров П.А. Ходжа Хаким Сулейман Бакыргани / Протоколы заседаний и сообщения членов
Туркестанского кружка любителей археологии. Год 6-ой. – Ташкент, 1901; Бартольд В. К вопросу о
родине Хаким-Ата / Хаким-Ата. Сочинения. Т. 2. – М., 1964; Демидов С. Ўша асар.
18
ХХ аср охирига келиб эса Яссавий ҳаѐти, тариқати ва адабий
фаолиятини ўрганиш тамойиллари бирмунча кучайди
30
. Бу ўринда
Д.ДиУиснинг қўлга киритган илмий натижаларини эслатиб ўтиш мақсадга
мувофиқдир
31
. Шундай қилиб, Яссавий ва яссавийлик мавзуси ғарб олимлари
томонидан у ѐки бу савияда ўрганилган. Улардан айримлари маълумот бериш
билан кифояланган бўлсалар, баъзилари мавзуни нисбатан кенгроқ ѐритиш,
30
Melikoff I. Ahmed Yesevi. Turkic Popular Islam / Utrendt Papen on Central Asia: Proceedings of the
first European Seminar on Central Asian Studies Hold at Utrecht, 1987 (Utrecht Turkological series)
Index Islamicus. – Р. 83-94; Bennigsen А. C.Lemercier-Quelquejay. Sufi ve Kommiser. Rusya‟da Islam
Tarikatlari. Тercume eden O.Türer. – Istanbul, 1988; Zarcone Т. Hindistan‟da Turk Tasavvufu: Yeseviyye
örneği // Dergah, IV, 38, Nisan 1993. – S. 19-20; Alanyalı M.R. Menkibeler içinde Ahmed Yesevi /
Folklor Araştırmaları Kurumu, Romanya Kültür Bakanlığı ile birlikte düzenlenen Türk-Romen ilişkileri
konulu sempozyum. – Kostence, 1993; Baubek H. Ahmed Yesevi Bibliografyasi. Ўша анжуман;
Chmielowska D. Ahmed Yesevi Polonya‟da nasıl tanınıyor; Masala A. Ahmed Yesevi ve Eski İtalyan
Mistiği arasındaki paralellik; Munteanu L. Ahmed Yesevi ve Mistik Ölüm meselesi / Folklor
Araştırmaları Kurumu. KKTC Kültür Bakanlığı ile ortaklaşa düzenlenen 6. Uluslararası Ahmed Yesevi
ve Türk Halk Edebiyatı Semineri (7-10 Mayis 1993. – Lefkoşe); Visintainer E. Elementi sciamanici e
mistici in Ahmad Yassawi. Universita „Degli Studi Di Venezia‟, Anno Accademico 1998; Пылев А.И.
Ходжа Ахмад Йасави – первый тюркский суфийский поэт Средней Азии (жизнь и творчество):
Дисс... канд. филол. наук. – С.Пб., 2001; Fletcher J. Central Asian Sufism and Ma Ming-Hsin‟s new
teaching. From Proceedings of the Fourth East Asian Altaistic Conference, ed. Ch‟en Chien-hsien. –
Taipei, 1971; Fletcher J. The Naqshbandiyya and the Dhikr-i Arra // Journal of Turkish Studies. – Vol.I.–
Cambridge, 1977. – P. 113-119; Bodrogligeti A. The Impact of Ahmad Yasavi‟s teaching on the cultural
and political life of the Turks of Central Asia // Türk Dili Araştırmaları yıllığı. Belleten. 1987‟den ayrı
basım. – S. 35-41; Bodrogligeti A. Yasavi Ideology in Muhammad Shaybani Khan‟s vision of an Uzbek
Islamic Empire
//
Journal of Turkish Studies (Annemarie Schimmel Festschrift). XVIII 1994. – S. 41-57;
Bodrogligeti A. The Understanding and Interpretation of Ahmad Yasavi‟s Divan-i Hikmat / Ural-Altaic
Yearbook. 58 (1986). – Р. 127-138; Bodrogligeti A. Ahmad Yasavi‟s concept of «Daftar-i Sani» //
Milletlerarasi Ahmed Yesevi Sempozyumu Bildirileri. 26-27 Eylül 1991. – Ankara, 1992. – S. 1-11 ва б.
31
DeWeese D. Yasavian Legends on the Islamization of Turkistan // Aspects of Altaic Civilization. III.
Proceeding of the Thirtieth Meeting of the Permament International Altaistic Conference. Indiana
University, June 19-25, 1987. Edit. D. Sinor. Bloomington. – Indiana. 1990, Pp. 1-19; DeWeese. A
neglected source on Central Asian history: The 17
th
-century Yasavi hagiography Manaqib al-akhyar //
Essays on Uzbek History, Culture and Language. Edit. B.Nazarov and D.Sinor with D.DeWeese. Indiana
University, Bloomington. – Indiana, 1993, pp. 38-50; DeWeese. Yasavi Shayhs in the Timurid era: notes
on the social and political role of communal sufi affiliations in the 14
th
and 15
th
century // Oriento
Moderno. Vol. I. 15, 1996. no. 2. Pp 173-188; DeWeese. The Mashaikh-i Turk and the Khojagan:
rethinking the links between the Yasavi and Naqshbandi sufi traditions // Journal of Islamic Studies, 7:2
(1996), pp. 180-207; DeWeese. The Yasavi order and Persian Hagiography in seventeenth-century
Central Asia: Alim Shaykh of Aliyabad and his Lamahat min nafahat al-quds // The Heritage of Sufism.
Vol III, Oxford, 1999. – Р. 389-414; De Weese. The Politics of sacred lineages in 19
th
-century Central
Asia: Descent groups linked to Kwaja Ahmad Yasavi in shrine documents and genealogical charters //
Middle East Studies, 31 (1999) pp. 507-530; DeWeese. Sacred Places and „Public‟ Narratives: The Shrine
of Ahmad Yasavi in Hagiographical Traditions of the Yasavi Sufi Order, 16
th
-17
th
Centuries // Muslim
Word, 90/3-4 (Fall 2000), Pp. 353-376; DeWeese. Ahmad Yasavi and the Dog-Men: Narratives of Hero
and Saint at the Frontier of Orality and Textuality. Theoretical Approaches to the Transmission and
Edition of Oriental Manuscripts. Proceedings of a symposium held in İstanbul. March 28-30, 2001.
Edited by J.Pfeiffer, M.Kropp. – Beirut, 2007. – P. 147-173; Д.Диу. Ахмад Йасави / Ислам на
территории бывшей Российской империи. Энциклопедический словарь. Вып. 4. М., 2003. – Стр. 8-
12;
19
Яссавий меросини илмий муҳит ва маҳаллий халққа таништиришга
уринишган.
Яссавийнинг ҳаѐти, илм-маърифат ва маънавият йўлидаги тарихий
хизматларини тўғри ѐритиш учун, энг аввало, унга бағишланган қадимий
манбалар билан танишиш зарурдир. Шунинг учун диссертациянинг
«Яссавийликка доир манбалар»
деб номланган иккинчи бобида
Яссавийнинг ҳаѐти, ҳикматлари, тариқати, фикр-қарашлари баѐнига доир
«Миръот ул-қулуб», «Насабнома», «Рисола дар таржимаи Аҳмад Яссавий»,
«Ҳадиқат ул-орифин», «Жавоҳир ул-аброр», «Манбаъ ул-абҳор», «Жомиъ ул
муршидин», «Ҳужжат ул-аброр», «Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс», «Самарат
ул-машойих» каби тарихий, маноқибий характердаги асарлар тадқиқ этилди.
Сўфий Муҳаммад Донишманднинг «Миръот ул-қулуб» асари Яссавий ҳақида
бирламчи қадимий манба бўлиб, у шайх яшаган даврга нисбатан яқин вақтда
яратилганлиги билан эътиборга моликдир
32
. Чунки, биринчидан, Сўфий
Донишманд Яссавийнинг яқин халифаларидан бўлган бўлса, иккинчидан, у
Шариат (оташ), Тариқат (муҳаббат) ва Ҳақиқат (шавқ) мавзуларига
бағишланган бу асарида Яссавийнинг тасаввуф масалаларига доир қимматли
фикрларини нақл қилади. Масалан, унда улуғ шайхнинг Ҳақ висолига етиш
учун соликлар Мавло буюрган мазкур уч йўлни босиб ўтишлари кераклигига
доир сўзлари келтирилган
33
. Шунингдек, унда ҳақиқат ва тариқат мақомлари,
маъно, басират, сабр, таваккул каби масалаларга доир Яссавий фикрлари нақл
этилган. Рисолада «Фақрнома»даги шайхларга доир қисмнинг мавжудлигини
унинг Яссавийга тегишли эканлигини кўрсатувчи муҳим бир далил, дейиш
мумкин. Хуллас, «Миръот ул-қулуб» Яссавийнинг шариат ва тариқатдаги
йўли, ишқий-ирфоний тушунчалари баѐнига бағишланган муҳим асарлардан
биридир.
Мавлоно Сафийиддин Ўрунг Қўйлоқий Яссавийнинг ҳам замондоши,
ҳам қариндоши бўлиб, ундан мерос қолган «Насабнома» ҳижрий 540,
милодий 1146 йил арабчадан туркийга ўгирилган
34
. Унда, аввало,
Яссавийнинг отаси, қариндош-уруғи, наслу насаби ҳақида маълумот
берилган. Асарда Имом Муҳаммад Ҳанафийдан Исҳоқбоб ва укаси
Абдулжалилбобга қадар давом этган силсила тавсифланган. Китобдан
Яссавий тасаввуфий фикр-қарашларининг ўрин олиши унинг аҳамиятини
кучайтиради
35
. Рисоланинг бошқа бир нусхасида Яссавий ва Арслонбоб
орасидаги илк учрашув, Яссавийнинг Ҳамадонийдан таълим олиши, хуми
ишқ қиссаси, ўғли Иброҳимнинг суйри халқи томонидан қатл қилиниши,
муридлари билан муомала-муносабати, кашф-у кароматлар, шайхнинг
32
Асарнинг бир нусхаси Уппсала кутубхонасида (Universitatsbibliothek. –№472. 158б-177а),
иккинчи нусхаси Тошкентда (Беруний номидаги Шарқ қўлѐзмалари маркази. – № 3004) сақланади.
33
Ўша асар, 159 б.
34
Mevlana Safiyud‟din. Neseb-name tercümesi, haz. Eraslan K. – İstanbul,
1996.
35
«Neseb-name». – 98-101-қаторлар.
20
хилватга кириши ва вафоти баѐн этилган
36
. Айрим тарихий воқеалар ва
«Насабнома»да Яссавий шажарасининг берилиши, унинг милодий 1146 йил,
яъни Пири Туркистон ҳаѐтлик чоғида таржима қилинганлигидан далолат
беради.
ХIII аср охири ва ХIV аср бошида «алломаи Сиғноқ» номи билан
шуҳрат топган Имом Ҳусомиддин Сиғноқий форсийда ѐзган «Рисола дар
таржимаи Аҳмад Яссавий»ни ҳам назардан четда қолдириб бўлмайди
37
.
Унинг ҳажми унча катта бўлмаса-да, ўзидан кейин ѐзилган яссавийлик
мавзусидаги бир қанча асарлар учун у бир манба вазифасини ўтаган.
Жумладан, «Ламаҳот» ва «Ҳужжат уз-зокирин» номли асарларда ундан
нақллар келтирилган. Бизнинг назаримизда, Яссавий ҳақидаги оғзаки
маълумотлар дастлаб шу рисолада баѐн этилган. Яссавийнинг кашфу
кароматлари ифодасига унда ҳам ўрин ажратилган бўлиб, Хожа Ахмаднинг
Ревгарий билан учрашуви баѐни эса янги бир маълумотдир. Яссавийликка
доир манбаларда учрайдиган ҳуққа ҳодисасининг илк бора шу рисолада нақл
этилганлиги ҳам диққатга моликдир. Бундан ташқари, ундан ўрин олган
Хожа Аҳмаднинг Каъбатуллоҳдаги ҳаѐти, муршидлик салоҳияти, ов лочини
билан боғлиқ нақлларни ҳам Яссавийга доир янгилик сифатида эътироф этиш
мумкин. Рисоладаги айрим фикр ва таъкидларнинг «Девони ҳикмат»даги сўз
ва ифодалар билан мутаносиб келиши («Ҳою ҳавас, моуманлик турмай кўчти,
ўн иккимда бу сирларни кўрдим мано» каби
38
) муаллифнинг «Девони
ҳикмат»нинг қадимий нусхаларидан яхши хабардор бўлганлигини
тасдиқлайди, деб ўйлаймиз.
Яссавийшуносликдаги мўътабар манбалардан навбатдагиси «Ҳадиқат
ул-орифин» китобидир
39
. Яссавий авлодларидан Хожа Исҳоқ (XIV аср) ѐзган
бу асарнинг муҳим хусусиятларидан бири, ундан Яссавийнинг тасаввуфий
фикр ва тушунчаларининг ўрин олганлигидир. Ўн беш бобдан иборат бу
асарда зикр ва самоъ, хизмат ва иродат, ирфон ва муҳаббат, сидқ ва маърифат
сингари масалалар талқин қилинган. Муаллиф Яссавий ва издошларининг
ҳаѐт ҳикоялари билан бир қаторда падари бузруквори Исмоил отанинг
манқабаларига ҳам етарли даражада ўрин ажратган. Хуллас, Алишер Навоий
эҳтиром билан тилга олган ва жаҳонгир Амир Темур қабри устида мақбара
қурдирган Исмоил отага бағишланган «Ҳадиқат ул-орифин» асари ўзига хос
мазмун-моҳиятга эга қимматли бир манбадир.
Яссавий номи билан боғлиқ ва ҳанузгача махсус ўрганилмаган
асарлардан яна бири муаллифи номаълум «Рисолаи султон Хожа Аҳмад
36
Аҳмад Яссавий аждодлари шажараси, Аҳмад Яссавий ва Амир Темур. Учинчи рисоладан,
табдил қилувчи ва нашрга тайѐрлаган Расулмуҳаммад ҳожи Абдушукуров Ашурбой ўғли. –
Тошкент, 1996.
37
Имом Ҳусомиддин Сиғноқий. Рисола дар таржимаи Аҳмад Яссавий. Беруний номидаги Шарқ
қўлѐзмалари маркази. №11084 (11б-14а).
38
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. – Тошкент, 2006. 3-ҳикмат.
39
Беруний номидаги Шарқ қўлѐзмалари маркази. №11838 (в.1b-131a).
21
Яссавий»дир
40
. Яссавийга нисбат берилган бу рисолада тариқат одоби,
ҳақиқат ва маърифат мақомлари, фақр ва дарвешлик талабларига ўхшаш
тасаввуфнинг биринчи даражали масалалари ѐритилган
41
. Уни «Фақрнома» ва
Ҳазинийнинг «Жавоҳир ул-аброр»и билан қиѐслаганда, ўзаро ўхшаш ва яқин
жиҳатлар ҳам аниқ кўзга ташланади. Тузилиш жиҳатидан ҳам рисолада
«Фақрнома» билан монандлик мавжуд. Ҳикматлар талқинида ундан
фойдаланиш ҳар қандай тадқиқотчини тахминий ва асоси бўш
мулоҳазалардан сақлайди.
Яссавийшуносликнинг бир чўққиси дейиш жоиз бўлган асарлар муаллифи
XVI асрда яшаб ижод қилган мутасаввиф Султон Аҳмад Ҳазинийдир. У 1586
йил Истанбулда ѐзган «Манбаъ ул-абҳор фи риѐз ил аброр» номли китобида,
аввало, Яссавийнинг таржимаи ҳоли, тариқатчилик фаолияти, шеъриятда
янги бир йўл ва анъанани жорий қилганлиги, Яссавийга издошлик каби
мавзулардан шавқ билан баҳс юритган
42
. Китобдаги насрий баѐн ва шарҳлар
Яссавийнинг шахси ва маънавий оламини янада чуқурроқ билишга яқиндан
ѐрдам беради. Асарнинг эътиборли жиҳатларидан биринчиси, назаримизда,
яссавия ва нақшбандия тариқатларининг ўзаро яқинлиги, моҳиятан ўхшаш
хусусиятларга эга тариқатлар сифатида тавсифланиши бўлса, иккинчиси,
тайфурия, кубравия, нақшбандия тариқатларининг вакилларига доир
маълумотларнинг берилишидир. Хуллас, «Манбаъ ул-абҳор» яссавия ва
нақшбандия тариқатларининг тарихи ва тараққиѐт йўлларини холис ўрганиш
жиҳатидан ҳам қимматли асардир.
Ҳазинийнинг яссавийликдан махсус баҳс юритган яна бир китоби 1594
йил форсийда ѐзилган «Жомиъ ул-муршидин» бўлиб
43
, 2391 байтдан ортиқ
шеър ва насрий парчалардан таркиб топган. Муаллиф Яссавий ва издошлари
тўғрисида сўз юритганда, уларнинг ҳикматлари сермазмун ва ҳаѐтий ўгитлар
билан бойлиги, ўзига хос рамзий-мажозий тимсол ҳамда истилоҳлардан улар
самарали фойдаланганликлари хусусида тўхталади.
Ҳазинийнинг бирон-бир асари маъно-моҳият эътибори билан унинг
«Жавоҳир ул-аброр мин амвож ил-биҳор» китобига тенг келолмайди. Бу
асарда Яссавийнинг шайхлик тажрибаси, кашф-у кароматлари, комил
муридларни
тарбиялаш
йўлидаги
ранжу
риѐзатлари,
яссавийлик
тариқатининг одобу аркони ифодасига кенг ўрин берилган. Ундаги фақру
фано, макон, замон, ихвон, рабти султон каби масалаларга доир
фикр-мулоҳазалар, маънонинг аниқлиги ва ифоданинг ѐрқинлиги билан
ажралиб туради. Муаллифнинг усмонли султонининг Яссавийга муҳиблиги,
ўз давлати ҳудудида яссавия такялари ва вакилларининг фаолият
40
Бу рисолани матбуотда илк бор Неъмат Жабборов эълон қилган. Қаранг: Жабборов Н. «Рисола
дар одоби тариқат» – Тасаввуф тарихига оид муҳим манба // Қўлѐзмалар − дурдоналар...
Илмий-амалий анжуманга тақдим этилган маърузалар баѐни. – Тошкент, 2001. – Б. 23-25.
41
Беруний номидаги Шарқ қўлѐзмалари маркази. – № 3808/XIV. – В. 312б-316б.
42
Süleymaniye kütüphanesi. Şehid Ali Paşa Bölümü. No: 1425.
43
Қўлѐзма Берлин давлат кутубхонасида сақланади (Ms. Orient. Oct. 2847).
22
кўрсатганлигига доир фикрлари кўп яссавийшуносларнинг тасаввурларини
кенгайтиради ва бойитади
44
.
Яссавийнинг ҳаѐти, ижоди, маънавий-ахлоқий тушунчалари ва
издошлари тўғрисидаги қарашларни бойитадиган муҳим асарлардан яна бири
яссавийликнинг йирик вакили Муҳаммад Олим Шайхнинг «Ламаҳот мин
нафаҳот ил-қудс» («Муқаддас уфорлардан шуълалар») китобидир
45
. Асосан
зикр ва қудсий калимотлар шарҳланган бу асарда Яссавий замони ҳамда
ундан кейинги даврларда яшаган яссавия машойихларига тегишли воқеалар
ѐритилган. Д.ДиУис яссавийлик анъанасини акс эттирувчи энг муҳим
манқабавий ва тарихий манба деб таърифлаган «Ламаҳот»даги шеърий ва
насрий мисоллар унинг илмий қимматини янада оширади
46
.
XVII асрнинг таниқли олимларидан Шайх Зинда Али Мирак қаламига
мансуб «Самарат ул-машойих» асари ҳам бевосита бизнинг мавзумизга
дахлдордир. Унда Туркистон минтақасидаги асосий тариқатлар ҳамда
уларнинг йирик вакиллари ҳақида эътиборга молик далил ва мулоҳазалар
мавжуд
47
.
Хуллас, Яссавий ҳаѐти, ижоди, дунѐқараши таълимоти ва давомчилари
борасида ишончли мулоҳазалар билдиришнинг асосий шартларидан бири,
турли давр ва асрларда ѐзилган мазкур манбаларга суянишдир. Улар бир
қатор ҳикматларнинг Яссавий қаламига мансублигини тасдиқлаши,
«Фақрнома»даги ҳол ва мақом мавзуига аниқлик киритиши, кўплаб
илмий-маърифий маълумотларнинг янгилиги билан қийматлидир. Яссавия
тариқатининг тарихи ва тажриба тараққиѐтини холис текшириш жиҳатидан
ҳам мазкур манбалар муҳим аҳамият касб этади. Айни пайтда, ушбу асарлар
«Девони ҳикмат» матнига нисбатан бошқача кўз-қараш билан ѐндашишни
талаб қилади. Бизнингча, уларни пухта ўрганиш яссавийшуносликнинг
кейинги ривожини белгилашга ҳам катта таъсир кўрсатиши шубҳасиз.
Диссертациянинг учинчи боби «
Хожа Аҳмад Яссавий ҳаёти, ижоди ва
таълимоти
» деб номланган. Унинг
«Аҳмад Яссавий яшаган тарихий давр»
деб аталган илк фаслида улуғ шайх яшаган ижтимоий, сиѐсий ҳаѐт, унинг
таржимаи ҳоли, таълимоти ва ижодиѐтига кенг тўхталинди.
44
Ҳазинийнинг тадқиқотга жалб этилган яна бир шеърий асари «Ҳужжат ул-аброр дар асомийи
авлиѐйи кибор» Париж миллий кутубхонасида сақланади (Bibliotheque Nationale. Pers A.F. 263. –
103b-173b).
45
Дастлаб хорижлик олимлар томонидан тадқиқ этилган ушбу асарни биз ҳам ўрганиб бир неча
мақолалар эълон қилдик (қаранг: Шайх Муҳаммад Олим Сиддиқий. Ламаҳот мин нафаҳот ил қудс.
Нашрга тай. М.Назир Ранжҳа. –Исломобод-Лаҳор, 1986; DeWeese D. The Yasavi Order and Persian
Hagiography in Seventeenth-Century Central Asia: Alim Shaykh of Aliyabad and his «Lamahat min
nafahat al-quds» // The Heritage of Sufism. – Vol. III. – Oxford, 1999; Ҳасан Н., Султон Ў. Олим
Шайхнинг «Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс» асари ва унинг яссавийшуносликдаги аҳамияти //
Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2006. – № 3. – Б. 16-25; Hasan N. Âlim Şeyh ve onun «Lemehat
min nefehat il-kuds» eseri. Tasavvuf ilmi ve akademik araştırma dergisi. – Ankara, 2007. Sy. 18. – S.
229-242 в.б).
46
Ди Уис Д. Ўша мақола. – Б. 393, 405, 413.
47
Зинда Али. Самарат ул-машойих. Беруний номидаги Шарқ қўлѐзмалари маркази, № 1336.
23
Яссавийликка бағишланган қадимий манбаларда Яссавийнинг тарихий ҳаѐти
билан маноқибий таржимаи ҳоли қўшилиб-қоришиб кетган. Манқабалардаги
воқеа-ҳодисалар ҳаѐт ҳақиқатларини тўла акс эттирмаса-да, улар воқелик ва
хаѐлот ҳодисаларини уйғунлаштириб, у ѐки бу тарихий шахс тўғрисида ўзига
хос тасаввур ҳосил қилиш жиҳатидан қадрлидир. Лекин, айни пайтда, илмда
тўғри таъкидланганидек, бундай манқабалар асрлар оша авлоддан авлодга
ўтгач, тарихий шахсларнинг ҳақиқий сиймосини аниқлашни
қийинлаштирган
48
. Демак, Яссавийнинг илмий таржимаи ҳолини яратишда
маноқибларга танқидий ѐндашиб, асосан тарихий манбаларга суяниш
зарурдир.
Бобнинг
«Таржимаи ҳоли ва таҳсили»
ва
«Яссавийлик тариқатининг
юзага келиши»
деб номланган навбатдаги икки фаслида Яссавийнинг
таълим-тарбияси, оиласи, устозлари, яссавийликнинг барпо этилиши ва
тараққий топиши хусусида тўхтаб ўтилган. Ҳикмат тушунчаси ва
ҳикматнавислик тажрибасига эса алоҳида қисм бағишланди.
Маълумки, Яссавий ҳикматнависликда халқ оғзаки шеъриятидаги шакл
ва ифода усулларига таянган. Ҳикматларда Ўрта Осиѐ халқлари оғзаки
ижодида кенг тарқалган етти ва ўн икки бўғинли бармоқ вазнидан
фойдаланган. Фитратнинг фикрича, Яссавийнинг «адабиѐтда тутган йўли
содда халқ шоирларимизнинг тутқон йўлларидир... Унинг ҳикматлари вазнда,
қофияда, услубда халқ адабиѐти аталған шеърлар билан баробар юрган»
49
.
Ҳикматлар, аввало, шу жиҳатдан ҳам кенг омманинг кўнглини
таъсирлантириб, қайта-қайта ўқишга иштиѐқ уйғотиб борган. Мавлоно
Воҳидийнинг «Миръот ус-соликин» асарида келтирилган қуйидаги эътироф
сўзларидан ҳам буни англаса бўлади: «Хожа Аҳмад Яссавий жаҳрия тариқати
карвонбошисидир. Уни «лисон ул-ғайб» деб ҳам айтадилар. Унинг
ҳикматлари жаннат боғларидан бир боғдир. Ҳар вақт хушхон қавволлар
кетма-кет у кишининг маърифатга тўла ҳикматларидан ўқиганларида, суҳбат
аҳлида ғавғо (жазба) ҳосил бўлади...»
50
.
Ҳикматларнинг муаллифлик масаласига тўхталадиган бўлсак, «XII
асрда Яссавий деган шоир яшаб ўтганлигини инкор қилиб бўлмайди, буни
Навоий ҳам, бошқалар ҳам айтиб ўтишган. Яссавийнинг тасаввуфий
дунѐқараши, фикр ва мулоҳазалари унинг шеърияти орқали ифодаланган ва
намоѐн бўлган. Бинобарин, унинг сўфийлигини, донишмандлигини тан олиш
шеъриятини ҳам тан олиш, деган гапдир»
51
. «Ўзбек адабиѐти, шеър тузилиши
ва шеършунослиги тарихида бурилиш қилган ва ҳар жиҳатдан янгилик
яратган»
52
Шеърни Яссавий халқни тўғри йўлга бошлаш, тасаввуф
ҳақиқатларини ѐритиш, халқни комилликка ундаш воситаси деб билган ва
48
Кўпрулу Ф. Ўша асар – Б. 27.
49
Фитрат. Ўша асар. – Б. 31.
