Яйловларда синбовил чивинлар фаунаси ва мавсумий динамикаси

Annotasiya

Мақолада яйловлар шароитида синбовил чивинлар фаунаси, тарқалиши ва мавсумий динамикаси ўрганилган ҳамда бу тўғрисидаги маълумотлар батафсил баён қилинган.

Manba turi: Jurnallar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2020
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
Bilim sohasi
CC BY f
30-33
68

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Rahimov, M., Исмоилов, А., Шерқулов, А., & Камалова, А. (2024). Яйловларда синбовил чивинлар фаунаси ва мавсумий динамикаси. in Library, 2(2), 30–33. Retrieved from https://www.inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/35895
Muhamad Rahimov, Veterinariya ilmiy tadqiqot instituti

Veterinariya ilmiy tadqiqot instituti, Akaralogiya va araxnoentamologiya laboratoriyasi katta ilmiy xodimi, veterinariya fanlari falsafa doktori

А Исмоилов, Veterinariya ilmiy tadqiqot instituti
кичик илмий ходим
А Шерқулов, Veterinariya ilmiy tadqiqot instituti
мустақил изланувчи
А Камалова, Veterinariya ilmiy tadqiqot instituti
ассистент, в.ф.ф.д. (PhD)Самарқанд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва биотехнологиялар университети Нукус филиали.
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Мақолада яйловлар шароитида синбовил чивинлар фаунаси, тарқалиши ва мавсумий динамикаси ўрганилган ҳамда бу тўғрисидаги маълумотлар батафсил баён қилинган.


background image

Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida

|

TO‘PLAM – 1/24

30

28-iyun 2024-yil.

УДК 577.4.388.59.

ЯЙЛОВЛАРДА СИНБОВИЛ ЧИВИНЛАР ФАУНАСИ ВА МАВСУМИЙ

ДИНАМИКАСИ

Исмоилов А.Ш. - кичик илмий ходим.

Шерқулов А.М. - мустақил изланувчи.

Раҳимов М.Ю. -в.ф.ф.д., катта илмий ходим

Ветеринария илмий-тадқиқот институти

Камалова А.И., - ассистент, в.ф.ф.д. (PhD).

Самарқанд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университети Нукус филиали

.


Аннотация.

Мақолада яйловлар шароитида синбовил чивинлар фаунаси, тарқалиши

ва мавсумий динамикаси ўрганилган ҳамда бу тўғрисидаги маълумотлар батафсил баён
қилинган

.

Калит сўзлар.

Ҳашаротлар, синбовил, яйлов, паразит, фауна, мавсумий динамика,

қорамол, тур, сиситематика, энтомологик тутқич.

Аннотация.

В статье изучены фауна, распространение и сезонная динамика симбовил

мухов в условиях пастбищ и подробно изложены сведения об этом.

Ключевые слова.

Насекомые, синбовиль, пастбище, паразит, фауна, сезонная

динамика, крупный рогатый скот, виды, систематика, энтомологическая ловушка.

Summary.

The article studies the fauna, distribution and seasonal dynamics of flies in

pasture conditions and provides detailed information about this.

Key words.

Insects, sinboville, pasture, parasite, fauna, seasonal dynamics, cattle, species,

taxonomy, entomological trap.


Мавзунинг долзарблиги.

Чорвачилик фермалари ва яйловларда зарарли ҳашаротлар,

хусусан, синбовил чивинлар паразитлик қилиши оқибатида чорвачилик маҳсулотларининг
салмоқли қисмига зарар етказмоқда. Масалан, соғин сигирларнинг сут маҳсулдорлигининг
камайиши, ёш ҳайвонларнинг вазни пасайиши, шунингдек, касалликнинг манбалари юқумли
ва паразитар касалликларининг патогенларини ташувчиси бўлиб кўплаб юқумли ва инвазион
касалликларни тарқатади. Шу сабабли қорамолларни паразит ҳашаротлар таьсиридан,
хусусан, синбовил чивинлардан ҳимоя қилиш долзарб муаммо ҳисобланади.

Бугунги кунда дунёда зоофил чивинларнинг мингдан ортиқ тури бўлиб, ҳалқ

хўжалигига кўрсатадиган салбий таьсирлари оқибатида чорва ҳайвонларининг сут
маҳсулдорлигини 30-40 фоизгача, гўшт маҳсулдорлигини эса йилига 10-12 фоизгача
камайишига, айниқса ёш молларни кўплаб нобуд бўлишига олиб келмоқда.

