ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ
«БОТАНИКА» ИЛМИЙ-ИШЛАБ ЧИҚАРИШ МАРКАЗИ
Қўлёзма ҳуқуқида
УЎТ 581.582.635.91.(575.12)
НАРАЛИЕВА НАСИБАХОН МАМАНОВНА
«ФАРҒОНА ВОДИЙСИДА ЁПИҚ ЕРЛАРДА ЎСТИРИЛАЁТГАН
ТРОПИК ВА СУБТРОПИК ЎСИМЛИКЛАР»
03.00.05.
-
ботаника
Биология фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган
диссертациянинг
А В Т О Р Е Ф Е Р А Т И
ТОШКЕНТ-2004
2
Диссертация З.М. Бобур номидаги Андижон давлат универститети
Ботаника кафедрасида ва ЎзР ФА «Ботаника» илмий-ишлаб чиқариш
маркази Марказий гербарий лабораториясида бажарилган.
Илмий раҳбар:
биология фанлари доктори,
профессор Ў.Пратов
Расмий оппонентлар:
Етакчи ташкилот:
Ҳимоя 2005 йил «__» _____ куни соат « ___» ЎзР ФА «Ботаника» ИИЧМ
ҳузуридаги докторлик илмий даражасини бериш бўйича Д 015.05.01 рақамли
Ихтисослашган кенгаш мажлисида ўтказилади.
Манзил: 700125, Тошкент ш.,Ф. Хўжаев кўчаси, 32.
Тел: (99871)-162-70-65
Факс: (99871)-162-79-38
E-mail: botany@uzsci.net
Диссертация билан «Ботаника» ИИЧМ кутубхонасида танишиш мумкин.
Автореферат 2005 йил « ___ » _________ да тарқатилди.
Ихтисослашган кенгаш илмий котиби,
биология фанлари доктори А. Юлдашев
3
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ УМУМИЙ ТАВСИФИ
Мавзунинг долзарблиги.
Ер юзидаги 412 мингдан зиёд ўсимлик
турларининг 30000 га яқинидан инсонлар кундалик ҳаётида фойдаланади
(Пратов, Жумаев, 2003). Наботот оламида шундай ўсимлик турлари борки,
улар инсонларда энг нафис туйғу-гўзаллик ҳиссини уйғотади, хуш кайфият
бағишлайди. Булар хонадонларимизни, иш жойларимизни, кинотеатр-у,
дам олиш масканларимизни, мактаб ва боғчаларимизни қишин-ёзин безаб
турган тропик ва субтропик ўсимликлардир.
Интродукция қилинган ўсимликлар ичида Aloe L., Alocasia G.
Don., Agave L., Kalanchoe Adans., Opuntia L., Ornithogallum L., Passiflora L.,
Selenecereus L., Carica papaya L., Citrus limon (L.) Burrm. каби
шифобахшлик хусусиятлари билан инсонлар ҳаётида муҳим ўринни
эгалловчи турлар ҳам бор (Муравьева, Гаммерман; 1974, Палов, 1998).
Қадимда агава ўсимлигининг ширасидан илон ёки бошқа заҳарли
ҳашаротлар чаққанда фойдаланилган. Алоказия ўсимлиги заҳарли бўлиши
билан бир қаторда дориворлик хусусиятларига ҳам эга. Унинг поясидан
ошқозон ва тиш оғриқларини, баргларидан пневмония, сил ва туйилган
туганакларидан ҳар хил ўсмаларни даволашда қўлланиладиган воситалар
неча йиллардан бери хитой халқ табобатида қўлланилиб келинади.
(Точидлевская, 1935).
Афсуски, ҳозиргача Фарғона водийсидаги ёпиқ ерларда ўстирилаётган
тропик ва субтропик ўсимликлар ҳақида маълумотлар берувчи асарлар
яратилмади. Нафақат Фарғона водийси, балки Ўзбекистон миқиёсида ҳам
ёпиқ ер (жой)ларда ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликлар ҳақида
ўзбек тилида эмас, ҳатто рус тилида ҳам бирорта йирик илмий асар нашр
этилмаган. Олий ва ўрта махсус ўқув юртларининг талаба ва ўқувчилари
учун қўлланмалар ёзилмади. Оқибатда бу ўсимликларнинг илмий ва
давлат тилидаги номларини, биологик хусусиятларини, кўпайтириш
усулларини, хона шароитида жойлаштиришни, мақсадга мувофиқ
муддатларда фойдаланишни, ўсиш ва ривожланишини бошқариш
йўлларини аниқ тасаввур эта олмайдиган ҳолат юзага келди.
Ҳозирча биз бу ўсимликларнинг манзарали томонларинигина
биламиз, холос. Уларнинг қайси оила, туркум ва турга мансублиги, асл
ватани, таркибида қандай фойдали ёки заҳарли моддалар борлигини яхши
тасаввур эта олмаймиз. Ваҳоланки, хориждан интродукция қилинган ва
қилинаётган ўсимликлар орасида дориворлилари билан бир қаторда
Dieffenbachia Schott., Nerium L., Euphorbia L., Alocasia G.Don., Hoya R. Br.,
Eucharis Planch., Haemanthus L., Clivia Lindl., Crinium L. туркумларига
мансуб бир қанча заҳарли турлари ҳам борлиги аниқланган (Чуб,
Лезина,1999).
Ҳеч шубҳасиз, тропик ва субтропик ўсимликлар устида олиб борилган
тадқиқот ишлари узоқ қитъа ва ўлкалардан интродукция қилинган
4
ўсимликлар ҳақида назарий ва амалий аҳамиятга молик муҳим
маълумотлар беради.