50
Залеманъ К. Легенда про Хакимъ-Ата. Cod. University Petrop. 596 fol.
51
Ҳайитметов A. Яссавий сатрларидаги фарқлар // Маҳалла. – Тошкент, 2004 йил 14 апрель.
52
Тўйчиев У. Ўша мақола. – Б. 76.
24
ҳикматларидан шу мақсадларда унумли фойдаланган. Яссавий
ҳикматларидаги муножот-у фарѐдлар, тавба-ю истиғфорлардан ҳам буни
англаш қийин эмас.
Бобнинг
«Яссавийлик мафкураси ва таъсир самаралари»
деб
номланган сўнгги фаслида яссавийлик таълимоти ва унинг бошқа ўлкаларда
тарқалиш жараѐнига эътибор қаратилган. Тарихдан маълумки, дастлаб
салжуқий ҳукмронлиги ҳудудларининг кенгайиши, ундан кейин эса мўғул
босқини туфайли Ўрта Осиѐликлар ғарбга, Кичик Осиѐ минтақасига ҳижрат
этишган. Усмонли давлатидаги бобоийлик, ахийлик, бектошийлик каби бир
қанча тариқатларнинг ташкил топишига ҳисса қўшган ва кўплаб такя
хонақоҳларни қурган яссавия издошларининг мақбаралари ҳанузгача
сақланиб қолган
53
. Онадўлидаги тасаввуфий халқ адабиѐтининг пайдо
бўлиши ҳам Яссавий билан боғлиқ. Бу адабиѐтнинг Онадўлидаги энг машҳур
вакили Юнус Эмро шеъриятда Яссавий анъаналарини ривожлантиришга
уринган. Эмродан кейин Ҳожи Байрам Валий, Ашрафўғли Румий, Азиз
Маҳмуд Худойи, Ниѐзи Мисрий каби кўплаб сўфий шоирлар ҳам Эмро изидан
бориб, Онадўлида Пири Туркистон анъанасини жонлантирганлар. Бундан
ташқари, минтақадаги ижтимоий-маънавий ҳаѐтнинг ҳамда давлат ва жамият
тузилишининг шаклланишига ҳам Ўрта Осиѐдан кўчиб борган яссавия
дарвешлари маълум таъсир ўтказганлар
54
. Тадқиқотчиларнинг гувоҳлик
беришича, Яссавий давомчилари Олтин Ўрда, Озарбайжон,
Афғонистон, Хуросон, Ҳиндистон, Синд, Кашмир, Панжоб ва Бангладеш
ўлкаларида ҳам фаолият юритганлар
55
. Яссавийнинг туркий халқлар
маънавияти тарихидаги хизматлари фақатгина шулардан иборат эмас, албатта.
Устод Фитратнинг таъкидлашича, ўтмишда шоир, адиб ва сўфийлар орасида
Яссавийчалик ўз таъсирини кенгайтирган бир сиймони учратиб бўлмайди.
Чунки туркий халқлар адабиѐти, шеърияти, диний-ирфоний ҳаѐтида Аҳмад
Яссавийнинг таъсири жуда катта эди. Яссавий нафақат
53
Barkan Ö.L. a.g.e., s.26; Köprülü F. Ahmed Yesevi/İslam Ansiklopedisi, − İstanbul, 1950. – S. 213;
Birge J.K. The Bektashi order of dervıshes. – London, 1965. – S. 21; Çubukçu İ.A. Türk düşünce
tarihinde felsefe hareketleri. – Ankara, 1986. – S. 116; G.Demir. Osmanlı devletinın kuruluşu ve Ahilik. –
İstanbul, 2000. – S. 341.
54
Шунингдек, яссавийликнинг Онадўлига кириб боришида Ҳожи Бектош Валийнинг ҳам
ҳиссаси бўлган (İz F. Ahmed Yesevi. Encyclopedie del Islam (nouvelle edition) I/308; Coşan E. Haci
Bektaş-ı Veli. Makalat. – S. XIX-XXXIII; Ocak A.Y. Anadolu sufiliğinde Ahmed-i Yesevi ve Yesevilik //
Türk Dili aylik dil dergisi. Hoca Ahmed Yesevi özel sayısı. Sy.504 / Aralık 1993. – S. 584; Öztürk M.
Ahmet Yesevi. Hacı Bektaş-ı Veli ve Yunus Emre / Erdem. C.III/III. – S. 9. – Ankara, 1987. – S. 759-
768; Гўзал А. Яссавийнинг «Фақрнома»си билан Ҳожи Бектоши Валийнинг «Мақолот»и
орасидаги ўхшашликлар / Хожа Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, издошлари, анъаналари. – Тошкент, 2001.
55
Zarcone Th. Ўша мақола; Ёқит И. Хожа Аҳмад Яссавий ва унинг турк тафаккур тарихидаги
ўрни / Хожа Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, ижоди, анъаналари. – Б. 47; DeWeese. The Yasavi order... – Р.
389-414; Kafesoğlu İ., Türk Milli Kültürü. – İstanbul, 1995. – S. 366; Гордлевский Боғчасаройнинг
Азизия маҳалласида дарвешларнинг жаҳрий зикр қилаѐтганини мисол келтириб, яссавийликнинг
Олтин Ўрда давридаги таъсири Қримгача етиб борганлигини қайд этади. Қаранг: Гордлевский.
Ўша мақола. – Б. 368. –44-изоҳ.
25
маънавият ва адабиѐтда, балки ижтимоий ва сиѐсий ҳаѐтда ҳам баланд нуфуз
соҳиби эди.
Тарихда ўтган бир қанча ҳукмдорлар яссавийлик тариқатига ихлос
боғлашган бўлса, бошқа бирлари Яссавийнинг издошларига ҳам алоҳида
эътибор-у илтифот кўрсатишган. Ана шундай ҳукмдорлардан бири
соҳибқирон Амир Темурдир. Туркистонда Яссавийга қурилган улкан мақбара
Амир Темур барпо этган тенги йўқ обидалардан бўлиб, соҳибқироннинг
адабиѐтга, шеъриятга, умуман, маънавиятга бўлган юксак муносабатининг
бир намунаси, дейиш мумкин. Темур улуғ шайх мозори устига муҳташам
мақбара қурдирганда, яссавийликнинг наинки ўтмишини, балки келажагини
ҳам аниқ тасаввур қила олган. Унинг Нўғой имом Ҳусайнбек, Чўпон ота,
Исмоил ота, Исҳоқ ота ва Занги ота қабрлари устига тиклаган мақбаралари
ҳам мазкур ҳақиқатнинг бир далилидир
56
. Олтин Ўрда давлати ҳудудидаги
турк ва мўғул қабилаларининг мусулмонлашувида Яссавий ҳикматларининг
жуда катта роль ўйнаганлиги «Тўрт улус тарихи», «Тарихи Рашидий» каби
манбаларда ҳам эътироф этилган
57
.
Учинчи бобнинг
«Девони ҳикмат»: ғоя, мазмун ва тил масалалари»
деб
номланган сўнгги қисмида Яссавий ҳикматларининг ғоявий олами ва тил
хусусиятларига эътибор қаратилган. Яссавий халқона, содда ва равон йўлдаги
ҳикматлари билан туркий халқларнинг ирфоний ижодида улкан бурилиш
ясади. Туркий адабиѐтда «Яссавий мактаби» деган такрорланмас бир ижод
мактаби юзага келди. «Девони ҳикмат» халқимизнинг энг мўътабар
китобларидан бири бўлиб қолди. Панд-насиҳат мазмунидаги шеърлари
орқали Яссавий солик ва муридларни нафс тарбияси, қалб тасфияси
(поклиги) ва ахлоқий комилликка чорлади. Айни пайтда, унинг шеърларида
чин инсоний фазилатлар: одоб-ахлоқ, меҳр-у саховат, раҳм-у шафқат, адолат
ва маърифатга алоҳида аҳамият берилган:
Сўзни айдим ҳар ким бўлса дийдор талаб,
Жонни жонға пайванд қилдим рагни улаб.
Ғариб, фақир, етимларни бошин силаб,
Кўнгли қаттиқ халойиқдин қочтим мано
58
.
Улуғ шайх ўқувчини яна «ғариб, фақир, етим, бева-бечораларнинг
бошини силаш»га чақиради, раҳм-шафқатсиз, кўнгли қаттиқ кимсалардан эса
йироқлашиш лозимлигини уқтиради. Қалби ўткинчи дунѐ севгисига асир
56
Егоров О.П. Протокол №3 отчѐта на заседании Главн. Туркест. Губер-ство. – 11 сентября 1900.
– C. 93-95; Шайх Зинда Али. Самарат ул-машойих. – 108 а.
57
Мирзо Улуғбек. Тўрт улус тарихи. – Тошкент: Чўлпон, 1994. – Б. 225-226; Мирзо Ҳайдар.
Тарихи Рошидий, Форсийдан Муҳаммад Кошғарий таржимаси. Беруний номидаги Шарқ
қўлѐзмалари маркази. –№10191/III (Мирза М.Хайдар. Тарих-и Рашиди. Введение, перевод с
персидского А.Урунбаева, Р.П.Джалиловой, Л.М.Епифановой. Примечания и указатели
Р.П.Джалиловой, Л.М.Епифановой. – Ташкент: Фан, 1996. – С. 94, 461, 470, 474);
58
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. ЎзР ФА Алишер Навоий номидаги давлат Адабиѐт
музейи №178, 2 а.
26
бўлган «дунѐпараст халойиқ»дан четлашга урғу беради. Зеро, айнан шундай
нафспараст кимсалардан жамиятга кўп касофат ва офат етади. Яссавий
ҳикматларида Қуръон ва ҳадисларга таянишини такрор-такрор таъкидлар
экан, бир ўринда яна шундай дейди:
Яссавийшуносларнинг
умумий
эътирофига
кўра,
Яссавий
ҳикматларида, аввало, икки муҳим унсур кўзга ташланади: исломий (диний
ирфоний) ва миллий-ахлоқий (халқона ва дидактик) адабиѐт унсури. Диний
унсур кўпроқ мавзу ва тушунчада акс этган бўлса, кейингиси, асосан, тил,
шакл, вазн, мазмун ва образлар оламида ѐрқин намоѐн бўлади
59
. Дарҳақиқат,
Яссавий ўз қарашларини тарғиб этишда миллий ғоя ва тушунчаларга таянган.
Масалан, ҳикматларда қаноат, ростгўйлик, жасорат, ватанпарварлик,
меҳмоннавозлик, жўмардлик, устозга ҳурмат ва вафо, ахлоқ ва халққа хизмат
каби бир қатор фазилатлар мадҳ этилади. Шунинг учун ҳикматларни ѐшу
қари мароқ билан ўқиган, ҳар бир авлод вакиллари улардан ўзларича сабоқ
олиб, Яссавий талаб ва кўрсатмаларини имкон даражасида амалга оширишга
интилиб яшашган. Бунга халқимизнинг пешқадам вакиллари доимо эътибор
билан қарашган. Бизнингча, Навоийнинг маънан Яссавий ижодиѐтига
боғлиқлигини худди шу томондан қидириш керакка ўхшайди. Проф. Тоҳир
Чиғатой қарашига кўра эса «...миллий тил ва турмушимизни таҳликадан
қутқарган буюк турк шайхи Аҳмад Яссавий бўлса, уни тўлиқ шакллантирган
ва унга муваффақият тожини кийдириб кетган Алишер Навоийдир»
60
.
Яссавийнинг ҳикмат дунѐсидан бохабар бўлиш Навоий ижодиѐтини етарли
зайлда англаш ва талқин қилишда ҳам яқиндан ѐрдам беради.
Яссавий бошлаб берган бу йўналиш ундан кейин ҳам давом эттирилиб,
туркий тилнинг бадиий жиҳатдан гўзал тил эканлиги исботланди. Ҳар бир
сўзига миллатнинг ўз қадрияти, руҳий-маънавий манбаларидан келиб чиқиб
ѐндашиши Яссавий даъватларининг умрбоқийлигини таъминлади. Унинг
фикр-қарашларидан Ватан меҳри, миллий идрок ва ғоя, юксак ахлоқий
тушунчалар чуқур ўрин эгаллаган эди. Демак, ҳикматларнинг асрлар
давомида яшаб келаѐтганлигининг ва кўплаб ижодкорларга таъсир манбаи
бўлиб хизмат этганлигининг асосий сабабларидан бири – унда тил руҳининг
сўнмаганлиги ва маърифий-ахлоқий моҳиятнинг устунлигидир. Тўғри,
Яссавий ҳикматларининг тили тўғрисида ҳанузгача бир тўхтамга келинган
эмас. Масалан, Кўпрулу «Девони ҳикмат» шарқий туркий тилининг қарлуқ
лаҳжаси, хоқония адабий тилида ѐзилган. Лисоний ва адабий асарлар жуда
озчиликни ташкил этган бир даврга мансуб бўлган «Девони ҳикмат» ҳам тил,
ҳам адабиѐт тарихи жиҳатидан, албатта, улкан аҳамиятга эга” деб ѐзган
бўлса
61
, немис олими Т.Мензел ҳам унинг хулосаларини қўллаб,
ҳикматларнинг тили «Қутадғу билиг» ва Ўрхун ѐзувлари тили билан
59
Кўпрулу Ф. Ўша асар. – Б. 133.
60
Çiğatoy T.Ş. Turkiston Turk milliy mafkurasi ve Alişer Navoiy. – Berlin, 1939. – S. 32.
61
Кўпрулу Ф. Ўша асар. – Б. 144-145.
27
бевосита боғлиқ эканини қайд қилади
62
. З.В.Тўғон эса «Девони ҳикмат»нинг
қадимги нусхаларида мавжуд бўлиб, кейинчалик ўзгаришга учраган айрим
эски ҳикматларни келтиради. Ушбу фикр-мулоҳазаларга қўшилмасликнинг
иложи йўқ. Зеро, ҳикматлар таркибидан ўрин олган баъзи сўз ва иборалар
уларнинг муаллифлик масаласига ойдинлик киритишга хизмат қилади.
Бизнингча, Аҳмад Яссавий ҳикматларининг тили юзасидан нисбатан
қатъийроқ хулоса чиқармоқ учун «Девони ҳикмат»даги шеърларни
қорахонийлар даврига мансуб асарлар билан тил жиҳатидан қиѐслаш керак.
Масалан, Яссавийнинг:
Махдуми покбози, парвози шоҳбози,
Соҳиб хуруж ғозий, чун Арслон эмасму?
63
-
каби мисраларини Маҳмуд Кошғарийнинг:
Алп Эр Тўнга ўлдиму,
Эсиз ачун қалдиму,
Озлак ўчун алдиму,
Эмди журай йиртилур, –
мисраларига қиѐслаганда шаклий ва ифодавий ўхшашлик яққол сезилади. Бу
борада Мақсуд Шайхзоданинг қуйидаги фикрлари ниҳоятда эътиборли:
«Шубҳасизки, Хожа Аҳмад Яссавийнинг ѐзиб қолдирган «Ҳикмат» китоби
кейинча тил жиҳатидан ва маъно томонидан қанчалик ўзгаришларга дучор
бўлмасин, унинг асл вазни аввалги ҳолича қолган. Чунки бировлар илгариги
вазнни шунча илдизидан ўзгартириб, қайтадан ишлашлари амримаҳол бўлар
эди. Бу асарнинг вазни эса муаллифи аввалида ўзи ўйлаб ишлаган ҳолида
сақланиб қолган»
64
. Шундан келиб чиққан ҳолда вазнга асосланиб тил ва
маъно ўзгаришларини текшириш мумкинлиги ҳам қайд этилган
65
.
Хуллас, Маҳмуд Кошғарий, Аҳмад Югнакий, Юсуф Хос Ҳожиб каби
алломалар билан бир қаторда Аҳмад Яссавий ҳам содда, равон ва таъсирчан
тўртликлари билан туркий халқларга ислом ҳақиқатларини етказишда
фаоллик кўрсатди. Оқибатда Яссавий тариқати ва шеъриятининг таъсир
кўлами кенгайди.
«Ҳикматнавислик анъанасининг давом топиши».
Ишнинг охирги боби
шундай деб номланади. Унда Яссавий анъанасининг бадиий ижодда давом
топиши жараѐни текширилган. Яссавийдан кейин ҳикмат ѐзиш ва
ҳикматхонлик йиғинларини ўтказиш бир одатга айланган эди. Хусусан,
Ҳаким ота, Занги ота, Бобо Мочин, Саййид ота, Иқоний, Темурий, Умурий,
Неъматуллоҳ каби кўплаб Яссавий издошлари ҳикматнавислик тажрибасини
62
Menzel Th. Das Bektaschi-Kloster Sejjid-i Ghasi (Mitteilungen der Seminars fur Orientalisce
Sprachen, Jahrgang XXVIII. – Abt, 2. – Berlin, 1925). – S. 93: Гордлевский В.А. Избр.соч. – Т. 1. –
ИВЛ. – М., 1960. – С. 205.
63
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат (Янги топилган ҳикматлар). – Тошкент: Мовароуннаҳр,
2004. – 38-ҳикмат.
64
Шайхзода М. Асарлар. 5-том. – Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 1973. – Б. 207.
65
Аҳмад Яссавий. Ҳикматлар. – Тошкент, 1991. – Б. 23.
28
давом эттирганлар. Шулардан бири ва энг машҳури Ҳаким ота - Сулаймон
Боқирғонийдир. Ҳаким ота ва унинг шеърлари ҳақида Алишер Навоий ҳам
фикр билдирган. Ҳаким отанинг ҳикматлари туркийлар орасида кенг шуҳрат
топганлигини қайд этар экан, шундай бир мисолга ҳам эътиборни қаратади:
Тики турғон тўбодур,
Борғонларни ютодур.
Борғонлар келмас бўлди,
Магар манзил ондадур
66
.
Боқирғоний манзумаларининг туб моҳиятини инсон тақдири ва
комиллик ҳақиқатларини қўлга киритиш ташкил этади. Унинг адабий мероси
кўламининг кенглиги, ахлоқий-тарбиявий аҳамиятининг кучлилиги билан
дидактик адабиѐтимиз тарихида алоҳида мавқега эга. Боқирғоний, айниқса,
шеърий қиссаларида қадимги давр қаҳрамонлари тимсолларини
адабиѐтимизга олиб кирган. Шунингдек, у мунозара жанри имкониятларини
ҳам амалда исботлаган.
Сулаймон Боқирғонийнинг шогирди Занги ота ҳам ўзбек тасаввуф
адабиѐтига маълум бир ҳисса қўшган. Охирги бобда Занги отанинг ҳаѐти ва
шеърларига махсус тўхталинган.
Тарихдан аѐнки, XVI асрда шайбонийлар ҳукмронлиги даврига келиб
яссавийликка эътибор қайта кучайди. Айниқса, Шайбоний ва Убайдуллохон
сингари шоҳ шоирлар Аҳмад Яссавийга эргашиб шеър-у ҳикматлар
битдилар. Шайбонийхон Аҳмад Яссавийнинг табаррук номини тиклаш ва
улуғлаш мақсадида улуғ пирнинг Туркистондаги мақбарасини таъмирлайди,
яссавийлик анъаналарини жонлантиради. Унинг девони ҳам Яссавий
ҳикматларидан таъсирланган ижодкор бўлганини тасдиқлайди. Зеро,
девондаги кўплаб шеърлар ҳикматлар руҳи ва моҳиятига яқинлиги билан
ажралиб туради:
Авлиѐлар сарвари ул шоҳи Туркистон эмиш,
Ер юзини нури тутқон моҳи Туркистон эмиш.
67
Фитрат ҳам XVI асрдан кейин ўзбек адабиѐтини олдинги чиғатой
адабиѐтидан ажратиб турадиган хусусиятларни тасниф қилар экан,
шеъриятда
Яссавий
ҳикматнавислик
мактаби
сарой
муҳитигача
кўтарилганлигини алоҳида қайд этиб ўтади
68
. Шайбонийларнинг Яссавий
ижодиѐтига жиддий эътибор бериши ва унинг ҳикматнавислик анъаналарини
қайтадан жонлантириши XVI аср ўзбек адабиѐтида юзага келган янги бир
ҳодиса эди. Буни Убайдуллохон (Убайдий) шеърияти ҳам тасдиқлайди:
Аѐ дўстлар, жондин кечиб, ишқ илкини туттум мано,
Ваҳдат майин ичкунча не хунобалар юттум мано.
66
Алишер Навоий. Мукаммал асарлар тўплами, Насойим ул-муҳаббат, 17-жилд. – Тошкент: Фан,
2001. - Б. 421.
67
Şiban Han Divani, Haz. Y.Karasoy, İnc. K.Eraslan. - Ankara: TDK yayınları, 1998. – S. 69.
68
Фитрат А. Танланган асарлар. II жилд. Илмий асарлар. Нашрга тайѐрловчи ва изоҳлар муаллифи
ф.ф.д. Ҳ.Болтабоев. – Тошкент: Маънавият, 2000. – Б. 61.
29
Уч юз олтмиш дарѐ ўта юрмай киши суд айламас,
Тўрт юз қирқ тўрт тоғдин ошиб, борисидин ўттум мано.
Я.Экман таъкидига кўра, Убайдийнинг биринчи хизмати чиғатой
адабиѐтида ҳикмат жанрини оѐқлантирганидир
69
.
Яссавийлик тариқатининг яна бир таниқли намояндаси Шайх Худойдод
Азизон бўлиб, яссавийликка доир манбаларда у ҳақда етарли даражада
фикрлар мавжуд. Тадқиқотда Худойдод ҳикматларининг ўзига хос
жиҳатларини ѐритишга ҳаракат қилинди. Туркистондаги ижтимоий, сиѐсий
ҳаѐтнинг барқарорлашуви, илм, маърифат, маданият жабҳаларида бирмунча
юксалишнинг таъминланишида яссавийлик тариқати ижобий роль ўйнаган.
Шу маънода Қосим Шайхнинг шахси ва адабий фаолияти ҳам ибратлидир.
Бу зот халқ орасида Ҳазрати Эшон, Қутб ул-авлиѐ, Суғд ул-авлиѐ каби
номлар билан танилиб, сўфиѐна шеърлар ѐзган. Диссертацияда улардан
баъзилари таҳлилга тортилди. Яссавий мактаби шоирлари ҳақида сўзлаганда
қўқонлик Азим Хожа Эшон адабий мееросини ҳам назардан четда қолдириб
бўлмайди. Машҳур шоир Низомий-Ҳўқандийнинг
70
набираси бўлган Азим
Хожа девон соҳиби, мутасаввиф ва ҳикматнавис шоирдир. Бизга қадар ундан
салмоқли бир мажмуа етиб келган
71
. Бундан ташқари, ҳикмат тўпламларида
шоирнинг ахлоқий-дидактик ва ирфоний моҳиятдаги шеърлари тез-тез
учрайди. Азим Хожа ҳикматларида ҳам одоб-ахлоқ ва маънавий камолот
мавзулари биринчи ўринда туради. Илоҳий калима ва тушунчалар орқали у
ҳам инсон кўнглини тубдан янгилашга алоҳида эътибор қаратади.
Хуллас, Яссавий бошлаб берган ҳикматнавислик анъанаси жаҳон
адабиѐтидаги алоҳида бир ҳодиса ҳисобланади. Унинг шаклланиши ва
тараққиѐтини бир неча босқичларга ажратиш мумкин:
– Яссавий туркий халқларни дин ва тасаввуф маърифатидан баҳраманд
этиш мақсадида ирфоний, тарбиявий мазмунда ҳикматлар яратди ва
ҳикматнавислик анъанасини бошлаб берди. Унинг ҳикматлари Ўрта Осиѐ
халқлари орасида кенг қўлланилган халқона услубда, бармоқ вазнида
битилган;
– қадимий манбаларда Яссавий билан бир қаторда унинг давомчилари
тўғрисида ҳам маълумотлар битиб қолдирилган. Булар, умуман,
ҳикматнавислик анъанасининг тарихи ва тадрижини ѐритишда маълум бир
аҳамият касб этиши шубҳасиздир;
– «Девони ҳикмат» тили юз йиллар мобайнида соддалаштириш
ҳолатларини бошидан кечирган. Академик В.Бартольднинг фикрича эса,
ҳикматлар тили даврлар кечиб котибдан котибга ўтиш асносида ўзгариб,
69
Şiban Han Divani. – S. 23-24.
70
Низомий-Ҳўқандий ҳақида қаранг: Қаюмов П. Тазкираи Қайюмий. I. – Тошкент, 1998. – Б.
105-107. Низомийнинг сўфиѐна шеърлари «Девони ҳикмат» нусхаларида ҳам учрайди.
71
Девони
Азим. ЎзР ФА давлат Адабиѐт музейи фонди. – № 189. Девон ҳақда қаранг: Жўрабоев О. Азим
Хожа эшон ва унинг девони қўлѐзма нусхалари борасида // Адабиѐт кўзгуси. – Тошкент, 2009. – №
11. – Б. 18-23.
30
замонавийлашиб борган. Ҳар бир котиб ўз даври руҳига кўра ҳикматлар
тилини таҳрир қилиб, қўшимчалар билан тўлдирган
72
.
– «Девони ҳикмат»га Яссавий шогирдларининг ҳикматлари ҳам
қўшилганлиги шубҳасиз. Лекин бу, Яссавийнинг ўзи ҳикмат яратмаган,
дегани эмас.
– Яссавий издошларининг ҳикматлари халқнинг маънавий-руҳий
талабларига тўла жавоб берган. Шунинг учун ҳам улар ҳар бир авлод
томонидан ўқиб-ўрганилган. Бу ҳақиқатни тасдиқлайдиган тарихий далиллар
эса жуда кўпдир.
ХУЛОСА
1. Туркий халқларнинг ахлоқий-маънавий ҳаѐтидан муҳим ўрин
эгаллаган улуғ аллома, машойих ва валийлар фаолиятини, улардан мерос
қолган илмий, маърифий ва адабий меросни тадқиқ ва ташвиқ этиш долзарб
вазифалардандир. Чунки бу сиймолар наинки адабиѐт ва санъатда, балки
ижтимоий-сиѐсий ҳаѐтда ҳам фаол бўлишган, жамиятда адолатнинг қарор
топиши учун қайғуришган. Улар бир томондан, халқни тўғри йўлга даъват
қилган бўлсалар, иккинчи томондан, ҳукмдорларга йўл йўриқ кўрсатиб,
уларни хайрли ишларга чорлаб турганлар. Аммо шўро даврида бундай
сиймоларнинг фикр-қарашлари камситилиб, фаолиятлари эса оммага қоралаб
кўрсатилди. Юртимиз истиқлолга эришгач, уларнинг ижоди ва фаолиятига
холисона
баҳо
бериш
имконияти
очилди.
