Barcha maqolalar - Texnika

Maqolalar soni: 155
  • Тадкикот объктлари: Ўзиюрар ғилдиракли энергетик воситаларининг рул бошкармаси.
    Ишнинг максади: Рул бошкармасининг узатишлар сонини рационал танлаш йўли билан ўзиюрар энергетик воситаларининг бошкарувчанлиги ва ҳаракат турғинлигини ошириш.
    Тадқикот услублари: Ушбу ишда автоматик ростлаш ва бошкариш методларига асосланган аналитик ва эксисриментал тадкикот мстодларидан фойдаланиш.
    Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: - рул бошкармаси узатишлар сони кийматини машинанинг бошкаруви сезгирлигига, бошкарувчанлигига ва харакат турғинлигига таъсир характери очиб бсрилди.
    - гидрохажмий рул бошкармаси курсаткичларини ҳисобга олган ва тасодифий излаш методида ижро гидроцилиндирларни ўрнатиш координаталарини танлаган холда ўзиюрар энергетик воситаларининг харакат парамстрларини хисоблаш учун математик моделлар ишлаб чикилди.
    Амалий ахамияти: Узиюрар энергетик воситаларининг бошкарувчанлигини яхшиловчи ва харакат турғунлигини оширувчи рул бошкармаси узатмалар сонини ҳамда ижро гидроцилиндрларини ўрнатиш координаталарини танлашга дойр тавсиялар ишлаб чикилди.
    Лойихалаш боскичида рул бошкармаси парамстрларини рационал танлашга имкон берадиган математик моделлар ишлаб чиқилди.
    Жорин килиш даражасн: рул бошкармаси узатмалар сони киймагини танлашга, шунингдск, рул юритмаси гидроцилиндрларини урнатиш рационал парамстрларини ҳисоблашга дойр тавсиялар “Тошкент трактор заводи“ДАЖ ва Пахтачилик машиналари ДМКБда фойдаланиш учун хамда Тошкент автомобил-йўллар институтининг «Автомобилсозлик» мутахассислиги бўйича магистрларни тайёрлаш жараёнида ишлатилади.
    Қўлланиш (фойдаланиш) сохаси: Трактор ва кишлок хўжалик машинасозлиги.

    Ибрагим Турсунов
    1-23
    43   15
  • Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурияти. Ахборотлаш-тириш жахон тажрибасида электрон ҳужжат айланиш тизимлари (ЭҲТ), кейинги йилларда нафакат бошкарув жараёнларини автоматлаштирувчи тизимлари, балки ягона ахборот майдонини яратиш учуй тўлақонли платформаси сифатида хам каралмокда ва жорий этилмоқца, бу эса, сўзсиз, улардан фойдаланиш сохаларини кенгайтиришга ва илмий хамжамиягда унта бўлган қизикишнинг ортишига сабаб бўлди. Ахборот-коммуникация тсхно-логиялари сохасининг етакчи олимлари тадкиқотларида ЭҲТ тезкорлиги ва унумдорлигини оширадиган самарали тсхнологияларини яратиш учуй иш юритиш хужжатларини шакллангиришда ахборотни ишончли йиғиш, узатиш, тахлил, кодлаш масалаларининг ечимига бўлган эҳтиёж алохида ажратиб кўрсатилмокда.
    Узбекистан Республикаси хукумати томонидан амалга оширилаётган худудий автоматлаштирилган бошкарув тизимларини ривожлантириш хамда ягона ахборот майдонини яратиш бўйича чора-тадбирлар ахборот тизимлари, ЭҲТ, маълумотлар базаларини (МБ) замонавий ахборот-коммуникация технологиялари асосида кенг жорий этишга каратилган. Шу сабабли, электрон ҳужжат айланиш тизимлари тузилмасида минимал даражадаги моддий харажаглар ва вакт сарфи билан хаголарни самарали аниклаш ва тузатиш имконини берадиган, ахборот узатиш сифатини ошириш учун фойдаланадиган ахборот рссурсларига гафаккурли ишлов бсриш усулларини ишлаб чикиш халк хўжалигида жиддий аҳамият касб этиб, хозирга кадар тўлиқ ечимини топмаган назарий ва амалий муаммолар қаторига киради.