Тадқиқотнинг мақсади.
Фарғона водийсида ёпиқ ерларда
ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликлар генофонди-нинг
(флористик) таркибини ўрганишдан иборат.
Тадқиқотнинг вазифалари:
-ёпиқ ерларда ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликларни
интродукция қилиш йўллари ва манбаларини аниқлаш;
-интродукция қилинган тропик ва субтропик ўсимликлар-нинг
таксонларини (тур хили, тур, туркум, тартиб ва оилаларини) ботаника
номенклатураси қоидалари асосида аниқлаш ва уларни янги тизим
(Тахтаджян, 1987) асосида жойлаштириш;
-айрим тропик ва субтропик ўсимликларнинг интродукцион қиймати,
белги ва хусусиятларини аниқлаш;
-аниқланган таксонларга муқобил ўзбекча номлар бериш.
Илмий янгиликлари.
Фарғона водийсида биринчи марта ёпиқ
ерларда ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликлар илмий асосда
ўрганилди. Тадқиқотлар натижасида 70 оила, 224 туркумга мансуб 454
тур ва 263 тур хили интродукция қилинганлиги аниқланди. Аниқланган
таксонлар (бўлимлар, қабилалар, оилалар) Тахтаджян (1987) ишлаб чиққан
янги тизим асосида жойлаштирилди.
Ҳимояга тавсия этилаётган илмий натижалар.
1. Илмий марказларнинг мавжуд эмаслиги боис режасиз (хаотик)
интродукция тропик ва субтропик ўсимликлар генофондини бойитишдаги
энг йирик восита ҳисобланади.
2. Фарғона водийсидаги режасиз интродукцияда ЎзР ФА «Ботаника»
ИИЧМнинг академик Ф.Русанов номидаги Ботаника боғи (Тошкент) ҳамда
МДҲ ҳудудларида жойлашган бошқа Ботаника боғлари асосий манба
бўлиб хизмат қилган.
3. Фарғона водийсида тропик ва субтропик ўсимликлар генофондини
3 бўлим (Polypodiophyta, Pinophyta, Magnoliophyta), 45 қабила, 70 оила ва
224 туркумга мансуб 454 турдан иборат. Шундан Магнолиясимонларга
(Magnoliopsida ёки Dicotyledones) мансуб 326 тур (71,8%), Лоласимонларга
(Liliopsida ёки Monocotyledones) 116 тур (25,5%), Қирққулоқсимонларга
(Polypodiopsida) 8 тур (1,7%), саговниксимонларга (Cycadopsida) 3 тур
(0,6%) ва қарағайсимонларга (Pinopsida) 1 тур (0,2%) киради.
Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Интродукция қилинган тропик ва субтропик ўсимликларни илмий асосда
ўрганиш муҳим аҳамият касб этади. Улардан кўкаламзорлаштириш ва
хоналарни безатишдан ташқари кенг оммани, шу жумладан мактаб
ўқувчилари ва олий ўқув юртлари талабаларини бошқа давлатлар флораси
билан таништиришда кенг фойдаланилади. Шунингдек атмосфера
ҳавосини тозалашда, хона микроиқлимини ҳосил қилишда, намликнинг
5
бир меъёрда бўлишини таъминлашда, турли хасталикларни даволашда ҳам
фойдаланилади. Изланишлар тропик ва субтропик минтақалар флорасига
хос ўсимликларнинг Фарғона водийси муҳитига мослаша олганлигини ва
шу асосда маҳаллий флорани янги ўсимлик турлари ҳисобига бойитиш
мумкинлиги илмий жиҳатдан тасдиқлади.
Тропик ва субтропик ўсимликлар ҳақида тўпланган маълумотлар
илмий асарлар, дарсликлар ва қўлланмалар ёзишда ҳамда гулчилик
хаваскорлари учун асосий манба бўлиб хизмат қилади.
Илмий ишнинг апробацияси.
Диссертация бўйича тадқи-қотларнинг
натижалари «Фарғона водийси ўсимлик, ҳайвонот дунёси ва улардан
оқилона фойдаланиш муаммолари» мавзусидаги регионал илмий
анжумани (Андижон, 1999), Қирғизистон Республикаси Ош шаҳрининг
3000 йиллигига бағишланган («Проблемў непрерўвного образования в
условиях обновления обҳества») Халқаро илмий амалий анжумани (Ош,
1999), Украина Аграр Фанлар Академияси Миллий Ботаника боғида
(Никита Ботаника боғи) бўлиб ўтган Халқаро илмий конференцияси (Ялта,
2000), «Ўзбекистоннинг хом-ашёбоп ўсимликлари, улардан оқилона
фойдаланиш ва муҳофаза қилишнинг устувор масалалари» мавзусидаги 1-
Республика илмий-амалий анжуманида (Термиз, 2003), «Марказий Осиёда
Ботаника фанининг ривожланиши ва унинг ишлаб чиқаришга
интеграцияси» мавзусидаги Халқаро илмий конференцияларида (Тошкент,
2004) баён этилган ва муҳокамадан ўтган.
Илмий иш юзасидан матбуотда нашр этилган мақолалар.
Дисссертация юзасидан 3 та илмий мақола ва 5 та тезис нашр этилган.
Илмий ишнинг ҳажми.
