Barcha maqolalar - Anatomiya va morfologiya

Maqolalar soni: 5
  • Изучено влияние ладыгинозида на функциональную морфологию аденогипофиза в эксперименте. Ладыгинозид, является суммой тритерпеновых гликозидов, полученный из корней местного растения Ladiginia bucharica, в лаборатории гликозидов Института химии растительных веществ АН РУз (зав.-чл.-корр. АН РУз, профессор Н.К.Абубакиров). Комплексные исследования выявили гиполипидемические и антиатеросклеротические свойства ладыгинозида. Весьма насущным является поиск антиатеросклеротических средств в виду того, что сердечно-сосудистые заболевания, равно как и лежащий в их основе атеросклероз остаются лидирующми причинами инвалидизации и смертности в мире. В эксперименте на подопытных животных изучен возможный путь реализации антиатеросклеротического действия ладыгинозида, опосредованный через аденогипофиз. Результаты исследования показали, что ладыгинозид вызывает изменения показателей функциональной морфологии аденогипофиза, говорящих об усилении функции этого эндокринного органа. Итоги экспериментальной работы показали, что определен вероятный механизм антиатеросклеротического действия ладыгинозида опосредованный через гипофиз.
    Andrey Don
    1-8
    171   47
  • Terining yomon sifatli o'smalari orasida birinchi o'rinda bazal hujayrali teri saratoni o'rin egallaydi. Klinik ko'rinishlarning keng doirasi, kasallikning boshlanishida differentsial tashxisning murakkabligi gistologik tadqiqotlarga chuqur qiziqishni uyg'otadi. Ushbu maqolaning maqsadi zamonaviy JSST tasnifida qo'llaniladigan va allaqachon tarixiy ahamiyatga ega bo'lgan bazal xujayrali teri saratoni (BHTS) ning eng keng tarqalgan gistologik variantlarini batafsil tahlil qilish va morfologik xususiyatlarini taqdim etish edi. BHTS ning har bir variantini tavsiflash bilan bir qatorda, differentsial diagnostik gistologik belgilar va tashxislar, ular bilan farqlanishi kerak. Differentsial tashxisni talab qiladigan kasalliklar spektriga ham neoplastik, ham yallig'lanish kasalliklari kiradi. Bemorlarni muntazam dermatologik tekshiruvdan o'tkazish, shu jumladan klinik tekshiruv, terini tekshirishning invaziv bo'lmagan va invaziv gistologik usullari, klinik va morfologik korrelyatsiya va ba'zi hollarda immunohistokimyoviy tadqiqot usullari zarur, degan xulosaga keldi.
    Охунжон Лапасов , Григорий Пягай
    117  
  • Maqolada zamonaviy sharoitlarda patologik anatomiyani o'qitish usullarining xususiyatlari ko'rsatilgan. Bo'lajak mutaxassislarni tayyorlash uchun zarur bo'lgan o'quv jarayonini tashkil etishning yondashuvlari tavsiflanadi. Ta'lim jarayoniga zamonaviy multimedia imkoniyatlarini joriy etish an'anaviy o'qitish shakllari bilan bir qatorda TGSI fiziologiya va patologiya kafedrasida patologik anatomiyani o'qitishning turli shakllari majmuasidan foydalanish natijasida sinergik samara berishi ko'rsatilgan.
    Andrey Don, G.R. Reimnazarova, Aziza Nishanova
    147-152
    145   26
  • Anthroponymy of group and population names includes the study of demonyms (names of localized populations), ethnonyms (names of ethnic groups), as well as tribal names and clan names.
    Shakhnoza Khushmanova
    433-436
    45   36
  • Тадқиқот объектлари: G.herbaceum L. ssp. africanum Ghosc ct Hutch., G.herbaceum L. ssp. pseudoarboreum f.harga, G.arboreum L. ssp. obtusifolium Mayep, G.arboreum L. ssp. obtusifolium var.indicum. G.anomalum Wawra et Peyr., G.triphyllum (Harv.et Sond.) Hochr., G.barbosanum Phill.et Clem., G.australe F.Mull., G.robisonii F. Mull., G.sturtianum G.H.Wills., G.bickii Prokh., G.raimondii Ullbr., G.klotzschianum Anders., G.davidsonii, G.trilobum Tod., G.lobatum PhilL, G.stocksii Mast., G.longicalyx. Hutch.et Lee, G.incanum (Schwartz) Hille., G.hirsutum L, G.hirsutum ssp.mexicanum Tod., G.barbadensa L., G.arboreum ssp.oftusifolium var.indicum XG.londicalyx.