    Ахборот ресурслари ва маълумотларни узатиш оқимларига қўйиладиган талаблар ЭҲТ самарадорлиги ва ишлаш сифатинининг мухим омили сифатида маълумотлар баркарорлиги, яхлитлиги, бутунлиги ва ишончлилигини таъминлашда уз ифодасини топтан. Бундам омиллар орасида маълумотлар ишончлилиги мсзони, узатиладиган маълумотларда техник воситаларнинг турли узилиш холатлари ва носозликлари, алока каналларига бўладиган ташки таъсирлар, оператор хатолари ва скансрловчи хамда танувчи тизимлар ноаникликлари сабабли хатоликлар пайдо бўлиши туфайли жиддий эътиборга молик.
    Шунинтдек, корхона ва ташкилотларда автоматлаштирилган бошкарув ва электрон хужжат айланиш шароитларига хос, маълумотларга ишлов бсришнинг устувор технологияси сифатида ахборотларни узатиш ва уларга ишлов беришнинг ишончлилигини назорат килувчи самарали тизимларини куриш бошкача илмий кизикиш уйғотади.
    Мавжуд усуллар маълумотларни узатиш ишончлилигини юкори даражада таъминлашига карамасдан, ўзига хос счилмаган масалалар мавжуд. Асосийлари сифатида қуйидагиларни ажратиб кўрсатиш мумкин: электрон хужжат айланиш гсхнологияларини ишлаб чикишда маъумотларни узатиш пакстларида капа хажмдаги моддий манбалар сарлавхаларни узатишга сарфланади, шу билан бирга сарлавха маълумотларнинг кўп кисми кадрни узатиш оқими мобайнида иакетдан-пакетгача ўзгармас бўлади (бу жараснда найдо бўладиган информацией ортикчалик ва узатиш ишонлилигини таъминловчи мсханизмлар. асосан, хос хабарларни ва пакетларни кайта узатишга асосланади, бу эса, ўз навбатида, хатоларни аниклаш ва тузатиш учун қўшимча вақт сарфланишига ва моддий ҳаражатларнинг ортишига олиб кслади); маълумотлар ишончлилигини ошириш учун кодлаш ва аппаратурали усуллар, асосан, пакетнинг бошкарув майдонида содир бўладиган бир ва икки каррали хатоларни тузатади, аммо маълумотларни узатишда ахборот майдонлар хам хатоликларга учрайди ва улар кўп каррали (уч-, гурт-, к-каррали) матнли маълумотлардаги хатолар кўринишида бўлади.
    Шу туфайли, ахборотларни узатиш ишончлилигини ошириш масаласи счимини икки соҳада кўриш мақсадга мувофикдир.
    Биринчи турдаги масалалар счими маълумотларни киритувчи оператор, скансрлаш ва бошка ускуналар хатоликларини хисобга олади. Шуни алохида таъкидлаш ксрак-ки, бу турдаги хатолар нотўғри кабул килинган матн маълумотларининг капа ҳажмини гашкил этади ва OSI (Open System Interconnection reference model) моделининг Амалий ва Такдимот босқичларида содир бўлади.
    Ахборот ишончлилиги назоратига багишланган иккинчи турдаги масалалар OSI моделининг Транспорт, Тармоқ, Физик ва Канал босқичларида иайдо бўладиган хатоликлар эҳтимолларини ҳисобга олади.
    Дисссртацияни бажарилишига бўлган зарурият шунинг билан ифодаланадики, электрон хужжат айланиши IP-технологиясининг кснг доирада жорий этилиши хужжатларни тайёрланиш ва расмийлаштириш жараёнида хатоликларни аниклаш ва бартараф этишга жиддий эътибор қаратишни талаб этмокда.
    Мазкур тадкикот «Ахборотлаштириш», «Электрон рақамли имзо», «Электрон хужжат айланиш», «Электрон тижорат», «Электрон тўловлар» тўғрисидаги Узбекистан Республикасининг конунлари хамда Узбекистан Рсспубликаси Вазирлар Махкамасининг 2011 йил 4 майдаги «Вазирлар Маҳкамасининг ижро этувчи аппаратида, давлат ва хўжалик бошкаруви, махаллий давлат хокимияти органларида ягона химояланган электрон почтани ва электрон хужжат айланиш тизимини жорий этиш хамда улардан фойдаланиш чора-тадбирлари тўғрисида»ги 126-сонли карорини ижросини таъминлашга хизмат килади.