Диссертация муқаддима, 5 та боб, хулоса,
фойдаланилган адабиётлар рўйҳати ва иловадан иборат. Иловада:
1.Фарғона водийсида ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликлар
оилаларининг рўйҳати; 2. Ёпиқ ерларда ўстирилаётган тропик ва
субтропик ўсимликлар генофондининг миқдорий кўрсаткичлари; 3.Тропик
ва субтропик ўсимлик-ларнинг тур хили ва формалари рўйҳати;
4.Кактусларнинг тур хили ва формалари рўйҳати келтирилган.
Ишнинг матни компьютерда ёзилган, 112 бетни ўз ичига олади. Унда
15 жадвал, 2 та диаграмма берилган.
Илмий ишни тайёрлашдаги қимматли маслаҳатлари ва самимий
ёрдами учун проф.В.П. Печеницин, биология фанлари номзодлари М.М.
Набиев, Н.М. Кармишина ва М. Содиқоваларга ўз миннатдорчилигимни
билдираман.
ДИССЕРТАЦИЯНИНГ АСОСИЙ МАЗМУНИ
1-боб. АДАБИЙ МАНБАЛАР ШАРХИ
Бу бобда
Фарғона водийсида тропик ва субтропик ўсимликлар
интродукциясига бағишланган маълумотларнинг илмий манбаларда қайд
6
этилмаганлиги туфайли, асосан Ўзбекистон, Россия ва Украина
давлатларида олиб борилган йирик илмий ишлар ҳар томонлама тахлил
қилинди.
2-боб. ИЛМИЙ ТАДҚИҚОТНИНГ МАНБА ВА
МЕТОДЛАРИ
Ўзбекистонда тропик ва субтропик ўсимликларни ўрганиш учун
махсус гербарийлар ва илмий марказлар бўлмаганлиги сабабли манба
сифатида Фарғона водийсининг баъзи иссиқхоналари, оранжереялари,
олий ўқув юртлари, ёш табиатшунослар станциялари ва ЎзР ФА
«Ботаника» илмий ишлаб чиқариш марказининг акад. Ф.Н.Русанов
номидаги Ботаника боғи оранжереяларидаги ўсимликлардан ҳамда айрим
гул шинавандаларининг коллекцияларидан фойдаланилди.
Ўтган давр (1998-2002) мобайнида 200 дан ортиқ турга мансуб
ўсимлик намуналари йиғилди ва 100 дан ортиқ гултувакларга экилган
коллекциялар тўпланди.
Оилаларнинг номлари ва тизимини аниқлашда А.Л.Тахтаджян (1987),
туркум ва турларни аниқлашда эса С.Г.Сааков (1983), Backberg Curt (1968,
1970, 1976), Walter Haage (1973) ларнинг асарларидан ҳамда «Flora of
tropical Africa» (1906, 1913), «General Index» (1959), «Libyan flora» (1965),
«Zimmerpflensen» (1970), «Тропические и субтропические растения»
(1974), «Flora Indica» (1974), «Flora Malesiana» (1964), «Декоративнўе
растения открўтого и закрўтого грунта» (1985), «Растения для
декоративного садоводство Таджикистана» (1986), «Тропические и
субтропические растения закрўтого грунта» (1988), «Кактусў» (2001) каби
илмий манбалардан фойдаланилди. Тур хиллари ва формалари Florensis.
Hamer Flower Seeds (2001), Flower counsil of Holland (2000; 2001; 2002;
2003; 2004), Vivai Torsanlorenso (2002) каталогларидан фойдаланилган
ҳолда аниқланди.
Фарғона водийсидаги тропик ва субтропик ўсимлик-ларнинг
биоморфологик тавсифлари ва манзаралилик хусусиятлари Е.С. Смирнова
(1980) кўрсатмалари, ҳаётий шакллари И.Г. Серебряков (1962), ботаника-
географик провинциялари С.М. Разумовский (1980), қиёсий морфологияси
ва географияси М.Г. Попов (1927), фенологияси И.Н. Бейдеман (1974),
интродукцион қиймати Н.М. Кармишина (2003) методлари асосида олиб
борилди.
Турларнинг морфологик хусусиятлари, кўпайиши ва бошқа аҳамиятли
томонларини аниқлашда Г.Вальтер (1968), Д.Ф.Юхимчук (1985),
манзаралилик хусусиятлари ва фенологиясини ёритишда Н.Котелова,
М.Гречко (1969), Н.А.Капранова (1989), С.Е.Коровин, В.Н.Чеканова
(1984), А.Н. Сладкова (1984), Э.Лэм, Б.Лэм (1984), Б.Частмир
(1987)ларнинг асарларидан, «Атласў по описательной морфологии»
7
(1956,1975,1979), «Декоративные растения» (1981), «Тропические и
субтропические растения» (1961,1976), номли китоблардан, шифобахшлик
хусусиятлари А.Д. Турова, Э.Н. Сапожникова (1982), Д.А. Муравьева
(1983), И.Э. Акопов (1990) ва М.М. Палов (1998) каби олимларнинг
асарларидан фойдаланилган ҳолда ёритилди.
Йиғилган ўсимликларнинг ўзбекча номлари (оила, туркум,
турларники) қайта кўриб чиқилиб Қ.З.Зокиров, Ҳ.А. Жамол-хоновлар
(1966) ишлаб чиққан принциплар асосида турлар учун бинар (қўш) номлар
келтирилди.
3- боб. ФАРҒОНА ВОДИЙСИДА ТРОПИК ВА СУБТРОПИК
ЎСИМЛИКЛАРНИНГ ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНИШ ЙЎЛЛАРИ
Тропик ва субтропик ўсимликлар интродукцияси қуйидаги йўллар
билан амалга оширилган.