Шу сабабли яйловлар шароитида синбовил чивинлар фаунасини, тарқалишини ҳамда

мавсумий динамикасини ўрганиш муҳим илмий-амалий аҳамиятга эга.

Тадқиқот мақсади.

Яйловлар шароитида синбовил чивинлар фаунасини ва мавсумий

динамикасини ўрганиш.

Тадқиқот услуби.

Илмий

т

адқиқот ишлари Пайариқ туманидаги Кўлтўсин ва Накурт

маҳалласи ҳудудларидаги яйловлар шароитида олиб борилди. Қорамоллар сақланадиган
экотоплар (молхона ва айвонлар)да зоофил хашаротлар эрталаб, сигирларни соғишдан олдин,
туш пайти ва кечги соғимдан олдин энтомологик тутқич (сачок) ёрдамида тутилиб,
пробиркаларга

жойлаштирилди.

Йиғиб

олинган

хашаротлар

турлари

ВИТИ

арахноэнтомология ва акарология лабораториясида микроскоп МБС ва махсус энтомологик
аниқлагич адабиётлар ёрдамида аниқланди

Тадқиқот натижалари.

Илмий тадқиқотлар давомида тадқиқот ўтказилган

ҳудудлардаги яйловларда боқиладиган аҳоли қарамоғидаги қорамоллар танасида паразитлик


background image

Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida

|

TO‘PLAM – 1/24

31

28-iyun 2024-yil.

қиладиган синбовил ҳашаротлар энтомологик текширувдан ўтказилди. Бу қорамолларда
паразитлик қилаётган синбовил чивинлар энтомологик тутқич (дока тутқич) ёрдамида кўплаб
нусхаларда тутилиб, лаборатория шароитида аниқлагич адабиётлар ва жадваллар ҳамда
микроскоп (МБС) ёрдамида уларнинг типи, синфи, туркуми, оиласи, авлоди ва турлари билан
биргаликда мавсумий динамикаси ҳам аниқланиб борилди (1-2-расмлар, 1-жадвал).

1,2-расмлар. Яйловлар шароитида синбовил чивинларни тутиш жараёни

Яйловларда тарқалган синбовил ҳашаротларнинг мавсумий динамикаси

1-жадвал

Бу жадвалдан кўриниб турибдики, яйловлардан жами 3512 нусхада синбовил

ҳашаротлар тутилиб, уларнинг систематикаси ва мавсумий динамикаси ўрганилган.

Lyperosia titillans Bezzi.

- Қорамолларнинг жанубий искаб топар чивини. Асосан

яйловларда яшашга мослашган, йирик шохли ҳайвонларнинг қонини сўрувчи тур
ҳисобланади. Олиб борилган тадқиқотларимизда май ойида 10,33%, июнь ойида 18,82%, июль
ойида 23,25%, август ойида 20,66%, сентябрь ойида 15,13%, октябрь ойида 9,59%, ноябрь
ойида 2,21% учраши қайд қилинди.

Lyperosia irritans L.

тарқалиш худудлари ва экологик хусусиятлари жиҳатидан

Lyperosia titillansга ўхшаш бўлиб, кўплаб нусхаларда қорамолларга ёпишиб қонини сўради. Бу
тур ҳашарот ўтказилган тадқиқотларда йилнинг март ва апрель ойларида учрамади. Май ойида
8,82%, июнь ойида 19,12%, июль ойида 24,63%, август ойида 21,32%, сентябрь ойида 14,70%,
октябрь ойида 8,45% ва ноябрь ойида 2,94% учради.