    Шу жиҳатдан юкорида санаб ўтилган масалалар счими маълумотларни узатувчи пакетлар таркибида маълумотлар ишончлилигини информацион ортикчаликдан фойдаланишга асосланган назорат килувчи усул ва алгоритмларни, шаклланиб бўлган узатиш мухитида хам ишлайдиган ва мавжуд камчиликларни бартараф этишга каратилган махсус тадкикотни бажариш ва ишланмаларни яратишни талаб килади. Мазкур холат ишлов бсриладиган объект хусусиятига кўра аниқланадиган янги турдаги PR-ортикчалик асосида ахборот ишончлилигини таъминловчи махсус алгоритмлар синфини ажратиб олиш заруриятини асослайди.
    Тадкикотнинг максади PR-оргикчаликдан фойдаланишга асосланиб, маълумотларни узатишда ахборот ишончлилигини назорат қилувчи конструктив усул, модел, алгоритм ва тизимларини яратиш, уларни электрон хужжат айланиш тсхнологияларини ишлаб чикишда дастурий-алгоритмик мажмуаларни жорий этишдан иборат.
    Диссертация тадкикотининг илмий янгилиги куйидагилардан иборат: электрон хужжат айланиш тизимларида маълумотлар ишончлигини таъминлаш усул, модел ва алгоритмларни яратишнинг концепция, услубияти ва дастурий-алгоритмик асослари ишлаб чикилган, PR-ортиқчаликка эта бўлган объектлар синфлари ЭҲТда ахборот рссурслари аниклиги, яхлитлиги, тезкорлиги, ихчамлиги, мурожаатини таъминлаш учун ажратиб карал!ан;
    суньий ортикчаликдан фойдаланувчи чизикли, модулли ва тскислик бўйича йигиндиларни хосил килиш хамда кодланган тўпламларга тегишлиликни аникдаш механизмларига асосланган маълумотлар ишончлилигини назорат килувчи усул ва алгоритмлар таклиф килинган;
    матн элементларини статистик, арифметик, иарсингли кодлаш, таркиб-лаштирувчи n-граммалар бўйича тавсифлаш, статистик танит ва хешлаш алгоритмлари асосида табиий ортикчаликдан фойдаланувчи маълумотларни назорат килиш усул ва дастурий мажмуалари ишлаб чикилган;
    кўп боскичли морфологик тахлил ва n-граммалар грамматикасининг тавсифи моделлари асосида ўзбск тилида бсриладиган матнлардаги орфографик хатоларни назорат ва тахрир килувчи усул ва алгоритмлари таклиф килинган;
    ички ўрнатиладиган эксперт тизимлардаги таркиблашган мантикий мезонлар, маълумотлар ва билимлар базалари асосида таркибий-тсхнологик PR-ортиқчаликдан фойдаланувчи ахборот ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чиқилган;
    электрон хужжат айланиш tcxhojioi ияларини ишлаб чикишда хатоларни назорат ва тахрир килувчи интерфаол тизимлар таркибида матнли маълумотлар ишончлилигини назорат килиш алгоритмларини синтсзи усуллари ишлаб чикилган.
    Хулоса.
    1. дисссртацияда тизимли тахлил, бошкарув ва маълумотларга ишлов бсриш концспцияси асосида pr-ортиқчаликни қўллаш тамойиллари бўйича ишлаб чикилган ахборот ишончлилигини гаъминловчи конструктив усул, модел ва дастурий-алгоритмик мажумалари электрон хужжат айланиши тизимлари самарадорлиги ва унумдорлигини оширишни таъминлайди.