1. Ўзбекистонда Ботаника боғларининг ташкил қилиниши билан
тропик ва субтропик ўсимликлар мақсадли, режали ва илмий асосда
иқлимлаштирилган. Иқлимлаштирилган ўсимлик турлари эса гул
дўконлари ва бошқа воситалар ёрдамида кенг халқ оммасига етказилган.
2. Жойларда давлат тасарруфидаги шаҳар кўкаламзорлаш-тириш ва
ободонлаштириш ташкилотларининг ташкил этилиши. Бу ташкилотлар
дастлабки фаолияти даврида иқлимлаштирилган ўсимлик турларини
парваришлаш, кўпайтириш ва оммалаштириш билан шуғулланган.
3. Маҳаллий савдогарларнинг Ҳаж зиёратига бориши ва Буюк ипак
йўли орқали савдо-сотиқ мақсадида Эрон, Афғонистон, Покистон, Туркия,
Хитой ва Ҳиндистон каби давлатлар орқали ўтганлиги, натижада
манзарали ўсимлик турлари ва навлари олиб келинган.
Водийда тропик ва субтропик ўсимликлар «флора» сини янада
бойитишда махаллий аҳолининг шу жумладан, Андижонлик Э. Усмонов,
Р. Губайдуллин, А. Камолов, А. Каримов, А. Сопиев, И. Абдурахмонов,
Фарғоналик С. Набиев, Т. Тошпўлатов, Наманганлик Ж. Мўминов, И.
Тохиров каби инсонларнинг ва Андижон шаҳрида фаолият кўрсатаётган
АУДТ (Андижон уруғини дунёга тарқатамиз) фирмасининг хизматлари
беқиёсдир.
Таҳлиллар шуни кўрсатдики, мавжуд турларнинг 25,3% гулчилик
шинавандалари томонидан у ёки бу давлатдан олиб келиниб, водийда
муваффақиятли иқлимлаштирилган (3.1-жадвал).
3.1- жадвал. Фарғона водийсида интродукция қилинган
ўсимликлар манбалари
8
Манбалар
Турлар
сони
Умумий турлар
сонига нисб. %ҳ.
ЎзР ФА «Ботаника» ИИЧМнинг
Ботаника боғи
267
58,8
Узоқ ва яқин чет давлатлар
115
25,3
Ўзбекистоннинг бошқа
регионлари
72
15,8
Турларнинг умумий сони
454
100
4- боб. ФАР/ОНА ВОДИЙСИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН
ТРОПИК ВА СУБТРОПИК ЎСИМЛИКЛАРНИНГ СИСТЕМАТИК
ТАХЛИЛИ
4.1. Тропик ва субтропик ўсимликларнинг умумий тахлили
Интродукция қилинган турлар энг муҳим (асосан, морфологик)
белгиларига кўра турли систематик бирликларга киради. Тадқиқотлар
Фарғона водийсида 3 бўлим, 5 синф, 45 қабила, 70 оила ва 224 туркумга
мансуб 454 тур интродукция қилинганлигини кўрсатди.
Ҳозирги пайтда Қирққулоқтоифа ўсимликларнинг табиий ҳолда
тарқалган 300 туркумга мансуб 10000 дан ортиқ турлари маълум. Ер юзида
бу бўлимнинг Қирққулоқсимонлар синфига мансуб 50 га яқин турининг
(0,5%) маданий ўсимликлар сифатида ўстирилиши аниқланган (Е.А.
Бобров,1978). Фарғона водийсида бўлимга кирувчи Adiantaceae оиласидан
икки тур, Polypodiaceae дан бир, Davalliaceae дан уч ва Aspleniaceae дан
иккита тур, (жами 1,7%) интродукция қилинган.
Қарағайтоифа (очиқ уруғли)лар ўсимликлар дунёсининг қадимги
вакилларидан бўлиб, унинг Cycadopsida синфига мансуб Cycadaceae
оиласидан иккита, Zamiaсeae дан битта, Pinopsida синфига мансуб
Araucariaceae оиласидан битта тур (жами 0,2%) хушманзара ўсимлик
сифатида интродукция қилинган.
Магнолиятоифа (Ёпиқ уруғлилар) бўлими ер юзида табиий ва маданий
ҳолда кенг тарқалган 2 синф, 533 оила, 1300 туркумга мансуб 250000 дан
ортиқ турни ўз ичига олади (Тахтажян,1987).
Таксономик бирликларга бойлиги ва ер куррасида кенг
тарқалганлиги
билан
икки
уруғпаллали
(Magnoliopsida
ёки
Dicotyledones)лар синфи алоҳида ўринда туради. Интродукция қилинган
ўсимликлар ичида Магнолиясимонлар (71,8%) ва Лоласимонлар (25,5%)
вакилларининг интродукцияси ва акклиматизацияси жадал суръатлар
билан бораётганлигини кўриш мумкин. Фарғона водийсида ёпиқ ерларда
ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликларнинг систематик тахлили
9
(Тахтаджъян, 1987; Жизнь растений, 1978) турли даражадаги
таксонларнинг сон жиҳатидан фарқ қилишини кўрсатди (4.1.1-
жадвал).Манзарали тропик ва субтропик ўсимлик турлари вилоятлар
бўйича таққосланганда вилоятлар бўйича уларнинг нисбатан кўп ва кенг
тарқалганлигини кўрсатди (1-диаграмма).