Синбовил

ҳашаротлар

турлари

I-II

III

IV

V

VI

VII VIII IX

X

XI

XII Жами

%

cони cон

и

сон

и

сон

и

сон

и

сони сон

и

сон

и

сон

и

сон

и

сони

1

L.titillans

-

-

28

51

63

56

41

26

6

-

271

7,72

2

L.irritans

-

-

24

52

67

58

40

23

8

-

272

7,74

3

S.calcitrans

-

14

32

56

64

53

38

19

7

-

283

8,05

4

M.domestica

-

25

53

61

70

87

74

46

28

15

-

459

13,06

5

M.autumnalis

-

23

46

58

74

92

72

44

23

12

-

444

12,64

6

M.tempestiva

-

-

20

45

54

48

32

16

10

-

225

6,4

7

M.vitripennis

-

-

17

38

49

41

31

18

8

-

202

5,75

8

M.simplex

-

-

19

65

73

61

48

24

9

-

299

8,5

9

H.dentipes

-

-

21

51

62

53

38

17

6

-

248

7,06

10

M.osiris

-

-

6

39

56

42

29

14

4

-

190

5,41

11

L.sericata

-

-

32

48

37

24

12

7

-

160

4,55

12

M.larvipara

-

-

27

39

28

18

8

-

-

120

3,42

13

M.lucidula

-

-

31

46

34

22

11

-

-

144

4,1

14

Muscidaesp.n.

-

13

17

21

40

48

31

18

7

-

-

195

5,55

Жами:

3512


background image

Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida

|

TO‘PLAM – 1/24

32

28-iyun 2024-yil.

Stomoxys calcitrans L.

Бу тур чивин қон сўрувчи чивинларнинг ичида кенг тарқалган

турлардан бири ҳисобланади. Улар чорвачилик бинолари ва яйловларда ҳайвонларга хужум
қилиб, уларнинг қони билан озиқланади.

S.сalcitrans

чивини март ойидаги текширишлармизда

учрамади. Апрель ойида 4,95%, май ойида 11,31%, июнь ойида 19,78%, июль ойида 22,61%,
август ойида 18,73%, сентябрь ойида 13,43%, октябрь ойида 6,71%, ноябрь ойида 2,47%
миқдорида учради.

M.domestica.

Ҳамма жойда тарқалган тур ҳисобланади. Бу чивин термофил тур бўлиб,

йилнинг иссиқ мавсумларида максимал даражада учрайди.

Энтомологик тадқиқотларимизда йилнинг март ойида 5,45%, апрель ойида 11,55%, май

ойида 13,28%, июнь ойида 15,25%, июль ойида 18,95%, август ойида 16,12%, сентябрь ойида
10,02%, октябрь ойида 6,10%, ноябрь ойида 3,26% миқдорида учради. Мазкур ҳашарот тури
қиш фаслидаги ўрганишларимизда учрамади.

Musca autumnalis Deg.

чивини кенг тарқалган тур ҳисобланади. Бу турдаги чивинлар

баҳор фаслининг охирида ва ёз фаслининг бошларида ҳайвонларни кўплаб безовта қилади. Бу
тур чивинлар ёз ойининг иссиқ кунларида дашт ва яйловларда чорва ҳайвонларига кўплаб
миқдорда хужум қилади. Musca autumnalis чорва ҳайвонларининг конъюнктивал халтасида
яшовчи нематода Thelazia rhodesi Desm. нинг оралиқ хўжайини ҳисобланади. Телязиоз
касаллигининг асосий тарқатувчиларидан бири ҳисобланади.

Дала чивини текширишларимизда йилнинг март ойида 5,18%, апрель ойида 10,36%,

май ойида 13,06%, июнь ойида 16,67%, июль ойида 20,72%, август ойида 16,22%, сентябрь
ойида 9,91%, октябрь ойида 5,18% ва ноябрь ойида 2,70% учраган бўлса, қиш фаслидаги
ўрганишларимизда умуман учрамади.

Musca tempestiva Flln.

Кенг тарқалган тур ҳисобланади. Энг кўп қорамоллар танасида

паразитлик қилади. Бу чивин ёз ойларининг иссиқ кунларида уй ҳайвонларининг кўзлари
атрофига, бурун ва оғиз бўшлиғи атрофига, тана терисининг яраланган жойларига хира
пашшадек ёпишиб озиқланади. Факултатив гемотафаг ҳисобланади. Асосан яйловларда,
қишлоқ худудидаги чорвачилик хўжаликларида кўплаб миқдорда учрайди. Бу тур
текширишларда йилнинг март, апрель ойларида учрамади. Май ойида 8,89%, июнь ойида
10,13%, июль ойида 24%, август ойида 21,33%, сентябрь ойида 14,22%, октябрь ойида 7,11%
ва ноябрь ойида 4,44% даражасида учради.