    2. ахборот ишончлилигини назорат қилишда кодли, аниара турали ва дастурий усуллари назария ва амалиётининг хозирги ҳолатини бахолаш натижалари эҳт сифагли фаолиятини таъминлаш учун мавжуд оргикчалик турларидан фойдаланиш старли эмаслигини курсатиб бсрди. Ахборотни узатиш ишончлилигини гаъминловчи амалий усул ва дастурий-алгоритмик мажмуаларини ишлаб чикишда электрон хужжаглардаги pr-ортикчаликдан фойдаланиш тамойиллари қўлланаётган технологияларни ривожлан гириш воситаларини лойихалаш имконини ярагади.
    3. чизиқли, текислик ва модуллар бўйича йиғинди ҳосил килувчи, хаффман, лемпел-зив-велч, барроуз-вилер қоидалари бўйича ва арифметик кодлаш, статистик таниш, ман гикий назорат усуллари электрон хужжатлари матнларини тузиш, узатиш ва уларга ишлов бсришда маълумотлар ишончлилигини таъминлашнинг алгоритм ва дастурий мажмуалари имкониятларини ошириш учун pr-ортикчаликдан фойдаланишнинг услубий асосларини ташкил килади.
    4. ишлаб чикилган алгоритмлар самарадорлиги намойиши бўйича улар 92% хатоларни аниклайди ва бир, икки каррали ва кўшма гранспозицияли хатоларни тузатишга кодир; бундан гашкари, мавжуд услубларга нисбатан назорат мураккаблиги ва жорий этиш харажатларини р ≈ 4 ⋅10-шароитида 2-3 маротаба камайтиради; маълумотлар ишончлилигини эса, уч бароваригача оширади. Ишда самарадорлик бахолари ва маълумот ишончлилигини назорат килиш масалаларининг аналитик ечимларини хаю аниқланмаслиги эҳтимоли мсзони бўйича олишга эришилади.
    5. морфологик ва п-граммли таркиблашган моделлар асосида матнли ахборотни узатишда имло хаголарини назорат ва тахрир килувчи усул, алгоритм ва тизимлар ишлаб чикилган. Хатоликларнинг эҳтимолли кўрсаткичлари сгатистикаси асосида ишлаб чикилган пчраммаларнинг частотали таснифларни олиш услубияти хсш-кодларни иарсингли кодлаш учун тизимлаш гиришда кўлланилади.
    6. статистик танишда мантикий ва арифметик функцияларни курувчи интерполяция ва экстраполяция усуллари матн элементлари тасвирларини назорат килиш алгоритмларини ишлаб чикишда кўлланилган. Автоматик таниш ва тасвир сигналларни назорат килиш кисмларидан ташкил топган маълумотларга нейротармоқли ишлов бсрувчи тизимида матн элемента тасвирларининг сигнал таснифлари ишончлилигини назорат килиш усуллари таклиф этилган. Усул ва алгоритмлар нотиник семантик гипертармок бўйича эҳт метаматн объектларини синфлаштириш ва таснифлар тегишлилигини аниклаш асосида билан ахборот ишончлилигини назорат килиш тизими таркибида жорий этилади.
    7. лугат, статистик ва хеш-кодлаш усулларига асослаган маълумотлар ишончлилигини назорат килиш модел ва алгоритмлари ишлаб чикилган ва улар параллел хисоблаш nvidia дастурий-аппарат муҳитида сонли тахлил стандарт кутубхоналари хамда cpu ва gpu орасида мақбул маълумотлар алмашувини бсрувчи воситаларни кўллаш самарадорлигини таъминлайди.
    8. фреймворк сфинкс-4 мухитида п-граммли грамматика тавсифини бсрувчи дарахгеимон модел бўйича имлони назорат килиш тизим кобигининг тавсифланиши идентификацияланган ва архитектураси ишлаб чикилган хамда pr-ортиқчаликдан фойдаланадиган турли тил моделлари учун тизим дастурий модуллари жорий этилган. Тизимнинг яратилган варианги морфологик тахлилга асосланган имлони назорат килувчи тизимга нисбаган аникланмаган хатолар сонини, жорий этиш харажатларини хамда назорат мураккаблигини икки маротаба камайгиришга эришилади.
    9. ишлаб чикилган моделлаштирувчи алгоритмлар, дастурий воситалар мажмуалари ва маълумотлар ишончлилигини pr-ортиқчалик асосида назорат килувчи тизимлар оу юнинг автоматлаштирилган ўкув жараёнида, ахборот-коммуникация тармоқларида маълумотларни адаптив узатиш, ишлов бсриш ва тахлил килишда, шунингдек корхоналар эҳт амалиётида кўлланилади.