1- äèàãðàì ì à. Òðî ï èê âà ñóáòðî ï èê óñèì ëèê
òóðëàðèí è âèëî ÿòëàð áóéè÷à =è¸ ñèé òà==î ñëàø
202
191
255
Ô àð\ î í à
Àí äèæî í
Í àì àí ãàí
1
1
Шундай қилиб, Фарғона водийсида тропик ва субропик
ўсимликларнинг интродукцияси ҳозирги кунда ҳам режасиз давом
этмоқда. Манзарали гулчилик, манзарали дендрология ва кактусшунослик
билан астойдил шуғулланаётган фидоий инсонларнинг сайи-харакатлари
туфайли манзарали тропик ва субтропик ўсимликлар «флораси» йилдан-
йилга кенгаймоқда.
4.1.1- жадвал. Фарғона водийсидаги тропик ва субтропик ўсимликларнинг систематик
тахлили
Бўлимлар
Синфлар
(аждодлар)
Қабилалар
Оилалар
Сони
Тур-
кумлар
Тур-лар
1
2
3
4
5
6
7
Polypodiophyta
Polypodiopsida
1.
Schizaeales
1.
Adiantaceae
1
2
2.
Polypodiales
2.
Polypodiaceae
1
1
3.
Cyateales
3.
Davalliaceae
2
3
4.
Aspleniaceae
1
2
Pinophyta
Cycadopsida
4.
Cycadales
5.
Cycadaceae
1
2
6.
Zamiaсeae
1
1
Pinopsida
5.
Araucariales
7.
Araucariaceae
1
1
Magnoliopsida
(Dicotyledones)
6.
Piperales
8.
Piperaceae
2
4
7.
Aristolochiales
9.
Aristolochiaceae
1
2
8.
Caryophyllales
10.
Phytolaccaceae
1
1
11.
Nyctaginaceae
1
3
12.
Cactaceae
64
196
13.
Amaranthaceae
1
2
9.
Polygonales
14.
Polygonaceae
1
1
10.
Plumbaginales
15.
Plumbaginaceae
1
1
11.
Primulales
16.
Primulaceae
1
1
12.
Violales
17.
Passifloraceae
1
2
18.
Caricaceae
1
1
13.
Begoniales
19.
Begoniaceae
1
7
14.
Malvales
20.
Malvaceae
2
2
15.
Urticales
21.
Moraceae
2
8
22.
Urticaceae
2
5
16.
Euphorbiales
23.
Euphorbiaceae
3
8
17.
Saxifragales
24.
Crassulaceae
6
18
12
Liliopsida
Monocotyledones
25.
Saxifragaceae
1
1
18.
Rosales
26.
Rosaceae
1
1
19.
Myrtales
27.
Myrtaceae
2
3
28.
Melastomataceae
1
1
29.
Punicaceae
1
1
30.
Onagraceae
1
1
20.
Fabales
31.
Fabaceae
3
3
21.
Rutales
32.
Rutaceae
1
1
22.
Geraniales
33.
Geraniaceae
1
4
23.
Balsaminales
34.
Balsaminaceae
1
4
24.
Vitales
35.
Vitaceae
3
4
25.
Cornales
36.
Aucubaceae
1
1
26.
Apiales
37.
Araliaceae
2
2
27.
Pittosporales
38.
Pittosporaceae
1
1
28.
Gentianales
39.
Rubiaceae
1
1
29.
Oleales
40.
Apocynaceae
7
8
41.
Asclepiadaceae
3
4
42.
Oleaceae
2
2
30.
Solanales
43.
Solanaceae
1
1
31.
Scrophulariales
44.
Gesneriaceae
6
8
45.
Acanthaceae
10
10
32.
Lamiales
46.
Verbenaceae
3
3
47.
Lamiaceae
2
3
33.
Campanulales
48.
Campanulaceae
1
2
34.
Asterales
49.
Asteraceae
2
2
35.
Hydrocharitales
50.
Hydrocharitaceae
2
2
36.
Amaryllidales
51.
Asphodeliaceae
3
10
52.
Hyacinthaceae
2
2
53.
Alliaceae
1
1
13
54.
Agavaceae
2
10
55.
Amaryllidaceae
8
11
37.
Asparagales
56.
Convollariaceae
1
1
57.
Ruscaceae
1
1
58.
Asparagaceae
1
3
59.
Draceanaceae
2
6
38.
Haemodorales
60.
Hypoxidaceae
1
1
39.
Bromeliales
61.
Bromeliaceae
4
5
40.
Zingibeorales
62.
Strelitziaсeae
1
1
63.
Musaceae
1
2
64.
Marantaceae
2
3
41.
Cyperales
65.
Сyperaceae
1
1
42.
Commelinales
66.
Commelinaceae
5
10
43.
Arecales
67.
Arecaceae
15
20
44.
Pandanales
68.
Pandanaceae
1
1
45.
Arales
69.
Araceae
13
24
70.
Lemnaceae
1
1
45
70
224
454
14
4.2. Кактуслар
Кактуслар устида олиб борилган илмий изланишлар натижасида илк
бор Фарғона водийсида 3 оилача, 4 бўғин, 64 туркумга мансуб 196
кактус турларининг тўла интродукция қилинганлиги аниқланди.
Таъкидлаш жоизки, Фарғона водийсида кактуслар асосан кактус
шинавандалари қўлида тўпланган. Жумладан Андижонда Р. Губайдулин
хонадонида 100 дан ортиқ, Наманганда Ж.Мўминов коллекциясида 150
дан ортиқ турлар тўпланган. Қизиғи шундаки,улар кактусларни бир-бирига
пайвандлаш устида ҳам ажойиб ишларни амалга оширмоқда. Кузатишлар
улардаги аксарият кактусларнинг гуллашини ва айримларининг мева ҳосил
қилиб, уруғ беришини ҳамда, бу уруғлардан «соф» кактуслар
ўстирилишини кўрсатди.