Натижада
илмнинг
яссавийшунослик деган соҳаси ҳам тараққий эта бошлади.
2. Ўтмишда Яссавий ва яссавийликка доир бир қанча илмий,
тасаввуфий, тарихий асарлар яратилган. Тадқиқот жараѐнида хориж ва
мамлакатимиз кутубхоналарида сақланаѐтган бундай асарлардан бир қанчаси
излаб топилди, тадқиқ этилиб, илмий муомалага киритилди ва имкон
даражасида Яссавий ҳаѐти, ижоди, таълимотига доир янги фикр-хулосалар
олға сурилди. Умуман олганда, Яссавий ҳаѐти, ижоди, дунѐқараши,
тасаввуфий таълимоти ва издошлари хусусида ишончли мулоҳазалар
билдиришнинг асосий шартларидан бири, турли замонларда битилган мазкур
манбаларга
таянишдир.
Чунки
улар Яссавий ҳикматлари ҳамда
«Фақрнома»нинг муаллифлик масаласига аниқлик киритиши ва бир қатор
янги илмий-маърифий маълумотларга эгалиги билан қимматлидир.
Яссавийлик тарихи ва ривожини холис ўрганиш юзасидан ҳам мазкур
асарлар аҳамиятга моликдир. Айни пайтда, улар «Девони ҳикмат» матнига
янгича нуқтаи назар билан ѐндашишга имкон беради. Шунингдек, ушбу
манбаларни ўқиб-ўрганиш яссавийшуносликнинг кейинги тараққиѐтини
белгилашга ҳам алоҳида таъсир кўрсатади.
3. Ушбу манбалар асосида Яссавийнинг илмий таржимаи ҳоли
ѐритилди; улардан ўрин олган Яссавийга оид баъзи фикр-қарашлар «Девони
ҳикмат» билан қиѐсланиб, тегишли илмий хулосалар чиқарилди;
72
Бартольд В. Сочинения. – Т. V. – М., 1968. – С. 118-119.
31
4. Аҳмад Яссавий туркий халқлар адабиѐти, маданияти ва
маънавиятига асосан қуйидаги йўналишларда ўз таъсирини ўтказган:
Маънавий-ахлоқий, диний-тасаввуфий таъсир. Бунда фақат улуғ пирнинг ўзи
эмас, балки Ҳаким ота, Занги ота, Ҳубби Хожа, Саййид ота, Қусам ота,
Халил ота каби издошлари ҳам яссавийликка доир маърифий
тушунчаларнинг туркий халқлар орасида кенг тарқалишини таъминлаганлар.
Адабий-руҳоний таъсир. Аҳмад Яссавий ўз фикр-қарашларини халқ оғзаки
шеъриятининг ички имкониятларидан фойдаланиб ифодалаш билан бир
қаторда сўз, фикр ва туйғуларни ўқувчи кўнглига осон етказишга муваффақ
бўла олганди. Бунга, албатта, унинг издошлари ҳам бефарқ қарашмаган.
Шунингдек, Яссавий Мавлоно Жалолиддин Румий, Қул Али, Юнус Эмро,
Навоий, Насимий, Махтумқули каби мумтоз адабиѐтнинг йирик вакиллари
ижодига ҳам ўзининг маълум бир таъсирини ўтказган. Яссавийшунослик
манбалари. Туркий тасаввуф тарихидаги муҳим ҳодисалардан бири, бир
қанча олим ва ижодкорларнинг бевосита яссавийликка бағишлаб махсус
китоблар ѐзишгани эди. Жумладан, Сўфий Муҳаммад Донишманд,
Ҳусомиддин Сиғноқий, Исҳоқ ота, Шайх Худойдод, Ҳазиний, Олим Шайх,
Муҳаммад Бухорий, Зинда Али каби мутасаввиф алломалар яссавийлик
таълимоти, қонун-қоидалари, зикри арра каби масалалар баѐнига
бағишланган илмий, маърифий, адабий, манқабавий асарларни қаламга
олдилар. Ушбу китоблар ўтмишда яссавийликнинг муҳим назарий ва амалий
манбалари сифатида хизмат қилиб келган. 5. Яссавийнинг нафс тарбияси, руҳ
тасфияси, ахлоқ комиллиги ҳақидаги фикрлари асрлар мобайнида миллий
шуур ва онгни шакллантиришда яқиндан ѐрдам берган. Яссавий ижодиѐти
таҳқирланган шўро замонида халқимизнинг бу буюк мутасаввиф ижодидан
ажралмаганлигининг асосий сабабларидан бири ҳам мана шунда. Бу эса халқ
онгини қолоқлик, жаҳолат ва нодонликдан халос этишда асрлар давомида
Яссавий фикр-ғояларидан фойдаланилганини ҳам тасдиқлайди. Бугун ҳам
ушбу маърифий-ахлоқий анъана маълум маънода давом этмоқда. 6. Тарихда
ўтган кўплаб ҳукмдорлар, хусусан, Арслонхон, Йўлбарсхон, Амир Темур,
Шайбонийхон, Убайдуллахон Яссавий ва унинг издошларига алоҳида
эҳтиром кўрсатганлар. Бу эҳтиром ва эътиборни давлат сиѐсатида,
меъморчилик ишларида ва бадиий ижодда кўриш мумкинки, ишда буларга
алоҳида тўхталиб ўтилди.
7. Яссавий ҳикматларида халқпарварлик, фақрпарварлик, меҳр ва
мурувват, сабру қаноат тушунчалари ҳам жонли тарзда ўз аксини топган. Шу
боис яссавийлик маслагига содиқ қолган унинг издошлари босқинчилик
хуружларига қарши курашларда фаол иштирок этиб, озодлик ҳаракатларига
ўз ҳиссаларини қўшдилар.
8. Пири Туркистон қарашларининг миллат маданияти, қадрияти ва
маърифатидаги нуфузи баланд бўлган. Унинг халқ тасаввуридаги тарихий ва
манқабавий сиймоси, унга доир ривоятлар халқнинг кўз ўнгида улуғ шайхни
32
ишқ ва ирфон дарғаси қиѐфасида гавдалантириб келган. Шу боис халқ унга
бўлган эҳтиромини дариғ тутмаган ва асрлар мобайнида
Пири Туркистон,
Хожаи Туркистон, Султон ул-орифин, Султон ул-авлиѐ, Ҳазрати Султон,
Ҳазрати Туркистон, Атойи Яссавий, Турклар отаси, Туркистон отаси,
дея
таърифлаб, ҳурмат ила тилга олишдан тўхтамаган.
9. Маҳмуд Кошғарий, Аҳмад Югнакий, Юсуф Хос Ҳожиб каби
алломалар билан бир қаторда Яссавий ҳам туркий тилдаги ҳикматлари билан
дидактик адабиѐт ривожига муносиб ҳисса қўшди. Туркий тасаввуф
адабиѐтида «Ҳикмат мактаби» деган мустақил бир ижод мактаби юзага
келди. Яссавий бошлаб берган бу йўналиш ундан кейин ҳам давом топди.
Асрлар мобайнида тил, маъно ўзгаришларига қарамасдан, «Девони ҳикмат»
асл ғоя ва мазмунини сақлаб қолди.
10. Ҳикматлар тилининг вақт ўтган сайин замонавийлашиб боргани,
кейинги даврларда яшаган Яссавийнинг издошларига оид шеърларнинг
қўшилганлиги «Девони ҳикмат»ни тил тарихи жиҳатидан текширишни,
албатта, мураккаблаштиради. Шу боис ишда ҳикматларнинг тили масаласи
махсус ўрганилди. Чунончи, ҳикматлар тили юзасидан аниқроқ хулоса
чиқармоқ учун вазнга асосланиб тил ва маъно ўзгаришларини текшириш
мумкин. Шунингдек, «Девони ҳикмат»даги шеърларни тил жиҳатидан
қорахонийлар даврига мансуб асарлар билан қиѐслаш ҳам самарали натижа
беради. Чунки айрим ҳикматлар билан Кошғарий тўртликлари қиѐсланганда
шаклий ва ифодавий ўхшашлик яққол кўзга ташланади.
11. Яссавийлик заминида бир қанча йирик сўфий, ориф, дарвеш ва
мутасаввифлар камолга етишдики, уларнинг номларини диний ва миллий
пешволар сифатида тилга олиш тасаввуф адабиѐтимизда анъанага айланди.
Тасаввуф тарихида ва халқ орасида машҳур бўлган Қутбиддин Ҳайдар, Ҳожи
Бектоши Валий, Баҳоуддин Нақшбанд, Камол Иқоний каби сиймоларнинг
фаолиятлари бевосита Аҳмад Яссавий номи билан боғлиқдир. Ана шу
жиҳатлардан ҳам Яссавий шахсияти ва яссавийлик тариқати миллий
маънавий тарихимизда муҳим роль ўйнади.
12. Яссавий ижоди ва дунѐқараши тадқиқ қилинганда, албатта бу буюк
сўфий шоир яшаган давр талаблари, унинг тариқатига хос бўлган диний
маърифий, фалсафий ҳақиқатлар эътиборга олиниши шарт. Шунинг учун ҳам,
биринчи навбатда, ўтмишда яратилган бир қатор илмий, тарихий,
бадиий ва манқабавий манбаларга мурожаат этиш заруриятдир. Фақат мана
шу йўл билан Яссавийнинг тариқати, ижодиѐти ҳамда унинг фикр
қарашларидаги зоҳирий ва ботиний мазмун-моҳиятни тўғри ѐритишга
эришилади. Демак, ўша даврдаги маънавий, ижтимоий, маданий ва адабий
ҳаѐт ҳақида етарлича тасаввур ҳосил қилиш учун Яссавий шахсияти ва
яссавийлик таълимотини чуқур, изчил ва атрофлича ўрганиш, унинг туркий
халқлар маънавиятида тутган ўрнини аниқлаш эҳтиѐжи туғилади.
13. Яссавий ва унинг издошлари илгари сурган илғор фикр-қарашлар
миллий мафкурамизни маълум томондан бойитади. Шу билан бир қаторда
33
Яссавий фикрлари янги давр ва замонда миллатимизнинг ўзлигини
англашида ҳам яқиндан кўмак беради. Хусусан, ѐш авлодни ҳалол, тўғри ва
соғлом руҳда тарбиялашда улар қўл келади. Чунки «Девони ҳикмат»да ошиқ,
ориф, фақир ва дарвеш орқали комил инсон тимсоли яратилган. Бу
қаҳрамонларнинг ҳалоллик ва поклик учун тинмай риѐзат чекиб, ҳақиқат
йўлида куйиб-ѐнишлари у ѐки бу тарзда бугунги кишилар учун ўрнак бўлиши
шак-шубҳасиздир.
34
НАУЧНЫЙ СОВЕТ DSc. 27.06.2017. Fil. 46.01 ПО ПРИСУЖДЕНИЮ
НАУЧНЫХ СТЕПЕНЕЙ ПРИ ИНСТИТУТЕ УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКА,
ЛИТЕРАТУРЫ И ФОЛЬКЛОРА
ИНСТИТУТ УЗБЕКСКОГО ЯЗЫКА, ЛИТЕРАТУРЫ И ФОЛЬКЛОРА
ХАСАНОВ НОДИРХОН ДАДАХАНОВИЧ
ИСТОЧНИКИ ЯССАВИЯ И
«ДИВАНИ ХИКМАТ»
10.00.02 – Узбекская литература
АВТОРЕФЕРАТ
диссертации доктора (DSc) по филологическим наукам
Ташкент – 2017
35
Тема диссертации доктора
(DSc) по филологическим наукам
зарегистрирована в
Высшей аттестационной комиссии при Кабинете Министров Республики Узбекистан за
В2017.DSc/Fil2.
Диссертация выполнена в Институте Узбекского языка, литературы и фольклора
Академии наук Республики Узбекистан.
Автореферат диссертации размещѐн на трѐх языках (узбекский, русский, английский
(резюме)) на веб-сайте
www.tai.uz
и на Информационно-образовательном портале «Ziyonet» по
адресу
www.ziyonet.uz
.
Научный консультант: Хаккулов Ибрахим
Чариевич
доктор филологических наук
Официальные оппоненты: Хомидий Хомиджон
доктор филологических наук, профессор
Болтабоев Хамидулла
доктор филологических наук, профессор
Салохий Дилором
доктор филологических наук, профессор
Ведущая организация
: Ташкентский государственный университет узбекского языка и
литературы имени Алишера Навои
Защита диссертации состоится на заседании Научного совета
DSc.27.06.2017.Fil.46.01 по
присуждению научных степеней при Институте узбекского языка, литературы и фольклора
Академии наук Республики Узбекистан «
___
»
______________
2017 года в «
____
» (Адрес:
100060, Ташкент, Шахрисабзский проезд, 5. Тел.: (99871) 233-36-50; факс: (99871) 233-71-44;
e-mail:
uzlit@uzsci.net
).
С диссертацией можно ознакомиться в Фундаментальной библиотеке Академии наук
Республики Узбекистан (зарегистрирован за номером
_____
). Адрес: 100100, Ташкент,
Зиѐлилар, 13. Тел.: (99871) 262-74-58.
Автореферат диссертации разослан «
___
»
______________
2017 года.
(Протокол рассылки от
« ___ » _____________
2017 года).
Б.А.Назаров
Председатель научного совета по присуждению
научных степеней, академик
Р.Баракаев
Ученый секретарь научного совета по
присуждению научных степеней,, к.филол.н.
Н.Ф.Каримов
Председатель научного семинара при
Научного совете по присуждению научных
степеней, д.филол.н., профессор
ВВЕДЕНИЕ (аннотация к докторской диссертации)
Актуальность и востребованность темы диссертации
. Ахмед
Яссавий знаменитый деятель узбекской классической литературы,
основоположник тюркской мистической поэзии, первоначинатель традиции в
узбекской литературе. На протяжении веков занимал высокое положение в
духовной, культурной и литературной жизни тюркских народов. Имя, учение
и стихи Ахмада Яссави также известны и знамениты в мировой
литературоведении. В 2016 году Генеральная конференция ЮНЕСКО со
связи 850-летием смерти великого мышлителя объявила годом Ахмада
Яссави
73
. Это также потверждает наше мнение.
Благодаря независимости мы имеем возможность более обширно исследовать
наше национальное наследие, в том числе богатое литературное и научное
наследие наших великих предков. В частности, мы имеем возможность
заново изучить творчества Ходжа Ахмеда Яссави с точки зрения
литературоведения, как основателя тюркской суфийской поэзии.
Орден и поэзия Ахмада Яссави оказали сильное влияние на
литературную, культурную и духовную жизнь тюркских народов. Поэтому
«когда мы выражаем имя Ходжа Ахмада Яссави, каждый из нас чувствует
особую гордость. Его деятельность как мера мудрости и справедливости,
объединяет и закрепляет всех народов Туркестана»
74
. Поэтому хикматы
Яссави показывают роль и значение традиции хикматов в истории узбекской
литературы, основанной Ахмадом Ясави и позволяют определить ведущие
принципы развитии национальной художественной мысли. Так как, в
стратегии движений за дальнейшее развитие Республики Узбекистан
подчеркивается необходимость уделять особое внимание развитию
социальной сферы, в том числе науки, литературы и искусства
75
.
В мировой литературы роль суфийской литературы изучено в разных
аспектах и были достигнуты определенные результаты в образовательно
эстетической и воспитателной сферах народов востока в значении
обеспечения совершенство духовности человека. В частности можно увидеть
глобалное значение влияния учения и поэзии Яссави на литературу тюркских
народов, появление и развитие тюркской суфийской литературы,
положительные
эффекты
тюркской
народной
литературы,
его
последователей, на традиции хикматов. Следовательно, традиция хикматов,
которая на протяжении веков продолжается среди тюркских народов,
подтверждает, что Яссави заслуживает достойное места в истории нашей
литературы и заслуживает быть среди величайших поэтов, внесших
огромный вклад в развитие тюркcкой литературы.
Эта диссертация в определенном степени служит в выполнении задач,
поставленных в нормативно-правовых документах таких как Постановление
Президента Республики Узбекистан № ПП-451 от 25 августа 2006 года «О
73
http://www.unesco.org.tr/page=15:0:1:english
.
74
Каримов И. Туркистон умумий уйимиз. – Тошкент, 1995. – Б. 34.
75
Қаранг: Халқ сўзи / 2017 йил 8 февраль.
повышении эффективности пропаганды национальной идеи и духовно
просветительской работы»; О Государственной программе «Год совершенного
поколения» № ПП-1271 от 27 января 2010 года; Указ Президента Республики
Узбекистан № 2995 от 24 мая 2017 года «О мерах по дальнейшему
совершенствованию системы хранения, изучения и пропагандирования
древних письменных источников»; Постановление Президента Республики
Узбекистан № 3074 от 20 июня 2017 года “О создании центра по изучению
культурных ценностей Узбекистана за рубежом”; Постановление Кабинета
Министров Республики Узбекистан № 3271 от 13 сентября 2017 года «О
программе комплексных мер по развитию издательско-распределительной
системы книжного дела, книжной грамотности» и т.д.
Соответствие
исследования
приоритетным
направлениям
развития науки и технологии Республики Узбекистан.
Настоящая работа
выполнена в соответствии с приоритетными направлениями развития науки и
технологии республики I. «Духовно-нравственное и культурное развитие
демократического и правового общества, формирование инновационной
экономики».
Обзор международных научных исследований по теме
диссертации
76
.
Научные исследования о жизни, творчестве и мышлении Ахмада
Яссави и его последователей осуществляются в крупнейших научно
исследовательских центрах и высших учебных заведениях, таких как
University of Indiana, University of California (США), Marmara Üniversitesi,
Istanbul Üniversitesi, Hacettepe Üniversitesi, Selçuk Üniversitesi, Ankara
Üniversitesi, Erciyes Üniversitesi, Başkent Üniversitesi (Турция), Ahmet Yesevi
University
(Казахстан), Санкт-Петербургский университет, Институт
Востоковедения Академии наук России (Российская Федерация), а также в
Институте Узбекского Языка, Литературы и Фольклора Академии наук
Республики Узбекистан, Институте Востоковедения Академии наук
Республики
Узбекистан,
Ташкентском
Государственном
Институте
Востоковедения (Узбекистан).
В сфере яссавияведения издано множество научных исследований,
опубликованы популярние и научные издания «Дивани хикмат»а (Ankara
Üniversitesi, Marmara Üniversitesi, Erciyes Üniversitesi, Ahmet Yesevi
University). Освещены влияния Яссави в литературу и на духовную жизнь
тюркских народ (Selçuk Üniversitesi, Hacettepe Üniversitesi, Институт
востоковедения академии наук России). Отмечено, что начиная с XIII века
под влиянием Яссави и его последователей в Анатолии сформировалась
религиозно-мистическая тюркская литература (Istanbul Üniversitesi, Başkent
Üniversitesi). Выполнены научные работы в разных уровнях по теме Яссавий
и «Дивани хикмат»; мнения об агиографии и гробницы Яссави, переводы из
76
www.indiana.edu
,
www.universityofcalifornia.edu
,
www.nelc.ucla.edu
,
www.marmara.edu.tr
,
www.istanbul.edu.tr
,
www.hacettepe.edu.tr
,
www.selcuk.edu.tr
,
www.ankara.edu.tr
,
www.erciyes.edu.tr
,
www.baskent.edu.tr
,
www.ayu.edu.tr
,
www.spbu.ru
,
www.ivran.ru
,
www.ziyonet.uz
38
мудрых стихов поэта, выданы научные выводы о духовном влиянии Яссави
(University
of
California,
University
of
Indiana,
Санкт-Петербург
университети).
На сегодняшный день в области яссавияведения ведутся научные
исследования в приоритетных направлениях как ввести в научный оборот
новые источники Яссавия; уточнить новые аспекти жизни, произведений и
учения Ахмада Яссави и представителей школы Яссави; обосновать
процессы формирования и развития традиций хикматов; определить место
учениия Яссави в тюркской литературе; определить влияние Яссави и его
последователей к духовности тюркских народов.
Степень изученности проблемы
. Изучение жизни, деятельности,
доктрины и ордена Яссави началось ещѐ при жизни великого шейха. В
качестве примера можно указать сочинение «Миръат ул-кулуб» Суфи
Мухаммада Данишменда, «Насабнама» переведенный на тюркский язык
Мавланом Урунг Куйлаки; «Жавахир ул-аброр» и «Манбаъ ул-абхор» Ахмада
Хазини. В XIX веке в западном мире также были осуществлены некоторые
работы турецкими, татарскими, туркменскими, казахскими, русскими,
немецкими и английскими учеными в этой сферы
77
. Благодаря независимости
республики была создана возможность восстановить
национальные,
культурные, литературные, исторические и духовно религиозные ценности. В
течении последнего четвертолетия многие исследования и статьи узбекских
ученых, посвященные изучению жизни,
деятельности, учении и
последователей Ахмада Яссави были опубликованы и в зарубежных
изданиях
78
.
В 1995 году в исследовании «Ўзбек тасаввуф шеъриятининг
шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик, издошлик, образлар олами)»
творческое наследие Яссави впервые было исследовано как объект
диссертационной работы в узбекской литературе
79
. Была защищена
кандидатская
диссертация,
посвященная
изучению
рукописных
и
литографических образцов сочинения «Дивани хикмат», которые хранятся в
центре Востоковедение имени Абу Райхана Беруни и бывшем Институте
рукописи имени Хамида Сулайманова при АН РУз
80
. В 2006 году на основе
результатов данной диссертации была издана отдельная книга, включившая в
77
Побробный обзор, проделанных работ, касающихся тех или иных аспектов темы данного
исследования представлен в диссертации.
78
Ahmed Yesevi (Hikmetleri). Haz. İbrahim Hakkulov. Çeviren ve sadeleştiren E.S.Toplu. – Ankara:
MEB yayınları. 1995. – 330 s; Hamit Gulamoğlu Nigmetov. Yesevi‟ye ait bazı seneler. Milletlerarası
Ahmed Yesevi Sempozyumu Bildirileri. - Ankara, 1992. – 256 s; Dilaram Nişanova. "Hoca Ahmet
Yesevîy Hakkında Özbekistandagı Tatkikadlar". Milletlerarası Hoca Ahmet Yesevi Sempozyumu
Bildirileri, Kayseri, 1993. – 434 s; Muminov A. Yeseviyye tarikatının doğuşu hakkında, Yedi İklim,
Sanat, kültür, edebiyat dergisi. – C. 5, sy. 42. Eylül 1993, s. 10-13; Муминов A. Ясауийа бастаулары /
Сборник статей «Ясауи тағылымы». – Туркестан: 1996. – С. 22-30.
79
Ҳаққулов И. Ўзбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик,
издошлик, образлар олами): Филол.фан.д-ри ... дисс. - Тошкент: 1995;
80
Ишмухамедова М. «Девони ҳикмат»нинг қўлѐзмалари: Филол.фан.номз. ... дисс. – Тошкент,
1995.
39
себе краткое описание рукописей «Дивани хикмат»
81
. А в 2008 году были
опубликованы образцы из сборно-сравнительных текстов изречений Ахмада
Яссави
82
. В 2006 году был издан «Каталог рукописей мудрых изречений
Ходжа Ахмада Яссави
83
. В результате анализа проделанных работ по
яссавиоведению в последнем столетии можно прийти к выводу, что наряду с
колосальным объемом проделанных работ, все таки многие важные акпекты
наследия Яссави остаются до сих пор незатронутыми.
Связь темы диссертации с планами научно-исследовательских
работ научно-исследовательского учреждения.
Исследование диссертации
отражена в следующих научных проектах: Фундаментальные научные
проекты № ФА-Ф8-032 «История узбекского фольклора и литературы. 15
томов» (2007–2011 гг.); Фундаментальный научный проект молодых ученых
№ ФМ-7-190 «Хазини и его творческое наследие» (2004–2006 гг.); научный
проект № ФА-Ф1-Г039 “Создание энциклопедий Алишера Навои (2 тома) и
Абдулла Кодири” (2012-2016 гг.).
Цель
исследования:
просветительская
деятельность
Яссави,
исторические заслуги в формировании тюркской суфийской литературы;
языковое свойство и способ выражения «Дивани хикмат»; широкое
освещение места в тюркской литературе и влияния в развитие классической
литературы «Дивани хикмат»; отображение смысла, образа, символа и
терминов произведения.
Задачи исследования:
рассмотрение истории изучения жизни, творчества и учения Яссави,
оценить с научной точки зрения работы выполненные в этой сфере;
обообщение главных успехов и новизны в исследованиях, выполненных в
Западе и на Востоке по теме Ахмада Яссави и сформировать необходимые
выводы;
исследование и анализ основных источников о яссавизме, и внедрение
их в научный оборот; на основе научных исследований предоставление в
научную среду новизны о жизни, творчестве и учении Яссави;
внесение научного внедрения научных, исторических,
агиографических источников, таких как «Миръот ул-кулуб», «Хадикат ул
орифин», «Жавохир ул-аброр», «Манбаъ ул-абхор», «Жомиъ ул-муршидин»,
«Хужжат ул-аброр», «Ламахот мин нафахот ил-кудс», «Самарат ул машойих»,
«Рисола дар таржимаи Ахмад Яссави», «Рисолаи султон Хожа Ахмад
Яссави» посвещенные жизни и творчества Ахмада Яссави, хранащиеся
зарубежом и в нашей стране;
изучение хикматов Яссави в сравнительно-сопоставительном порядке с
произведениями, таких как «Миръот ул-кулуб», «Хадиқат ул-орифин»,
81
Эшмухамедова М. Девони ҳикмат қўлѐзмалари. – Тошкент, 2006.
82
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Йиғма-қиѐсий матн. Нашрга тай. Эшмухамедова М. –
Тошкент, 2007.
83
ЎзР ФА Шарқшунослик институтидаги Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма
каталоги. – Туркистон, 2006.
40
«Жавохир ул-аброр», «Манбаъ ул-абхор», «Жомиъ ул-муршидин», «Хужжат
ул-аброр», «Ламахот мин нафахот ил-кудс», «Самарат ул-машойих»; создание
научной биографии Яссави на основе нарративных источников и
существующих исследований;
приведение в единую систему основных сведений о жизни,
литературном наследии, учении Ахмада Яссави с внесением ясности на
вопрос авторства мудрых изречений;
осветить процессы формирования, развития и распространения
доктрин яссавизма и традиций жанра мудрых четверостиший (изречений) в
литературе;
открыт его общий вид идейной и художественной идентичности в
литературной традиции.
Объект исследования:
Объектом исследования являются научные,
исторические, литературные и агиографические произведения о жизни,
творчестве и доктрине Ходжа Ахмада Яссави, скопированные в разные годы
рукописные и литографические образцы сочинения «Дивани хикмат».