    10. ишлаб чикилган электрон хужжат айланиш тузилмасида маълумотлар ишончлилигини назорат килиши дастурий мажмуалари хамда ахборот-коммуникация тармокларида маълумотларни узатиш, кайга ишлаш ва тахлил килиш тизимлари алока, ахборо глаш гириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитасининг «уз тслском» самарканд филилали ва «лаззат-мева» қўшма корхонасида гатбик этилган, диссертация натижалари бўйича олинган далолатномалар иқтисодий самарадорликни тасдиқлайди.

    Акмал Ахатов
    1-85
    54   16
  • Тадқикот объектлари: паст частотали рақамли сигналлар ва рақамли сигнал процессорларининг архитектуралари.
    lliiiHiiiir максади: сигнал спектри базасида алгебраик кўпҳад кўринишида тақдим этилувчи, сигналларга ишлов беришининг тезкор усулини яратиш ва уларни замонавий сигнал процессорларида дастурли амалга ошириш.
    Тадкикот мстодлари: олиб борилган тадқикот усулларига функционал тахлил назарияси, Фурье-базисларида спектрал таҳлил усуллари, кўпҳадларни ва элементар функцияларини ҳисоблаш усуллари, қаторлар ва магрицалар назарияси киради.
    Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: сигнални кўпҳадли тақдим этиш соҳасига ўтказиш ва спектрал ёндашувдан фойдаланиб кўпҳад коэффициентларини топиш усули ишлаб чиқилган; рақамли сигнал процессорларини қўллаган ҳолда сигналларга кўпҳадли ишлов беришнинг алгоритмлари ва дастурий воситалари ишлаб чиқилган; яратилган алгоритмларнинг сифат кўрсаткичлари тадкиқ қилинган; биосигналнинг параметрларини ҳисоблаш учун ва аудиосигналларни сиқиш ва силлиқлаш масалаларини ечиш учун кўпҳадли ёндашув таклиф қилинган.
    Амалий аха.мияги: алгебраик кўпҳадларнинг коэффициентларини ҳисоблаш алгоритмлари ишлаб чиқилди; сигналларга рақамли ишлов беришнинг амалий дастурлар мажмуаси яратилган; яратилган амалий дастурлар Узбекистан Республикаси Патент идорасининг гувоҳномаси билан ҳимояланган.
    Татбиқ этиш даражаси ва иктисодий самарадорлиги: диссертация ишининг асосий назарий ва амалий натижалари УзР ФА Физиология ва биофизика институтида ва Микроэлектроника илмий текшириш институтида, бундан ташқари Тошкент ахборот технологиялари университета «Компьютер тизимлари» кафедрасининг ўкув жараёнида тадбиқ қилинди. Жами иктисодий самарадорлик йилига 10 млн. сўмдан ортикни ташкил қилади.
    Қўлланиш сохаси: диссертация ишида ишлаб чиқилган усуллар, алгоритмлар ва дастурий воситалар фаннинг тиббиёт, биология, геофизика, экология, сейсмология, гаи ва товуш сигналларга ишлов бериш сохаларида ишлатилиши мумкин.

    Фурқат Рахматов
    1-21
    20   10
  • In broader terms, the statement discusses the significance of studying p-n junction structures, which play a crucial role in the functionality of semiconductor electronic devices. The focus of the study is on understanding and analyzing the electrophysical properties of these structures. The paper specifically delves into comparing two types of semiconductor p-n junction structures: traditional planar ones and newer radial structures. The findings suggest that the electrophysical properties of radial p-n junction structures surpass those of traditional planar ones. This conclusion is particularly relevant for various electronic devices such as solar cells, LEDs, lasers, sensors, and other electronic-optical semiconductor devices. In essence, the study suggests that radial p-n junction structures exhibit higher efficiency in the mentioned applications compared to their traditional planar counterparts.