Фарғона
водийсида
ўстирилаётган
тропик
ва
субтропик
ўсимликларнинг тўлиқ рўйхати иловада берилди.
5-боб.
БАЪЗИ ТРОПИК ВА СУБТРОПИК ЎСИМЛИКЛАРНИНГ
ИНТРОДУКЦИОН ХУСУСИЯТЛАРИ
Н.И. Вавилов (1967), П.М. Жуковский (1964), Н. А. Бази-левская
(1960,1964)ларнинг илмий асарларидан маълумки, маданий ўсимликлар
сингари хушманзарали ўсимликлар ҳам Ер юзининг маълум худудларидан
келиб чиққан. Интродукцион кузатишлар хар бир турнинг ўз ареали
доирасидан чиқиб, янги муҳит шароитларига мослашуви уларнинг чиқиб
келиши жиҳатидан янги шароитга яқин эканлигини кўрсатади.
Ўсимликларнинг муваффақиятли интродукциясида турларнинг
экологик потенциали абиотик ва эдафик (тупроқ таркиби) омилларга
бўлган муносабатини белгилайди (Горницкая, 2004).
Чиқиб келиши жиҳатидан Ер шарининг 25 провинцияси билан
боғлиқ 172 тур устида интродукцион кузатишлар олиб борилди. Адабий
манбалар (Разумовский, 1980) асосида турларнинг ботаника-географик
провинциялар бўйича тахлили, энг кўп турларнинг Жанубий Бразилия
(BRA-26 тур), Мексика (MEX-20), Кап (KAP-17), Декандол (ДЕК-14) ва
Япон-Хитой (JAS-14), Гвинея (GUI-10), Тоғли Хинди-Хитой (ISM-9), Перу
(PER-9) ва Индонезия (INN-9) провинцияларидан олиб келинганлигини
кўрсатди. Осиё (/арбий Химолайдан-4 тур, Юқори Бирмадан-2), Африка
(Канардан-2, Ньяс Эфиопиядан-3)нинг субтропик, Американинг тропик
(Марказий Бразилия-4) зоналарида жойлашган айрим провинцияларидан
эса ўсимликлар кам интродукция қилинган. Калифорния (Sabal minor),
Шарқий Австралия (Cissus antarctica Vent.), Вест-Индия (Monstera deliciosa
Lieb.), Тинч океани (Ornithogallum caudatum Ait.) провинцияларидан фақат
биттадан тур мавжуд. Келиб чиқиши жиҳатидан ўсимликларнинг 42,4%
(73 тур) Америка, 31,3% (54) Осиё, қолган 26,1% (45) Африка қитъаси,
ҳамда баъзи ороллар билан боғланган.
15
Фарғона
водийсида
ёпиқ ерларда
ўстирилаётган
ўсимликларнинг ҳолати қуйидаги 4 та асосий кўрсаткичларга қараб, 100
баллик шкала бўйича тадқиқ қилинди (Кармишина, 2003):
-уруғидан кўпайишга мойиллиги;
-табиий (вегетатив кўпайишга мойиллиги);
-хароратни қисқа муддатли пасайишига муносабати;
-қуёш радиациясига муносабати.
Турларга қўйилган жами баллардан келиб чиқиб, аъло интродукция
қилинган (АИ-80-100 балли), яхши интродукция қилинган (ЯИ-50-80
балли), ўрта интродукция қилинган (ЎИ-50 баллгача) гурухларга
ажратилди.
Тадқиқотлар, ўсимликларнинг интродукцион қийматларини аниқлаб,
уларни энг муҳим хусусиятларига қараб, турли хил гуруҳларга ажратиш
мумкинлигини кўрсатди (5.1- жадвал).
5.1-жадвал. Интродукцион кўрсаткичларига кўра тропик ва субтропик
ўсимликларнинг гуруҳлари
Интродукцион
кўрсаткичлар
Гуруҳлари
Турлар
сони
Турлар
сонига
нисб.% ҳ
Уруғидан кўпайишга
мойиллиги
Гули манзарали
Барги манзарали
101
71
58,7
41,2
Табиий (вегетатив)
кўпайишга мойиллиги
Табиий усулда
кўпаядиган
Табиий усулда кўпая
олмайдиган
50
122
29
71
Хароратни қисқа
муддатли пасайишига
муносабати
Совуққа чидамли
Совуққа кўникувчан
Совуққа чидамсиз
40
106
26
23,2
61,6
15,1
Қуёш радиациясига
муносабати
Ёруғсевар
Соясевар
Сояга чидамли
76
69
27
44,1
40,1
15,6
Хулоса қилиб айтганда, Фарғона водийсида гули манзарали,
вегетатив усулда осон ва тез кўпайтириладиган, хароратнинг қисқа
муддатли пасайишига мослашган, ёруғсевар ўсимликлар нисбатан
кўпроқ тарқалганлиги маълум бўлди.
Ўсимликларнинг
интродукцион
қийматларини
аниқлаш
натижалари 108 турнинг ўрта интродукция (ЎИ), 61 турнинг яхши
интродукция (ЯИ), 3 турни аъло интродукция (АИ) қилинган
гурухларга киришини кўрсатди.
Х У Л О С А Л А Р
1.