Предмет исследования:
научные результаты, полученные при
изучении жизни, творчества, учений Ходжа Ахмада Яссави, а также научные
результаты, полученные при изучении научных, исторических, литературных
и агиографических произведений; возникновение, формирование и пути
развития традиций написания изречений (хикматов) в узбекской литературе.
Методы исследования:
При освещении темы были использованы научные
методы как описание, классификация, историческо-сравнительний,
сравнительно-типологический, контекстуалный и комплексный анализ.
Научная новизна исследования.
Научная новизна диссертации
состоит в следующем:
Своеобразностьями хикматов «Дивани хикмат» доказано, что Ахмад
Яссави впервые ввел хикматы в тюркскую литературу.
Освещено идейно-литературные особенности «Дивани хикмат»;
Определено история и пути развития школы хикмат в тюркской литературе.
Показано влияние традиций Яссави в литературное наследие ряда
представителей этой школы как Хаким ата Сулайман Бакиргани, Шайбани,
Убайди и т.д. с сравнительно-типологического точки зрения. Впервые
открыта жизнь и научная деятелность Ахмада Хазиний и Алима Шейха как
основный источник яссавияведения.
Обосновано развитие суфийского учения в центральной Азии и место
Ахмада Яссави и его последователей на основе мнений произведения
Алишера Навои «Насойим ул-мухаббат», а также влияние Яссави на
творчество Навои;
Преемственность Шайбони и Убайди к Яссави определялись простотой
языка и художественными способностями языка в классической узбекской
литературе, основанной на общности их поэзии.
Практические результаты исследования
заключаются в следующем: На
основе нескольких рукописных список «Дивани хикмат», хранящихся в
библиотеках Узбекистана и за рубежом, впервые создан
41
сравнительный текст хикматов, подготовлена с глоссарием и комментариями
и издано. Это дает возможность представит читателям более доступной и
надежной текст творчества Яссавий.
Также, читателям представлен и издано «Дивани хикмат» в котором
даны новые 73 хикмати, которые найдены в результате исследований.
Древние источники по яссавиоведению, идеологическо-литературный мир
«Дивани хикмат», литературное наследие последователей представлены
научному обществу. Опубликован ряд статей в зарубежних изданиях, читан
ряд лекций в международных конференциях. Даны советы и инструкции по
изучению суфийской литературы.
Достоверность полученных результатов
подтверждается тем, что на
основе ценных источников посвященных жизни, личности, творчестве и
взгляд Ходжа Ахмед Яссави и последователей его, которые в течении веков
имели важное место в истории, литературе, мышление и духовности
тюркских
народов,
также
соответствуя
теоретическим
взглядам
литературоведении, сделано важные результаты и выводы.
Теоретическая
и
практическая
значимость
результатов
исследования.
Изучение жизни и творчества Ахмада Яссави, который
является основателем традиции написания мудрых изречений (хикмат),
сведения о творчестве и учении мистического поэта, изучение его доктрины
на основе данных первоисточников о яссавизме, анализ содержания
четверостиший Яссави, нашедших свое отражение в рукописях и
вышеупомянутых сочинениях обуславливают научно-теоретическое значение
диссертационного исследования. Его практическое значение заключается в
том, что можно использовать его результаты в подготовке учебных и
методических пособий для магистрантов, студентов и специалистов таких
направлений,
как
история
узбекской
литературы,
узбекское
литературоведение, поэзия школы яссавия, религиозно мистическая
литература, суфизм, яссавиоведение, национальная идея.
Внедрение
результатов
исследования.
Полученные научные
результаты внедрены в следующие работы: Научные заключения,
полученные в ходе исследования вопросов жизни, творчества и наследия
Ахмада Яссави и его последователей, оставивших заметный след в духовном
и культурном развитии тюркских народов, включены в фундаментальный
научный проект под названием «15 томная история Узбекского фольклора и
литературы» и под номером ФА Ф8 032, выполненного в 2007-2011 гг. в
Институте языка и литературы имени Алишера Навои АН РУз, в частности
включены в разделы проекта, посвященные роли и места наследия Ахмада
Яссави и его преемников в развитии узбекской литературы, влиянию
творчества Яссави на работы его последователей, внедрению в научный
обиход новых источников о яссавизме.
Использовано из научных результатов по источников по яссавиоведение
и
ново найденных хикматов в научном проекте «Литературная
энциклопедия» под номером 8Ф-151 (Болтабоев Ҳ. Адабиѐт энциклопедияси
(Атамалар, истилоҳлар, сиймолар, асарлар ва нашрлар). – Тошкент: Mumtoz
so‟z, 2013. – Б. 587-588).
42
При изучении, издании и внедрении в науку научных и исторических
источников о яссавия использовал доцент Наждат Тусун (Necdet Tosun.
Türkistan dervişlerinden yadigâr. Orta Asya Türkçesiyle yazılmış tasavvufi eserler.
İnsan yayınları. – İstanbul: 2011. – S. 35; Ahmed Yesevi. Editör: Necdet Tosun. –
Ankara: Hoca Ahmed Yesevi Uluslararаsı Türk-Kazak Üniversitesi, 2015. – S.51).
Важное место изданий новых хикматов Яссави в изучении
литературного наследия Ходжа Ахмад Яссави в книге доктора Хаяти Бидже
(Hoca Ahmed Yesevi. Divan-ı Hikmet. Hazırlayan Dr. Hayati Bice. Türkiye
Diyanet Vakfı Yayınları, Ankara: 2009. – S. 28, 514). Использовано в
исследовании жизни, образование, совершенстве и связи с учителями Ахмада
Яссави в работе Хаяти Бидже (Dr. Hayati Bice. Pir-i Türkistan Hoca Ahmed
Yesevi. İnsan yayınları. – İstanbul, 2011. – S. 69, 141, 382).
Апробация работы.
Результаты диссертационной работы прошли
апробацию на 14 научно-практических конференциях, в том числе 20
международных.
Опубликованность результатов.
Основное содержание диссертации
отражено в одной монографии, в двух научных книгах (один в соавторстве),
60 научных статьях и тезисов. В научных изданиях рекомендованных
Высшей аттестационной комиссией Республики Узбекистан для публикации
основных научных результатов было опубликовано 16 статей, в том числе 12
в республиканской и 4 в зарубежных журналах.
Структура и объём исследовании.
Диссертация состоит из введения,
четырѐх основных глав, общих заключений и списка использованной
литературы. Общий объѐм текста диссертации составляет 270 страниц.
ОСНОВНОЕ СОДЕРЖАНИЕ ДИССЕРТАЦИИ
Во
введение
диссертации дано сведение об актуальности темы
исследования, степени изученности проблемы, источниках исследования,
цели и задач, научной новизне, научно-теоретическом значении,
методологиях и методах, соответствии диссертации к планам научно
исследовательских работ, внедрении, аппробации, объявлении результатов
исследования, структуре и объѐме.
В первой главе диссертации, которая названа
«История изучения
жизни и творчества Ходжа Ахмада Яссави»
, представлен анализ научных
работ, посвященных разным аспектам жизни, творчества и учении Ахмада
Яссави, и осуществленных в нашей республике и зарубежом. В первом
параграфе этой главы наименованном
«Яссавиоведение в Узбекистане»
описаны работы о Яссави, выполненные в нашей республике. Жизнь и
творчество Яссави в советское время изучены очень мало и в рамках
идеологических ограничений, как и многих других представителей
религиозно-суфийской литературы. Так как на него смотрели как на
«реакционного» поэта. Несмотря на это такие узбекские учѐные, как
А.Саъди, А.Фитрат, И.Муминов, Э.Рустамов, О.Усмон, И.Хаккулов,
Н.Комилов в своих исследованиях предприняли попытку на исследование
некоторых аспектов жизни, творчества и литературного наследия Ахмада
43
Яссави
84
. Среди них не умаляя значимость других работ можно подчеркнуть,
что профессор Фитрат старался более тщательно исследовать некоторые
аспекты наследия Яссави, в частности, он изучил социально-духовную
обстановку в которой жил Яссави, путь жизни великого шейха,
формирование ордена яссавия, историю сочинения «Дивани хикмат»,
содержание, смысл и литературную ценность четверостиший, влияние на
общественное сознание идей яссавизма и его идеологию, степени суфизма в
учениях Яссави и т.п. Фитрат когда говорил о литературной ценности мудрых
изречений (хикматов) высоко оценивал духовно-мудрое и литературное
значение наследии Яссави, в частности, он писал, что Ахмад Яссави по
интеллектуальному уровню стоял выше чем другие народные поэты. Так как,
он часто посещал научные центры тех времен в Хорасане, Ираке и Шаме
(Сирии), хорошо знал современные науки своей эпохи и литературные
каноны. Фитрат описывал Яссави как творческий деятель, вышедший из
народа и поющий о его проблемах. Он в своей книге, посвященной
проблемам литературы, в части силлабика приводит примеры из мудрых
четверостиший Яссави вместе с народными песнями и поговорками.
Фитрат говоря о роли мудрых изречений Яссави в развитии тюркского
языка подчеркивает, что их значимость в нашей литературе и истории очень
велика, так как они написаны сто лет спустя после «Кутадгу билиг» и в одно
время с «Хибат ул-хакайик», которые являются жемчужинами тюрко
узбекской литературы. По его словам, жанр мудрых четверостиший
(хикматов) Ахмада Яссави обладал влиятельной позицией среди тюркских
литературных школ Средней Азии. Этот жанр и направление развивались
столетиями в качестве мистическо-религиозной литературы тюркских
народов. Действительно, написание четверостиший в стиле Яссави
превратилось в традицию в узбекской литературе, и сформировало в ней
отдельное направление. Исследования показывают, что взгляды Яссави
влияли не только на религиозно-суфийскую литературу тюркских народов, но
и в целом на их духовную и культурную жизнь.
Несмотря на идеологическое давление и преследований советского
режима, некоторые ученые все таки старались объективно оценить
творчество Яссави. Среди них А.Саъди уместно оценывая роль Яссави в
развитии литературы тюркских народов, считает его «вождем» тюркских
поэтов
85
. Также, О.Шарафиддинов и С.Хусайн подчеркивают несложность
языка, легкость в понимании, формовую близость к фольклору
84
Саъдий А. Яссавий ким эди? // Инқилоб. – Тошкент, 1922. – №2; Фитрат А. Аҳмад Яссавий //
Маориф ва ўқитғучи. – Тошкент, 1927. – №6, 7-8; Фитрат А. Яссавий мактаби шоирлари тўғрисида
текширишлар // Маориф ва ўқитғучи. – Тошкент, 1928. – № 5-6; Мўминов И. Мирзо Бедилнинг
фалсафий қарашлари. – Тошкент: Фан, 1958. – С. 102; Рустамов Э. Аҳмад Яссавий ҳикматларида
тарих ва ҳаѐт садоси // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 1972. – № 4. – С. 21-25. – №5. – С. 22-
28; Ҳаққул И. Навоий азиз билган… // Ёшлик. – Тошкент, 1988. –№4. – С. 67-72; Комилов Н.
Ахмад Яссавий // Гулхан. – Тошкент, 1990. – №11. – Б. 27-28; Усмон О. Ваҳдат шаробин ичдим //
Мулоқот. – Тошкент, 1991. –№6. – С. 51-57.
85
Саъдий А., та же статья.
44
четверостиший Яссави и Бакиргани
86
. А И.Муминов писал, что мудрые
изречения (хикмат) Яссави являются ценным и идеальным произведением
узбекской литературы, в котором, Яссави смог проявить свои широкие и
глубокие знания
87
. Э.Рустамов тоже старается переосмыслить роль и
положение Яссави в истории литературы
88
. Но все попытки объективного
оценивания заслуг великого мистика в развитии национальной культуры,
языка и истории литературы категорически были проигнорированы
советской идеологией
89
. Но в зарубежных странах, особенно в Турции
яссавиоведение продолжало развиваться не ощущая в себе идеологические
нападки.
Наконец,
в
период
после
приобретения Узбекистаном
независимости в сфере яссавиоведение начался новый период. Приобрело
актуальный характер изучение наследии Яссави в различном направлении, в
том
числе
публикация
текстов
изречений
(хикматов)
Яссави.
Последовательно были изданы и представлены на общественность новые
издания сочинения «Дивани хикмат»
90
. В периодической печати были
опубликовано много статей, также были изданы книги и научные работы о
жизни и творчестве Яссави
91
. Был подготовлен сборник материалов
86
Шарафиддинов О., Ҳусайн С. Ўзбек адабиѐти: Ўн беш йил ичида ўзбек совет адабиѐти. –
Тошкент, 1939. – С. 14.
87
Мўминов И. Ўша асар. – С. 36-41.
88
Рустамов Э., та же статья.
89
Адабиѐтшунослик фанининг партиявийлиги ва ғоявийлиги учун // Ўзбек тили ва адабиѐти.
1973. – № 3. – С. 5; Маллаев Н.М. Ўзбек адабиѐти тарихи, 1-китоб (XVII асргача). – Тошкент, 1976.
– С. 158-159; Каримов Ғ. Қисқача ўзбек адабиѐти тарихи. – Тошкент, 1978. – С. 48-50, 65-71.
90
Ахмад Яссавий. Ҳикматлар. Нашрга тай., сўзбоши ва изоҳлар муал. И.Хаккулов. – Тошкент:
Адабиѐт ва санъат, 1991; Ахмад Яссавий. Девони хикмат. Нашрга тай. Р.Ашурбой ўғли
Абдушукуров. – Тошкент: Ғафур Ғулом номидаги НМБ, 1992; Хожа Аҳмад Яссавий. Девони
ҳикмат (янги топилган намуналар). Нашрга тай. Нодирхон Ҳасан. – Тошкент: Мовароуннаҳр, 2004;
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Нашрга тай.: Иброҳим Ҳаққул, Нодирхон Ҳасан. – Тошкент:
Мовароуннаҳр, 2006; Аҳмад Яссавий. Сулаймон Боқирғоний. Ҳикматлар куллиѐтидан. –
Тошкент: Ўзбекистон, 2011.
91
Бозоров А., Қораев Т. «Ҳикматлар куллиѐти»дан // Шарқ юлдузи. – Тошкент, 1992. –№1. –С.
3-19; Неъматов Ҳ. Аҳмад Яссавий ҳаѐтига оид баъзи саналар // Ўзбек тили ва адабиѐти. –Тошкент,
1992. –Тошкент: Мовароуннаҳр, 2004; – №2. – С.3-6; Қосимов Б. Ҳикматлар шеърияти //
Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. – Тошкент, 1993. – №29; Ўрдабекли Б. Яссавий тариқати //
Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. – Тошкент, 1993. – №43-44; Даврон Х. Турк машойихининг
киборидин... // Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. – Тошкент, 1993. – №37; Алиев А. Тилимиз
донишманди // Ўзбекистон адабиѐти ва санъати. – Тошкент, 1993. – №43-44; Мўминов А. Яссавия:
илдиз ва манбалар // Фан ва турмуш. – Тошкент, 1993. –№9-10. – С.18-21; Яссавий ким эди?
(Мақолалар ва ҳикматлардан парчалар), тўплаб нашрга тайѐрловчи ва сўзбоши муаллифи
Б.Дўстқораев. – Тошкент: Халқ мероси, 1994; Жабборов Н. Хожа Аҳмад Яссавий туркий
тасаввуфнинг порлоқ қуѐши. – Тошкент, 1994; Мўминов А., Жандарбеков З. Яссавия таълимоти
вужудга келган муҳит ҳақида янги муҳим манба // Шарқшунослик. – Тошкент, 1994. – №5. – С.82-
88; Султон И. Баҳовуддин Нақшбанд абадияти. – Тошкент, 1994; Носиров О. Аҳмад Яссавийнинг
диний-ахлоқий қарашлари // Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан. – Тошкент:
1995; Туркияда яссавийшунослик. – Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 1999; Тўйчиев У. Аҳмад Яссавий
ва ўзбек шеър тузилиши // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 1999. –№2; Ҳасанов Н. Султон
Аҳмад Ҳазинийнинг «Жавоҳир ул-аброр мин амвож ил биҳор» асари ва унинг
яссавийшуносликдаги илмий-тарихий қиммати. – Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 1999;
Каримов Э.Э. Ясавия и Ходжаган Накшбандия: история действительная и вымышленная. –
Тошкент: Ўзбекистон, 2000; Ҳаққул И. Аҳмад Яссавий. – Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 2001;
Неъматова Ж. Яссавийлик ва унинг ижтимоий-фалсафий фикр ривожидаги ўрни. Филол.фан.ном.
45
конференции, посвященной наследию Яссави и его последователей
92
. В
течении последних двадцати лет статьи и исследования узбекских учѐных,
посвященные жизни и творчеству Ахмада Яссави и его последователей
изданы не только в республике, но и в других странах
93
. В 1995 году впервые
литературное наследие Ахмада Яссави было изучено в качестве
диссертационного объекта. Был опубликован сравнительно-критический
текст изречений Яссави, отражавший особенности текстов рукописных
копий, хранящихся в библиотечных фондах Узбекистана. Также, в центре
Востоковедение имени Абу Райхан Беруни составлен каталог рукописей
изречений (хикматов) Яссави
94
. Обходя стороной вышеуказанные
... дисс. – Тошкент, 2002; Хажиева М. Хожа Аҳмад Яссавийнинг маънавий-тарбиявий қарашлари.
Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 2004; Абдуллаев А. «Девони ҳикмат»да яссавия тариқати
ғоялари // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2005. – №6 и др.;
92
Хожа Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, ижоди ва анъаналари. Тўпловчи ва нашрга тайѐрловчилар
И.Ҳаққул, Н.Ҳасан ва А.Бектош. – Тошкент: Адабиѐт жамғармаси нашриѐти, 2001;
93
Milletlerarasi
Hoca Ahmet Yesevi Sempozyumu Bildirileri, Kayseri 26-29 Mayis 1993, Erciyes Üniversitesi Yayınları,
Kayseri; Muminov A. Yeseviyye tarikatının doğuşu hakkında. Yedi İklim. Sanat, kültür, edebiyat dergisi.
İstanbul, 1993. C.5, Sy. 42, - S.10-13; Hakkul İ. Ahmed Yesevi. Türk Yurdu. Ahmed-i Yesevо özel sayisi,
no: 73, 1993; Ahmed Yesevi. Hikmetler. Haz. Hakkulov İ. Çeviren ve sadeleştiren E.S.Toplu. Ankara:
MEB yayınları 1995. – 330 s; Hasan N. Hazini‟nin «Menba‟ul-Ebhar fi Riyazi‟l-Ebrar» adlı eseri //
Tasavvuf İlmi ve Akademik Araştırma Dergisi. – Ankara, 2001. Sy.7. – S. 243-248; Бабаджанов Б. Зикр
джахр и сама: сакрализация профанного или профанация сакрального? / Подвижники Ислама,
культ святых и суфизм в Ср. Азии и на Кавказе. М.: 2003. – С. 237-250; Erkinov A. Une Priyre
(munajat) attribuye а Ahmad Yasawi. Journal of The History of Sufism, nr: 4, 2003-2004. – P. 279-291;
Erkinov А. Die eigenschaften der bucher volkstumlicher verbreitung. Der beispiel des Diwan-ı Hikmat
des Ahmad Yasawi. Manuscripta Orientalia. İnternational Journal for Oriental Manuscript Research, Vol.
9, no 3 September 2003. – P. 48-51; Erkinov А. Prayer against Fever, Connected with the Name of
Khwaga Ahmad Yasawi. Manuscripta Orientalia. International Journal for Oriental Manuscript Research,
no 10/2. Helsinki – S-Pb, 2004. – P. 53-56; Бабаджанов Б. О видах зикра джахр у братств
Центральной Азии. В кн: Историко-культурные взаимосвязи Ирана и Дашт-и Кипчака в XIII-XVIII
вв., Алматы, 2004. – С.133-158; Seyfullah S., Hasan N. Hazini‟nin «Cami el mürşidin» eseri hakkında //
Tasavvuf İlmi ve Akademik Araştırma Dergisi. İstanbul, 2004. Sy.12. – S.159-166; Ҳасан Н.
Ҳазинийнинг ҳаѐти ва ижоди ҳақида (уйғур тилида) // “Булоқ” журнали. Урумчи, 2006.
–
№2. – С.
48-52; Hasan N. Alim Şeyh ve onun «Lemehat min nefehat il-kuds» eseri. Tasavvuf İlmi ve Akademik
Araştırma Dergisi. Ankara, 2007. Sy. 18.
–
S. 229-242; Хасан H. Ходжа Ахмад Яссави и продвижение
Ислама в Средней Азии // Арашан гуманитардык институтунун Илмий журналы.
–
Бишкек, 2007.
–
№3-4.
–
С. 139-147; Хасан H. О собрании материалов и подготовке к изданию энциклопедии
Ходжа Ахмед Ясави. «Кожа Ахмет Ясауи мураси мен илиминин зерттелу меселелери» атты
халыкаралик конференция, Туркистан каласи, 29 киркуйек-1 казан.
–
Алматы, 2008.
–
C. 37-40;
Hasan N. Hoca Ahmed-i Yesevi‟nin hayatı, eserleri ve tarikatı tetkikine dair bazı meseleler //Araşan
Sosyal Bilimler Dergisi.
–
Bişkek, 2008.
–
Sy. 5-6.
–
S. 75-80; Hasan N. Yeseviliğe dair bazı kaynak
eserler hakkında // Turkish Studies International Periodical For the Languages, Literature and History of
Turkic. Vol. 4/2 Winter, İstanbul, 2009.
–
S. 618-633; Hasan N. Arslan Bab ve Ahmed Yesevi // Tasavvuf
İlmi ve Akademik Araştırma Dergisi. Sy. 24. 2009.
–
S. 1-10; Hasan N. Hoca İshak Ata‟nın
Hadikatü‟l-Arifin adlı eseri hakkında. Filologiya Meseleleri. №1, 2012, Baku: Elm ve tahsil.
–
S.124-132 ва бошқ.
94
Ҳаққулов И. Ўзбек тасаввуф шеъриятининг шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик,
издошлик, образлар олами). Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 1995; Ишмухамедова М. «Девони
ҳикмат»нинг қўлѐзмалари. Филол.фан.ном. ... дисс. – Тошкент, 1995; Эшмухамедова М. Девони
ҳикмат қўлѐзмалари. – Тошкент, 2006; Ўша автор. Девони ҳикмат йиғма қиѐсий матни. – Тошкент,
2007; ЎзР ФА Шарқшунослик институтидаги Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма
каталоги. – Туркистон, 2006.
46
исследования в яссавиоведении невозможно осуществить полноценное
исследование, посвященное на изучение жизни, творчества и учении Яссави.
Так как, существует ещѐ много неизучанных и нерешенных проблем в этом
направлении.
Во втором параграфе первой главы
«Яссавиоведение на Востоке»
прослежены научные работы о Яссави, осуществленные в Восточных
странах. Взгляды Ахмада Яссави, распространились до Анатолии, Золотой
Орды, Волго-Уральского региона, и в течении столетий являлись духовным и
вдохновительным источником народных поэтов этих регионов. В конце ХХ
века изучение наследии Ахмада Яссави приобрело актуальный характер во
многих направлениях гуманитарных наук. В частности, в Казахстане было
издано несколько популярных статей и книг о Яссави и его последователей,
были выполнены научные работы, проводились научно-практические
конференции, и было издано сочинение «Дивани хикмат»
95
.
Заслуживают особого внимания исследования татарских и башкирских
ученых о Яссави и его последователей. Так как в этих работах ученые в
посредстве серьѐзных аргументов проанализировали влияние взглядов и
учении Ахмада Яссави на духовную и литературную жизнь татарского
народа
96
. В исследованиях, посвященных Яссави и осуществленных в
95
Басенов Т. Мемориальный комплекс Ахмеда Яссави. Алматы, 1972; Такибаева С. Тайни
небесной глазури. Алматы, 1987; Nurmuhammedoğlu N. Hoca Ahmed Yesevi türbesi. Ankara, 1991;
Kenzhetatayev D. Hoca Ahmet Yesevi`nin düşünce sistemi, Ankara Üniv., SBE, Doktora Tezi, Ankara,
2003; Азирет Султан Хожа Ахмет Йасауи. Конилдин айнаси (Мират-ул қулуб). Дайиндаған: Досай
Кенжетай Турсинбайулы. Анқара, Қыркуйек, 2000; Мирхолдорўғли М. Аҳмад Яссавий
кароматлари. – Чимкент, 2003; Carmuhammedulı M. Hoca Ahmet Yesevi ve Türkistan. Ankara, Yeni
Avrasya yayınları, 2001; Жандарбеков З. Қўжа Ахмет Ясауи. Жибек йўли. Almati, –№1-2. 1993. – С.
17-19; Nişanbay A. Qoja Ahmet Yassawidin duniyetanimi men filosofiyasi // Bir. İstanbul. – №3. 1995.
S. 75-87; Tuyakbayev M. Hoca Ahmed Yesevi kesenesinde yerleşen Muhammed urpakları, Yesevi
Tağılımı. Ahmed Yesevi Uluslararası Kazak-Türk Üniversitesi, Hazret Sultan Korık Muzeyi. Türkistan,
1996. S. 96-105; Kojayev M. Yesevi‟nin üstazı Arslan Bab, Jibek Yolu neşriyatı. – Şimkent, 1997;
İbrahimov Ş. Ahmed Yesevi düşünceleri ve tengrilik, I.Uluslararası Hacı Bektaş Veli sempozyumu
bildirileri, 27-29 Nisan 2000, Ankara, S. 89-92; Абуов А. Мировоззрение Ходжа Ахмеда Ясави.
Алматы, 1997; Жандарбек З. Яссавия и этническая история населения Дашти Кипчака /
Подвижники Ислама. Культ святых и суфизм в Ср. Азии и на Кавказе. – М.: 2003. – С. 326-335;
Абдирасилкызы А., Кожа Ахмет Йасауидин акиндик алеми. – Алматы, 2007; Kydyr T. Kazakistan
Milli kütüphanesindeki Süleyman Bakırgani eserinin Kazakistan‟da yayınlanması ve araştırılması,
Uluslararası Hoca Ahmed Yesevi Sempozyumu, 20-21 Şubat 2010, Bağcılar, İstanbul, Кожа Ахмет
Ясауи мураси мен илиминин зерттелу меселелери. Халыкаралык гылыми-тежирибелик
конференция, 30 кыркуйук. – Туркистан, 2008; Кожа Ахмет Ясауи. Диуани хикмет (Акыл китаби)
Ред. M.Жармухамедули, Алматы: Мураттас, 1993; Кожа Ахмет Ясауи. Хикметтер. – Алматы, 1995;
Кожа Ахмет Ясауи. Хикметтер (ЮНЕСКО) Алматы, 2000; Хазирет Султан Ахмет Ясауи. Хикмет.