    J Abdullayev
    7-10
    55   17
  • Konchilik korxonalarida burg’ilash jarayonlarini amalga oshirishda yuzaga kelishi mumkin bo’lgan avariya holatlarining kelib chiqish sabablari va avariya holatlarini bartaraf etish haqidagi asosiy ma’lumotlar keltirib o’tilgan. Shuningdek, hozirgi kunga kelib burg’ilanayotgan quduqlarda avariya holatini bartaraf etishning zamonaviy texnik usullari va avariya holatining burg’ilash samaradorligiga ta’siri haqida ma’lumotlar berilgan.
    Bayrambay Allanazarov
    13-16
    196   24
  • Maqolada maxsulotlami zamonaviy markirovkalash tizimi texnologiyasini ishlab chiqarish jarayonida qo‘llashning axamiyati, maxsulotlami haridorga yuborilishigacha nazorat qilinishini avtomatlashtirilgan holda amalga oshirish tashkil etilishi ko'rsatilgan. Texnologiyani amaliyotga joriy etish masalalari, dasturiy va texnik sozlashlari asoslari keltirilgan. Tizim joriy etilgan “Farg’onaazot” AJ da xomashyoni qabul qilishdan boshlab, tayyor mahsulot ishlab chiqarishgacha bo'lgan davrda tovar va materiallar to'g'risidagi ma’lumotlami to'plashni avtomatlashtirish imkonini berdi.
    D Hamzayev , S Abduraxmonov
    26-29
    42   12
  • В данной работе рассмотрено рентгенографические исследования волокон натурального шелка подвергнутых различным обработкам. Показано, что на рентгенограммах исследуемых образцах значительно меняются форма, интенсивность и соотношения рефлексов кристаллических и аморфных участков.
    Baxtiyor Islamov, Mirzaxmad Fattaxov, Dildora Mamayeva, Rozikjon Urazaliyev
    31-33
    56   13
  • Manbaalar orqali ,biz foydalanuvchilarga elementlaming davriy energiyasini va elektr topishini aniqlash algoritmi va dasturiy ta’minotini ishlab chiqamiz.Maqsadimiz foydalanuvchilarga qulaylik yaratish.
    Umida Irgasheva, Ruxsora Xudoyshukurova, Lobar Abdurashidova
    33-35
    53   12
  • Работе рассмотрена задачи вытеснения флюидов в многослойных средах. Сформулирован условия при котором происходить одновременное (синхронное ) продвижение подвижной границы вытеснения, балансовыми методами. Дифференциально-краевая задача решается сеточными методами. Разработан алгоритм вычисление всего процесса решения.
    Shukur Qayumov, Shoxida Ziyodullayeva, Elbek Husanov, Ilxom Begijonov, U Qayumov
    35-38
    58   12
  • В статье рассматриваются направления, в которых ИКТ играет важную роль в медицине, одним из важных направлений является обучение нового персонала, где ИКТ играет ключевую роль. В основной части говорится об клинического применения различных видов Информационно-коммуникационные технологии в медицине.
    Zamira Abdullayeva, Guzal Shixnazarova
    121-122
    71   15
  • Ushbu maqolada samaradorlik tushunchasining mohiyati, xizmat ko'rsatish sohasida samaradorlikni aniqlash muammosiga turli xil uslubiy yondashuvlar, korxona faoliyati samaradorligi ko‘rsatkichlari tavsifi, axborot-kommunikatsiya texnologiyalariga asoslangan zamonaviy xizmatlaming rivojlanib borishi, xizmat ko'rsatish sohasida ijtimoiy-iqtisodiy samaradorlikni aniqlashning asosiy mezonlari va ko‘rsatkichlari tavsifi tadqiq qilingan.
    Dildora Alimova
    130-133
    88   23
  • Ushbu maqolada pochta aloqasida boshqaruv jarayonlarini tashkil ctishda saralash jarayonlarining o‘mi, jo'natmani saralash uchun vaqt normasini hisobga olish, bu borada xorijiy olimlaming fikr-mulohazalar asosida jo‘natmani manzilga yctkazib bcrishning o‘ziga xos yo‘llariga to'xtalib o'tilgan.