Фарғона водийсида тропик ва субтропик ўсимликлар генофондини 3
бўлим (Polypodiophyta, Pinophyta, Magnoliophyta), 45 қабила, 70 оила ва
224 туркумга мансуб 454 тур ва 260 дан ортиқ тур хиллари
16
ташкил
қилади.
Магнолиясимонларга
(Magnoliopsida
ёки Dicotyledones) мансуб 326 тур (71,8%),
Лоласимонларга (Liliopsida ёки Monocotyledones) 116 тур (25,5%),
Қирққулоқсимонларга
(Polypodiopsida)
8
тур
(1,7%),
Саговниксимонларга (Cycadopsida) 3 тур (0,6%) ва Қарағайсимонларга
(Pinopsida) 1 тур (0,2%) киради.
2.
Мавжуд таксонлардан 9 та (Cactaceae, Crassulaceae, Arecaceae, Araceae,
Acanthaceae,
Asphodeliaceae,
Agavaceae,
Amaryllidaceae,
Commelinaceae) оилага мансуб турлар водийда нисбатан кенг
тарқалган.
3.
Тропик ва субтропик ўсимликларнинг режасиз интродук-циясида ЎзР
ФА «Ботаника» ИИЧМнинг акад. Ф.Н.Русанов номидаги Ботаника боғи
(Тошкент), шунингдек МДҲ ҳудудларида жойлашган бошқа Ботаника
боғлари асосий манба бўлган.
4.
Интродукция қилинган тропик ва субтропик ўсимликларнинг асосий
фонди Фарғона вилоятида тўпланган. (Фарғонада 255 тур,
Андижонда 202, Наманганда 191).
5.
Интродукцион қийматига кўра, ўрганилган турларнинг 61 таси (35,4%)
ЯИ гуруҳига, 108 таси (62,7%) ЎИ қилинган гуруҳига киради.
6.
Фарғона водийсининг иқлими Тошкент шахрига нисбатан юмшоқ,
сернам ҳамда қуёшли кунларининг узоқ давом этиши туфайли водийда
Eriobotria japonica, Plumeria alba, P. rubra, Strelitzia reginae, Trachicarpus
fortunei, Rhapis exelsa каби ўсимликлар яхши гуллаб, мева ҳосил
қилади.
Нашр этилган илмий ишларнинг рўйхати.
1. Наралиева Н.М. Хонадонимиз кўрки // Экология хабарномаси. -
Тошкент, 1999. №4. Б.40.
2. Наралиева Н.М. Ўзбекистонда кенг тарқалган хона ўсимликлари.
// Ўзбекистон биология журнали. 2000. №5.- Б. 44-46.
3. Наралиева Н.М. Ўзбекистонда хоналарда ўстирилаётган
ўсимликлар ҳақида. // Илмий хабарлар. Фарғона, 1999. №1-4. Б.91-95.
4. Наралиева Н.М. Географический анализ и жизненнўе формў
комнатнўх растений. // Бюллетень Государственного Никитского
Ботанического сада. Ялта, 2001. Вўп.№83. С.89-91.
5. Наралиева Н.М., Холиков С.Х., Мадумаров Т., Исмоилова Н.
Мингтуғар. // Илмий мақолалар тўплами. Тошкент, 1998. Б.148-151.
6. Наралиева Н.М. Ўзбекистонннинг спорали хона ўсимликлари. //
Регионал анжуман материаллари. Андижон, 1999. Б.26-27.
7. Наралиева Н.М. Ахмедова М. Андижон вилояти хона шароитида
ўстириладиган тропик ва субтропик ўсимликлар. // Республика илмий-
амалий анжумани тезислари тўплами. Термиз, 2003. Б.87-88.
8. Наралиева Н.М. Кактуслар ва уларнинг умумий тавсифи. // Олий
ва ўрта махсус таълим муассасаларининг ёш олимлари ва иқтидорли
талабалари анжумани материаллари. Андижон, 2004. Б.86-87.
17
9.
Наралиева
Н.М., Кармишина Н.М. Фарғона водийси
тропик ва субтропик ўсимликларининг интродукцион кўрсат-кичлари. //
Халқаро илмий амалий анжумани материаллари. Тошкент, 2004. Б.105-
106.
Талабгор:
18
Биология фанлари номзоди илмий даражасига талабгор Наралиева
Насибахон Мамановна томонидан тайёрланган 03.00.05-ботаника
ихтисослиги бўйича «Фарғона водийсида ёпиқ ерларда ўстирилаётган
тропик ва субтропик ўсимликлар» мавзусидаги диссертациянинг
Қ И С Қ А Ч А МА З М У Н И
Калитли (таянчли) сўзлар:
систематика, тизим, таксон, бўлим, қабила,
туркум, тур, тур хили, генофонд, интродукция, коллекция, флора,
интродуцент, оранжерея, иссиқхона.
Тадқиқот объектлари:
Фарғона водийсида ёпиқ ерларда ўстирилаётган
тропик ва субтропик ўсимликлар.
Ишнинг мақсади:
Фарғона водийсидаги тропик ва субтропик ўсимликлар
генофондининг таксономик бирликларини аниқлашдан иборат.
Тадқиқот методи:
тропик ва субтропик ўсимликларнинг тизими ва оилалари
А.Л. Тахтаджян (1987), турлар ва ўсимликларнинг тавсифлари Flora Indica
(1874), Flora of tropical Africa (1906), Flora Malesiana (1964), W. Haage (1983),
C. Backeberg (1976), C.Г. Сааков (1983), Декоративнўе растения открўтого и
закрўтого грунта (1985) асосида, тур хиллари эса Florensis (2001),
Torsanlorenso (2002), Flower counsil of Holland (2000: 2001: 2002: 2003: 2004),
каби
каталоглардан
фойдаланган
ҳолда
аниқланди
ва
тузилди.