«Жалын баспасы». – Aлматы, 2002; Каратышканова К.Р. Мировоззрение Х.А.Яссави и значение
религиозно-суфийских понятии в Девони Хикмет. Автореферат КД. Алматы: 2002. 34С; Ахмет
Иассауи
.
Диуани хикмет
.
Бас
ï
аға дай
û
нд
.
Д
.
Серикбайул
û.
Алмат
û: 2001,
и др
.;
96
Калинин А. Ходæа Ахмад ßсави//Туркестанские ведомости, 126/1906; Сардор А. Хазрати
Хоæа Ахмад ßссавий//Шўро, –Уфа: 24/1915; Togan A.Z.V. Umumi Türk Tarihine Giriş. –İst.: Enderun,
1981. -S.267; Раҳим А., Азиз А. Татар адабиѐти тарихи, –Қозон: 1922, Т.I.; Усмонов Х. Вклад Кул
Гали в развитие Тюркского стиха//Поэт-гуманист Кул Гали. –Казань: 1987; Ахмеров П.Н.
Описание печати Ахмеда Ясави. Надписи мечети Ахмеда Ясави//Восточные заметки. Статьи и
исследования А.Диваева, П.Ахмерова и Н.Катанова. – Казань: 1896. - С.3-24; Диваев А.
Подлинный текст жалованной грамоты данной Тимуром Туркестанской мечети Хазрята
47
Туркменистане прослежена роль его наследия в развитии литературы и
духовного наследия туркменского народа
97
.
В частности, в Турции было
осуществлено
много исследований о
жизни, творчестве и учении Яссави. Особенно, фундаментальная монография
академика Ф.Копрулу «Первые суфии в тюркской литературе» до сих пор не
потеряла своего научного значения. В частности, ученый писал в своей
книге, что в XIII веке в Анатолии под влиянием Яссави и его последователей
возникла тюркская религиозно-просветительская литература. Эта литература
началась с Яссави и продолжалось до периода Юнуса Эмре и наших дней
98
.
Исследования по яссавиоведению, начатые Ф.Купрулу после десятилетного
перерыва сново продолжились и появилось несколько других работ
99
. Можно
Яссави//ПТКЛА. Год 2. 1897. С.75-80; Hakimcan F. Ahmed Yesevi ve Orta Çağ İdil boyu edebi
dili//Milletlerarasi Hoca Ahmed Yesevi Sempozyumu bildirileri, –Kayseri: 26-29 Mayis 1993;
Сибғатуллина А. Аҳмад Яссавий ҳикматларининг татар адабиѐтига таъсири ҳақида//Хожа Аҳмад
Яссавий: ҳаѐти, ижоди, таъсирлари, -Тошкент: 2001; Татар адабиѐти тарихи, 1-ж., –Қозон: 1984. -
С.126-464 и др.;
97
Туркман адабиѐти тарихи. I том. –Ашхобод: 1975, -С.56-128; Amanguliyeva G. Hakim
Süleyman Ata. Türk Lehçeleri ve Edebiyatı Dergisi, sy.13, Haziran, 1997; «Мадинада Мухаммад,
Туркистонда Хожа Ахмад». Нашрга тайѐр., А.Авезов. –М.: 1992; Бертельс Е. Литературное
прошлое туркменского народа//Совет эдебияти. –Ашхабат: -№9-10, 1944, -С.144, 193-194;
Агаджанов С. Очерки истории огузов и туркмен Средней Азии IX-XII вв. –Ашхабад: Ылым, 1969;
Geldiyev G. Hoca Ahmed Yesevi ve XVIII-XIX asır Türkmen şiiri//Milletlerarasi Hoca Ahmet Yesevi
Sempozyumu Bildirileri, 26-29 Mayis 1993, –Kayseri: Erciyes Üniversitesi Yayınları, s.142);
Самойлович А. Материалы по Среднеазиатско-турецкой литературе, II-III, -С.127-153 (Стихи
Давлат-Мухаммеда Молла отца Maхтумкули)//ЗВОРАО, Т.XXII (1913-14), –Петроград, 1915, -
С.146-147; Самойлович А. Махтум-Кули и Хаким-Ата//Туркменоведение, -№ 12, 1929. -С.28-29;
Самойлович А. Очерки по истории туркменской литературы. В кн: Туркмения, вып. (том) 1, -М.:
1929, -С.136,186; Geldiуev G. Türkmenistan‟da Hoca Ahmed Yesevi‟nin araştırılması. Hoca Ahmed
Yesevi: hayatı, eserleri, tesirleri, –İst.: 1996; Хаджиева О. Влияние суфизма на творчество
Махтумкули; Ахметзянов М. Письменные источники по истории суфизма у татарского
народа/Суфизм в Иране и Центральной Азии. Материалы международной конференции 2-3 мая
2006 г. –Алматы: 2007. -С.266-277; Mahdum A. Mahdumkulu Feragi ve tasavvuf//Türk dünyası
araştırmaları, –İst.: Aralık 2003, sy.147, -S.205-220; Mahmedov А., Kazak Y. Türkmen
şiiri//Türkmenistan‟da toplum ve kültür (derleyen: B.Ersanlı ve O.Akaev). –Ank.: 1998. -S.67; Akgül Y.
Hoca Ahmet Yesevi‟nin Hazar ötesi Türkmenlerine tesiri ve bu çerçevede bazı tespitler//Bilig, 8/Kış,
1999, -S.48;
98
Köprülü, ўша асар, -С.234, 239, 355-357; Gibb E. A History of Ottoman Poetry. –London: 1958,
p.169; Tahralı M. Yunus Emre‟nin şiirlerinde tasavvufi mefhumlar akisleri, Kubbealti Akademik
Mecmuasi. –İst.: 1992/1, -S.13; Гарбузова В. Турк адабиѐти классиклари. -Тошкент: 1960, -С.22;
Coşan Е., Haci Bektas-i Veli. Makalat.
–
Ank.: 1971, -S.XXXVI; Banarlı N. Resimli Türk edebiyatı, C.1.
–İst.: 1972, -S.335; Yılmaz A., Ahmed Yesevi‟nin hikmetleri ile Yunus Emre‟nin şiirlerinde tasavvufо
muhteva benzerlikleri/Diyanet İlmi Dergisi, C.29, sy.4,1993; Ocak A.Y. Türk Sufiliğine Bakışlar. –İst.:
1999, -S.132-133; Yunus Emre. Divan ve Risaletu‟n-nushiyye. Haz. M.Tatçı, -Ank.: 2004, -S.14-15;
Akarpınar B. Divan-i Hikmеt ve etkileri/Türk Edebiyatı Tarihi. –İst.: 2006, -S.211-217.
99
Baran Ş. Ahmet
Yesevi'nin hayati, eserleri ve eserlerindeki bilgi meselesi. Selçuk Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü
(SBE), Yüksek Lisant Tezi (YLT), Konya: 1990; Türkyılmaz B. Ahmet Yesevi`nin şahıslar dünyası,
Dicle Üniv., SBE, YLT, Diyarbakır: 1998; Şimşek M. Yesevilik ve Anadolu'nun Türkleşmesinde Yesevi
dervişlerin rolü, Sakarya Üniv., SBE, YLT, 2005; Atmaca A. Ahmet Yesevо'nin inanç ve düşünce
dünyası, Cumhuriyet Üniv., SBE, YLT, 2008; Barkan Ö.L. Kolonizator Türk dervişleri, İst.: (senesiz);
Anadol C. Pir-i Türkistan Hoca Ahmed Yesevi ve Yesevilik. İst.: 1994; Ekinci Y. Hoca Ahmet Yesevi.
Ank.: 1995; Ahmed-i Yesevi: hayati, eserleri, fikirleri, tesirleri. Haz. Şeker M., Yılmaz N. İst.: 1996;
Cunbur M. Anadolu‟nun butünleşmesinde Ahmed Yesevi‟nin yeri. Ank.: 1997; Develi H. Ahmed
Yesevi. İst.: 1999; Yesevilik bilgisi. Haz. C.Kurnaz, M.Tatçı. Ank.: 2000; Eraslan K. Ahmed
Yesevi//İslam Ansiklopedisi. TDV., C.2. İst.: 1989. S.159-161; Akar M. Osmanlılarda
48
прийти к заключению, что учение и творчество Яссави сильно повлияли на
развитие духовно-культурной жизни тюркских народов.
Также ученые Запада, наряду с их восточными коллегами тоже
интересовались с наследием Ходжа Ахмада Яссави. В третьем параграфе
главы, названным
«Яссавиоведение на Западе»
выделено специальное место
на исследования работ ученых США и Европы, посвященных Ахмаду
Яссави. Особенно, в начале XIX века немецкие, английские, венгерские и
русские востоковеды начали изучать тему Яссави и яссавизма. Работы в этом
направлении, осуществленные в научных кругах Европы можно разбить на
следующие группы. Первую группу составляют различные отрывочные
описания и сведения о Яссави и «Дивани хикмат», представленные в книгах,
энциклопедиях, библиографических словарях и каталогах
100
. Во второй
,
группа ученых в своих работах в основном подробно изучала жизнь,
агиографию и гробницу Яссави
101
. Некоторыми авторами были опубликованы
образцы из творчества Яссави в оригинальном языке и с переводами. Таким
образом было представлено учение Яссави на внимание
научной
общественности Европы
102
. А другие исследователи в основном изучали
духовный авторитет, общественное влияние и четверостишия
Yesevilik // Bir, sy.1, 1994. S.11-17; Canım R. Pir-ı Türkistan Hoca Ahmed Yesevi‟de tasavvuf
düşüncesi, Bilig, sy.1, Bahar 1996, S.9-12; Tosun N. Yeseviliğin ilk dönemine ait bir risale: Mir‟atul
kulub / İLAM Araştırma Dergisi, II/2, İst.: 1997, S.41-84; Tosun N. Ahmed Yesevinin menakibi//İLAM
Araştırma Dergisi, III/1, İst.: 1998, S.73-81; Tosun N. Yesevilik‟te Zikr-i Erre//Keşkül, sy.6, İst.: 2005;
Hoca Ahmed Yesevi. Divan-i Hikmet. Haz. Y.Azmun, İst.: 1994;
100
Melioransky P. Ahmad Yasawi//Encyclopedie de l‟Islam. Tome I, A-D, Leyde–Paris: 1913, -Р.208-
209; Ahmad Yasavi. Dictionary of Oriental Literatures, Gen. editor J.Pruşek, Vol.III, –London (санасиз),
-Р.196; Ахмед Ясави//Большая Советская Энциклопедия. Т.2. –М.: 1970. -С.1372; Blochet E.
Catalogue des manuscripts Turcs, T.II, Paris, 1933, nr:1191; A history of Ottoman poetry. By E.Gibb,
Vol.I, –London: 1958, -Р.169; Hofmann H.F. Turkish Literature. A bio-bibliographical survey. Section III,
Moslim Central Asian Turkish literature, part I, Vol.6. –Utrecht: 1969. -Р.110-128; Дмитриева Л.В.
Описание тюркских рукописей института Востоковедения. III, –М.: 1980, С.17-27; Histoire
Generale. DuIVe siecle a nos jours, p.964, 967; Von Martin Hartmann. Die Ossttürkischen Handschriften
Der Sammlung Hartmann. –Berlin: 1904. S.10,15,21.
101
Лерха П. Археологическая поездка в Туркестанский край в 1867 г. –С.П-бург: 1870.
С.IX,15-16; Маллицкий Н. Хазрет Султан (Ходжа Ахмад Ясави, Султан ал-Арифин, туркестанский
мистик и святой 12 столетия)//Туркестанские ведомости. 1906, -№125; Веселовский Н.
Экспедиция в г. Туркестан для снятия планов и зарисовки в красках местной мечети /
Изв.Русс.Комитета для изучения Сред. и Вост. Азии в ист., арх., линг., и этнографическом
отношениях, -№ 6, -С.П-бург: 1906, -C.23-26; Маллицкий С. Историко-архитектурное значение
мечети Хазрета Яссавийского в г. Туркестане / Протоколы и сообщения Туркестанского кружка
любителей археологии, выпуск XII. -Тошкент: 1907; Новицкий Ю. Ходжа Султан Ахмед Ясави
(киргизская легенда) // Туркестанские ведомости, 17 февраль, 1912; Умняков И. Архитектурные
памятники Средней Азии. -Тошкент: 1929; Массон М.Е. Мавзолей Ходжа Ахмад Яссави. -
Тошкент: 1930; -С.18-21; Гордлевский В.А. Ходжа Ахмед Ясеви//Избранные сочинения. Т.3. –М.:
1962. -С.361-368; Маньковская Л. К изучению приемов среднеазиатского зодчества конца XIV в.
(Мавзолей Ахмеда Ясеви). В кн: Искусство зодчых Узбекистана. -Тошкент: 1962, -С.93-142;
102
Vambery Н. Cagataische Sprach-Studien. Philo Press, Amsterdam: Neudruck 1975 der Ausgabe
Leipzig 1867 (Choga Ahmed Jesewi. Hikmet, S.115-123); Лыкошин Н.С. Премудрость Хазрет
Султана Арифин Ходжа Ахмада Яссави (перевод с тюркского) / В кн: «Поль жизни в Туркестане»,
Петроград: 1916; Гаррицкий А. Из предисловия к «Премудрости» Шейха Ходжи Ахмеда
Есевийского/Сборник Туркестанского Восточного института в честь проф. А.Э.Шмидта. Т.: 1923;
49
великого мистика
103
. Личность и творчество Хакима ата Сулейман
Бакиргани, чье имя, изречения и духовное наследие были широко
распространены среди тюркских народов, тоже привлекали внимание
некоторых русских исследователей
104
.
Из этих работ можно узнать, что в прошлом не только изречения и
учение Яссави, а также и его гробница тоже занимала особое место в
политических, социальных и духовных процессах. Если в начале наследие
Ахмада Яссави изучалось добровольно без идеологических нападок, но в
дальнейшем в советский период имя и наследие великого шейха находились
под сильной критикой. Но все таки, несмотря на это, некоторые отрывки из
четверостиший Ахмада Яссави были опубликованы на русском языке
105
.
В конце ХХ века началось серьѐзное изучение наследии Яссави
106
.
Особенно, исследования Д.ДиУис были посвящены на изучение жизни,
103
Пашино П. Туркестанский край в 1866 г. Путевые заметки/Туркестанский сборник, 1868,
т.XIV, –С.П-бург: 1869; Schuyler E. Turkistan: Notes of a Journey in Russian Turkistan, Khokand,
Bukhara and Kuldja. –New York: 1876. -S.69-70; Joseph Т. XIV asır sonuna kadar Türk dili
yadigarları//Milli Tetebbulаr Mecmuası, II/4 (Eylül, 1331) –İst.: 1912; Brockelmann С. Alis Qissai Jusuf.
–Berlin: 1917; Menzel Th. Die Aeltesten Turkischen Mystyker. Zeitschr. der Deutsch. Morg. Ges. –
Leipzig: T. 79, 1925, -S.269-289; Семенов А. Мечеть Ходжи Ахмеда Есевийского в г. Туркестане /
Известия Среднеазиатского комитета по делам музеев, охраны памятников старины, искусства и
природы. Средазкомстарис, выпуск 1, -Тошкент: 1926, -С.121-130; Боровков А. Очерки по истории
узбекского языка (Определение языка хикматов Ахмада Ясеви)//Советское востоковедение. Т.V. –
М.: –Л.: 1948. -С.229-250; Бартольд В. Сочинения. Т.V, –М.: 1968, -С.117-609; Самойлович А. Та
же статьи; Бертельс Е. Та же статья; Демидов С. Суфизм в Туркмении, –Ашхабад: 1978;
104
Малов Е. Ахыр заман китаби. Мухаммеданские учение о кончине мира, «Известия Общества
археологии, истории и этнографии при Казанском университете», 1897, XIV; Залеман К. Легенда
про Хаким-Ата. Известия императорской Академии Наук. Серия 5. Т.9. -№2. –С.П-бург: 1898;
Комаров П.А. Ходжа Хаким Сулейман Бакыргани//Протоколы заседаний и сообщения членов
Туркестанского кружка любителей археологии. Год 6-ой, -Тошкент: 1901; Бартольд В. К вопросу о
родине Хаким-Ата. Хаким-Ата. Сочинения, Т.2, –М.: 1964; Демидов С., ўша асар; Самойлович А.
Махтум-Кули и Хаким-Ата;
105
Ахмад Яссави. Духовные стихи/Перевод А.Адалис//Библиотека Всемирной Литературы.
Серия первая. Т.55; Поэзия народов СССР IV-XVIII веков. М.: 1972, С.147-148.
106
Melikoff I.
Ahmed Yesevi, Turkic Popular Islam // Utrendt Papen on Central Asia: Proceedings of the first European
Seminar on Central Asian Studies Hold at Utrecht, 1987 (Utrecht Turkological series) Index Islamicus.
-Р.83-94; Bennigsen А. C.Lemercier-Quelquejay. Sufi ve Kommiser. Rusya‟da Islam Tarikatlari.
Тercume eden O.Türer. –Ist.: 1988; Zarcone Т. Hindistan‟da Turk Tasavvufu: Yeseviyye örneği //
Dergah, IV, 38, Nisan 1993. -S.19-20; Alanyalı M.R. Menkibeler içinde Ahmed Yesevi//Folklor
Araştırmaları Kurumu, Romanya Kültür Bakanlığı ile birlikte düzenlenen Türk-Romen ilişkileri konulu
sempozyum, –Kostence: 1993; Baubek H. Ahmed Yesevi Bibliografyasi, ўша анжуман; Chmielowska
D. Ahmed Yesevi Polonya‟da nasıl tanınıyor; Masala A. Ahmed Yesevi ve Eski İtalyan Mistiği
arasındaki paralellik; Munteanu L. Ahmed Yesevi ve Mistik Ölüm meselesi // Folklor Araştırmaları
Kurumu. KKTC Kültür Bakanlığı ile ortaklaşa düzenlenen 6. Uluslararası Ahmed Yesevi ve Türk Halk
Edebiyatı Semineri (7-10 Mayis 1993, –Lefkoşe); Visintainer E. Elementi sciamanici e mistici in Ahmad
Yassawi. Universita „Degli Studi Di Venezia‟, Anno Accademico 1998; Пылев А.И. Ходжа Ахмад
Йасави – первый тюркский суфийский поэт Средней Азии (жизнь и творчество). КД. –С.П-бург:
2001; Fletcher J. Central Asian Sufism and Ma Ming-Hsin‟s new teaching. From Proceedings of the
Fourth East Asian Altaistic Conference, ed. Ch‟en Chien-hsien (–Taipei: 1971); Fletcher J. The
Naqshbandiyya and the Dhikr-i Arra//Journal of Turkish Studies. Vol.I, p.113-119. –Cambridge: 1977;
Bodrogligeti A. The Impact of Ahmad Yasavi‟s teaching on the cultural and political life of the Turks of
Central Asia//Türk Dili Araştırmaları yıllığı, Belleten, 1987‟den ayrı basım, -S.35-41; Bodrogligeti A.
Yasavi Ideology in Muhammad Shaybani Khan‟s vision of an Uzbek Islamic Empire
//
Journal of Turkish
Studies (Annemarie Schimmel Festschrift), XVIII 1994, -S.41-57; Bodrogligeti A. The Understanding
50
деятельности и учений Яссави, а также представителей его ордена, в
частности исследователь тщательно изучал предания о Яссави и его
последователей, усыпальниц тюркских мистиков и святынь, связанных с
ними, а также связи между традициями яссавия и накшбандия. В целом, тема
Яссави и яссавизма изучалась в разной степени западными учеными. Если
некоторые
ученые
ограничивались
предоставлением
сведений
информационного характера, то другие старались тщательно и обширно
осветить тему. В частности, встречаются исследования, ставившие перед
собой цель специально изучить наследие Яссави и ознакомить научную
общественность с полученными результатами. В конце концов независимо от
цели, эти исследования оставили свой след в развитии яссавиоведения.
Для более объективного освещения жизни и роли Яссави перед наукой,
просвещением и духовности в первую очередь необходимо ознакомиться с
первоисточниками, дающими точные сведения о его жизни. По этой причине,
во второй главе диссертации под названием «
Источники по яссавизму
»
исследуются исторические и агиографические сочинения как «Миръат ал
кулуб», «Насабнама», «Рисола дар таржимаи Ахмад Яссави», «Хадикат ул
орифин», «Жавохир ул-аброр», «Манбаъ ул-абхор», «Жомиъ ул-муршидин»,
«Хужжат ул-аброр», «Ламахат» и «Самарат ул-машойих», содержащие
ценные факты о жизни Яссави, о его мудрых слов, доктрины и взглядах.
Например, среди них «Миръат ал-кулуб» значителен тем, что сочинение
было написано незадолго после периода жизни шейха
107
. Его автор Суфи
Данишменд был одним из близких учеников Яссави и в своем сочинении,
посвещенном составным частям суфийского направления таким как Шариат
(огонь), Тарикат (любовь) и Хакикат (удовольствие) подробно описывал
ценные взгляды Яссави в вопросах суфизма. Например, в нем (159 б) он
приводит слова шейха о необходимости совершения этих трех путей
последователями (саликами) суфизма, чтобы достичь Всевышнего. Кроме
того в трактате «Факрнама», где изложены взгляды Яссави о категориях
суфизма таких, как хакикат (истина), миърадж (восхождение, возннесение на
небо), макамы тариката (состояние тариката), басират (осознание), терпение,
таваккул (упование), имеется глава о шейхах, которая дает нам основание
предполагать, что «Факрнама» принадлежит Яссави. В этом сочинении автор
толкует не только о своих суфийских взглядах и направлениях яссавия, а
также о деятельности таких шейхов, как Хасан Басри, Джунейд Багдади,
Шибли, Боязид Бистами, Хаким ата, Занги ата, Наджмиддин Кубра. Таким
образом, «Миръат ал-кулуб» является важным сочинением, посвященным
толкованию суфийского течения яссавия и его взглядов.
Мавлана Сафийиддин Урунг Куйлаки, который был сыном Данишманд
Ходжа, являлся современником и родственником Яссави. Его труд
and Interpretation of Ahmad Yasavi‟s Divan-i Hikmat // Ural-Altaic Yearbook. 58 (1986). – Р. 127-138;
Bodrogligeti A. Ahmad Yasavi‟s concept of «Daftar-i Sani» // Milletlerarasi Ahmed Yesevi
Sempozyumu Bildirileri. 26-27 Eylül 1991. – Ankara, 1992. – S. 1-11 и др.;
107
Одна копия книги хранится в библиотеке Уппсала (Universitatsbibliothek. – №472, 158б-177а),
вторая копия в Ташкенте (центр Востоковедение. –№3004).
51
«Насабнама» в 540 (1146) г. был переведен с арабского языка на тюркский
108
.
В частности, в нем приведены подробные данные об отце, родственниках и
генеалогии Яссави. В сочинении приводятся родословная, начатая от Имама
Мухаммада Ханафи до Исхакбаба и его младшего брата Абдулжалилбаба, а
также предания о них. Наличие суфийских взглядов Яссави в книге является
ее отличительной чертой
109
. Другая рукописная копия данного трактата
содержит сведения о первой встрече Яссави с Арсланбабом, обучении Яссави
у Хамадани, легенде хуми ишк, убийстве его сына Ибрахима народом суйри,
его отношениях с последователями (мюридами), его образцовом поведении
(чудесах) в жизни, степенях приверженности к суфизму (сулук), уходе шейха
в отшельничество в свои шестьдесят три года и его смерти
110
. Данные о
некоторых исторических событиях, краткие информации об исторических
личностях того периода и родословной Яссави, зафиксированные в
сочинении
«Насабнама»
показывают,
что
оно
было переведено
последователем его учений Куйлаки в 1146 г., т.е при жизни Яссави. В целом,
трактат Куйлаки является важным источником, имеющим большое научное и
историческое значение.
Нельзя оставить также без внимание сочинение «Рисала дар таржимаи
Ахмад Яссави», написанное на персидском языке Имамом Хусамиддин
Сигнаки, который в конце ХIII – начале ХIV вв. был известен как «аллама
Сигнаки»(«ученый/гений Сигнаки»)
111
. Несмотря на тот факт, что трактат не
велик по объему, он стал основным источником для многих сочинений по
теме яссавизма. В трактатах «Ламахат» и «Хужжат ал-закирин» придены
цитаты из него. Можно предполагать, что устные (народные) сведения о
Яссави были приведены впервые в этой книге. Трактат также содержит
данные о чудесах (каромат) Яссави и новое сведение о его встрече с Ходжа
Ахмедом Ревгари. Примечательно, что именно в этом сочинении впервые
упоминается о событии хукка
,
которое часто встречается в источниках о
яссавийе. Кроме того, рассказы о жизни и обучении Ходжа Ахмада в Мекке и
его преподавании разных наук своим мюридам, предание об охотничьим
соколе и псах также являются своего рода новыми информациями в
сочинении. Схожесть некоторых толкований в трактате с «Дивани хикмат»
(«Ҳою ҳавас, моуманлик турмай кўчти, ўн иккимда бу сирларни кўрдим
мано»
112
)
доказывает осведомленность автора с ранними образцами «Дивани
хикмат».
Очередным важным источником в яссавиоведении является трактат
«Хадикат ул-арифиин»
113
. Книга написана Ходжа Исхаком (XIV в.), который
108
Mevlana Safiyud‟din. Neseb-name tercümesi. Haz. Eraslan K. – İstanbul, 1996.
109
«Neseb-name». 98-101-строки.
110
Аҳмад Яссавий аждодлари шажараси, Аҳмад Яссавий ва Амир Темур. Учинчи рисоладан,
табдил қилувчи ва нашрга тайѐрлаган Расулмуҳаммад ҳожи Абдушукуров Ашурбой ўғли. –
Тошкент, 1996.
111
Имом Ҳусомиддин Сиғноқий, Рисола дар таржимаи Аҳмад Яссавий, Центр Востоковедения.
– №11084 (11б-14а).
112
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. (Тошкент, 2006 йил нашри) 3-ҳикмат.
113
Центр Востоковедения. – №11838 (в. 1b-131a).
52
являлся одним из шейхов яссавийского ордена. В ней автор подробно
освещает суфийские взгляды и нормы. Сочинение, состоящее из 15 глав
посвящено таким суфийским вопросам как
зикр
(радение) и самоъ
(повиновение), хизмат (служение) и ирода (воля), тасаввуф (суфизм) и
мухаббат (любовь), маърифат (познание) и ибодат (молитва). Автор в ней
уделяет особое внимание на широкое освещение рассказов из жизни Ахмада
Яссави и его последователей, а также похвальных качеств его отца Исмаил
ата. Ходжа Исхак восхваляет своего деда Ходжа Ахмада, комментирует его
слова о лидере (пир) и последоветелей (мюрид) в суфизме, щедрости и
великодушии, терпении и отваге, радении и духовности. Таким образом,
сочинение
«Хадикат
ул-арифийн»
является
ценным
источником,
посвященным агиографии Исмаил ата, к гробнице которого Амир Темур
построил мавзолей и чье имя с глубоким уважением упомянуто Алишером
Навои.