    Xokimbek Axmadbekov
    136-137
    48   12
  • Jamoatchihk bilan aloqalar (PR) jamoatchihk idrokim shakllantinsh va atrof-muhit muammolari bilan shug'ullanishni rivojlantirishda hal qiluvchi rol o'ynaydi. Ushbu maqola atrof-muhitni muhofaza qilish tashkilotlarida PR matnlaridan foydalanishni o'rganadi, ulaming mazmuni, strategiyalari va manfaatdor tomonlar bilan muloqotga ta'sirini tahlil qiladi. PR va atrof-muhit kommunikatsiyalarining nazariy asoslariga, shuningdek, cmpirik tadqiqotlarga tayangan holda, ushbu maqola PR matnlari ckologik xabarlami ctkazish, yordamni safarbar qilish va barqaror amaliyotlami himoya qilish uchun qanday ishlatilishini o'rganadi. Bundan tashqari, u atrof-muhitni himoya qilish kontekstida PR aloqasi bilan bog'liq muammolar va imkoniyatlami o'rganadi. Atrof-muhitni muhofaza qilish tashkilotlarida PR matnlarining rolini yoritib. ushbu tadqiqot atrof-muhit haqida xabardorlik va harakatlami rag'batlantirish uchun aloqa strategiyalarini chuqurroq tushunishga hissa qo'shishga qaratilgan.
    Muxtabar Gulyamova
    137-139
    54   27
  • Анализируются современные методы обучения в области кибербезопасности, включая применение виртуальной и дополненной реальности, киберигры и тестирование на проникновение. Исследуются технологии VR/AR для создания интерактивных сценариев и виртуальных лабораторий, а также разработка приложений AR для обнаружения yipo3. Описываются практические применения тестирования на проникновение в виртуальной среде. Представлены современные подходы к обучению и развитию навыков в области кибербезопасности.
    Dustmurod Jo‘murodov
    149-155
    55   21
  • В этой статье приведены исследования для обеспечения информационной безопасности разных систем, мультибиометрические решения безопасности. А также обоснованы технологические свойства и элементы безопасности, состав и структура интерфейса на основе веб-сервисов.
    Saydillo Jamoldinov
    148-149
    32   11
  • Статья представляет всестороннее исследование методов оптимизации и повышения производительности алгоритма шифрования Blowfish. Применение стратегий оптимизации, таких как оптимизация S-box, алгоритмическая оптимизация и оптимизация таблицы ключей, демонстрируется в контексте повышения безопасности и эффективности S-box, что улучшает общую безопасность алгоритма. Эмпирические оценки и анализ безопасности подтверждают эффективность этих методов в повышении эффективности и надежности Blowfish для современных криптографических приложений.
    Dustmurod Jo‘murodov
    155-158
    41   12
  • В данной статье рассмотрены возможности искусственного интеллекта в современном мире и некоторые аспекты его применения в образовании. При написании научной статьи или доклада на конференцию, при оформлении аннотаций, рефератов используя чаты ИИ можно быстрее получить оптимальные результаты. Таким образом был получен большой объем информации ио некоторым направлениям исследований бумажной и полиграфической отраслей.
    S Kamalova, Sh Tashmuxamedova, B Baltabayeva
    164-166
    120   31
  • Tasvimi segmentlash texnologiyasi tibbiy tasvirlarga ishlov berish, yuzni tanib olish, piyodalami aniqlash. qo‘riqlash tizimlari kabilarda keng qo’llaniladi. Bugungi kunda tasvimi segmentlashni bo‘sag‘ali, konturliva grafli, shuningdek, Watershed, Markov tasodifiy maydonlari, Mean-Shift, GrabCut, chuqur o'qitishli. Fuzzy C-Means kabi usullari mavjud. Mazkur maqola tasvirlarni segmentlashning ayrim algoritmlari tadqiqiga bag‘ishlangan bo'lib, unda ulami yutuq va kamchiliklarini bayon etilgan.