M.vitripennis

тури йилнинг март ва апрель ойларидаги тадқиқотларимизда учрамади.

Май ойида 8,41%, июнь ойида 18,81%, июль ойида 24,25%, август ойида 20,29%, сентябрь
ойида 15,34%, октябрь ойида 8,91%, ноябрь ойида 3,96% миқдорида учради.

M.simplex

тури йилнинг март ва апрель ойларидаги ўрганишларимизда учрамади. Май

ойида 6,35%, июнь ойида 21,74%, июль ойида 24,41%, август ойида 20,40%, сентябрь ойида
16,05 %, октябрь ойида 8,02%, ноябрь ойида 3,01% миқдорида учради.

H.dentipes

тури йилнинг март ва апрель ойлардаги текширишларимизда учрамади. Май

ойида 8,46%, июнь ойида 20,56%, июль ойида 25%, август ойида 21,37%, сентябрь ойида
15,32%, октябрь ойида 6,85%, ноябрь ойида 2,42% даражасида учради.

Musca оsiris Wd.

тури ҳам йилнинг март ва апрель ойларида учрамади. Май ойидаги

текширишларимизда 3,16%, июнь ойида 20,52%, июль ойида 29,47%, август ойида 22,10%,
сентябрь ойида 15,26%, октябрь ойида 7,36%, ноябрь ойида 2,10% учраган бўлса

L.sericata

тури қиш ва баҳор фаслларида учрамади. Июнь ойида 20%, июль ойида 30%,

август ойида 23,12%, сентябрь ойида 15%, октябрь ойида 7,5%, ноябрь ойида 4,37%
даражасида учради.

Musca larvipara Portsch.

Тирик туғувчи дала чивини йилнинг қиш ва баҳор фаслларида

деярли қайд қилинмади. Июнь ойида 22,5%, июль ойида 32,5%, август ойида 23,33%, сентябрь
ойида 15%, октябрь ойида 6,67% учраган бўлса, ноябрь ойида эса учрамади.

M.lucidula

тури йилнинг қиш ва баҳор фаслларида учрамади. Июнь ойида 21,53%, июль

ойида 31,94%, август ойида 23,61%, сентябрь ойида 15,27%, октябрь ойида 7,64% миқдорида
учраган бўлса, ноябрь ойида эса зараркунанда учрамади.


background image

Veterinariya sohasidagi dolzarb muammolar yechimi yosh tadqiqotchilar talqinida

|

TO‘PLAM – 1/24

33

28-iyun 2024-yil.

Muscidae sp.n.

тури йилнинг март ойидаги текширишларимизда 6,67%, апрель ойида

8,72%, май ойида 10,76%, июнь ойида 20,51%, июль ойида 24,61%, август ойида 15,89%,
сентябрь ойида 9,23%, октябрь ойида 3,58% учраган бўлса. Ноябрь ойида ҳамда қиш ойларида
мазкур зараркунанда учрамади.

Тадқиқотлар давомида ўрганилган намуналардан аниқланган жами 14 турдаги

ҳашаротлар орасида 6 тури

Lyperosia titillans, Lyperosia irritans, Stomoxys cаlсitrans, Musca

domestica, Musca аutumnalis,

M.simplex

турлари - доминант турлар эканлиги аниқланди. 5 тур

эса субдоминант турлар ва 3 тур эса кам сонли турлар сифатида қайд қилинди. Аниқланган бу
турларнинг аксарияти қишлоқ хўжалик ҳайвонларининг инфекцион ва инвазион
касалликларининг механик тарқатувчилари эканлиги фанда аниқланган.

Хулосалар:

Яйловлар шароитида олиб борилган тадқиқотларимизда синбовил чивинларнинг

фаунаси ва мавсумий динамикаси ўрганилди. Доминант синбовил чивинлар асосан ёз
мавсумида энг кўп учраши аниқланди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Штакельберг А.А. Синантропные двукрылые фауны СССР. Изд АН СССР. М. 1956, 162

с.

2. Рузимурадов А. Паразитизм биологический. Оптимизация живодноводства. ГП

“Zarafshon” нашриёти. Самарқанд, 2010, 157 с.

3. Рузимурадов А. Мухи, паразитирующие на кожных покровах домашних животных.