Ещѐ один неисследованный источник, связанный с именем Яссави
называется «Рисолаи султон Ходжа Ахмад Яссави»
114
. Этот трактат
принадлежащий относительно к Яссави написан на персидском языке и
содержит сведения о правилах тариката, взаимоотношений шейха с
мюридами (мастера с учениками), божественной любви, духовном
просвещении и блаженности, которые занимают важное место в суфизме
115
.
Например, в сочинении приведено мнение Яссави о тайнах тарикат
(духовного пути совершенствования) и хакикат (истина). В сравнении
сведений трактата с произведениями «Факирнома» и «Жавохир ул-абрар»
можно обнаружить схожие и близкие черты между ними. Трактат по своей
структуре напоминает сочинение «Факирнома». Несмотря на свой малый
объем, эта книга имеет важное значение в яссавиоведении. Так как еѐ можно
использовать в толковании мудрых изречений. В целом, чтобы польностью
понять смысл четверостиший «Дивани хикмат», следует хорошо изучить эти
источники.
Живший в XVI веке суфий Султан Ахмед Хазини, написал ряд
произведений, которых можно считать жемчужинами яссавиоведения. Его
книга «Манбаъ ул-абхор фи риѐз ил-аброр», которая написана в 1586 году в
Стамбуле, имеет очень ценные сведения о яссавизме. В частности, автор
приводит биографию Ахмада Яссави, и описывает его путь к духовному
совершенству, также его просвещенные идеи и роли его учения среди
тюркских народов
116
. Прозаические изложения и комментарии, включенные в
сочинение дают возможность глубже узнать личность и духовний мир
Яссави. По нашему мнению первая внимательная сторона произведения в
том, что во-первых, ордены Яссавия и Накшбандия по содержанию имели
близкие черты и схожие свойства, а во-вторых, в книге приводятся данные о
114
Этот трактат впервые представил Неъмат Жаббаров (см: Н.Жабборов. Рисола дар одоби
тариқат − тасаввуф тарихига оид муҳим манба // Қўлѐзмалар − дурдоналар... Илмий-амалий
анжуманга тақдим этилган маърузалар баѐни. – Б. 23-25. – Тошкент, 2001.)
115
Центр Востоковедения. – №3808/XIV. – В. 312б−316б.
116
Süleymaniye kütüphanesi. Şehid Ali Paşa Bölümü, no: 1425.
53
представителях учений (тарикатов) кубравия, накшбандия, ишкия, тайфурия,
чиштия, пайвандия, хилватия. В целом, «Манбаъ ул-абхор» является ценным
источником в объективном изучение истории и путей развития орденов
яссавия и накшбандия.
Другая книга Хазини «Жомиъ ул-муршидин», написанная в 1594 году
тоже посвящена проблемам яссавизма. Она написано на персидском языке и
хранится Берлинской библиотеке (Ms. Orient. Oct. 2847). В книгу вошли
более чем 2391 куплетов стихотворений и прозаических строк, еѐ объем
составляет 114 листов. В ней приводятся сведения о правилах и профессиях
представителей орденов (тарикатов) Ходжагон, Яссавия, Кубравия, Ишкия.
Когда речь идет о последователей Яссави, автор высоко оценивает их
творческие возможности. По его мнению, стихи этих поэтов насыщены
содержательными
изречениями,
в них плодотворно использованы
уникальные символики, метафоры, образы и термины.
Следущее произведение Хазини «Жавохир ул-абрар мин амваж
ил-бихар» написано в 1593 году в Стамбуле. В этой бесценной работе
имеются сведения об истории и правилах яссавизма, сборнике мудрых
четверостиший, а также прозаические изложения, стихи (аяты) Корана и
хадисы пророка, мудрые изречения суфиев и мистиков, пословицы, разные
предания и сказания. В ней также широко освещены чудесная сила и
духовное положение Яссави, а также его трудности и испытания в путях
истины (хакикат) и познания (маърифат). В сочинении мысли о таких
категориях суфизма, как факру фано (жить не общаясь с людьми), зикр
(радение), хилват (уединение), самоъ (повиновение, слушание), макон
(место), замон (время), ихвон (собратство), рабти султон и т.п. выделяются
более ясными и подробными особенностями от других произведений
яссавизма. Сведения этого трактата успешно могут дополнить исследования
по истории яссавизма. В частности, симпатии и уважения, проявленные
османскими султанами яссавийе, а также существование суфиев и молельней
ордена яссавия на территории османского государство могут расширить наше
представление о яссавизме.
Другое поэтическое сочинение Хазини написано раньше чем «Жавохир
ул-аброр» и называется «Хужжат ул-аброр дар асомийи авлиѐйи кибор»
117
. Из
названия произведении видно, что в нѐм занимает главное место такие
категории суфизма как валоят (близость к Богу), каромат (чудесная сила,
необыкновенный дар), таважжух (направление), зикри арра (мистическое
радение), мукошафа (божественное открытие), риѐзат (испытание), мужохада
(борьба).
Ещѐ одним источником, который может обогатить наши взгляды о
жизни, творчестве, учении и последователей Яссави новыми данными
является произведение «Ламахат мин нафахот ил-кудс» крупного
представителя доктрины яссавия Мухаммада Алим Шайха Азизон
117
Книга хранится в Национальном библиотеке Парижа: Bibliotheque Nationale, Pers A.F. 263,
103b-173b;
54
Сиддики
118
. Эта работа посвящена проблемам зикри жахрия (радение с
голосом) и описаниям школы Яссавия, также в ней изложены события,
связанные с представителями ордена яссавия и приведены их взгляды о
суфизме. В частности, сочинение содержит подробные сведения о
биографии, образовании, чудесной силе, взаимоотношениях с мюридами
Ходжа Ахмада Яссави. Мудрые изречения и прозаические тексты Яссави,
которые приведены в книге, повышают научную ценность произведения
«Ламахат». Как правильно подчеркивает Д.ДиУис, «Ламахат» без сомнения
является самым важным агиографическим и историческим источником,
отражающий традиции яссавия
119
.
В рукописном фонде центра Востоковедение под инвентарном номером
1336 хранится книга Шайх Зинда Али Мирак «Самарат ул машойих
»,
которая
тоже принадлежит к произведениям школы яссавия. В нѐм даны важные
сведения и взгляды об орденах и их представителях, которые вели свою
деятельность в Туркестане. Эти сведения также могут помочь в уточнении
некоторых вопросов суфизма.
В качестве заключении к главе можно сказать, что только путѐм
хорошой осведомленности с источниками, написанными в разные периоды,
можно выдвигать определенные научные разработки о жизни, творчестве,
мировоззрении, докторине и последователях Яссави. Эти источники
заслуживают внимание тем, что могут подтвердить принадлежность
некоторых изречений самому Яссави, внести ясность в определенные
аспекты «Факрнама» и содержать новые научно-просветительские сведения.
Они имеют важное значение при объективном изучении истории и развитии
ордена яссавия. Без тщательного исследования их и подробного анализа их
данных невозможно найти ответы на научные вопросы в яссавиоведении. В
данный момент эти сочинения требуют другого подхода в исследовании
текстов трактата «Дивани хикмат». Так как, всестороннее исследование и
глубокий анализ данных первоисточников могут помочь рассеять научную
замкнутость и ограничения в яссавиоведении.
Третья глава диссертации называется «
Жизнь, творчество и учение
Ходжа Ахмада Яссави
». В первом параграфе главы, названном
«Исторический период Ахмада Яссави»
освещены вопросы жизни,
творчества и учении Ахмада Яссави, а также социальная и политическая
обстановка его периода. В первых средневековых источниках, посвященных
учениям Яссави, историческая биография великого мистика описана в
смешенном порядке с его агиографической биографией. В агиографиях
события не отражают полностью жизненные реалии, но несмотря на это они
приводят воображение в соответствие с действительностью. Они ценны тем,
118
Книга изучена зарубежными учеными, также далее нами: Шайх Муҳаммад Олим Сиддиқий.
Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс. Нашрга тайѐрловчи М.Назир Ранжҳа. – Исломобод-Лаҳор, 1986; De
Weese D. The Yasavi Order and Persian Hagiography in Seventeenth-Century Central Asia: Alim Shaykh
of Aliyabad and his «Lamahat min nafahat al-quds» // The Heritage of Sufism. Vol. III. Oxford: 1999;
Ҳасан Н., Султон Ў. Олим Шайхнинг «Ламаҳот мин нафаҳот ул-қудс» асари ва унинг
яссавийшуносликдаги аҳамияти // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2006. – №3. – С. 16-25;
119
Ди Уис, та же статья. – С. 393, 405, 413.
55
что создают необыкновенное представление об исторической личности. Но
как правильно подчеркнуто в науке, такие агиографии передаются из
поколения в поколение столетиями и затрудняют определение истинного
лица исторических личностей
120
. Значит, в составлении научной биографии
Яссави целесообразно опираться на агиографические и исторические
источники вместе.
Второй параграф третьей главы называется
«Биография и образования»
и в нѐм освещается жизнь, воспитание, семья и наставники Ходжа Ахмада
Яссави. В другом параграфе
«Формирование ордена яссавия»
сосредотачивается внимание на формирование и развитие суфийского ордена
яссавия. В параграфе
«Изречения и традиция написания изречений»
анализируется возникновение, формирование и пути развития традиции
написания изречений (хикмат) в узбекской литературе.
Яссави в своих изречениях опирался на формы и приѐмы выражений
устной народной поэзии. Размеры изречений были семи и двенадцати
слоговыми, которые были широко распространены в устном творчестве
среднеазиатских народов. В частности Фитрат писал о том, что «Яссави в
литературе держал путь простых народных поэтов... Его изречения в размере,
ритме, рифме, стиле были равны к четверостишиям народной литературы
121
.
Именно по этой причине изречения очаровали душы широких масс и
разбудили у них желание читать и слушать мудрые четверостишия. Это
можно узнать из признаний Мевлана Вахиди в своей работе «Миръат ус
саликин». В частности он писал: «Ходжа Ахмад Яссави – «глава каравана
направления джахрия». Его называют «языком невидимого мира». Его
изречения это один сад из многих садов рая. Когда певцы один за другим
начинают читать его просвященные изречения, слушатели попадают в
экстаз»
122
.
Если говорить о вопросе авторства Яссави, то нужно сказать что
«невозможно отрицать жившего в XII веке поэта Яссави, о нем говорили
Навои и другие. Суфийское мировоззрение и мышление Яссави выражены и
проявлены в его поэзии. Признание его мистики и мудрости является также
признанием
его
поэзии»
123
.
Таким
образом,
собрать,
научно
проанализировать, объективно оценить и предоставить народу изречений
Яссави считается великим благодеянием. Так как «он сделал поворот в
истории узбекской литературы, стихотворной формы и поэзии, также
основывал всесторонне новые направлении»
124
. Ни в коем случае нельзя
проигнорировать важное место мудрых изречений в истории нашей
литературы. В частности поэты-суфии не писали стихи с претензией на
завоевание авторитета или для исскуства. Соответственно Яссави тоже, как
поэт-суфий считал стихов средством просветления, благочестия и
120
Купрулу, та же книга. – С. 27.
121
Фитрат, та же книга. – С. 31.
122
Залеманъ К. Легенда про Хакимъ-Ата, Через С. 43 Cod. University Petrop. 596 fol.
123
Ҳайитметов A. Яссавий сатрларидаги фарқлар // Маҳалла. – 2004 йил 14 апрель. - №15.
124
Тўйчиев У. Аҳмад Яссавий ва ўзбек шеър тузилиши // Ўзбек тили ва адабиѐти. – 1999. №2.
56
пропаганды народу суфийской истины. В эпоху Яссави все течения суфизма
пользовались стихотворным жанром для достижение своих целей. Основной
целью Яссави являлась указать народу путь истины и правды или по-другому
говоря: «за всю свою жизнь сердце Яссави горело как пламя от любви»
125
.
Изложенные в изречения религиозно-суфийские правила, молитвы,
прощения и раскаяния были основаны на эту идею. В итоге можно сказать,
что главной целью суфийской поэзии является объяснение человечеству
смысл его создания, духовного совершенства и божественных распоряжений.
Пятый параграф данной главы называется
«
Идеология яссавия и
результаты еѐ влияния
»
. Последователи Яссави участвовали достойно в
распространении его учений в другие страны. В источниках хранится много
сведений про них
126
.
В начале с расширением границ сельджукской династии, далее в
последствии монгольского завоевания часть жителей Средней Азии
переселялась в Западные территории, особенно в Анатолию. На сегодняшний
день хранится много усыпальниц последователей ордена яссавия, которые
внесли свой вклад на формировании таких направлений как бабаизм, ахизм,
бекташизм в Османской зоне, также ими были основаны обителя
127
.
Возникновение суфийской народной литературы в Анатолии тоже связано с
именем Ахмада Яссави. Самый крупный представитель этой литературы
Юнус Эмра старался развивать в поэзии традицию Яссави. После Эмра
мистические поэты как Хаджи Байрам Вали, Ашрафоглу Руми, Азиз Махмуд
Худаи, Ниязи Мисри последуя по пути Эмра оживляли традицию Пири
Туркистана (Яссави) в Анатолии. Также, дервиши, переселившиеся со
Средней Азии оказали определенное влияние в социально-духовную жизнь
региона, в частности на формирование основ государственности и
общественного сознания
128
. Исследования дают нам сведения о том, что
последователи Яссави также вели свою деятельность в таких регионах, как
Золотая Орда, Азербайджан, Афганистан, Хорасан, Индия, Синд, Кашмир,
Пенджаб и Бангладеш
129
. Эти сведения показывают, что Яссави был наиболее
125
Саъди А., та же статья.
126
Жавахир ул-абрар, 38 б, 41 а. 42 б.
127
Barkan Ö.L. та же книга, s.26; Köprülü F. Ahmed Yesevi / İslam Ansiklopedisi. – İstanbul, 1950. –
S. 213; Birge J.K. The Bektashi order of dervıshes. – London, 1965. – S. 21. vd.; Çubukçu İ.A., Türk
düşünce tarihinde felsefe hareketleri. – Ankara, 1986. – S. 116; G.Demir. Osmanlı devletinın kuruluşu ve
Ahilik. – İstanbul, 2000. – S. 341;
128
Также, в ведении Ясавия в Анатолию был вклад Хаджи Бекташа Вали тоже (İz F. Ahmed
Yesevi. Encyclopedie del Islam (nouvelle edition) I/308; Coşan E. Haci Bektaş-ı Veli. Makalat. – S. XIX
XXXIII; Ocak A.Y. Anadolu sufiliğinde Ahmed-i Yesevi ve Yesevilik / Türk Dili aylik dil dergisi. Hoca
Ahmed Yesevi özel sayısı. Sy. 504 / Aralık, 1993. – S. 584; Öztürk M. Ahmet Yesevi. Hacı Bektaş-ı Veli
ve Yunus Emre/Erdem, C.III/III, S.9, Ankara, 1987. – S. 759-768; Гўзал А. Яссавийнинг
«Фақрнома»си билан Ҳожи Бектоши Валийнинг «Мақолот»и орасидаги ўхшашликлар // Хожа
Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, издошлари, анъаналари. – Тошкент, 2001.)
129
Zarcone Th. Ўша мақола; Ёқит И., Хожа Аҳмад Яссавий ва унинг турк тафаккур тарихидаги
ўрни / Хожа Аҳмад Яссавий: ҳаѐти, ижоди, анъаналари. - С. 47; De Weese. The Yasavi order... – Р.
389-414; Kafesoğlu İ., Türk Milli Kültürü. – İstanbul, 1995. – S. 366; Гордлевский приводя пример
участие дервишей в собрании жахрий зикр в махалле Азизия в Бахчасарае, отмечает что влияние
57
влиятельным мюршидом (духовным наставником) в исламско-тюркском
мире. Конечно, заслуги Яссави в истории тюркских народов не
ограничиваются только вышеуказанными факторами. По мнению Фитрата,
среди поэтов, литераторов и мистиков прошлых лет невозможно найти
личности распространившей свое влияние как Яссави. В духовной,
творческой, поэтической и религиозно-мистической жизни тюркских народов
влияние Ахмеда Яссави действительно было большим.
Яссави был авторитетом не только в духовной и литературной жизни,
также он был влиятельной личностью в социальной-политической жизни
своей эпохи. Если в течении прошедших эпох ряд правителей став членами
ордена Яссавия гордились этим, то ещѐ другая группа правителей любезно
относилась и оказывала милости Ахмаду Яссави и его последователям. В
частности по приказу Амира Темура в Туркестане был построен огромный
мавзолей в честь Яссави, что показывает высокое отношения великого
полководца к литературе, поэзии, вообщем к духовности. Великий Темур
когда построил роскошный мавзолей над гробницей Ахмеда Яссави,
воображал не только прошлое яссавия, но и ясно представлял себе настоящее
и будущее ордена. Так как построенные им надгробницы Ногай имам
Хусейинбеку, Чопан ата, Исмаил ата, Исхак ата и Зенги ата доказывают наше
предположение
130
. В исторических сочинениях как «Тарихи Рашиди»,
«Тарихи арбаъа улус» есть мнение, что изречения Ахмада Яссави играли
важную роль в исламизации тюркских и монгольских племен Золотой
Орды
131
.
В последнем параграфе третьей главы
«Дивани хикмет»: вопросы идеи,
смысла и языка»
обращено внимание на изучение особенностей смысла, идеи
и языка изречений Яссави. С сочинением изречений в простой, народной,
складной форме и направлении, Ахмад Яссави сделал огромный поворот в
художественной литературе тюркских народов. В результате появилась
творческая школа под названием «Школа Яссави» в тюркской суфийском
литературе. Сочинение «Дивани хикмат» («Сборник изречений») в которой
собраны произведения поэтов, принадлежащих к этому направлению, стало
одним из почитаемых книг нашего литературного наследия. Яссави в
посредстве своих мудрых изречений призывает суфиев воспитанию своей
души, еѐ безупречности и нравственному совершенству. Одновременно в его
стихах придано значение настоящим человеческим достоинствам как
воспитанность, нравственность, милосердие, щедрость, сострадание,
справедливость и познание:
Сўзни айдим ҳар ким бўлса дийдор талаб,
ясавия в период Золотой Орды дошло до Крыма (Гордлевский, та же статья). – С. 368. 44-
примечание).
130
Егоров О.П. Протокол №3 отчѐта на заседании Главн. Туркест. Губер-ство, 11 сентября 1900.
– C. 93-95; Шайх Зинда Али. Самарат ул-машойих. 108 а.
131
Мирзо Хайдар. Тарихи Рошидий. Центр Востоковедения, 10191/III (Мирза М.Хайдар. Тарих
и Рашиди. Введение, перевод с персидского А.Урунбаева, Р.П.Джалиловой, Л.М.Епифановой.
примечания и указатели Р.П.Джалиловой, Л.М.Епифановой. – Тошкент: Фан, 1996. – С. 94, 461,
470, 474); Мирзо Улуғбек. Тўрт улус тарихи. – Тошкент: Чўлпон, 1994. – С. 225-226.
58
Жонни жонға пайванд қилдим рагни улаб.
Ғариб, фақир, етимларни бошин силаб,
Кўнгли қаттиқ халойиқдин қочтим мано
132
.
В вышеуказанном изречении Яссави обращается любящим Бога и
истины. Он заявляет что если кто-нибудь будет слушать его изречения со
всей душой, то с тем Яссави поделиться со своей душой, то есть будет
относиться к нему с человеческой любовью. После этого великий шейх
призывает учеников делать добро одиноким, бесприютным; беспомощным;
бедным и сиротам, обьясняет как отрываться от безжалостных и бездушных
людей. Поскольку алчные люди в основном наносят вред на общественную
жизнь.
Яссави в изречениях повторно говорит что его четверостишия опираются к
нормам, изложенных в Коране и хадисах пророка:
Мени ҳикматларим
фармони Субҳон,
Ўқиб чиқсанг ҳама маънийи Қуръон.
Мени ҳикматларим кони ҳадисдур,
Киши бўй элтмаса, билгил хабисдур
133
(смысль: Мои изречения приказы Бога, так как их смысл полностью
заполнен Кораном. Также мои изречения исходят от хадисов).
По мнению
яссавиоведов в изречениях Яссави прежде всего видны два важные
элементы: исламский (религиозно-просветительский) и национально
этический (народно-дидактический) литературные элементы. Религиозный
элемент больше отражен в тематике и понятии, а национально-этический
элемент в основном ярко проявлен в языке, форме, размере, содержании и
образах
134
. Действительно, Яссави в пропаганде своих взглядов максималъно
использовал национальное сознание. Например, в изречениях (хикматах)
восхваляются многие позитивные качества как воздержанность, правдивость,
смелость, патриотизм, гостеприимство, щедрость, уважение и преданность
учителям, мораль и служение народу. По этому люди разных возрастов
читали изречения с интересом, представитель каждого поколения старался
брать по своему пример из них, старались по возможности претворить в
жизнь требования и указания Яссави. Данный фактор постоянно находился в
центре внимание у передовых представителей нашего интеллектуального
наследия. По нашему мнению, определенная связь творчества Алишера
Навои с наследием Яссави обусловлена этим фактором. По мнению
профессора Тахир Шакир Чигатая: «...наш национальный язык и жизнь спас
от угрозы великий тюркский шейх Ахмад Яссави, но полностью
сформировал и надел корону успеха ему Алишер Навои»
135
.
Осведомлѐнность изречениями Яссави может помочь в достаточной мере
понимать и толковать творчество Навои.
132
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. ЎзР ФА Алишер Навоий номидаги Давлат Адабиѐт
музейи. №178, 2 а.
133
Хожа Ахмад Яссавий. Та же книга, 346 а.
134
Купрули, та же книга. – С. 133.
135
Çiğatoy T.Ş. Turkiston Turk milliy mafkurasi ve Alişer Navoiy. – Berlin, 1939. – S. 32.
59
Это направление начатое Яссави, было продолжено после него и
завершилось доказательством, что тюркский язык является изящным
художественным языком. Опирание к национальним ценностям, духовно
нравственным источникам в каждой слове обеспечили вечность призывов
Яссави. Такие понятия, как любовь к Родине, национальный разум и идея,
высокая мораль заняли глубокое место в его взглядах. В решении спорного
вопроса об авторстве изречений Яссави, также следует опираться на язык
сочинения.
В течении столетий несмотря на изменение языка и смысла, «Дивани
хикмат» смог сохранить свою сущность. В противном случае стихи Яссави
были бы быстро забыты.
В изречениях не угас дух языка, также религиозно-божественная и
нравственная сущность в них превосходит литературное содержание. Это
стало основным поводом превращения их в главный источник, влияющий
другим поэтам в течении веков. Конечно, по вопросу языка изречений
«Дивани хикмат», невозможно сделать окончательные выводы, так как пока
не найдены более старые образцы сочинения. Также, наличие в сочинении
«Дивани хикмат» четверостиший последователей Яссави, живших в более
поздние времени усложняет исследование истории языка произведения. По
этой причине исследователи не смогли прийти к точному заключению по
теме древности языка изречений.
Несмотря на этот факт, некоторые ученые все таки решались выразить
определенные мнения по этой теме. Например, по мнению Ф.Купрулу:
«Дивани хикмет» написан в карлукском наречии Восточно-Тюркского языка,
в литературном языке Хакания... «Дивани хикмет» относится к периоду когда
лингвистические и литературные произведения писались очень мало. В связи
с этим, произведение имеет огромное значение в отношении языка и истории
литературы
136
. Немецкий ученый Т.Менцель тоже одобряя вышеупомянутые
выводы, отмечал что язык изречений напрямую связан с языками «Кутадгу
билиг» и Орхонских надписей
137
. А З.В.Тоган приводит тексты некоторых
древних изречений, которые в начале существовали в старых списках
«Дивани хикмат», а потом изменились. Мы присоединяемся к этим мнениям.
Некоторые слова и фразы, нашедшие свое отражение в изречениях
могут внести ясность на вопрос об авторстве. В этом направлении можно
проследить мнения таких специалистов, как А.Алиев, Б.Исабеков,
А.Жаъфароглу, Ф.Тимурташ, Ф.Бозкурт, А.Б.Эрджиласун, К.Эраслан и др.
138
.
По нашему мнению, чтобы сделать более точные лингвистические выводы
относительно к языку изречений Ахмада Яссави, и четверостиший «Дивани
136
Купрулу, та же книга. – С. 144-145.
137
Menzel Th., Das Bektaschi-Kloster Sejjid-i Ghasi (Mitteilungen der Seminars fur Orientalisce
Sprachen, Jahrgang XXVIII, Abt, 2. – Berlin: 1925). S. 93: Гордлевский В.А. Избр.соч. т.1, ИВЛ. – М.:
1960. – С. 205.
138
Алиев А., та же статья; Турсунов У., Ўринбоев Б, Алиев А. Ўзбек адабий тили тарихи. – Т.:
1995. – Б.81-84; Исабек Б., Сайрам, – Тошкент, Камалак, 1994. - С. 29; Caferoğlu Ahmet, Türk Dili
Tarihi. Т. I-II, Enderun Yay. – İstanbul, 2000; Timurtaş F.K. Tarih içinde Türk Edebiyatı, Boğaziçi Yay. –
İstanbul, 2000. – S. 193. Bozkurt F. Türklerin Dili, Kapı Yay. – İstanbul, 2005. – S. 199.
60
хикмат» следует изучить их в сравнительно-сопоставительном порядке с
произведениями, датируемыми эпохой Караханидов. Например, следующее
полустишие:
Махдуми покбози, парвози шоҳбози,
Соҳиб хуруж ғозий, чун Арслон эмасму?..»
139
Яссави можно сравнить с полустишием Махмуда Кашгари:
Алп Эр Тўнга ўлдиму,
Эсиз ачун қалдиму,
Озлак ўчун алдиму,
Эмди журай йиртилур.
Здесь явно выявляются сходства в форме и выражении. Действительно,
при чтении изречений мы часто сталкиваемся с особенностями,
относящимися к древнетюркской литературе. Несмотря на изменения в языке
в течение прошедшего времени сохранены смысловая и духовная
целостность изречений. По этому поводу можно подчеркнуть нижеуказанные
выводы Максуда Шейхзаде: «Несомненно, книга «Изречений» написанная
Ходжа Ахмадом Яссави позже подвергалась к некоторым языковым и
смысловым изменениям, но его оригинальный размер остался в
первоначальном виде. Ибо другим было бы невозможным кардинально
изменить первоначальный размер и прообработать еѐ. Размер этого
произведения сохранился в прежнем виде таким, каким он был придуман и
разработан самим автором»
140
. В частности, специалисты подчеркивают, что
основываясь и опираясь на размер сочинения, можно изучить изменения в его
языке и смысле
141
.