    Narzullo Mamatov, Voxid Fayziev
    176-179
    43   32
  • Mazkur ish tasvirlardagi obyektlar sifatini oshirish algoritmlarini tadqiq qilishga bag’ishlangan bo'lib, unda tasvir yorqinligini tekislash, kontrastni kuchaytirish, shovqin bostirish algoritmlari va ulami tavsiflari keltirilgan. Shuningdck, ishda tasvirdagi obycktlami aniqlash algoritmlari uchun zarur bo'lgan dastlabki ma’lumotlar formati va ulardan tasvir sifatini oshirish algoritmlarini formulalar orqali ifodalashda foydalanilgan. Tasvirlarga dastlabki ishlov bcrishni ishda keltirilgan algoritmlarini qo'llash bo'yicha batafsil ma’lumotlar bcrilgan.
    Narzullo Mamatov, Kewlimjay Erejepov, Soumaya Zarat, Ahliddin Najmiddinov
    179-182
    86   14
  • Ushbu tezisda hozirgi kunda keng tarqalgan neyron tarmoqlari va mashinalami o'qitishda transformer modeli ko‘rib chiqilgan. Transformer neyron tannoq modelining, tarixi, kamchiliklari, tibbiyot hamda tabiiy tilni qayta ishlashda qo'llanilishi hamda erishilgan natijalar haqida to'xtalib o'tilgan, shuningdck ushbu modelning kclajakdagi istiqbollariga ham to'xtalib o'tilgan.
    Akbarjon Madaminjonov
    182-185
    58   8
  • Biometrik texnologiyalar axborot xavfsizligi sohasida istiqbolli yo‘nalish hisoblanadi. Ovozli biometriya bugungi kunda keng tarqalgan bo'lib, ovozli tizimlaming sifatini oshirish bo'yicha ishlar dolzarb hisoblanadi. Nutq xususiyatlarini ajratib olish usulini tanlash ovozli avtomatik tizimlami loyihalashning asosiy bosqichlaridan biridir. Ish mavzusi ushbu usullami o'rganish bilan bog'liq. Shuningdek, ushbu ishda chiziqli bashoratlash va spektral sentroid algoritmlariga e’tibor qaratiladi. Nutq xususiyatlarini parametrlash nutq, his-tuyg'ular, til, va jinsga bog'liq. Ushbu ishda diktomi tanib olish uchun nutqning akustik xususiyatlarini aniqlashning asosiy yondashuvlari sanab o'tilgan bo‘lsa-da, material yuqorida sanab o'tilgan nutq signallarini qayta ishlash vazifalarida ham foydali bo'lishi mumkin.
    Nomaz Mirzayev, Johongir O‘rinboyev
    187-190
    57   27
  • Ushbu maqolada obyektlarni tanib olish uchun chuqur o'rganish algoritmlari taxlil qilingan. Bunda real vaqt ilovalari uchun YOLO algoritmi mos kelishi ko’rsatib 0‘tilgan.
    Jahongir Modullaev
    198-201
    100   20
  • Ushbu maqolada uchuvchisiz qurilmalar turlari va ular keng ishlatilayotgan soxalar bayon etilgan. Uchuvchisiz qurilmalar turli xil jixatlariga qarab taxlil qilingan.
    Jahongir Modullaev
    201-204
    72   9
  • Su’niy Intellekt bemorga tashxis qo'yish, davolashdan tortib bemorni boshqarish va ma'muriy vazifalargacha bo'lgan sog'liqni saqlashning barcha jabhalarini o'zgartirish imkoniyatiga ega. Suniy Intellekt kuchidan tog’ri foydalangan holda, tibbiyot xodimlari bemorlarning natijalarini yaxshilashlari, samaradorlikni oshirishlari va oxir-oqibat hayotni saqlab qolishlari mumkin. Bunda tibbiy tasvirlar bilan ishlashning ahamiyati yuqori va ushbu tasvir sifatini oshirish, ularga ishlov berish orqali biz diagnostika jarayonini yengillashtirishimiz va samaradorlikni oshirishimiz mumkin.
    Nazokat Sabitova
    242-245
    135   37
  • Эта статья посвящена основным аспектам развития цифровой экономики и выявляет влияние цифровых технологий на экономическое развитие современного общества. В результате принятых в стране мер по цифровизации удалось добиться сегодняшних результатов, которые отражают мировые показатели цифровой экономики. Вместе с этим было предложено ряд мероприятий по усилению цифровизации экономики в стране.
    Sherzodbek Xoshimov, Dilnoza Uzganbayeva
    267-270
    97   15