Ўсимликларнинг хаётий шакллари И.Г. Серебряков (1962) методи ва Е.С.
Смирнова (1980) кўрсатмалари асосида, фенологияси И.Н. Бейдеман
(1960), интродукцион қиймати Н.М. Кармишина (2003), ботаника-географик
провинциялари С.М. Разумовский (1980) методлари асосида ўрганилди.
Ишнинг янгилиги:
Фарғона водийсида биринчи марта ёпиқ ерларда
ўстирилаётган тропик ва субтропик ўсимликлар илмий асосда ўрганилди.
Тадқиқотлар натижасида 70 оила, 45 қабила, 224 туркумга мансуб 454
турнинг интродукция қилинганлиги аниқланди ва улар замонавий тизими
асосида жойлаштирилди
Ишнинг аҳамияти:
илмий ишнинг натижалари ва тўпланган маълумотлар
илмий асарлар, дарслик ва қўлланмалар ёзишда асосий манба бўлиб хизмат
қилади.
Қўлланиш соҳаси:
интродукция билан шуғулланаётган илмий-ишлаб
чиқариш ташкилотлари, хаваскор-гулчилар, олий ўқув юртлари, лицей,
коллеж ва мактаблар.
Р Е З Ю М Е
диссертации Н.М. Наралиевой на тему «Тропические и
субтропические растения в закрқтқх грунтах Ферганской
долины» на соискание учёной степени кандидата
биологических наук по специальности 03.00.05 – ботаника.
19
Ключевўе слова:
систематика, система, таксон, отдел, род, триба,
вид, разновидность, генофонд, интродукция, коллекция, флора,
интродуцент, оранжерея, теплица.
Объектў исследования:
тропические и субтропические растения в
закрытых грунтах Ферганской долины.
Цель работў:
установление таксономической принадлежности
генофонда тропических и субтропических растений Ферганской долины.
Методы исследования
: систематический обзор, название семейств
приведены по А.Л. Тахтаджяну (1987). Для определения видовой состав и
описания растений использованы региональные флоры: Flora Indica (1874),
Flora of tropical Africa (1906), Flora Malesiana (1964), W. Haage (1983),
C.Baceberg (1976), С.Г. Саакова (1983), Декоративные растения открытого
и закрытого грунта (1985). Для уточнения форм, разновидностей
пользовались каталогами Florensis (2001), Torsanlorenso (2002), Flower
counsil of Holland (2000: 2001: 2002: 2003: 2004). При определении
жизненнўх форм пользовались системой И.Г. Серебрякова (1962), и
рекомендациями Е.С. Смирновой (1980); фенологию проводили по
методике И.Н. Бейдеман (1960); ботанико-географической характеристике
изучаемўх растений руководствовались схемой С.М. Разумовского (1980);
оценку успешности интродукции Н.М. Кармишиной (2003).
Новизна работы:
впервые на
научной основе был изучен генофонд
тропических и субтропических растений Ферганской долины. В результате
исследования выявлено 454 вида принадлежаҳих к 70 семействам, 45
трибам, 224 родам и определена их систематическая принадлежность.
Практическая значимость:
результаты
научного исследования
можно использовать для научной работў, учебников и учебных пособий.
Область применения:
научные организации, школы, лицеи,
колледжи, ВУЗы и любители-садоводы.
RESUME
The dissertations of Naralieva N.M. on a theme « Tropical and
subtropical plants in the closed soils of the Fergana valley » on competition of
a scientific degree of the candidate of biological sciences on a speciality
03.00.05 - botany.
Key words:
a systematics, system, tacson, department, sort, tribe, kind,
type, gene pool, introduction, collection, flora, introductioned, stove, hothouse.
20
Objects of research:
tropical and subtropical plants in the closed soils
of the Fergana valley.
Purpose of work:
the study of tacsonomic an accessory of a genephond
of tropical and subtropical plants of the Fergana valley.
Methods of research:
the regular review, title of families is given by
academy A.L.Takhtadjyan (1987). For definition a species composition and the
descriptions of plants utilised regional floras: Flora Indica (1874), Flora of
tropical Africa (1906), Flora Malesiana (1964), W. Haage (1983), C.Baceberg
(1976), S.G.Saakova (1983), Adornment plants of the open and closed soil
(1985). For specification of the forms, types used the checklists Florensis
(2001), Torsanlorenso (2002), Flower counsil of Holland (2000: 2001: 2002:
2003: 2004). At definition of life forms used system I.G.Serebyakova (1962),
and recommendations of E.S.Smirnova (1980): a phenology conducted by
methodology I.N.Beydeman (1960); to the botany-geographical characteristic of
studied plants were guided by the schema by S. M. Rasumovsky (1980): an
assessment of the successfulness of the introductions of N.M. Carmishina
(2003).
Novelty of work:
for the first time on a scientific basis the genephone of
tropical and subtropical plants of the Fergana valley were investigated. In a
findings of investigation 454 species belonging to 70 families, 45 tribes are
revealed, to 224 types and their regular belonging is defined.
Practical value:
the results of scientific research can be utilized for
scientific work, textbooks and manuals.
Sphere of usage:
scientific organizations, schools, lyceums, colleges,
high schools and fans - gardeners.