В целом, Ахмад Яссави наряду с другими учеными как Махмуд
Кашгари, Ахмад Югнаки, Юсуф Хас Хаджиб в посредстве своих мудрых и
простых изречений участвовал в распространении исламских ценностей
тюркским народам. Со своими народными изречениями он основал
тюркскую суфийскую поэзию, внес огромный вклад на развитие религиозно
просветительской, дидактической литературы. В результате был расширен
объѐм влиянии ордена и поэзии Яссави. Значит, основной смысл изречений
Яссави не потерял свою ценность на сегодня. Наоборот, интересы и желания
на изучение наследия «султана знатоков» («султан аль-арифин», т.е. Яссави)
увеличиваются день за днѐм.
В последней главе работы под названием
«Продолжение традиции
написания изречений (хикмат)»
исследован вопрос
о
продолжении
традиции яссавия. Известно, что после ХII века религиозно-суфийские идеи
занимали особое место в тюркской литературе. На развитие этого
направления внесла большой вклад традиция школы изречений (хикмат)
яссавия. После Ахмада Яссави писать изречения и проводить собрания по
чтению мудрых четверостиший превратились в традицию. После него его
последователи как Хаким ата, Зенги ата, Баба Мачин, Саййид ата, Икани,
139
Хожа Аҳмад Яссавий. «Девони ҳикмат». Янги топилган ҳикматлар. Ҳикмат-38.
140
Шайхзода М., Асарлар, 5-том. – Тошкент: Адабиѐт ва санъат, 1973. – С. 207.
141
Аҳмад Яссавий. Ҳикматлар. – Тошкент, 1991. – С. 23.
61
Тимури, Умури, Ниматулла и многие другие продолжили традицию писания
изречений (хикмат). Некоторые образцы из их творчества нашли свое место в
рукописных и литографических списках «Дивани хикмат» и других
литературных источников, основная часть которых в данный момент
хранится в библиотеках.
Признанный в качестве «второго Яссави» Сулейман Бакиргани Хаким
ата является классической фигурой в нашей литературе. Но несмотря на это,
его жизнь и творчество не исследованы полностью. Хаким ата и его наследие
стояли на первых рядах в истории узбекско-тюркской литературы по мнению
Алишера Навои. Великий поэт подчеркивая широкую популярность
изречений Хаким ата среди тюркских народов, приводит примеры с его
четверостиший:
Тики турғон Тўбодур,
Борғонларни ютодур.
Борғонлар келмас бўлди,
Магар манзил ондадур.
(Смысль: стоячий Тубо, кто идет их глотает, кто пошел он не
вернелся, место назначения)
Нижеприведенные строки, в которых излагается тот свет, отличаются
со своим богатым содержанием:
Ҳар ким кўрсанг Хизр бил,
Ҳар тун кўрсанг қадр бил.
Барча яхши, биз ѐмон,
Барча буғдой, биз сомон.
Стихотворения Сулеймана Бакиргани в основном написаны в
нравственно-воспитательном, религиозно-познавательном направлении, в их
сути лежит человеческая судьба и истина совершенства. Его широкообъѐмное
литературное наследие, имеющее морально-воспитательное
значение,
занимает особое место в истории нашей дидактической литературы.
Бакиргани особенно в своем поэтическом творчестве вводил образы героев
древней эпохи в нашу литературу, а также эффективно использовал
возможности жанра муназара (дискуссия). Его стихи, относящиеся к
социально-бытовым и религиозно-историческим темам
написани
влиятельным созвучием (тоном) в народном языке, что обеспечивало
популярность Хаким Сулейман ата и его мистическим произведениям среди
тюркских народов.
Среди народов Средней Азии распространены разные предания и
изречения о жизни и необычайности Зенги ата. Его чтимое имя с уважением
упоминается в произведениях. Также поэтические отрывки, связанные с его
именем до сегоднящних дней много читаются в народных мероприятиях в
Ташкенте и Туркестане. В этой части также подробно описаны жизнь и
стихотворения Зенги ата.
В частности, к XVI веку при управлении династии Шайбанидов
внимание и интерес к доктрине яссавия заново усилились. Особенно,
62
государственные деятели и поэты как Шайбани Хан и Убайдулла Хан под
влиянием традиций Ахмада Яссави писали стихи и изречения. Шайбани Хан
в целях восстановить и прославить почитаемое имя Ахмада Яссави
осуществил реставрацию мавзолея великого шейха в Туркестане и внес свой
вклад на оживление традиции яссавия. Содержание его «Сборника стихов»
(«Диван») утверждает, что он тоже под влиянием изречений (хикматов)
Ахмада Яссави писал стихи. Так как множество стихотворений в «Диван»е
отличается близостью к духу и сущности хикматов.
Авлиѐлар сарвари ул шоҳи Туркистон эмиш,
Ер юзини нури тутқон моҳи Туркистон эмиш... (69 б).
Фитрат
классифицируя
отделяющие особенности позднейшей
узбекской литературы от старой чагатайской литературы отдельно
подчеркивает, что традиция написания мудрых изречений (хикматов) Яссави
в поэзии смогла подняться на дворцовый уровень и укрепиться там
142
.
Отдельное внимание Шайбанидов к творчеству Яссави и их попытки
возродить заново традицию изречений являлись значительно новой
тенденцией в узбекской литературе XVI века. В этот период многие поэты и
суфии тоже под влиянием традиций Ахмада Яссави писали и сочиняли
изречения.
Один из продолжателей традиции Яссави и опытов Шайбани, был
правитель и поэт Убайдулла Хан (Убайди). В его творчестве «есть отрывки,
свойственные к школе Яссави» (А.Фитрат). Например:
Аѐ дўстлар, жондин кечиб, ишқ илкини туттум мано,
Ваҳдат майин ичкунча не хунобалар юттум мано.
Уч юз олтмиш дарѐ ўта юрмай киши суд айламас,
Тўрт юз қирқ тўрт тоғдин ошиб, борисидин ўттум мано.
Янош Экман писал, что основной заслугой Убайди является
возрождение жанра изречений (хикмат) в чагатайской литературе
143
. В
диссертации широкое место уделено на анализ и исследование хикматов
Убайди.
Ещѐ одним знаменитым представителем ордена Яссавия,
нескрывавший свое симпатие и уважение к Убайди, является шейх и поэт
суфий Шейх Худайдад Азизан. В источниках Яссавия достаточно сведений
про него. В исследовании обращено внимание к освещению особенностей
изречений Худайдада.
Орден Яссавия в большинстве случаев играла положительную роль в
социально-политической жизни, в частности в развитии научной, духовной и
культурной сфер в Средней Азии.
Если смотреть с этой стороны, личность и творческая деятельность
Касим Шейха тоже притягивает наше внимание. Эта благородная личность
родом из Самарканда, была знаменита среди народа с именами «Хазрати
142
Фитрат. Танланган асарлар. II-жилд. Илмий асарлар (Нашрга тайѐрловчи ва изоҳлар
муаллифи ф.ф.д. Ҳ.Болтабоев). -Тошкент: Маънавият, 2000. – С. 61.
143
Şiban Han Divani. – S. 23-24.
63
Эшан», «Кутб ул-авлиѐ», «Согд ул-авлиѐ», он тоже как и другие
представители Яссавия писал мистические стихи, соответствующие традиции
хикмат. Его творческие образцы включены места в сборники «Хикмат» и
«Баѐз».
Ещѐ одним видным представителем школы Яссавия был Азим Ходжа
Эшан. Он приходится внуком известного поэта Низами-Хоканди
144
, также
является автором «Диван»а, мистическим литератором и поэтом жанра
изречений. Он оставил нам солидный сборник, куда вошли образцы его
творчества
145
. Кроме того в других сборниках изречений часто встречаются
нравственно-дидактические и познавательные стихотворения этого поэта. И в
изречениях (хикматах) Азима Ходжа вопросы благовоспитания, морали и
духовного совершенства являются основными. В частности, он уделяет
основное внимание на обновление душевного состояния человека в
посредстве божественных слов и понятий.
Традиция написания изречений (хикмат) начатая с Яссави, в мировой
литературе оценивается как отдельное событие. Еѐ возникновение,
формирование и развитие можно разбить на следующие этапы:
– Яссави в целях дать возможность тюркским народам воспользоваться
исламо-суфийским просвещением начал сочинять изречения (хикматы) в
познавательно-дидактическом значении и основал отдельную традицию
написания изречений (хикмат) в литературе. Его изречения написаны в
народном силлабическом размере, и были широко распространены у
среднеазиатских народов, в этих изречениях использованы полурифма и
редиф, соответствуящие древним литературным традициям народа. Его стихи
в основном состоят из четверостиший, у которых последние строки
рифмованы.
– До нас также дошли наряду с отдельными произведениями
последователей Яссави, также сведения про них есть в других письменных
источниках, которые имеют важное значение в исследовании поставленного
вопроса. Так как большинство этих источников содержат важные данные о
жизни, творчестве и взглядах последователей Яссави, также в них
отмечаются, что последователи Яссави в посредстве изречений передали
народу свои мысли и позиции, в своем творчестве они использовали
суфийско-символические и литературно-поэтические термины.
– В течение прошедших веков язык сочинения «Дивани хикмет»
подвергся к определенному упрощению. По мнению В.Бартольда на
протяжении эпох язык изречений (хикматов) изменен переписчиками в
процессе переписании и постепенно модернизирован. Каждый переписчик
редактировал язык изречений (хикматов) и пополнял его в духе своего
времени
146
.
144
О Низами-Хокандий см.: Қайюмов П. Тазкираи Қайюмий I. – Тошкент, 1998. – С. 105-107. В
«Дивани хикмат» тоже есть суфийские стихотворения Низами.
145
Девони Азим. Ўз Р ФА Давлат адабиѐт музейи фонди. – №189. О диване см.: Жўрабоев О.
Азим Хожа эшон ва унинг девони қўлѐзма нусхалари борасида // Адабиѐт кўзгуси. – №11. –
Тошкент, 2009. – С. 18-23.
146
Бартольд В. Сочинения. Т.V. – М.: 1968. – С.118-119.
64
– Конечно, нет сомнений, что в «Дивани хикмет» постепенно
добавлены некоторые изречения (хикматы) последователей Яссави. Но это не
значит, что Яссави сам вообще не писал изречения. Несомненно,
определенное количество изречений сборника относится к Яссави.
– Изречения (хикматы) последователей Яссави также отвечали
духовным требованиям народа, так как каждое поколение прошедших времен
читала и изучала изречения (хикматы), и исторических доказательств
потверждающих это очень много.
ЗАКЛЮЧЕНИЕ
1. Одним из актуальных задач на сегодняшний день является изучение
и пропаганда литературного наследия и деятельности великих ученых,
шейхов и суфиев, занимавших важное место в развитии духовности
тюркских народов. Так как эти личности приняли активное участие не только
в литературном и творческом направлении, но и в социально-политической
жизни своей эпохи, проявляли заботу в установлении справедливости в
обществе. Они с одной стороны призывали народ к верному пут, а с другой
давали указания и наставления правителям призывая их к благодеяниям. Но в
советское время их идеи и взгляды считались вредными, их активная
историческая деятельность попала под общественную критику. После
приобретения Узбекистаном независимости открылись новые возможности
объективного исследования их деятельности. В результате в литературной
науке начался новый этап развития направлении яссавиоведение.
2. В течении прошедших эпох были созданы научные, суфийские,
исторические произведения о Яссави и яссавийе. В результате проведенного
исследования некоторые из них были выявлены в библиотеках зарубежных
стран и республики, были изучаны их данные и внедрены в научное
употребление, и на основе их выдвинуты новые идеи и выводы о жизни,
творчестве и доктрины Яссави. На основе материалов этих источников и
последних исследований составлена научная биография Яссави; а также,
некоторые идеи и взгляды о Яссави, имеющиеся в этих произведениях,
сопоставлены с данными сочинения «Дивани хикмат» и сделаны
определенные обобщающие выводи;
3. Влияние Ахмада Яссави на литературу, культуру и духовность
тюркских народов в основном проявлено в нижеуказанных направлениях:
Духовно-нравственное, религиозно-суфийское влияние. В этом не только сам
великий наставник но и его последователи как Хаким ата, Занги ата, Хубби
Ходжа, Саййид ата, Кусам ата, Халил ата тоже вносили определенный вклад
на распространение суфийского направлении яссавия среди тюркских
народов.
Литературно-духовное влияние. Ахмад Яссави в выражении своей
позиции использовал внутренние возможности устного народного
творчества. При этом он смог достичь легкого донесения своих слов, мнений
и чувств к душе читателя, на что его последователи обратили свое внимание.
65
Также, его наследие оказало определенное влияние на развитие творчества
таких крупных представителей классической литературы, как Мавляна
Джалалиддин Руми, Кул Али, Юнус Эмра, Навои, Насими и Махтумкули.
Источники яссавиознания. Одним из важных событий в истории
тюркского суфизма было то, что ученые-суфии как Суфи Мухаммад
Данишменд, Хусамиддин Сигнаки, Исхак ата, Шейх Худайдад, Хазини, Алим
Шайх, Мухаммед Бухари, Зинда Али создали специальные научные,
просветительские, литературные, агиографические сочинения о доктрине
яссавия, в которых изложены правила направлении яссавия, в частности
зикри арра (радение). Эти книги в прошлом служили в качестве важных
теоретических и практических источников направлении яссавия. В
диссертации исследованы и проанализированы эти источники.
4. Взгляды Ахмада Яссави о воспитании души, духовной чистоте и
нравственном совершенстве оказали позитивное влияние на формирование
национального разума и сознания в протяжении веков. Именно по этой
причине несмотря на негативное отношение к его наследию в советский
период наш народ не отдалялся от творчества этого великого духовного
наставника. В течении столетиями взгляды Яссави использовались в целях
избавлении народа от отсталости и невежества. Данная позновательно
нравственная традиция в определенном смысле продолжается и сегодня.
5. Многие правители в истории, в частности, как Арсланхан,
Йулбарсхан, Амир Тимур, Шайбанихан, Убайдуллахан оказывали отдельное
уважение учениям Яссави и его последователям. Амир Тимур построил
огромный мавзолей в честь великого наставника, а Шейбанихан и
Убайдуллахан под влиянием и воодушевлением изречений (хикматов) Яссави
писали стихи, старались оживить доктрину яссавия.
6. В изречениях (хикматах) Яссави определенным образом отражены
такие понятия, как патриотизм, забота о народе и бедных, гуманность и
милосердие. По этому его преданные последователи активно боролись
против захватнических действий региона иностранными силами и
участвовали в национально-освободительных и оборонительных процессах.
7. Влияние идеи и взгляды великого наставника «Пири Туркистан»
(эпитет Яссави) на культурное, научное и духовное развитие нации было
весомое. В своем историческом и агиографическом образе и преданиях он
представлялся в народном понятии в образе вождя любьви и познания. По
этой причине народ не забыл его, и не скрывал свое глубокое уважение к
нему, веками восхвалял его присвоивая ему такие эпитеты как Пири
Туркестан (Духовный лидер Туркестана), Ходжаи Туркистан (Духовный
хозяин Туркестана), Султан ул-арифин (Султан всех знатоков), Султан ул
авлиѐ (Султан всех святых), Хазрати Султан (Великий духовный султан),
Хазрати Туркистан (Духовный господин Туркестана), Атайи Яссави (Отец
Яссави), «Отец тюрков», «Духовный отец Туркестана».
8. Яссави со своими стихами внес огромный вклад к развитию
тюркоязычной дидактической литературе, вместе с учеными как Махмуд
Кошгарий, Ахмад Югнакий, Юсуф Хос Хожиб. В тюркской суфийской
66
литературе создалось школа Хикмат. Это направление который начал Яссави,
после него тоже продолжалось. В протяжении век несмотря на изменение в
языке и смысле, «Дивани хикмат» сохранил свой оригинальный идею и
значимость.
9. В течении времи язык хикмат изменилось и осовременилось. Также в
список хикмат добавлено стихи следователей. Эти факторы усложняют
исследовать историю языка «Дивани хикмат». По этому в диссертации
подробно остановились к вопросу языка хикмат. Например, чтобы достигат
конкретним выводам по вопросу языка хикмат, опираясь метрике можно
исследовать изменение в языке и смысле. Также лингвистическое сравнение
хикмат с произведениями относящиеся к периоду караханидов, можно дать
эффективные результаты.
10. На основе учений яссавия появилось много суфиев, ученых,
блаженных лиц и мистиков, имена которых упоминаются с уважением в
нашем духовном и литературном наследии в качестве крупных религиозных
деятелей и национальных героев. Деятельность знаменитых в истории
суфизма личностей как Кутбиддин Хайдар, Хаджи Бекташи Вали, Бахауддин
Накшбанд, Камал Икани, основавших отдельные суфийские направления,
непосредственно связана с именем Ахмада Яссави. Так как в формировании
позиций этих шейхов наследие Ахмада Яссави и его последователей оказало
важное влияние. В этом отношении следует подчеркнуть особую роль
личности Яссави и его ордена в национально-духовной истории.
11. При изучении мировоззрения Яссави и образцов его творчества
нужно учитывать особенности периода, в котором жил этот великий
мистический поэт и понимать религиозно-познавательное направление его
ордена. Научно-исторические и художественно-агиографические источники
дают нам важные сведения на этом направлении. Только этим путем можно
правильно осветить внешнее состояние и внутреннее содержания его ордена,
творчество и взгляды Яссави. Потребность в достаточном уровне иметь
представление о духовной, социальной, культурной и литературной жизни
того времени обусловливает необходимость глубокого, систематичного и
тщательного исследования личности Яссави и его учений, уточняя его место
в духовном наследии тюркских народов.
12. Передовые идеи и мышления Яссави и его последователей могут
дополнить в определенной степени некоторые аспекты и направления
современной национальной идеологии. Вместе с этим, осмысление идеи
Яссави в современный период оказывает позитивное влияние на рост
самосознании нации, особенно в воспитании молодого поколения в честном
и справедливом духе. В частности в сочинении «Дивани хикмат» через такие
образы как ашик (влюблѐнный), ариф (знающий), факир (праведник) и
дарвеш (аскет) созданы образы гармонично развитых личностей того
времени. Стремление к честности и моральной чистоте, борьба этих героев в
путях достижении истины могут стать важными примерами в нравственном
воспитании современных граждан.
67
SCIENTIFIC COUNCIL № Dsc. 27.06.2017. Fil. 46.01
ON AWARD OF SCIENTIFIC DEGREE AT INSTITUTE OF UZBEK
LANGUAGE, LITERATURE AND FOLKLORE
INSTITUTE OF UZBEK LANGUAGE, LITERATURE AND
FOLKLORE
KHASANOV NODIRKHON DADAKHANOVICH
SOURCES ABOUT YASSAWI HERITAGE AND THE RESEARCH OF
«DEWANI HIKMAT» (COLLECTION OF WISE TELLINGS)
10.00.02 – The Uzbek literature
DISSERTATION ABSTRACT
FOR DOCTOR OF PHILOLOGICAL SCIENCES (DSc) Тashkent – 2017
68
This Post Doctorate thesis has been registered with the number
В2017.DSc/Fil2.
at the
Supreme Attestation Commission under the Cabinet of Ministers of the Republic of
Uzbekistan.
The doctoral dissertation has been prepared at the Institute of Uzbek Language, Literature
and Folklore of the Academy of Science of Republic of Uzbekistan.
The abstract of the DSc dissertation is posted on website in the web-link
www.tai.uz
and in
three (Uzbek, Russian, English (resume) languages on the website of “ZiyoNet” information and
educational portal
www.ziyonet.uz
.
Scientific consultant: Official
opponents:
Haqqulov Ibrohim
Doctor of Sciences
Homidiy Homidjon
Doctor of Sciences, Professor
Boltaboev Hamidulla
Doctor of
Sciences, Professor
Salohiy Dilorom
Doctor of Sciences, Professor
Leading organization: Tashkent state university of Uzbek literature and language after
named Alisher Navoi
Defense will take place on «___» ______________ 2017 in «___» at a meeting of
Scientific Council DSc.27.06.2017.Fil.46.01 at The Institute of Uzbek Language, Literature and
Folklore of the Academy Sciences Republic of Uzbekistan (Address: 100060, Tashkent,
Shahrisabz Str., 5. tel.: (99871) 233-36-50; fax: (99871) 233-71-44; e-mail: uzlit@uzlit.net).
The dissertation can be reviewed at the Fundamental Library of the Academy Sciences of
Uzbekistan (registered number________) 100100, Tashkent, Ziyolilar shaharchasi, 13. Tel.:
(99871) 262-74-58.
Abstract of dissertaion sent out on «____» of ______________ 2017.
(mailing report №1 on «____ » of ______________ 2017)
B.A.Nazarov
Chairman of Scientific Council
awarding scientific degrees,
Doctor of Philological sciences, academic
R.Barakaev
Secretary of Scientific Council awarding
scientific degrees, associate professor
on the Philological sciences
N.F.Karimov
Chairman of the Scientific Seminar at the
Scientific Council awarding scientific degrees,
Doctor of Philological sciences, professor
69
INTRODUCTION
(Annotation of the doctoral dissertation)
Topicality and necessity of the theme
. Since the end of the 20
th
century
began to pay great attention to the study of oral and written literary heritage of our
ancestors. In particular, the composition of the critical texts of literary sources, the
study of their contents and introduce the results of the study to the the scientific
community have actual character. Especially, the deeply study of the life, activity,
thoughts and order of Khoja Ahmad Yassawi, who took important place in
spiritual, cultural and literary heritage of Turkic people became relevant in the
consciousness of the people.
The name, order and wise sayings (aphorisms) of Khoja Ahmad Yassawi
were wellknown and popular among Turkic people. Since he left an
inextinguishable trace in spiritual and cultural life of the Turkic peoples, for
centuries it had a huge impact not only on the spirituality of the peoples of
Turkistan, also other Turkic peoples. By this reason Sufi teachings and poetry of
Yassawi are studied in many countries.
When talking about Ahmad Yassawi should pay attention to some aspects of
his historical mission. In first, Yassawi was a great scholar of Islam and a
propogandist of Shariat law. Because first of all, he tried to change the moral life
and thoughts of the Turkic peoples through wise sayings and then call them to
Islam. Yassawi was a greatest person who made a huge contribution to the
religious (Islamic) education of not only the Central Asian people, but also of all
the Turkic peoples. In second, Yassawi was the first person among Turks, who
founded his order which called Yassawiya. His order by its language and principles
was the Turkic Sufi order. In third, Yassawi was also a founder of Turkic Sufi
poetry. Wise sayings of Yassawi include folk, simple, easy and coherent samples of
poetry, and they had special place in the spiritual development of the Turkic
peoples. The famous Turkish scientist F.Koprulu, who studied the heritage of
Yassawi, emphasized that, the «Dewan-i-Hikmat» («The collection of wise
sayings») is the first ancient sample of Turkic Sufi literature, which harmoniously
combined popular oral traditions and Sufi religious spirit
147
. In fourth, the tradition
of wise sayings continued by his followers till nearest days. Scholars as Suleiman
Baqirgani, Nematullah, Khalis, Ubaydi, Darwesh Ali, Kul Nazar, Shams, Azim
Khoja were famous representatives of wise sayings tradition who wrote imitations
or answers to the heritage of Yassawi in verse. In fifth, valuable compositions
written after death of Yassawi such as «Risala dar tarjima-i Ahmad Yassawi» of
Signaki, «Khadikat ul-arifin» of Khoja Is‟haq, «Jawakhir al-abrar», «Manba‟ ul
abhar», «Jami ul-murshidin», «Khujjat al-abrar» of Hazini, «Lamakhat» of Alim
Shaikh, «Khujjat al-zakirin» of Mukhammad Sharif Bukhari, «Samarat al
mashayih» of Zinda Ali, «Tarikhi mashayih ut-turk» of Marginani highlighted his
life, activity, order and educative toughts. The order and wise sayings of Yassawi
had a strong influence on the development of literature and culture in general on
147
Köprülü F. Türk edebiyatında ilk mutasavvıflar. − Ankara: Diyanet İşleri Başkanlığı yayınları, 1991.
– S. 120.
70
the spiritual life of the Turkic peoples. Paying attention to this factor, in particular,
the President of the Republic of Uzbekistan Islam Karimov said that: «When we
express the name of Khoja Ahmad Yassawi, each of us feels a special pride. His
activities as a measure of wisdom and justice, integrates and consolidates all the
peoples of Turkestan»
148
.
It is known that, the most ancient copies of wise sayings (hikmat) of Yassawi
not preserved till our days. And this factor creates a number of problems in
determining of the author of «Dewan-i hikmat» («Collection of wise sayings»). An
absence of the most ancient copies should not be a reason of ignoring studies of
wise sayings. Since not only in Turkish literature, as well as in the world literature
there are works in which questions about their authors has not found final decision.
In our opinion, researches and publications of wise sayings rewritten and copied
under pseudonyms of Yassawi or Qul Khoja Ahmad should be carried out within
the framework of the researches dedicated to the study of the heritage of Yassawi.
Wise sayings as written monument in Turkic are an inseparable part of the best
examples of world literature. Unresolved questions of the authorship can not be
reasons of ignoring the study of them. Therefore, the continuation of the tradition
of writing of dicta spread among the Turkic peoples after the death of Yassawi
showed that the heritage of Yassawi must find its worthy place in the history of
Uzbek (Turkic) classical literature along with such greats as Alisher Navoi,
Muhammad Fuzuli and others. In this case, it requires to carry out a large amount
of work on the study of Yassawi. The relevance of the study is determined by the
above factors.
The link of the research with the priority directions of the science and
technology of the Republic of Uzbekistan.
The current investigation carried out
in appliance with priory areas of the development of the Science and technology of
Republic of Uzbekistan F8 «Moral-ethical and cultural development of the
democratic and jural society, the development of innovative economy».
Review of the foreign research on the topic of the thesis.
By the end of the
20
th
century as a result of social and political reforms in some countries has been
increased an interest to the study of wise sayings and teachings of Ahmad Yassawi
and his followers. It began to appear serious academic works about the life and
heritage of Yassawi. Scholars of Eastern and Western countries have created many
works which made certain clarities in questions of Yassawi studies. These works
consisted of monographs, research papers, studies and critical texts and translations
of primary sources on the lives and creativites of Ahmad Yassawi and followers of
his order, in particular, they included several variants of texts of composition of
«Dewani Hikmat» («The Collection of dicta»). Were also organized scientific
practical conferences dedicated to the study of heritage of Yassawi and his
followers. If oriental scholars illuminating an influence of «the great Sufi leader» to
the literature and spiritual life of the Turkic peoples noted that his creativity is not
only a sample of written literature and language, as well as works of Yassawi and
Bakirgani served as methodological and ideological tools in the formation and
development of Sufi views in the future, also since the 13th century the heritage of
148
Каримов И. Туркистон умумий уйимиз. – Тошкент, 1995. – Б. 34.