“Паразитология”, Т. 8, в.5, 1974, с. 447- 448.

4. Муродов С.А. “Умумий энтомология курси” Меҳнат,Тошкент. 1986 й. 271 б.

5.

Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Sh, I. A., Boltaev, D. M., & Saifiddinov, B. F. (2022).

Ecogenesis of ectoparasites of agricultural animals.

Eurasian Med Res Period

,

6

, 165-167.

6. Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Ismoilov, A. S., Boltaev, D. M., Kamalova, A. I., &

Djalolov, A. A. (2022). Fauna and phenoecology of zooparazites.

Annals of forest research Scopus

journal

,

65

(1), 854-863.

7. Pulatov, F. S., Sh, I. A., Rakhimov, M. Y., Abdullaeva, D. O., Sayfiddinov, B. F., &

Ruzimuradov, A. Fauna and ecology of zooparasites in zoobiocenoses.

Turkish Journal of

Physiotherapy and Rehabilitation

,

32

(2).

8. Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Ismoilov, A. S., Boltayev, D. M., Kamalova, A. I., &

Djalolov, A. A. (2023). Ecogenesis of ECTO and Endoparasites in Animals.

Journal of Survey in

Fisheries Sciences

,

10

(3S), 2238-2245.

9.

Рўзимуродов, А., Раҳимов, М., Исмоилов, А., Абдуллаева, Д., & Пўлатов, Ф. C.

Монография.

Пиретроидлар.

Табиий

ўчоқли

ва

трансмиссив

касалликлар

муҳофазаси.“Zarafshon” нашрёти ДК, Самарқанд-2018 й

.

10. Исмоилов, А. (2022). Фауна мух синдбовила и воздействие на них препарата альфа-

шакти.

Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в обеспечении пищевой

безопасности

,

1

(1), 126-131.

11. Исмоилов, А., & Рузимородов, А. (2021). Борьба с зоофилами и мухами синбовил в

домашнем скоте и их борьба с ними.

in Library

,

21

(1), 60-63.


Bibliografik manbalar

Штакельберг А.А. Синантропные двукрылые фауны СССР. Изд АН СССР. М. 1956, 162 с.

Рузимурадов А. Паразитизм биологический. Оптимизация живодноводства. ГП “Zarafshon” нашриёти. Самарқанд, 2010, 157 с.

Рузимурадов А. Мухи, паразитирующие на кожных покровах домашних животных. “Паразитология”, Т. 8, в.5, 1974, с. 447- 448.

Муродов С.А. “Умумий энтомология курси” Меҳнат,Тошкент. 1986 й. 271 б.

Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Sh, I. A., Boltaev, D. M., & Saifiddinov, B. F. (2022). Ecogenesis of ectoparasites of agricultural animals. Eurasian Med Res Period, 6, 165-167.

Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Ismoilov, A. S., Boltaev, D. M., Kamalova, A. I., & Djalolov, A. A. (2022). Fauna and phenoecology of zooparazites. Annals of forest research Scopus journal, 65(1), 854-863.

Pulatov, F. S., Sh, I. A., Rakhimov, M. Y., Abdullaeva, D. O., Sayfiddinov, B. F., & Ruzimuradov, A. Fauna and ecology of zooparasites in zoobiocenoses. Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation, 32(2).

Pulatov, F. S., Rakhimov, M. Y., Ismoilov, A. S., Boltayev, D. M., Kamalova, A. I., & Djalolov, A. A. (2023). Ecogenesis of ECTO and Endoparasites in Animals. Journal of Survey in Fisheries Sciences, 10(3S), 2238-2245.

Рўзимуродов, А., Раҳимов, М., Исмоилов, А., Абдуллаева, Д., & Пўлатов, Ф. C. Монография. Пиретроидлар. Табиий ўчоқли ва трансмиссив касалликлар муҳофазаси.“Zarafshon” нашрёти ДК, Самарқанд-2018 й.

Исмоилов, А. (2022). Фауна мух синдбовила и воздействие на них препарата альфа-шакти. Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в обеспечении пищевой безопасности, 1(1), 126-131.

Исмоилов, А., & Рузимородов, А. (2021). Борьба с зоофилами и мухами синбовил в домашнем скоте и их борьба с ними. in Library, 21(1), 60-63.