    Ншнинг мақсади: ғўза туркуми ҳар хил гсномлари турлари онтогснсзида тўқималарининг ривожланиши, хар хил гсномлар гурухларига хос белгиларининг, уларнинг эволюцион боғлиқлигини, амфидиплоид турлар ҳосил қилишда қатнашган геномларнинг айнан қайси турлари иштирок этганлигини, уларнинг қайси белгилари наслланганлигини аниқлашдан иборат.
    Тадқикот методлари: лаборатория шароитида уруғларнинг унишини ўрганиш учун М.Г.Николаева (1985) мстодидан фойдаланилди. Уруғлар лаборатория шароитида (+20°+25°С) Петри ликобчаларида дисстилланган сувда ундирилди. Уруғларнинг кун сайин униб бориши, гипекотилнинг, уруғпаллабаргларнинг ривожланиши ҳамда барг серияларининг пайдо бўлиши Е. А. Кондратьсва-Мсльвиль (1969) методи бўйича ўрганилди.
    Баргнинг анатомик тузилишидаги барча кўрсаткичлар П.А.Баранов (1970) ва С.Ю.Рожановскийларнинг (1996) методлари асосида, маълумотларнинг математик тахлили эса Г.Н.Зайцсвнинг (1984, 1990) методлари асосида тахдил қилинди.
    Олинган натижалар ва уларнинг янгиликлари: 1. А-гсноми уруг туклари асосининг (товон ва бўйнининг) АД-гсноми турларида яққол диффсрснциацияланиши ва АД-гсномининг маданий турларида (G.barbadense, G.hirsutum) диффсрснциацияланмаганлиги, G.herbaceum тури ёввойи ғўзаларида ва АД гсномидан G.hirsutum нинг ёввойи кснжа тури ssp.mexicanum нинг уруг эпидсрмасида аномоцит типдаги огизчаларнинг бўлиши, бошка турларда огизчаларнинг учрамаслиги ва бу белгиларнинг АД-гсномининг кслиб чиқишидаги роли аникланди.
    2. Тукларнинг таракқиёти ўсимлик онтогенезида сийрак 1-2-нурлидан, қалин ва кўп нурлилар орқали, кам ва майда 1-2- нурли сийрак ва бутунлай тукларнинг рсдукцияланиб кстиши кўрсатилган, бу бслгилар гсномлар гуруҳлари ва эволюцияси билан боглик эканлиги аникланди.
    3. Уруғпаллабарглар ва кўпчилик турларда биринчи барглар мсзофили дорзивснтрал (анцестрал) тузилишга эга, баъзи турларда эса биринчи баргда изолатерал-палисад типи шаклланади. Бу адаптив белги бўлиши билан биргаликда барглар тузилишининг эволюцияси йўналишини хам кўрсатади.
    4. Дефинитив баргларда ва гулёнбаргларда (баъзи мустаснолардан ташкари) прогрессив бўлган анизоцит типидаги огизчаларнинг 60-90 % бўлиши, косачабаргларда эса содда (примитив) аномоцит типидаги огизчаларнинг 50-90 % бўлиши аникланди. Барча гсномлар вакиллари косачабаргларининг эпидерма хужайраси деворларининг тўғри чизиқли бўлиши, тожбаргларида эса эпидерма хужайралари хажмининг нисбати геномлар билан боғлиқлигини кўрсатади.
    Олинган маълумотлар АД-геноми турларининг анатомик тузилишидаги белгиларида А-геномининг таъсири юқори бўлиб, Д-геномига нисбатан устунлик килиши ва буларнинг келиб чиқишида А-гсномидан G.herbaceum ssp. pseudoarboreum f.harga, Д-геномидан эса G.raimondii қатнашган, деган хулосанинг, узил-кесил бўлмасада, нисбатан хакиқатга яқинлигини тасдиқлайди.
    Амалий ахамияти: Изланишлар натижалари асосида курғоқчиликка ва зараркунанда хашоратларга чидамли навлар яратишда фойдаланиш мумкин.
    Қўлланилиш даражаси ва иктисодий самарадорлик: ишланмалар Уз Р ФА Генетика ва УЭБ Института ғўза систематикаси ва интрадукцияси лабараториясига берилди (6.09.2006. Далолатнома).
    Қўлланилиш coxae и: ғўза туркуми анатомиясида, морфологиясида, систсматикасида, гснстикасида ва интродукциясида.

    Азаматжон Маматюсупов
    1-17
    30   10