71
Yassawi and his followers made a great contribution to the development of
religious and educational literature in Anatolia. And Western scholars in own works
basically were mainly due to introduce the European scientific community with the
teachings of Ahmad Yassawi. In particular, Russian, English, German and
Hungarian researchers were submitted reviews and information on different levels
about Yassawi and the composition of «Dewani Hikmat», also about his life,
hagiography and the mausoleum, translations of his work, as well as scientific
controversy about his spiritual authority and influence, including his sayings.
Among them without diminishing the value of other works can be particularly
emphasize the research of D.DeWeese devoted to the study of the lives and works
of Yassawi and leaders of his order, his wise sayings, his mausoleum and shrines
of leaders of Turkic Sufi orders, also relations between traditions of Yassawiya and
Naqshbandiya. Based on above studies, we can conclude that the sayings and
heritage of Ahmad Yassawi had important political, social and spiritual
significance throughout history. If some Western scholars limited with the brief
information about Yassawi and Yassawism, and another part of them tried to
widely illuminate the theme. Some of work also set a goal to introduce people and
the scientific community of own countries with the creativity of Yassawi. These
works despite the fact that which amount of information they contained still left
have an importance in Yassawi studies. They observed a strong demand for new
primary sources, which would make clarities on certain issues in Yassawi studies.
The novelty of this work is due to the above factors.
The degree of scrutiny of the problem.
The study of the life, creativity,
order and thoughts of Yassawi began during his life. Here we can mention
compositions such as «Mir‟at al-qulub» of Sufi Muhammad Danishmand, «Nasab
nama» of Mawlana Orung Quyloqi translated into Turkic. Since the 19
th
century in
the Western science appeared an interest to the heritage of Yassawi. Later mainly
in researches of Uzbek scholars formed a new branch, which called Yassawi
studies and Turkish, Tatarian, Turkmanian, Kazakh, Russian, German, English
researchers carried out important works in this sphere
149
. During the last twenty
years a part of articles and works of Uzbek scholars was published in foreign
countries. The heritage of Yassawi was first studied as a subject of dissertation in
1995
150
. M.Eshmuhamedova defended PhD dissertation dedicated to the study of
manuscripts and lithographical samples of «Dewani hikmat» stored in library
holdings of the Centre of Manuscripts of Oriental Studies after name of Beruni and
the former Institute of manuscripts after name of Hamid Sulaymonov
151
and in
2006 was published a whole book where described manuscripts of «Dewani
149
Extensive information about carried out works on the theme is given in the dissertation.
150
A chapter
of dissertation work called «formation and development of Uzbek Sufi poetry (ideological commitment,
consistency, images») carried out by I. Haqqulov was dedicated to the life, activity and order of Yassawi,
who was a founder Turkic Sufi poetry (Look at: Ҳаққулов И. Ўзбек тасаввуф шеъриятининг
шаклланиши ва тараққиѐти (ғоявийлик, издошлик, образлар олами). ДД. – Тошкент, 1995;
151
Ишмухамедова М. «Девони ҳикмат»нинг қўлѐзмалари. – Филол.фан.номз. ... дисс. –
Тошкент, 1995.
72
hikmat»
152
. Also were published samples of assembled comparative texts of wise
sayings of Yassawi by the researcher in 2008
153
. The Centre of Manuscripts of
Oriental Studies compiled and published a catalog of manuscripts of Yassawi‟s
dicta
154
. So, consideration of the history of Yassawi studies in last period showes an
unstudiedness of many aspects of the topic. For example, «Dewani hikmat» has
not been studied with the textual point of view; also if we look at content and
essence of «Dewani hikmat» may find that it has not been researched in detail its
ideological and artistic features. In spite of this the heritage and topic of Yassawi
as far as possible consistently taught in Uzbek literature. Our current research work
dedicated to the complexly study of main directions of Yassawi studies such as the
life, activity, followers and influences of Yassawi.
A connectedness of the dissertation with plans of scientific research is
reflected in following programs:
- in fundamental scientific project under № FA F8 032 on theme «The history
of Uzbek folklore and literature. Volume 15» (2007–2011) carried out at the
Institute of Language and Literature after name of Alisher Navoi of the Academy
of Sciences of Republic of Uzbekistan;
- in fundamental scientific project of young scientists under № FM-7-190 on
theme «Hazini and his creative heritage» (2004–2006) carried out at the Institute of
Language and Literature after name of Alisher Navoi of the Academy of Sciences
of Republic of Uzbekistan.
Purpose of the study.
It is known that through bypassing the research works
about Yassawi and sources stored in libraries cannot be done a significant work
about his life, creativity and order. On the basis of data of compositions written in
the Medieval Ages and Modern researches in our dissertation we have tried to
explore social, spiritual, cultural and literary environment of the period of Yassawi,
and the life and literary heritage of the great Sheikh.
The research goal is to highlight issues such as a review of works of foreign
historians about Yassawi and his followers; an introduction of new sources
belonged to the heritage of Yassawi in the scientific use; compiling scientific
biography of Yassawi; clarification author‟s question in «Dewani hikmat»; the
study of continuity of wise sayings‟ traditions in Uzbek literature. Since, the
solution of abovementioned problems contributes to a clarification of controversial
aspects of the life, creativity and order of Yassawi.
Based on the purpose of the study are chosen to solve the
following
tasks
: To analyze data about the life, activity and order of Yassawi;
Generalize and make the necessary conclusions major success and innovation
advances in research made in the West and the East on Ahmed Yassavi; To research
primary historical, sufistic, scientific, literary sources about Yassawi heritage and
to enter them into scientific usage;
152
Эшмухамедова М. Девони ҳикмат қўлѐзмалари. – Тошкент, 2006.
153
Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Йиғма-қиѐсий матн. Нашрга тай. Эшмухамедова М. –
Тошкент, 2007.
154
ЎзР ФА Шарқшунослик институтидаги Хожа Аҳмад Яссавий ҳикматларининг қўлѐзма
каталоги. – Туркистон, 2006.
73
To compare thoughts and opinions about Yassawi order with wise sayings of
Yassawi;
To develop scientific biography of Yassawi on the base of data of primary
sources;
To investigate the composition of «Dewani hikmat» using other sources and
researches, and to bring clarity on the question of authorship;
Open literary and artistic value hikmat (wise sayings) of Yassawi, also widely
discuss lingual and phrasal specific features of.
To illuminate processes of the creation, development and dissemination of
teachings and traditions of wise sayings of Yassawi;
To study a creative experience of followers of Yassawi on the base of data of
differential sources;
Main sources of the study.
The scientific research has been prepared on the
basis of extensive source base, the most important of which are the following
scientific, historical and literary materials:
-
Handwritten and lithographic copies of the work of «Dewani hikmat»
stored in the collections of the Centre of Manuscripts of Oriental Studies after
name of Beruni, the Department of the History of Uzbek classical literature of the
Institute of Language and Literature after name Alisher Navoi of the Uzbek
Academy of Sciences, the State Museum of Literature named after Alisher Navoi
of the Uzbek Academy of Sciences, the State Museum of Literature Kokand;
- Manuscript copies of the work of «Dewani hikmat» stored in the
Suleimania library of Istanbul, the Ataturk library of the Istanbul municipality, the
library of the Konya Mawlana Museum, the Berlin State Library, the Paris
National Library, the library of Cambridge university, the Iskendaria library in
Cairo (Egypt), and in some private collections and libraries;
- Scientific, historical, artistic and hagiographic writings as «Mirat ul-qulub» of
Sufi Danishmand, «Nasabnama» translated in Turkic language by Quyloqi,
«Risola dar tarjimai Ahmad Yassawi» of Signaqi, «Hadiqat ul-arifin» of Khoja
Is‟haq, «Javakhir ul-abrar», «Manba ul-abhar», « Jami ul-murshidin», «Hujjat ul
abrar» of Hazini, «Lamahot» of Alim Sheikh, «Samarat ul-mashayih» of Zinda
Ali, an anonymous of «Risolai Sulton Khoja Ahmad Yassawi» stored at the
holdings of the Istanbul university, the library of the Museum museum, the Berlin
State library, the national library in Paris, in the library of the University of
Uppsala, Centre of Manuscripts of Oriental Studies after name of Beruni;
- Researches and scientific-theoretical literature, carried out in the country
and abroad also constitute a source base of the work.
Subject of the study.
Scientific results obtained in the study of life,
creativity, a disciple of Khoja Ahmad Yassawi, and scientific results obtained in
the study of scientific, historical, literary and hagiographic works; occurrence,
formation and the development of the tradition of writing sayings (hikmat) in the
Uzbek literature.
Methods of research:
The methodological basis of the dissertation
constituted the fundamental views of President of Republic of Uzbekistan
İ.A.Karimov in the issue of preservation of national and spiritual values, education
74
of youth worthy of the ancestors. Materials dissertation studied on the basis of
scientific opinions on the direction of the history of classical literature and Yassavi
studies. When covering topics literary scientific methods were used, source,
studying hagiographical works. And used comparative-historical and comparative
typological methods.
Scientific novelty of the research:
− Were studied works of eastern and western authors devoted to the heritage
of Yassawi, also developed summarized findings and conclusions; − were entered
into scientific usage many scientific, historical and hagiographical sources stored
in foreign countries and our native land, and deeply investigated and analyzed;
− on the base of current primary sources were learnt important questions
belonged to the life, activity, order and dicta; solved its decision the problem of
authorship of wise sayings;
− Some thoughts about Yassawi‟s dicta took place in above sources compared
with quatrains of «Dewani hikmat»;
− In first time composed a biography of Yassawi;
− investigated the history of creation and development of wise sayings‟
tradition in Uzbek literature, also lives and creativities of followers.
The accuracy
of the results
is confirmed by the fact that on the basis of valuable sources on the
life, personality, creativity and think Khoja Ahmad Yasawi and his followers, who
for centuries had an important place in history, literature, thought and spirituality
of the Turkic peoples, also corresponding literary theoretical views, made
important results and conclusions.
Scientific and practical value of the research results.
The study of the life
and activity of Ahmad Yassawi who was a founder of wise sayings‟ tradition in
Uzbek literature; data about creativity and teachings of the Sufi poet; investigation
of his thoughts on the base of imformation of primary sources; analysis of dicta of
Yassawi on the bases of manuscripts and compositions determine the scientific and
theoretical significance of the dissertation. Materials of the research can be used in
preparation of textbooks, teaching aids, in holding scientific-theoretical
conferences, special courses on the history of Uzbek literature, Uzbek literature,
poetry of Yassawiya, religious and didactic literature, the Sufism, the national
ideology.
Implementation of the research results.
Scientific results are introduced in
the following works: Scientific findings obtained in the study of questions of the
life, creativity and heritage of Ahmad Yassawi and his followers made significant
contributions in the spiritual and cultural development of the Turkic peoples, are
included in the fundamental scientific project called «15-volume history of the
Uzbek folklore and literature» under № FA F8 032, carried out in 2007-2011 at the
Institute of Language and Literature named after Alisher Navoi of the Uzbekistan‟s
Academy of Sciences, in particular, are included in sections of the project on the
role and place of the heritage of Ahmad Yassawi and his followers in the
development of the Uzbek literature, the influence of the creativity of Yassawi on
75
works of his followers, in the implementation of new sources about Yassawism
into the scientific use.
Used in scientific findings about the sources on the Yassawi Studies and new
Hikmats found in the scientific project «Literary Encyclopedia» at number 8F-151
(Boltaboev H. Adabiyot ensiklopediyasi (Atamalar, istilohlar, siymolar, asarlar va
nashrlar). -Toshkent: «Mumtoz so‟z», 2013. –P.587-588).
Important place new editions of tellings Yassawi in the study of the literary
heritage of Khoja Ahmad Yassawi in the book Dr. Hayati Bice (Hoca Ahmed
Yesevi. Divan-ı Hikmet. Hazırlayan Dr. Hayati Bice. Türkiye Diyanet Vakfı
Yayınları, -Ankara: 2009, –S.28, 514).
From the scientific opinions used in the monograph Associate Professor Aynur
Abdrasilkyzy when covering problems of literary value, and the method of
expression of poetry Khoja Ahmad Yassavi (Khoja Ahmet Yasauidin aqyndiq
alemi (monography). Almaty «KIE» lingvoeltanu innovatsiyalyq ortalygy, 2007,
-P.252 256).
In the study, publication and implementation of the science and research of
historical sources used Yassawiya assistant professor Necdet Tosun (Necdet Tosun.
Türkistan dervişlerinden yadigar. Orta Asya Türkçesiyle yazılmış tasavvufi eserler.
İnsan yayınları, İstanbul: 2011. –S.35; Ahmed Yesevi. Editör: Necdet Tosun.
–Ankara: Hoca Ahmed Yesevi Uluslararаsı Türk-Kazak Üniversitesi, 2015.
–S.51).
The book about Ahmad Yassawi by Hayati Biсe uses the study of life,
education, excellence and communication with spiritual teachers(Dr. Hayati Bice.
Pir-i Türkistan Hoca Ahmed Yesevi. İnsan yayınları, İstanbul: 2011. –S. 69, 141,
382).
In order to introduce sources on the life, works and heritage of Ahmad
Yassawi and his followers to the scientific community and public some scientific
results of the work used in an book prepared by Prof. A.Saidov (Saidov Akmal.
Hazrat Zangi Ota. -Toshkent: «Sharq», 2015. –P. 24, 37, 46, 89, 92, 103, 107, 111,
112, 114, 118 etc).
Professor C. Okuyucu in his work dedicated to the study of the heritage of
Sultan Ahmad Hazini who lived in the 16th century and was from followers of
Yassawi emphasized on results of the current dissertation work that his
composition «Cevahir ul-ebrar min emvac-i bihar: İyilerin dalgalı denizlerinden
çıkardığı inciler» took an important place in the study of Yassawi‟s heritage.
(Hazini, Cevahir ul-ebrar min emvac-i bihar: İyilerin dalgalı denizlerinden
çıkardığı inciler. İstanbul: Büyüyenay yayınları, 2014. –S.17-18).
Approbation of the work.
The results of the thesis have been tested on 12
scientific conferences, including 16 international, in particular, such as the
«International Symposium on Aziz Mahmud Hudayi» (Istanbul 2005), the
international symposium «The contribution of the Turkic world in the development
of Islam» (Isparta 2007), the international symposium «The place of Samarkand
played in the history of global cultural development», dedicated to the anniversary
of 2750 anniversary of Samarkand (Samarkand 2007), an international symposium
dedicated to the declaration of Tashkent the capital of Islamic culture in 2007,
«Uzbekistan's contribution to the development of Islamic civilization» (Tashkent
2007), «International conference devoted to the study of heritage and creativity of
Khoja Ahmad Yasawi» (Turkistan 2008), «International Symposium Khoja Ahmad
Yasawi» (Istanbul 2010), an international conference held jointly with UNESCO
76
«Nizami and Navoi: historical and cultural relations» (Samarkand 2010), the
international conference «Bahauddin Naqshbandi and Sufi Literature» (Ashgabat
2011), the scientific and practical conference «Language and Literature in the
multicultural space» scientific-practical conference (Birsk 2011), international
conference «Problems of the study and teaching of Turkic philology history,
present and Prospects «(Sterlitamak 2012), the international symposium «Hoja
Muhammad Lutfi (Alvarli Efe hazretleri) symposium» (Arzirum 2013),
international congress «1. İnternational Turkic Culture Congress «(Istanbul 2014),
the international seminar-practicum devoted to Khoja Ahmad Yassawi (Almaty
2016) and others.
Publication of research results.
On the topic of the dissertation published 1
monograph, 2 books, 60 articles and scientific papers.
Structure and scope of the thesis.
The thesis consists of an İntroduction,
four main chapters, Conclusion, list of references and literature. The total volume
of the dissertation includes 272 pages.
77
ЭЪЛОН ҚИЛИНГАН ИШЛАР РЎЙХАТИ
СПИСОК ОПУБЛИКОВАННЫХ РАБОТ
LIST OF PUBLISHED WORKS
I бўлим (I часть; I part)
1. Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат (янги топилган намуналар).
Нашрга тайѐрловчи Нодирхон Ҳасан. - Тошкент: Мовароуннаҳр, 2004. – 176
б.
2. Нодирхон Ҳасан. Яссавийликка доир манбалар ва «Девони ҳикмат».
Монография. – Тошкент: Академнашр, 2012. – 304 б.
3. Ҳасан Н. Ҳазинийнинг «Манба ул-абҳор фи риѐз ил-аброр» асари
ҳақида // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2001. №1. – Б. 22-26 (10.00.00
24.XII.2009 №1).
4. Ҳасан Н. Яссавийшуносликка бир назар // Ўзбек тили ва адабиѐти. –
Тошкент, 2001. №4. – Б. 42-47 (10.00.00 24.XII.2009 №1).
5. Ҳасан Н. Ҳазинийнинг «Жомиъ ул-муршидин» асари ҳақида
(С.Рафиддин билан ҳаммуаллифликда) // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент,
2003. №2. – Б. 71-76 (10.00.00 24.XII.2009 №1).
6. Ҳасан Н. Ҳазиний асарларида Абдулхолиқ Ғиждувоний таърифи //
Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2003. №5. – Б. 43-46 (10.00.00 24.XII.2009
№1).
7. Ҳасан Н. Ислом ва яссавийлик // Имом Бухорий сабоқлари. – Тошкент,
2004. №2. – Б.125-127 (10.00.00; №6, 2006).
8. Ҳасан Н. XVI аср ўзбек адабиѐтида Яссавий анъаналари // Ўзбек тили
ва адабиѐти. – Тошкент, 2004. №2. – Б. 26-34 (10.00.00 24.XII.2009 №1). 9.
Ҳасан Н. Олим Шайхнинг «Ламаҳот мин нафаҳот ил-қудс» асари ва унинг
яссавийшуносликдаги аҳамияти (Ў.Султонов билан ҳаммуаллифликда) //
Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2006. №3. – Б.16-25 (10.00.00 №14). 10.
Ҳасан Н. «Девони ҳикмат»нинг Истанбулда сақланаѐтган нусхаси ҳақида //
Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2007. №2. – Б. 44–47 (10.00.00
24.XII.2009 №1).
11. Ҳасан Н. Аҳмад Яссавий ва Фитрат // Ўзбек тили ва адабиѐти. –
Тошкент, 2008. №3. – Б. 3-11 (10.00.00 24.XII.2009 №1).
12. Ҳасан Н. Аҳмад Яссавий ва Амир Темур // Ўзбек тили ва адабиѐти. –
Тошкент, 2008. №4. – Б. 17-23 (10.00.00 24.XII.2009 №1).
13. Ҳасан Н. Пири Туркистонни ѐд айлаб // Ўзбек тили ва адабиѐти. –
Тошкент, 2008. №6. – Б. 130-132 (10.00.00 24.XII.2009 №1). 14. Hasan N.
Yeseviliğe dair bazı kaynak eserler hakkında // Turkish Studies International
Periodical For the Languages, Literature and History of Turkic. – İstanbul
(Türkiye). Vol. 4/2 winter 2009. – S. 618-633 (10.00.00 №28).
78
15. Ҳасан Н. «Насойим ул-муҳаббат»да Хожа Аҳмад Яссавий ва
издошлари // Ўзбек тили ва адабиѐти. – Тошкент, 2010. № 5. – Б. 25-31
(10.00.00 24.XII.2009 №1).
16. Hasan N. Hoca İshak Ata‟nın Hadikatü‟l-Arifin adlı eseri hakkında //
Filologiya Meseleleri. – Bakü (Azerbaycan). no: 1, 2012. – S. 124-132 (10.00.00;
№8, 2012).
17. Ҳасан Н. Аҳмад Яссавий ҳикматларининг тили ҳақида // Ўзбек тили
ва адабиѐти. – Тошкент, 2013. №4. – Б. 77-81 (10.00.00 01.07.2011 №1). 18.
Hasan N. Tradition of Yassawism in 16th century Chagatai Literature // Turkish
Studies International Periodical For The Languages, Literature and History of
Turkish or Turkic. The European Youth, Economic and Social Studies Association.
Volume 8/1 Winter 2013. (Türkiye) – P. 1607-1618 (10.00.00 30.XII.2013 №5).
19. Hasan N. Ahmed Yesevi Hikmetlerinin Dil Özellikleri Üzerine Bazı
Mülahazalar // Turkish Studies International Periodical For The Languages,
Literature and History of Turkish or Turkic. Volume 10/8 Spring 2015. – Ankara
(Türkiye). – S. 1345-1354 (10.00.00 №28).
20. Ҳасан Н. Хожа Аҳмад Яссавий рисоласи // Филология масалалари. –
Тошкент, 2016. №1. – Б. 19-24.
II бўлим (II часть; II part)
21. Хожа Аҳмад Яссавий. Девони ҳикмат. Илмий нашр. Нашрга
тайѐрловчи Нодирхон Ҳасан (И.Ҳаққул билан ҳаммуалифликда). – Тошкент:
Мовароуннаҳр, 2006. – 272 б.
22. Hasan N. Hazini‟nin «Menba ül-ebhar» eseri hakkında // Tasavvuf İlmi
ve Akademik Araştırma dergisi. 7/2001. (Türkiye) – S. 243-248 (EBSCO; ASOS;
ULAKBİM)
23. Ҳасан Н. «Жавоҳир ул-аброр»да Ҳаким ота таърифи / «Сулаймон
Боқирғоний ва унинг даври» Республика илмий-назарий конференцияси
материаллари. – Нукус-Конырат, 2002. – Б. 38-40.
24. Ҳасан Н. Тарихий манбаларда Хожа Аҳмад Яссавий ҳақида маълумотлар /
“Тарихий манбашунослик муаммолари” Республика илмий амалий анжумани
материаллари. – Тошкент: Университет, 2003. – Б.70-74.
25. Ҳасан Н. Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний ва Ҳазиний / “Абдухолиқ
Ғиждувоний ва тасаввуф” илмий конференция маърузалари тезислари. –
Тошкент, 2003. – Б. 26-28.
26. Ҳасан Н. «Девони ҳикмат» матнига доир / Ўзбекистон Республикаси
Фанлар академияси ѐш олимларининг анъанавий илмий конференцияси
материаллари. – Тошкент, 2004. – Б. 115-116.
79
27. Ҳасан Н. «Девони ҳикмат»нинг Қўқонда сақланаѐтган баъзи
нусхалари ҳақида / «Қўқон асрлар силсиласида» Республика илмий-назарий
конференцияси материаллари. – Қўқон, 2004. – Б. 226-227.
28. Ҳасан Н. Ҳазиний Хожа Убайдуллоҳ Аҳрор Валий ҳақида / “Хожа Аҳрор
Валийнинг Марказий Осиѐ тарихи ва маънавиятида тутган ўрни”
илмий-амалий анжумани маърузалари тезислари. – Тошкент, 2004. – Б. 63-64.
29. Ҳасан Н. Абдураҳмон Жомий Аҳмад Яссавий ҳақида / “Жомий ва
ўзбек адабиѐти” Халқаро илмий анжумани материаллари. – Тошкент, 2005. –
Б. 81-82.
30. Hasan N. Hazini‟nin «Cevahir ul-ebrar» ve Aziz Mahmud Hüdayi‟nin
«Tarikat-name» eserlerinde tarikat adabı / “Aziz Mahmud Hüdayi” Uluslar arası
Sempozyumu Bildirileri. – İstanbul (Türkiye), 2005. – C. I. – S. 283-289.
31. Ҳасан Н. Сўфи Аллоҳѐр Хожа Аҳмад Яссавий ҳақида / “Сўфи
Аллоҳѐр” Халқаро илмий анжумани материаллари. – Тошкент, 2005. – Б.
107-110.
32. Hasan N. XVI. Yüzyıl kültür hayatında Tasavvuf edebiyatinin yeri
(Hazini‟nin eserleri örneğinde) / I. Uluslararası Kocaeli ve Çevresi Kültür
Sempozyumu Bildirileri. – Kocaeli (Türkiye), 2006. – Cilt I. – S. 640-650.
33. Ҳасан Н. Фитрат – яссавийшунос / Аллома адабиѐтшунос.
«Мутафаккирлар мероси» серияси. 1-китоб. Абдурауф Фитрат таваллудининг
120 йиллиги муносабати билан ўтказилган республика илмий-амалий
анжумани материаллари. – Тошкент, 2006. – Б. 23-27.
34. Hasan N. Orta Asya‟da İslamiyetin gelişimi ve Hoca Ahmed Yesevi /
Türk dünyasının İslam‟a katkıları uluslararası sempozyumu bildirileri. – İsparta
(Türkiye), 2007. – S. 65-70.
35. Ҳасан Н. Самарқандлик икки яссавия шайхи ҳақида / “Самарқанд
шаҳрининг умумбашарий маданий тараққиѐт тарихида тутган ўрни”.
Самарқанд шаҳрининг 2750 йиллик юбилейига бағишланган халқаро илмий
симпозиум материаллари. – Тошкент-Самарқанд, 2007. – Б. 342-346.
36. Ҳасан Н. Яссавийлик ва Ўрта Осиѐда Ислом равнақи /
“Ўзбекистоннинг Ислом цивилизацияси ривожига қўшган ҳиссаси”. Тошкент
шаҳрининг 2007 йилдаги Ислом маданияти пойтахти деб эълон қилинишига
бағишланган халқаро конференцияга йўлланган маърузалар ва табриклар
тезислари тўплами. – Тошкент-Самарқанд, 2007. – Б. 204.
37. Ҳасан Н. Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний ва Хожа Аҳмад Яссавий /
Хожа Баҳоуддин Нақшбанд таваллудининг 690 йиллигига бағишланган
«Нақшбандия таълимоти ва миллий маънавиятимиз» мавзуидаги Республика
илмий-амалий анжумани материаллари. – Бухоро, 2008. – Б. 71-73.
38. Hasan N. XVI. y.y. Tasavvuf Edebiyatında Hazini eserlerinin yeri //
Selçuk Üniversitesi Sosyal Bilimler Enstitüsü dergisi. – Konya (Türkiye), 2008.
no: 20. – S. 501-509. (Issn: 1302-1796; Creativy Commons Attribution 3.0)
39. Хасан Н. О собрании материалов и подготовке к изданию
энциклопедии «Ходжа Ахмед Яссавий» / «Қожа Ахмет Ясауи мураси мен
iлiмiнiн зерттелу меселелерi» атты халықаралық конференция. – Алматы
(Қазақстан), 2008. – С. 37-40.
80
